Jump to content

Mirjana Bobić–Mojsilović oštra kao nikada do sada

Оцени ову тему


Препоручена порука

mirjana_b-696x418.jpg

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Došla je jesen, deca krenula u školu, a Srbija se vratila u kuće da gleda rialiti programe na televiziji i da u njima, pradoksalno, pronalazi vrhunsku zabavu. Jer, šta ima zabavnije u životu nego posmatrati kako se ljudi, skupljeni skoro isključivo po principu „od zla oca i od još grđe majke“ danonoćno uzajamno da izvinete, pičkaraju, tuku, pljuju, ponižavaju, mrze i gaze, svlače, pominju polne organe, prljave gaće, pokazuju zadnjice, podriguju, pljuju, prde i psuju?

Sasvim je razumljivo zašto moćne nacionalne televizije ne snimaju drame i serije, ne dovode pred svoje kamere pristojne i pametne ljude pošto pristojnost, vaspitanje, pamet i integritet ne dižu rejting, i „ti ljudi nisu dovoljno filmični“. A škola je, ionako, za gubitnike, agresija je jedino društveno isplativo ponašanje, kome je do morala taj nije razumeo moderno doba i nek ode u manastir, pošto ono što svi gledaju- poručuje samo jednu jedinu stvar – pobedniku je sve oprošteno, čak iako je i tukao i bio tučen. Pare i skandalozna slava, brišu sve. Zato, gazi preko leševa, urlaj, pljuj, psuj, otimaj, preti, lomi, penji se na sto, i pobedićeš!

Sodoma i Gomora naših rialiti šou programa, međutim, deleko je opasnija od onoga što se na prvi pogled vidi. Daleko opasnije od sve te „stvarnosne proze u direktnom prenosu“ jeste nešto drugo: rialiti programi ovakve vrste osim što pojam integriteta brišu iz vrednosnog sistema, i osim što uporno lome kičmu ionako sluđenom, ojađenom malom čoveku, i čije ćemo posledice tek videti, čine jednu strašnu stvar: u svom tom naizgled stihijskom dokumentarizmu ljudskih najnižih strasti, ovi projekti promovišu koncept logora kao vrhunski cilj savremenog čoveka, i njegovu najbolju moguću sudbinu, kao njegovu prvu i poslednju šansu. Zatvoreni na neodređeno vreme, plaćeni da se međusobno mrcvare, ali i da pokažu kako je vrhunski cilj zadovoljiti, odobrovoljiti i nasmejati gospodara. Drugim rečima, opasni, grozomorni eksperiment masovne kontrole uma, koji poručuje da smo svi po malo kurve, nasilnici, zveri i bezvredna bića.

To što u tim gladijatorskim arenama nema lavova, i što još uvek nismo videli ubistvo, ništa ne menja na stvari. Jer, promenjen je ne samo jezik nego i smisao javnog prostora, srušene su sve ograde, unutar strogo kontrolisane životinjske farme.

Ugasiti televizor jeste početak revolucije.

Izvor: AllMe / Foto: Printscreen youtube

link

Link to comment
Подели на овим сајтовима

pa i ovaj forum postaje kontrolisan i pod diktaturom, starac porfirije je govorio prvo ispravi sebe i popravićeš ceo svet

stvarno ne razumem ukoliko je normalna razmena mišljenje razlog zaključavanja teme o ikoni

ali zato vrlo dobro razumem krajnju nestabilnost hrišćana

  • Хахаха 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Драгана Милошевић рече

Ugasiti televizor jeste početak revolucije.

Да, угасити телевизор јесте добро, не само због ријалити програма, већ и због много других.разлога. Али ако говоримо о гашењу телевизора као решењу проблема ријалитија, то није довољно. Ни издалека. Управо због свега што је рекла пре тога, ( а рекла је одлично!),  што је указала какав је то кал - ментални, психолошки, емоционални - који загађује васколики јавни простор Србије, цело друштво, он се не може решити (само) пасивним гашењем телевизора. То може бити само први корак, али то није решење. Обично дајем поређење са канализацијом која се излије на улицу. Мењање канала или гашење телевизора јесте пандан томе да ја или ти не прођемо том улицом где се канализација излила. И ми смо проблем решили за себе, појединачно. Али проблем није решен - постоје људи који ту живе, постоје људи који туда морају да прођу, зараза ће се одатле потенцијално ширити све док се изливање заустави. Једино право решење је затворити цев из које се излива канализација. Или, слично томе - ако у неком ресторану служе покварену храну, није решење да ти и ја не одемо да ручамо у тај ресторан, јер ће отићи много других људи. Једино решење је затворити ресторан док се проблем са поквареном храном не реши.

Е сад, на који начин затворити канализациону цев звану ријалити, јесте питање на које до сада нисмо успели да дамо прави одговор. Петиције су биле, али се њима није ништа постигло. Због ријалитија се очито неће скупити и протестовати пред Владом довољна, критична маса људи, због које би власт схватила да треба да реагује. Ни интелектуална јавност, ни Црква немају снаге ни воље да озбиљно и посвећено покрену решавање овог, по мени, једног од већих проблема у Србији.Било је појединих реаговања попут овог Мојсиловићкиног, али је све то спорадично и кратког даха. Лично бих био спреман и да кампујем пред Владом колико год треба када бих знао да би то дало резултата, јер ме овај безобразлук и нискост власти и тајкуна, који свесно упропашћавају народ зарад своје политичке или финансијске користи, изузетно нервира. Али је јасно да камповање појединца, па и групе људи пред Владом, не би издејствовало укидање овог ђубрета од програма.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Родољуб Лазић 

daće bog da se možda napretkom tehnologije (interneta) bivši korisnici medija uključe u pravljenje medija, recimo jeftina internet-tv produkcija, pa kada ponudimo odgovarajući sadržaj jednostavno preoteti "korisnike medija"

bilo bi divno kada bi neko mogao da finanasira obrazovni ili dečiji program putem privatnih internet kanal, mislim da bi čak postojala i određena ekonomska logika gde bi roditelji bili spremni da to i plate 8ako ne čak i po nagovoru same dece, ukoliko je sve dovoljno zanimljivo) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nije se rijaliti program pojavio sam od sebe i postao Sodoma i Gomora koja se evo uveliko širi na sve strane, već je to projekat crveno-crne koalicije koja se 2012 vratila na vlast i vratila svu prostotu i idiotluk 90tih i još to unapredila. Radi se o projektu socijalnog inženjeringa kao i 90tih. Bler je predvodio i tada i sada. Tada je razarao države, ljude i materijalne resurse a sada razara iznutra. Čak je i njihov ministar koji je malo posumnjao u dobrobit projekta zamalo izgubio fotelju zbog nesmotrene kritike. Na nesreću i Crkvi se na čelu našao lik koji je tu kamarilu, na našu sramotu, podržao, pa još i večiti potparol s njim

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, dilic рече

Nije se rijaliti program pojavio sam od sebe i postao Sodoma i Gomora koja se evo uveliko širi na sve strane, već je to projekat crveno-crne koalicije koja se 2012 vratila na vlast i vratila svu prostotu i idiotluk 90tih i još to unapredila. Radi se o projektu socijalnog inženjeringa kao i 90tih. Bler je predvodio i tada i sada. Tada je razarao države, ljude i materijalne resurse a sada razara iznutra. Čak je i njihov ministar koji je malo posumnjao u dobrobit projekta zamalo izgubio fotelju zbog nesmotrene kritike. Na nesreću i Crkvi se na čelu našao lik koji je tu kamarilu, na našu sramotu, podržao, pa još i večiti potparol s njim

Нису ријалитији почели 2012. Први код нас је био Велики Брат 2006.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mislim da je koncept zadruge i sl.rijaliti programa zasnovan na želji da se pokaže šta su sve ljudi spremni uraditi za novac,odnosno da se za novac može kupiti sve.To je kvazi kultura koja stvara svoje kvazi junake .Mediji danas pretenduju da kreiraju neku paralelnu realnost koja ima svoja pravila igre,i gde su akteri spremni pristati na sve.Dobro je da se ponekad bar oglasi neki intelektualac.Crkveni programi pričaju neku svoju priču.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Жика рече

Нису ријалитији почели 2012. Први код нас је био Велики Брат 2006.

Tada je to bila bezazlena zabava privatne televizije a od 2012 postao je Blerov program za zaglupljivanje srpskoga roda i uništavanje svih moralnih i duhovnih vrednosti.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Jedan od najmudrijih umova savremenog doba, psihijatar i književnik, čovek sa opsegom znanja i mudrosti koje su ostavile neizbrisiv trag, bavio se i temom roditeljstva. Evo šta je rekao na tu temu.

      1. “Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!”
      2. ”Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili, na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge”
      3. “Dete staro tri, četiri godine sluša majku i oca kako se ne svađaju, nego raspravljaju o nekoj temi, pa se ne slažu. Bez povišenog tona, svako iznosi svoje argumente, puštajući i onog drugog da kaže to što ima. Tu počinje dijalog i tako se dete uči dijalogu. Iako ništa ne razume, (šta je to o čemu roditelji pričaju) negde u letu uspeće da uhvati da se ne slažu, ali da i majka i otac razgovaraju koristeći argumente, a ne povišen ton.”
      4. “Radoznalost i ljubopitljivost nisu iste stvari. Nemojte svoju decu pretvarati u ljubopitljivu decu. Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali, fetus sve pamti. Jako je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, sa radošću. Naravno i otac je jako važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu. Znate kako, kad je majka ljuta dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna dete se penje prema srcu. Snimali to naučnici.”
    • Од Sun14861,
      Da li ste razmišljali o tome koliko se često smejemo? Mi čekamo da nam se nešto lepo desi, pa se onda tek smejemo, a zaboravljamo da zapravo obrnutim delovanjem dolazimo do lepih stvari koje nam se događaju, a to sve kreće od nas samih ...
    • Од JESSY,
      Život se živi u šopingu koji postaje zamena za ljubav, pozorište, literaturu, za vreme provedeno s drugim. Društvene mreže postaju simbolički izlog u kome savremeni čovek stoji kao maneken usamljenosti i praznine
      U svom bestseleru Pleme, o povratku kući i pripadanju Sebastian Junger kaže:
      „Ljudima ne smeta kad je teško, čak ih to izaziva na akciju, inspiriše ih. Ono što ljudi teško podnose jeste osećanje da nisu neophodni. Moderno društvo usavršilo je umetnost ubeđivanja ljudi da nikome nisu neophodni.”
      Ima mnogo istine u ovim rečima.
      Navodno, niko više nije neophodan. Radnici su sve više zamenjeni mašinama, mislioci kompjuterima, ionako labave društvene veze, sada su, čini se, labavije nego ikada.
      Muž nije potreban, žena nije potrebna, porodica je višak. Bez svakoga se može. Roditelji su teret. Čak je i ljubav, ta slatka iluzija, ismejana i zamenjena  „partnerskim odnosima”, vezama iz koristoljublja ili samo seksom. Nije li potrošačka civilizacija na vrlo perverzan način izjednačila čoveka i stvari koje kupuje?
      Čovek koji ne kupuje, kao da i ne živi. Život se živi u šopingu koji postaje zamena za ljubav, pozorište, literaturu, za vreme provedeno s drugim. Društvene mreže postaju simbolički izlog u kome savremeni čovek stoji kao maneken usamljenosti i praznine.
      Ionako smo usamljeni, a sad nam je ukinuto veče s prijateljima, izlasci, potreba da se oblačimo i doterujemo. Ostavljeni smo ispred televizora ili ispred kompjutera, odakle nas zasipaju strahom i porukama da vreme brzo prolazi i da neprestano nadiru mlađi, bolji, lepši, pametniji i uspešniji. Ako se ne potrudimo, i sami ćemo postati deo ogromnog plemena nepotrebnih.
      Ovaj indukovani besmisao, ovaj opasni virus depresije, pobeđuje se nepristajanjem da se učestvuje u ovom sumanutom takmičenju, u kome svako gubi.
      Dovoljno je samo izaći napolje i pomisliti suprotno – neophodan sam vitaminu D3, jer ako mene nema, nema ni njega! I neophodan sam suncu, i detelini sa četiri lista koja čeka na mene u parku, između psećih govanaca, i snegu, i vetru, i svoj onoj muzici, i bojama, i senicama koje sleću na moju terasu. Spisak bi mogao da bude beskonačan.
      I upravo u toj beskonačnosti spiska svih mojih neophodnosti, leži moj jedini recept za borbu protiv depresije, besmisla i osećanja da sam nepotrebna.
      https://tosamja.media/vitamin-d3/
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto: Sisačka nadbiskupija SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.
      U homiliji biskup je rekao kako su branitelji Gvozdanskog svijetli primjer ljubavi prema Domovini i žrtve za nju, prenosi sisačka nadbiskupija.
      "Poznato nam je kako su pred jačom turskom silom hrabro tri mjeseca odolijevali i nisu prihvaćali nekoliko poziva na predaju, čime su mogli spasiti vlastite živote. No, oni su radije ostali na braniku utvrde Gvozdansko i na braniku Domovine negoli se pokoriti neprijatelju i njegovoj sili. Ta borba do kraja resila je i resi naš hrvatski narod, bilo da su nas tlačili Turci, bilo komunisti, bilo Srbi. Sve smo te zulume, progone i agresije hrabro odbijali jer smo imali pojedince koji su nas vodili u tom otporu i borbi za svoju zemlju“, kazao je Košić.
      "Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba"
      Onda je kazao kako je danas najveći neprijatelj potres.
          "On pustoši, zavija u crno, ruši kuće i crkve, tjera nas s naših stoljetnih ognjišta i prijeti da nestanemo, da u ovim dijelovima Lijepe naše više ne žive Hrvati. Prije toga nas je pogodila pandemija, koja doduše nije zaratila samo protiv nas nego protiv cijeloga svijeta i svih ljudi. I treći je, već 25 godina prisutan neprijatelj koji je u nama samima, a zove se izumiranje: ne rađaju se djeca, sve nas je manje i nestajemo", kaže biskup Košić.
      "Koji je naš odgovor, kako se poput branitelja Gvozdanskog hrabro boriti – i pobijediti te današnje neprijatelje? Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba. On je podmukao neprijatelj koji sve napada, ne gleda tko je tko niti dolazi najavljen, nikad ne znamo kada će udariti i što će srušiti, koga protjerati iz njegova doma, kome će se doslovno oduzeti tlo pod nogama. Međutim, ima lijeka toj pošasti. To je naša kršćanska ljubav", navodi Košić.
      Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba - Index.hr
      WWW.INDEX.HR SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.  
×
×
  • Креирај ново...