Jump to content

Treba li se izbaciti mašta iz molitve?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Али није сликање тема, Бог се јавља човјеку, нема потребе да га замишља. Као са храном или женом - чему пусто замишљање?

Или како си рекао ниједна измаштана слика, не може замјенити праву особу - Бога

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 159
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Виђења створена маштом, ако их ум допусти себи у молитви, постаће непрозирна завеса и преградни зид између ума и Бога. „Они који у току својих молитава никога и ништа не виде – виде Бога“ (Мелетије Ис

Што си упоран, да сиђем у ад маштања по тебе, да упаднем на бициклу у филмове које себи у глави правиш.Исус као селфобјект, то је "Пластични Исус" са њега можеш да радиш шта год хоћеш, да га шаљеш у с

Пошто видим да се неки фатају за умјетности, као професиобалац и академски сликар, односно дипломирани иконописац, морам да кажем да постоје многи правци и којима је забрањено замишљање: иконографија,

пре 11 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Добро може се рећи ако су видилац и сликар имали добру сарадњу, али има то преношење, није свеједно на коме мјесту се формира слика, нпр у уму па се пренесе, или одма на платну.

Сликање је рад упарен са опажањем (без замишљања)

Ako slikaš iz svoje glave kako može bez zamišljanja.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Или како си рекао ниједна измаштана слика, не може замјенити праву особу - Бога

Nema bitne razlike da li iz mašte ili upotrebom foto aparata to je i dalje slika.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, kopitar рече

Ako kažeš da je mašta ok onda zašto je loša kod molitve.

Виђења створена маштом, ако их ум допусти себи у молитви, постаће непрозирна завеса и преградни зид између ума и Бога. „Они који у току својих молитава никога и ништа не виде – виде Бога“ (Мелетије Исповедник).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 33 минута, kopitar рече

Da li je kralj David koristio maštu dok je pisao psalme?

Није. А има и једна молитва која се чита пред читање Псалтира и навешћу ти један њен део: ''Свесвета Тројице,  Боже и Саздатељу свега света, похитај и управи срце моје, да почне разумно и сврши с добрим делима богонадахнуте ове књиге (Псалама), које Свети Дух устима Давидовим изговори, које ћу сада говорити ја недостојни''. Дакле, Бог је Давида удостојио да буде ''предајник'' богонадахнутих речи осталом људском роду. Није Давид Псалтир створио, већ му је Бог говорио шта да пише: ''..које Свети Дух устима Давидовим изговори''..

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, kopitar рече

Ako slikaš iz svoje glave kako može bez zamišljanja.

Да ти кажем може, и то на више начина, упутио сам те на Далија и надреалисте, можеш и кроз филозофију да посматраш, није свако мишљење замишљај ни свака слика представа.

пре 2 минута, kopitar рече

Nema bitne razlike da li iz mašte ili upotrebom foto aparata to je i dalje slika.

Ма да нема везе да ли сам ја замислио светог или ми се он јавио, да ли сам замислио печено пиле или га појео, да ли сам неку цицу замислио или је са мном у кревету.

"Замишљен пас не уједа"

Ум има и друге могућности осим замишљања, предлажем ти да их опробаш

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Вукашин рече

I Siluan Atonski kaze, da mu sam Duh vodi ruku i da ne zna unapred kako ce izgledati to sto pise.

Али кад Дух и од Сина излази, онда би и он да води, али шта води -тек своје замишљање.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

И читава западна метафизика је на томе, Декартова когитација је замшљај- до Ничеа који схвата да то нема покрића, да је то ништење (нихилизам) и Хајдегера који то напушта, а онда наши умишљени, са својим онтолошким замишљајима - превазлазе Силуана :kucanje:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Плаво Небо рече

Није. А има и једна молитва која се чита пред читање Псалтира и навешћу ти један њен део: ''Свесвета Тројице,  Боже и Саздатељу свега света, похитај и управи срце моје, да почне разумно и сврши с добрим делима богонадахнуте ове књиге (Псалама), које Свети Дух устима Давидовим изговори, које ћу сада говорити ја недостојни''. Дакле, Бог је Давида удостојио да буде ''предајник'' богонадахнутих речи осталом људском роду. Није Давид Псалтир створио, већ му је Бог говорио шта да пише: ''..које Свети Дух устима Давидовим изговори''..

 

Pa nije Muhamed da mu je u uho diktirano.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
И читава западна метафизика је на томе, Декартова когитација је замшљај- до Ничеа који схвата да то нема покрића, да је то ништење (нихилизам) и Хајдегера који то напушта, а онда наши умишљени, са својим онтолошким замишљајима - превазлазе Силуана default_kucanje.gif

Зато је Ниче тежи за читање и често га погрешно разумију као пјесника. Хајдегер је радикално сузио простор погрешног разумевања и ако му се приступа са замишљајућим разумјевањем ништа се не може разумјети јер његов текст не ствара преставе него их разара ( деконструише и фундира).У нововјековној метафизичкој традицији је наступило доба слике света и ми не живимо више у свијету него у сопственој престави од њему. (Намножиле су се истините представе толико да смо одљелили. Дон Кихот)У ствари тако смо одлучени од времена. (Битије и вријеме) За разумијевање Хајдегера потребно је научити феноменолошки читати, не у представама, него слично молитвеном читању, само што одјек тог читања није у Богу него у свијету. Јер циљ је повратак у свјет (из истине о њему - метафизике) а.не богословље.Али такав приступ осим што све метафизичко богословље оставља на сметљиште отвара пут за трезвеноумно и непрелесно православно богословље.Када у том светлу посматрамо наше персонологе, постаје јасно колико су ретроградни, а не напредни, јер филозофске основе су им метафизичке (дакле предничеанске), а притом су занемарили вјеру.

Зато њихово изобличавање не треба да се врши само путем светогорских отаца јер њих презиру, него са запада на који комплексашки слине, кроз правилну рецепцију Хајдегера и Ничеа.

Која понављам одсуствује у мејнстрим српској теолошкој мисли и држи је у раљама метафизике (19 вјек) а са теолошком и осталу мисао и друштво.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@kopitar  Да не останем дужан на пољу умјетности, истина је да је замишљајуће сликање било актуелно колико и западна метафизика (и данас је кроз виртуелну стварност , 3д макс....) од Декарта до Ничеа због којег  појављује Маљевич са беспредметним сликарством (односно непредстављајућим)

и даље надреализмом који је условило откриће параноје, зато Дали каже ја нисам сликар него кибернетичар, јер ускаче у однос човјека и света (слику) и мјења је. 

До Марине Абрамович која увременошћу, на бази Хајдегера изводи преформансе тако што нас из слике о свјету враћа у свјет - догађај.

Тако да иконоборачки спор још није разрјешен, и у грдној су прелести они који своје представе сматрају за стање будућега вјека.

Постоије они који руше лажне слике, као и они који их праве, јер икону разумјевају као идеалану преставу Христа.

Невоља са правом иконом је јер је по инерцији разумјевају као представу, као што Ничеа сматрају пјесником. Са Марином је то немогуће јер слике нема.

757z468_MARINA1.jpg
WWW.POLITIKA.RS

Хвала вам на раном буђењу, обратила се Марина Абрамовић јутрос многобројним новинарима који су испунили салу...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
''..које Свети Дух устима Давидовим изговори''..

О неком облику синергије је сигурно рјеч, јер само дјела љубави опстају, постају историјска - непролазна ( узгред речено антиномија есхатологија - историја је још један гег, јер је историја вријеме + есхатологија).

У тој синергији Дух освештава и узвишава човјека и дјелује уважавајући и прилогађавајући се његовом саставу ( ипостаси).

Мој кум би рекао није могао Бог дати некој баби да открије теорију релавитета, јер њен је престо постављен тако да може добити божанствене уштипке.

Дакле из дана и дан ми постављамо жтрву, и може и да не сиђе огањ и да је не спали. Јер смо неподобни и у нечему жречеви. Односно не морају уштипци да успију.

А такође могу да се пишу љепши псалми него Давидови и љепше иконе него Рубљовове јер божанствена љепота се није исцрпила...

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

божанствена љепота се није исцрпила

:)Баш тако, нити ће икада. Иначе, 'ђе нађе уштипке да ми поменеш ;):)))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Božena,
      Da li decu treba voditi na GROBLJE i SAHRANE: Šta kažu stručnjaci?
      Kako da veoma mala deca razumeju smrt
      Mnogi roditelji brinu da bi ovakva iskustva mogla biti traumatična za malu decu, te ih na neki način "štite" dok su još mali, kako im ne bi oduzeli bezbrižni i mirni deo detinjstva.

      Prema istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, čak 48% roditelja izjavilo je da je neprikladno da deca mlađa od 12 godina prisustvuju sahranama.
      Sa druge strane, dr Danijel Openhajm, psihijatar i autor knjige "Razgovori sa decom o životu i smrti", smatra da je "svako vreme pravo vreme za odlazak na groblje". On naglašava kako je odlazak na groblje prilika roditeljima da maloj deci objasne svrhu groblja: da je to mesto na kojem počiva voljena osoba koju ćemo nastaviti da volimo i da je to mesto ne kojem ćemo se ponovo povezati sa njom.
      Preminula osoba više nije fizički prisutna u našem svakodnevnom životu, ali ona ostaje u našim mislima i uspomenama
      On takođe ističe da roditelji nikada ne bi smeli da prisiljavaju dete da ide na groblje ako ono odbija.
      - Budite oprezni! Dete ne sme da oseća krivicu zbog toga što ne učestvuje u procesu tugovanja - dodaje dr Danijel.
      Sa decom je važno od malena razgovarati o smrti
      Svi smo svesni činjenice da je smrt sastavi deo života i svi se mi u jednom trenutku susretnemo sa time da nam premine neko blizak. I koliko god da je to težak period, uvek je lakše za osobu ako ima podršku bliskih ljudi.
      Stoga, važno je od malena sa decom razgovarati o smrti. Deca nepoznate situacije i nova iskustva mere i upoređuju prema reakcijama odraslih osoba. Zato je bitno da deca imaju podršku odraslih i od velike važnosti je kako te osobe reaguju kada se susretnu sa smrću.
      Detetu uvek treba reći istinu!
      Dr Miranda Novak, profesor psihologije, kaže da roditelji često ne razgovaraju o smrti jer se plaše da će takvim razgovorom povrediti dete, preplašiti ga, izazvati tugu, ili da dete to neće shvatiti na pravi način.
      - Kada premine neko od bližih članova porodice, dete, čak iako je vrlo malo, ako je tek počelo pričati, iz reakcije roditelja osećaće energiju u kući i neverbalno će pokupiti ono što se dešava. Detetu uvek treba reći istinu! Treba mu reći ko je preminuo, šta se dogodilo i to mu objasniti kratko i na primeren način. Takođe, u procesu objašnjenja roditelj treba da iskaže svoju tugu, svoju zabrinutost oko toga, da da svoje mišljenje i da podeli svoje emocije sa detetom. Kada roditelj pristupi na takav način, onda omogućuje i detetu jedan prirodan i normalan proces tugovanja - završava dr Novak.
      novosti.rs
    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
    • Од JESSY,
      Kada umre bliski član porodice ili prijatelj, roditelji se često muče oko pitanja da li dete odvesti na sahranu.
      Na tu odluku utiču mnogi faktori uključujući kulturu, emocionalnu zrelost vašeg deteta, bliskost veze i možda najvažnije, želje vašeg deteta.
      Mala deca
      Dojenčad neće dobiti ništa od sprovoda i mogu odvratiti pažnju drugim ljudima. U ovoj je dobi najbolje ostaviti dete kod kuće.
      Za malo stariju decu koja su svesna smrti nekoga bliskog trebali biste se prilagoditi detetovom ponašanju, ako ga uopšte poželite povesti sa sobom.
      "Deci predškolske dobi često će biti dosadno", rekla je Laura Markham, dečiji psiholog.
      Deca predškolske dobi
      Deca u dobi između treće i šeste godine počinju razmeti smrt, ali često ne shvataju njenu stalnost, često postavljajući pitanje kada se osoba vraća, čak i nakon što im samo nekoliko trenutaka pre toga objasnite da je ta osoba umrla.
      Nemojte voditi dete na sprovod samo zato da bi to moglo razumeti; deca ove dobi nemaju sposobnost da u potpunosti shvate pojam smrti.
      Deca školske dobi
      Do sedme godine većina dece počne shvatati trajnost smrti. Dete školske dobi takođe je dovoljno staro da može prisustvovati sprovodu, ali samo ako to želi. Dajte svom detetu izbor želi li ići ili ne, bez pritiska, savetovala je Markham.
      Kada vide prijatelja i porodicu na sprovodu, to za neku decu može biti izvor utehe. Provoditi vreme slušajući priče o pokojnicima takođe može pomoći vašem detetu. Ako dete ostane kod kuće, to bi ga moglo navesti da se oseća usamljeno u svojoj tuzi i ogorčeno zbog nemogućnosti prisustvovanja.
    • Од Дејан,
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
       
      Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju.
        Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju.
      - Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon.
        Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije.
      No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost...
      Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu
        Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.
      Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.
      Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.
      Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.
        Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju
      Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine.
      A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija.
      Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
        Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju.
      Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih
      Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija.
      - Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic".
      Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života.
      Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize.
      - U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta.
      Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila
      Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji.
      Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.
      Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.
      - Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta".
          Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto.
      Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života.
      Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno
      I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno.
      "Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic".
      - Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji.
      U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče".
      Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba.
      U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini.
      Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života.
      - Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta.
      U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji.
      Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan
      Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju.
      Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola.
      Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije.
      Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu
      Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor?
      - Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović.
      Time bismo i završili.
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
      WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...  
    • Од Ignjatije,
      Vučić: Platićemo sve što treba za SPC u Crnoj Gori
      Beograd -- Srbija će, ako treba, pomoći SPC u Crnoj Gori, da nam ne bi oduzimali svetinje, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
        Foto: Depositphotos/Ryhor    
      Na pitanje da prokomentariše to što je direktor Poreske uprave Crne Gore saopštio da je ta institucija pokrenula kontrolu zbog duga koji, kako tvrdi, ima Mitropolija crnogorsko-primorska i upozorio da će naplata, ako Mitroplija ne plati dug dobrovoljno, naplata biti prinudna, Vučić je rekao da će Srbija platiti sve što treba za SPC u Crnoj Gori.
      "Ne znam šta da kažem, nemam nikakav problem sa tim. Ako treba da pomognemo SPC i Mitropoliiji crnogorsko-primorskoj ili bilo kojoj eparhiji u Crnoj Gori po tom pitanju da nam ne bi uduzimali svetinje, pomoći ćemo, platićemo sve što treba da platimo", poručio je Vučić gostujući na Prvoj TV.
       
      https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=23&nav_id=1658135
×
×
  • Креирај ново...