Jump to content

Treba li se izbaciti mašta iz molitve?

Оцени ову тему


Recommended Posts

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/46647-св-григорије-синаит-–-веома-корисно-поглавље-о-маштању-сањарењу-и-о-прелести/

:!:

Више свега чувај ум свој од свих представа које ти се буду јављале за време молитве. Треба одбацити свако сањарење, јер св. Оци нам заповедају да за време молитве чувамо ум свој од свега што није молитва да не би само пали у прелест. Молећи се, ум се мора налазити у стању потпуно истинитом. Маштање, ма како дивно и примамљиво оно изгледало, будући произвољна творевина самог ума, изводи ум из стања божанске истине и уводи га у стање самообмане и обмане (прелести). Један човек, богомољац доспео је у велике духовне невоље зато што је практиковао погрешан начин молења. Ево у чему се он састојао: када су тог богомољца довели једном искусном старцу, калуђеру да се исповеди, упита га старац одмах: „Како се молиш?“

– Кад се молим Исусу Христу, ја замишљам њега распетог на крсту, или као да Он стоји на облаку и слуша моју молитву. Сем тога, стварам себи и друге слике: кад се молим Богородици, или којем другом свецу ја замишљам њихов лик у машти па им се обраћам речима молитве као да су предамном.

Ето то је овај неискусни богомољац исповедио старцу. За време молитве треба поступати управо супротно: ум треба што брижљивије чувати слободним од виђења. Треба одбацивати све слике и прилике које би се оцртале у нашој уобразиљи, будући да ум у молитви претстоји невидљивоме Богу Којега никаква тварна слика ни вештествено обличје не може претставити.

Виђења створена маштом, ако их ум допусти себи у молитви, постаће непрозирна завеса и преградни зид између ума и Бога. „Они који у току својих молитава никога и ништа не виде – виде Бога“ (Мелетије Исповедник). Исто тако осећања створена уобразиљом могу бити узрок пада у обману. Ко сам себи ствара слике Раја, светаца и ангела, те се узбуђује и диви таквој творевини маште убрзо ће осетити неку врсту насладе у души и по телу. То је последица брже циркулације крви која узбуђује чула, делује на тело и, сходно ствара одређено душевно расположење. Таква наслада је телесне, чулне природе, и онај који мисли да је то духовно дејство молитве, већ се налази у самообмани и прелести. За време тих осећања веома често се јавља смех (тј. напад смеха), високоумље и утанчана таштина. Насупрот томе прави плод истинске молитве је плач, скрушеност и сагледавање свога ништавила. Светитељи су имали виђења истинита, и осећања радости и усхићења, али су она била духовне природе, а не чулне и маштарске. Сви свети оци који су описивали подвиг молитве забрањују не само стварање маштарија по сопственој вољи него и саглашавање воље и осећања с маштаријама и привиђењима која нам се могу указати неочекивано и независно од наше воље, што се зна догодити у молитвеном подвигу, а нарочито у безмоловију. Све ово речено представља суштину Григоријевог учења о прелести које се налази у „Добротољубију“.

– Нипошто не прихватај – вели преподобни Григорије Синаит – ако што угледаш било чулним очима, било умом, било ван себе, било унутар себе, па ма то био лик Христов, или анђелски, или светитељски, или каква светлост. Буди пажљив и опрезан – нипошто не прихватај ту појаву као истиниту, не обраћај на њу никакве пажње нити ступај у разговор с њоме. Немој дозволити себи да поверујеш чему було, немој са свачим да саосећаш и да се саглашаваш, немој брзо да се повераваш виђењу чак и кад би било истинито и добро. Боље остани хладан и туђ према виђењу и стално чувај ум свој од слика те врсте. Не дај му да изнутра, из себе самога, ствара икакве слике, нити да остави у њему свој отисак каква слика споља. Ко угледа нешто мишљу или чувством, макар то било и од Бога, и брзо прихвати виђење, тај лако пада у прелест или, у крајњој линији, обелодањује своју склоност и пријемчивост за прелест јер брзо и лакомислено усваја виђења и јављања. Почетник је дужан да обрати сву своју пажњу само на срдачно делање (а то значи чврсто везивати ум уз речи молитве пропраћајући то скрушеношћу срца) и да једино то сматра непрелесним. Друго пак нешто (као виђења и духовна усхићења) не треба да прихвата док не досегне бестрашће. Бог се не гневи на онога ко, чувајући се прелести и с крајњом обазривошћу пазећи на се, одбаци какво од Бога послано виђење, не размотривши баш најбрижљивије појаву. Напротив, Бог ће таквога похвалити за његову благоразумност“. За онога ко се бави молитвом Исусовом и уопште молитвом потпуна и најбоља заштита од прелести јесте онај вид смирења што га зову плачем. Затим вежбање у самоукоравњу, самогрдњи и памћењу својих греховних падова и саплитања, и најзад – молитва Господу о избављењу од прелести.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Одговори 159
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Виђења створена маштом, ако их ум допусти себи у молитви, постаће непрозирна завеса и преградни зид између ума и Бога. „Они који у току својих молитава никога и ништа не виде – виде Бога“ (Мелетије Ис

Што си упоран, да сиђем у ад маштања по тебе, да упаднем на бициклу у филмове које себи у глави правиш.Исус као селфобјект, то је "Пластични Исус" са њега можеш да радиш шта год хоћеш, да га шаљеш у с

Пошто видим да се неки фатају за умјетности, као професиобалац и академски сликар, односно дипломирани иконописац, морам да кажем да постоје многи правци и којима је забрањено замишљање: иконографија,

Пре сат времена, Bokisd рече

https://pouke.org/forum/index.php?/topic/46647-св-григорије-синаит-–-веома-корисно-поглавље-о-маштању-сањарењу-и-о-прелести/

:!:

Више свега чувај ум свој од свих представа које ти се буду јављале за време молитве. Треба одбацити свако сањарење, јер св. Оци нам заповедају да за време молитве чувамо ум свој од свега што није молитва да не би само пали у прелест. Молећи се, ум се мора налазити у стању потпуно истинитом. Маштање, ма како дивно и примамљиво оно изгледало, будући произвољна творевина самог ума, изводи ум из стања божанске истине и уводи га у стање самообмане и обмане (прелести). Један човек, богомољац доспео је у велике духовне невоље зато што је практиковао погрешан начин молења. Ево у чему се он састојао: када су тог богомољца довели једном искусном старцу, калуђеру да се исповеди, упита га старац одмах: „Како се молиш?“

– Кад се молим Исусу Христу, ја замишљам њега распетог на крсту, или као да Он стоји на облаку и слуша моју молитву. Сем тога, стварам себи и друге слике: кад се молим Богородици, или којем другом свецу ја замишљам њихов лик у машти па им се обраћам речима молитве као да су предамном.

Ето то је овај неискусни богомољац исповедио старцу. За време молитве треба поступати управо супротно: ум треба што брижљивије чувати слободним од виђења. Треба одбацивати све слике и прилике које би се оцртале у нашој уобразиљи, будући да ум у молитви претстоји невидљивоме Богу Којега никаква тварна слика ни вештествено обличје не може претставити.

Виђења створена маштом, ако их ум допусти себи у молитви, постаће непрозирна завеса и преградни зид између ума и Бога. „Они који у току својих молитава никога и ништа не виде – виде Бога“ (Мелетије Исповедник). Исто тако осећања створена уобразиљом могу бити узрок пада у обману. Ко сам себи ствара слике Раја, светаца и ангела, те се узбуђује и диви таквој творевини маште убрзо ће осетити неку врсту насладе у души и по телу. То је последица брже циркулације крви која узбуђује чула, делује на тело и, сходно ствара одређено душевно расположење. Таква наслада је телесне, чулне природе, и онај који мисли да је то духовно дејство молитве, већ се налази у самообмани и прелести. За време тих осећања веома често се јавља смех (тј. напад смеха), високоумље и утанчана таштина. Насупрот томе прави плод истинске молитве је плач, скрушеност и сагледавање свога ништавила. Светитељи су имали виђења истинита, и осећања радости и усхићења, али су она била духовне природе, а не чулне и маштарске. Сви свети оци који су описивали подвиг молитве забрањују не само стварање маштарија по сопственој вољи него и саглашавање воље и осећања с маштаријама и привиђењима која нам се могу указати неочекивано и независно од наше воље, што се зна догодити у молитвеном подвигу, а нарочито у безмоловију. Све ово речено представља суштину Григоријевог учења о прелести које се налази у „Добротољубију“.

– Нипошто не прихватај – вели преподобни Григорије Синаит – ако што угледаш било чулним очима, било умом, било ван себе, било унутар себе, па ма то био лик Христов, или анђелски, или светитељски, или каква светлост. Буди пажљив и опрезан – нипошто не прихватај ту појаву као истиниту, не обраћај на њу никакве пажње нити ступај у разговор с њоме. Немој дозволити себи да поверујеш чему було, немој са свачим да саосећаш и да се саглашаваш, немој брзо да се повераваш виђењу чак и кад би било истинито и добро. Боље остани хладан и туђ према виђењу и стално чувај ум свој од слика те врсте. Не дај му да изнутра, из себе самога, ствара икакве слике, нити да остави у њему свој отисак каква слика споља. Ко угледа нешто мишљу или чувством, макар то било и од Бога, и брзо прихвати виђење, тај лако пада у прелест или, у крајњој линији, обелодањује своју склоност и пријемчивост за прелест јер брзо и лакомислено усваја виђења и јављања. Почетник је дужан да обрати сву своју пажњу само на срдачно делање (а то значи чврсто везивати ум уз речи молитве пропраћајући то скрушеношћу срца) и да једино то сматра непрелесним. Друго пак нешто (као виђења и духовна усхићења) не треба да прихвата док не досегне бестрашће. Бог се не гневи на онога ко, чувајући се прелести и с крајњом обазривошћу пазећи на се, одбаци какво од Бога послано виђење, не размотривши баш најбрижљивије појаву. Напротив, Бог ће таквога похвалити за његову благоразумност“. За онога ко се бави молитвом Исусовом и уопште молитвом потпуна и најбоља заштита од прелести јесте онај вид смирења што га зову плачем. Затим вежбање у самоукоравњу, самогрдњи и памћењу својих греховних падова и саплитања, и најзад – молитва Господу о избављењу од прелести.

 

 

 
viz
PostPostano: Čet vel 13, 2020 10:27 
 

Pridružen: Uto stu 26, 2019 18:59
Postovi: 35
Lokacija: Jastrebarsko
Maštom, kao i tijelom, mogu sagriješiti.
No nije mi dragi Bog stvorio tijelo kao i maštu da se uništim, nego da nadiđem sam sebe - da dam urod obilni. Urod koji nije od ovog svijeta, urod koji je sazdan od ljubavi.

A istina je da se ne trudim razumjeti logiku ovog svijeta i sve sam dalje od toga - Hvala ti Bože :))

Svako dobro!
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
adrijana
 Naslov: Re: Svetac zagovornik :) spacer.pngPostano: Uto vel 11, 2020 21:30 
spacer.png

Pridružen: Pet srp 24, 2009 22:03
Postovi: 3177
Svaka čast, čoveče, đe nađe te komentare...? I Jovan od Krsta?

Neću da se svađam s Jovanom od Krsta i sv. Grigorijem... spacer.png Nikako.

Pomalo me nekako ovaj stav "mašta zabranjena" podsjeća na "pražnjenje uma" tijekom molitve.. Zahtjev da se mašta ne koristi, već izbjegava, možda i vodi k askezi i pokorništvu (jer to i jest odricanje), ali naša molitva mora imati u umu osobu kojoj se obraćamo, pogotovo duže molitve razmatranja kao što je krunica - tu se upravo savjetuje intenzivno razmišljati o otajstvu, a ne tek ponavljati riječi i bježati od mašte.

Bijeg od mašte može voditi neurozi, jer kada se grčevito želimo osloboditi nečega čega se osloboditi ne možemo (jer je sasvim prirodno), mašta se tek tada pobuni, razbudi i otme kontroli.

Sv. Terezija Avilska piše da nismo odgovorni za "misli koje nam dolaze" - ako nisu svojevoljne. Boriti se s nečime što prirodno vlada našim umom je kao boriti se s vjetrenjačama.
Морамо да припазимо шта је то "природно" из више разлога, први је тај што ми гледамо из пале природе па ваља различити шта је палост и какав је вид наше личне запалости у грјех, јер често се демон маскира под маском природе, рецимо блуд.
Друго је владајућа филозофија, односно онтологија у чујем се кључу појављује сво биће, а и то се мјења кроз епохе.
Додао би још олако поистовјећивање присутства (парусије) неке личности у молитви са маштањем, јер свети Оци сигурно нису мислили.
Хришћански Бог се јавља човјеку, из комуникасје није искључено ни пет простих чула ни њихове духовне форме.
Оци говоре о прелести када ми производимо слике и мислимо да имамо "виђења" или да чујемо гласове Божије а шизофреничари смо, сличне аналогије се могу извести и за укус, додир, осјећање, мишљење, вољу.
Све се спашава и ухристовљује и у свему вреба опасност од прелести.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Морамо да припазимо шта је то "природно" из више разлога, први је тај што ми гледамо из пале природе па ваља различити шта је палост и какав је вид наше личне запалости у грјех, јер често се демон маскира под маском природе, рецимо блуд.
Друго је владајућа филозофија, односно онтологија у чујем се кључу појављује сво биће, а и то се мјења кроз епохе.
Додао би још олако поистовјећивање присутства (парусије) неке личности у молитви са маштањем, јер свети Оци сигурно нису мислили.
Хришћански Бог се јавља човјеку, из комуникасје није искључено ни пет простих чула ни њихове духовне форме.
Оци говоре о прелести када ми производимо слике и мислимо да имамо "виђења" или да чујемо гласове Божије а шизофреничари смо, сличне аналогије се могу извести и за укус, додир, осјећање, мишљење, вољу.
Све се спашава и ухристовљује и у свему вреба опасност од прелести.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Mislim da mješaš korištenje mašte u molitvi kao normalno i prirodno stanje sa zloupotrebom mašte u traženju određenih duhovnih efekata i koristi.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Samo da priupitam..kad ste vec tako veliki molitelji koliko stvarno molite dnevno a koliko provodite vremena na mob.?!

Nemojte ljudi sami sebi lagati..istinu govorite ne lažite..

Osim ako Otac Nebeski ima mob pa se dopisujete s Njim.7896634

  • Хахаха 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 58 минута, Isusovo magare рече

Samo da priupitam..kad ste vec tako veliki molitelji koliko stvarno molite dnevno a koliko provodite vremena na mob.?!

Nemojte ljudi sami sebi lagati..istinu govorite ne lažite..

Osim ako Otac Nebeski ima mob pa se dopisujete s Njim.7896634

Iskreno rečeno po prilično vremena potrošim na forumima i fb grupama, trebao bi smanjiti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Mislim da mješaš korištenje mašte u molitvi kao normalno i prirodno stanje sa zloupotrebom mašte u traženju određenih duhovnih efekata i koristi.
 
Помислићу да су у одсуству благодати неки потражили супституцију да им не би било досадно у одличености и лишености.
Ипак треба истрајавати и паклу и не очајавати, па и не умишљати.
На неки начин се и дописујемо са Богом Оцем, ми шаљемо , а и он их је послао...... и говори кроз Оце.
Што се тиче питања о молитви, не знам на који вид мислиш, ако сликам или скијам да ли и то рачунаш, ако разговарам или општим са женом, рачуна ли се то?
Ако пишем на Поукама и свједочим, стичем ли код господа. Ако трпим од демона и људи у сну и на јави гдје то спада?
Понешто се и прочита и каже Господу...

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 15.2.2020. at 18:44, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Помислићу да су у одсуству благодати неки потражили супституцију да им не би било досадно у одличености и лишености.
Ипак треба истрајавати и паклу и не очајавати, па и не умишљати.
На неки начин се и дописујемо са Богом Оцем, ми шаљемо , а и он их је послао...... и говори кроз Оце.
Што се тиче питања о молитви, не знам на који вид мислиш, ако сликам или скијам да ли и то рачунаш, ако разговарам или општим са женом, рачуна ли се то?
Ако пишем на Поукама и свједочим, стичем ли код господа. Ако трпим од демона и људи у сну и на јави гдје то спада?
Понешто се и прочита и каже Господу...

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Se razumijemo zamišljanje slika prilikom molitve ne preporučuju ni istočni ni zapadni oci.

Ja sam mislio kod molitve razmatranja gdje se koristi mašta ali ne da bi zamišljale  slike događaja nego općenito, vidiš u umu na osnovu spoznaja i životnog iskustva događaje iz Biblije. Čitaš o Kristovoj muci i u umu vidiš njegove patnje i boli i suosjećaš, znači svi tjelesna i duševna osjetila su uključena i tu se ne zabrinjavavamo oko toga niti se zaustavljamo na tome.

Mi imamo u crkvi takve pučke pobožnosti kao što je križni put ili krunica gdje se slikama predstavljaju postaje i razmišlja o Kristovoj muci. Tako se na zapadu moli stoljećima.

Međutim postoji u novije vrijeme pod utjecajem nekih moderniji struja da se pokuša zamisliti u molitvi kako ti Isus stavi ruku na rame ili grli i sl.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима



Se razumijemo zamišljanje slika prilikom molitve ne preporučuju ni istočni ni zapadni oci.
Ja sam mislio kod molitve razmatranja gdje se koristi mašta ali ne da bi zamišljale  slike događaja nego općenito, vidiš u umu na osnovu spoznaja i životnog iskustva događaje iz Biblije. Čitaš o Kristovoj muci i u umu vidiš njegove patnje i boli i suosjećaš, znači svi tjelesna i duševna osjetila su uključena i tu se ne zabrinjavavamo oko toga niti se zaustavljamo na tome.
Mi imamo u crkvi takve pučke pobožnosti kao što je križni put ili krunica gdje se slikama predstavljaju postaje i razmišlja o Kristovoj muci. Tako se na zapadu moli stoljećima.
Međutim postoji u novije vrijeme pod utjecajem nekih moderniji struja da se pokuša zamisliti u molitvi kako ti Isus stavi ruku na rame ili grli i sl.
 
 


Западна метафизачка филозофска традиција је трајала вјековима.

Да ли можеш да нађеш примјер такве праксе прије Декарта?

Што се тиче замишљања Исуса како ставља руку овде или ондjе то је чиста онаннија, јер у онанији није грјех истечење него замишљање.

Свака духовна ствар када се стави на кантар брака показује се у јасном свјетлу.
Када већ замишљам Исуса зашто не бих замишљао и своју жену?
Али то је прелест и док ја замишљам да ми жена ставља руку на раме, она у стварности покушава да ме загрли?

Опредмћивање "Исуса" који постаје објект свјести и наше манипулације па га ми стављамо у ситуације и радње.... плашим се да ствар прије стоји обрнуто, у смислу да препознајемо стварне ситуације као што је ова, као оне у које нас је довео Исус, ми се питамо зашто и о смислу, а то је опет питање Њему и о Њему, али и о Нама.

Могу да кажем да су на западу посље раскола катапултирани у привид и да се позовем на западни филозофску традицију која се јасно показује као историја нихилизма.

Можда би требало још да докажем да су нихилизам и филиокве повезани?

Рећи ћу само, не вјерујем у замишљеног Бога, он је врхунац преваре и гарант свих лажних врједности, система, цјене кромира и нафте.

Замишљени бог је лажни бог и боље је имати посла са правим ђаволом него са лажним ( измишљеним, замишљеним) богом.
То што се у замишљању иде на то да има обличје и да личи на Исуса је посебна врста безобразлука антихриста.

Сличним средствима се служе умножени лажни иконописци којима је архимотив новац.

Али видимо, хиљаду и хиљаду пута видимо да им, или вама замишљаторима лик Исисов измиче, умјесто да се објављује.
А објављује се по Његовој вољи и Његовим условима, ономе коме хоће и како хоће.

Наше је само да умијемо то допуштати, а замишљање то спрјечава јер је супституција за богојављење, и то лажна и јеретичка.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Bokisd рече

Koliko znam, mi mozemo da sozercavamo stvari vere i pisma, ne da oprisutnjujemo ili stavljamo su u licnost nekog coveka (Isus).

Jednako kako se stavljao u ulogu bližnjeg koji se nalazi u nevolji.

Mislim ne treba bježati od prirodnih i spontani osjećaja i misli.

Mistika je jednaka i na zapadu ne ide se za maštom i osjećajima ali se i ne bježi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече


 

 


Западна метафизачка филозофска традиција је трајала вјековима.

Да ли можеш да нађеш примјер такве праксе прије Декарта?

Што се тиче замишљања Исуса како ставља руку овде или ондjе то је чиста онаннија, јер у онанији није грјех истечење него замишљање.

Свака духовна ствар када се стави на кантар брака показује се у јасном свјетлу.
Када већ замишљам Исуса зашто не бих замишљао и своју жену?
Али то је прелест и док ја замишљам да ми жена ставља руку на раме, она у стварности покушава да ме загрли?

Опредмћивање "Исуса" који постаје објект свјести и наше манипулације па га ми стављамо у ситуације и радње.... плашим се да ствар прије стоји обрнуто, у смислу да препознајемо стварне ситуације као што је ова, као оне у које нас је довео Исус, ми се питамо зашто и о смислу, а то је опет питање Њему и о Њему, али и о Нама.

Могу да кажем да су на западу посље раскола катапултирани у привид и да се позовем на западни филозофску традицију која се јасно показује као историја нихилизма.

Можда би требало још да докажем да су нихилизам и филиокве повезани?

Рећи ћу само, не вјерујем у замишљеног Бога, он је врхунац преваре и гарант свих лажних врједности, система, цјене кромира и нафте.

Замишљени бог је лажни бог и боље је имати посла са правим ђаволом него са лажним ( измишљеним, замишљеним) богом.
То што се у замишљању иде на то да има обличје и да личи на Исуса је посебна врста безобразлука антихриста.

Сличним средствима се служе умножени лажни иконописци којима је архимотив новац.

Али видимо, хиљаду и хиљаду пута видимо да им, или вама замишљаторима лик Исисов измиче, умјесто да се објављује.
А објављује се по Његовој вољи и Његовим условима, ономе коме хоће и како хоће.

Наше је само да умијемо то допуштати, а замишљање то спрјечава јер је супституција за богојављење, и то лажна и јеретичка.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

 

Naveo sam ti dva primjera a onaj drugi je pogrešan po meni.

Mislim da nije dobro ići u krajnost po ovom pitanju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Питање је да ли треба замишљати или не у молитви? Одговор је не. Лаконски одговор је да замишљени пас не уједа, а замишљени бог не помаже.
Практичан примјер би био да те водим на ћевапе ти да једеш замишљене а ја праве, а онда да ти платиш правом ловом, а ја да замишљам како сам те частио и очекујем захвалност и реванш.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 14.2.2020. at 22:31, Hadzi Vladimir Petrovic рече
On 12.2.2020. at 17:29, kopitar рече
 

Морамо да припазимо шта је то "природно" из више разлога, први је тај што ми гледамо из пале природе па ваља различити шта је палост и какав је вид наше личне запалости у грјех

Ne znam tačno koji svetitelj, mislim da je Maksim Ispovednik povezuje prirodu sa blagodaću pa pravi jednačinu priroda=blagodat.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Kada umre bliski član porodice ili prijatelj, roditelji se često muče oko pitanja da li dete odvesti na sahranu.
      Na tu odluku utiču mnogi faktori uključujući kulturu, emocionalnu zrelost vašeg deteta, bliskost veze i možda najvažnije, želje vašeg deteta.
      Mala deca
      Dojenčad neće dobiti ništa od sprovoda i mogu odvratiti pažnju drugim ljudima. U ovoj je dobi najbolje ostaviti dete kod kuće.
      Za malo stariju decu koja su svesna smrti nekoga bliskog trebali biste se prilagoditi detetovom ponašanju, ako ga uopšte poželite povesti sa sobom.
      "Deci predškolske dobi često će biti dosadno", rekla je Laura Markham, dečiji psiholog.
      Deca predškolske dobi
      Deca u dobi između treće i šeste godine počinju razmeti smrt, ali često ne shvataju njenu stalnost, često postavljajući pitanje kada se osoba vraća, čak i nakon što im samo nekoliko trenutaka pre toga objasnite da je ta osoba umrla.
      Nemojte voditi dete na sprovod samo zato da bi to moglo razumeti; deca ove dobi nemaju sposobnost da u potpunosti shvate pojam smrti.
      Deca školske dobi
      Do sedme godine većina dece počne shvatati trajnost smrti. Dete školske dobi takođe je dovoljno staro da može prisustvovati sprovodu, ali samo ako to želi. Dajte svom detetu izbor želi li ići ili ne, bez pritiska, savetovala je Markham.
      Kada vide prijatelja i porodicu na sprovodu, to za neku decu može biti izvor utehe. Provoditi vreme slušajući priče o pokojnicima takođe može pomoći vašem detetu. Ako dete ostane kod kuće, to bi ga moglo navesti da se oseća usamljeno u svojoj tuzi i ogorčeno zbog nemogućnosti prisustvovanja.
    • Од Дејан,
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
       
      Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju.
        Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju.
      - Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon.
        Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije.
      No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost...
      Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu
        Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.
      Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.
      Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.
      Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.
        Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju
      Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine.
      A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija.
      Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
        Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju.
      Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih
      Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija.
      - Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic".
      Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života.
      Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize.
      - U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta.
      Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila
      Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji.
      Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.
      Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.
      - Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta".
          Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto.
      Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života.
      Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno
      I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno.
      "Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic".
      - Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji.
      U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče".
      Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba.
      U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini.
      Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života.
      - Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta.
      U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji.
      Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan
      Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju.
      Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola.
      Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije.
      Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu
      Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor?
      - Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović.
      Time bismo i završili.
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
      WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...  
    • Од Ignjatije,
      Vučić: Platićemo sve što treba za SPC u Crnoj Gori
      Beograd -- Srbija će, ako treba, pomoći SPC u Crnoj Gori, da nam ne bi oduzimali svetinje, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
        Foto: Depositphotos/Ryhor    
      Na pitanje da prokomentariše to što je direktor Poreske uprave Crne Gore saopštio da je ta institucija pokrenula kontrolu zbog duga koji, kako tvrdi, ima Mitropolija crnogorsko-primorska i upozorio da će naplata, ako Mitroplija ne plati dug dobrovoljno, naplata biti prinudna, Vučić je rekao da će Srbija platiti sve što treba za SPC u Crnoj Gori.
      "Ne znam šta da kažem, nemam nikakav problem sa tim. Ako treba da pomognemo SPC i Mitropoliiji crnogorsko-primorskoj ili bilo kojoj eparhiji u Crnoj Gori po tom pitanju da nam ne bi uduzimali svetinje, pomoći ćemo, platićemo sve što treba da platimo", poručio je Vučić gostujući na Prvoj TV.
       
      https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=23&nav_id=1658135
    • Од JESSY,
      Jako nevreme, poput onog koje je pogodilo popularna grčka letovališta u jeku sezone, možemo sve češće da očekujemo, predviđaju meteorolozi.
      U letnjoj oluji na severu Grčke, praćenoj gradom poginulo je sedam osoba, dok je 100 povređeno. Pričinjena je i velika materijalna šteta.
      Nedelju dana pre velike oluje, grčke vlasti su zbog velikog požara evakuisale nekoliko sela na ostrvu Evija.
      rošle godine, u požaru u oblasti istočno od Atine nastradalo je najmanje 70 osoba. Utvrđeno je da je požar izbio zbog ljudske nepažnje.
      Kada se ovakve stvari dogode, mnogi se pitaju kako da zaštite sebe i članove porodice.
    • Од Милан Ракић,
      Vikend analiza Jasmine Lukač-Taj Đilasov nadkandidat možda bi mogao da bude baš i Jovo Bakić, čime bi se postigao veliki dramski obrt i “pomirenje” dva pola protesta, jednog koji pripada opoziciji, i drugi uticajnoj javnosti.

      Da je ljudima koji su koliko zimus demonstrirali protiv vlasti neko rekao na šta će to sada izgledati, većina ne bi verovala. A izgleda kao dvostruki potpuni neuspeh – i političara u liku Dragana Đilasa i građanske javnosti u liku Jove Bakića.
      Potpuni neuspeh jer koliko u decembru više desetina hiljada ljudi je izašlo na ulice zbog krvave glave Đilasovog potpredsednika Borka Stefanovića. U junu zbog tri okrvavljene glave studenata iz Novog Sada jedva da se okupilo više stotina ljudi.
      Priča o prebijanju političkih neistomišljenika neslavno je potrošena, kao što su Saša Janković i Saša Radulović pre dve godine neslavno uništili priču o izbornoj krađi. I kao što tri godine ranije Ne davimo Beograd nije uspeo da od protivnika urbanističkog nasilja i mafijaške gradnje izraste u ozbiljnu političku snagu.
      Uzalud je sada neprestano ponavljanje poruka o nasilju nad neistomišljenicima. Raskorak između očekivanja i ishoda je toliko nesrećno veliki da dovodi samo do prihvatanja situacije.
      Drugi nivo poraza koji se tiče građanske javnosti se ogleda u slučaju Jove Bakića – nakon toliko reči o ogromnom dometu protesta na planu oslobađanja od straha, svesti o ugroženim političkim slobodama, nakon javnih peticija i izjašnjavanja univerzitetskih profesora, stvar se vratila na šta?
      Na saslušanje Bakića u policiji u svojstvu građanina, zbog intervjua u kome je rekao da se u Radioteleviziju Srbije ne upada bez dugih cevi.
      Koliko u februaru zbog Bakićevog saslušanja u policiji možda bi na ulice Beograda izašlo više od 50.000 ljudi, koliko ove subote pet hiljada bi predstavljalo neverovatan uspeh. I to uz navođenja svih mogućih razloga, kao što su ispitni rokovi za studente, raspust, velike vrućine i slično.
      I Dragan Đilas i Jovo Bakić kao ličnosti paradigmatične za protest mogu sami sebi za zahvale za poraz, priznali to ili ne. Prvi, jer se i dalje ne obraća građanima, koliko Vučiću samom, a i drugi iz istog razloga.
      Za razliku od njih, Vučić se jedino i isključivo obraća ne kamerama, ne građanskoj javnosti, niti protivniku Đilasu i drugima, već građaninu, prosečnom stanovniku Srbije, šta god o njemu u sebi mislio.
      Obraća se osobi koja nosi obuću od 2000 dinara, majicu od 500, koja krpi kraj s krajem, i koja je u stalnom očekivanju nekog sloma. Iznimno, Vučić se obraća i stranoj javnosti, ali pazeći da ne poremeti svoju glavnu publiku.

      Foto: BETA
      I zato je prvo što je Vučić uradio, ako se sećamo, kada su protesti počeli, bilo da se izravno obrati onima koji su demonstrirali, i da isključi druge političare kao suvišne.
      Jer, politički protest može da ima kao zahtev samo promenu vlasti, bilo da hoće vanredne izbore, bilo pre toga ostavke najviših zvaničnika, ali tu svakako moraju biti dve grupe političara koje se oko toga bore.
      Međutim, ako protest zovemo građanski to znači da se može tražiti svašta – smanjenje poreza, otkrivanje izvršilaca nekog zločina, ili rešavanje duga u švajcarskim francima.
      Kada su se na kraju Vučić i građani dogovorili da je protest ovo drugo, i Đilas i Savez za Srbiju su se upodobili tom okviru – tražeći svoja građansko-partijska prava u vezi sprovođenja izbora.
      I saveznici su prosto priznali poraz – da samo traže svoja prava od Vučića, da ga ne smenjuju, ali će to jednom sigurno uraditi. Jednom – kada?
      Posle onoliko usijanih govora na trgovima Srbije i dizanja lestvice očekivanja, posle onoliko zaklinjanja da je stvar još malo pa rešena.
      I, pošto se većina ljudi ne može toliko sekirati oko izborne procedure i medija, koliko političari, na kraju više nije imao ko da demonstrira.
      A izjave tipa da su demonstracije maraton a ne sprint, bile su vrh debakla. Njima su vođe protesta svoje pristalice “mamuzale” na, u dlaku isti način kao i vrh Srpske napredne stranke svoje, jer i naprednjaci obećavaju svojima kad ih dovoze na mitinge, bolju budućnost u nekom dugom maratonu, koji nije kratka trka.
      I kada je konačno glumac i član DS Branislav Lečić otvoreno rekao da protesti više nemaju smisla, onaj ko je iz Saveza za Srbiju ili van njega, izvršio pritisak da povuče tu izjavu, učinio je toj grupaciji medveđu uslugu.
      Naterao je Savez za Srbiju da najotvorenije pokaže kako osim tog protesta u nestajanju nemaju ništa drugo da pregrme do proleća i izbora 2020.
      Da li su stvari mogle biti drugačije? Da li je Jovo Bakić i javnost koju predstavlja mogla da izvrši drugačiji, bolji uticaj na minuli društveni tok? Na čemu Bakić temelji prizivanje Revolucije karanfila, navodeći primer kada su protugalski oficiri izvršili vojni puč u tom intervjuu za NIN koji je morao da objašnjava “korektnim” policajcima?
      Da li Bakić ima priliku da razgovara sa srpskim oficirima, bivšim i sadašnjim, i da možda primeti, da su to vojnici jedne teško poražene države, te da bi, ako se o cevima radi, pre cev okrenuli i pucali sebi u glavu kao seljak-plemić iz poslednjeg romana Mišela Uelbeka, nego što bi pokušali da utiču na istoriju?
      Đilasu sada ostaje isto što i Zoranu Đinđiću pre 20 godina. A to je da razmišlja o ličnosti koja bi, kao nosilac parlamentarne ili bojkot liste, mogla da pokrene i pridobije podršku, i to "Jovo, nanovo", sa nekom novom temom.
      To ne bi trebalo da bude tako teško, Đinđić je, mladim ljudima sa kojima je voleo da raspravlja o politici, dugo pre nego što je to lansirano na političkoj sceni, tvrdio da je Vojislav Koštunica idealni kandidat protiv Slobodana Miloševića.
      Kako se prepričava, objašnjavao je da je to zato što Koštunici izgleda kao da nije preterano stalo do kandidovanja, deluje kao profesor koji uvek može da zabije nos nazad u svoje knjige.

      Foto: BETA
      Đilasu bi potraga za kandidatom – profesorom koji izranja iz knjiga i nije mu stalo do para i moći - trebalo da padne još lakše nego Đinđiću. Jer Đilas mnogo lakše podnosi da bude čovek broj dva. To je dokazao i kada na velikom mitingu opozicije 13. aprila nije govorio, prepuštajući tu čast svom nekadašnjem partijskom šefu Borisu Tadiću.
      Taj Đilasov nadkandidat možda bi mogao da bude baš i Jovo Bakić, čime bi se postigao veliki dramski obrt i “pomirenje” dva pola protesta, jednog koji pripada opoziciji, i drugi uticajnoj javnosti.
      To bi označilo prećutni pakt onih koji ne misle dobro jedni od drugima, ali samo zajedno mogu da potvrde tačnost svog polazišta da je vlast represivna i diktatorska.
      Uzgred, to bi možda i sačuvalo od teškog raspada i Savez za Srbiju, budući da bi i dalje svi (Vuk Jeremić, Boško Obradović) ostali u trci za kasnije – nakon što nadikandidat uspe ili propadne na izborima.
      Jovo Bakić bi dobio životnu priliku da proveri koliko mu je naučna postavka tačna, što naravno, zahteva i lični doprinos. Mogao bi da proveri svoj zaključak da su Đilas i Vučić dva lica istog establišmenta, i da nešto uradi iznutra.
      Nešto slično kao što je uradio kada je svojevremeno objavio da mu je Vučić po dolasku na vlast 2012. pokazao dosije Ivice Dačića sa zabeleženim spornim kontaktima sa povezanim sa kriminalom.


×
×
  • Креирај ново...