Jump to content
  1. Нифада

    Нифада

  2. Србољуб+

    Србољуб+

  3. Родољуб Лазић

    Родољуб Лазић

  4. JESSY

    JESSY

  5. Sofija_

    Sofija_

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Jedan od najmudrijih umova savremenog doba, psihijatar i književnik, čovek sa opsegom znanja i mudrosti koje su ostavile neizbrisiv trag, bavio se i temom roditeljstva. Evo šta je rekao na tu temu.

      1. “Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!”
      2. ”Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili, na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge”
      3. “Dete staro tri, četiri godine sluša majku i oca kako se ne svađaju, nego raspravljaju o nekoj temi, pa se ne slažu. Bez povišenog tona, svako iznosi svoje argumente, puštajući i onog drugog da kaže to što ima. Tu počinje dijalog i tako se dete uči dijalogu. Iako ništa ne razume, (šta je to o čemu roditelji pričaju) negde u letu uspeće da uhvati da se ne slažu, ali da i majka i otac razgovaraju koristeći argumente, a ne povišen ton.”
      4. “Radoznalost i ljubopitljivost nisu iste stvari. Nemojte svoju decu pretvarati u ljubopitljivu decu. Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali, fetus sve pamti. Jako je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, sa radošću. Naravno i otac je jako važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu. Znate kako, kad je majka ljuta dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna dete se penje prema srcu. Snimali to naučnici.”
    • Од Sun14861,
      Da li ste razmišljali o tome koliko se često smejemo? Mi čekamo da nam se nešto lepo desi, pa se onda tek smejemo, a zaboravljamo da zapravo obrnutim delovanjem dolazimo do lepih stvari koje nam se događaju, a to sve kreće od nas samih ...
    • Од JESSY,
      Život se živi u šopingu koji postaje zamena za ljubav, pozorište, literaturu, za vreme provedeno s drugim. Društvene mreže postaju simbolički izlog u kome savremeni čovek stoji kao maneken usamljenosti i praznine
      U svom bestseleru Pleme, o povratku kući i pripadanju Sebastian Junger kaže:
      „Ljudima ne smeta kad je teško, čak ih to izaziva na akciju, inspiriše ih. Ono što ljudi teško podnose jeste osećanje da nisu neophodni. Moderno društvo usavršilo je umetnost ubeđivanja ljudi da nikome nisu neophodni.”
      Ima mnogo istine u ovim rečima.
      Navodno, niko više nije neophodan. Radnici su sve više zamenjeni mašinama, mislioci kompjuterima, ionako labave društvene veze, sada su, čini se, labavije nego ikada.
      Muž nije potreban, žena nije potrebna, porodica je višak. Bez svakoga se može. Roditelji su teret. Čak je i ljubav, ta slatka iluzija, ismejana i zamenjena  „partnerskim odnosima”, vezama iz koristoljublja ili samo seksom. Nije li potrošačka civilizacija na vrlo perverzan način izjednačila čoveka i stvari koje kupuje?
      Čovek koji ne kupuje, kao da i ne živi. Život se živi u šopingu koji postaje zamena za ljubav, pozorište, literaturu, za vreme provedeno s drugim. Društvene mreže postaju simbolički izlog u kome savremeni čovek stoji kao maneken usamljenosti i praznine.
      Ionako smo usamljeni, a sad nam je ukinuto veče s prijateljima, izlasci, potreba da se oblačimo i doterujemo. Ostavljeni smo ispred televizora ili ispred kompjutera, odakle nas zasipaju strahom i porukama da vreme brzo prolazi i da neprestano nadiru mlađi, bolji, lepši, pametniji i uspešniji. Ako se ne potrudimo, i sami ćemo postati deo ogromnog plemena nepotrebnih.
      Ovaj indukovani besmisao, ovaj opasni virus depresije, pobeđuje se nepristajanjem da se učestvuje u ovom sumanutom takmičenju, u kome svako gubi.
      Dovoljno je samo izaći napolje i pomisliti suprotno – neophodan sam vitaminu D3, jer ako mene nema, nema ni njega! I neophodan sam suncu, i detelini sa četiri lista koja čeka na mene u parku, između psećih govanaca, i snegu, i vetru, i svoj onoj muzici, i bojama, i senicama koje sleću na moju terasu. Spisak bi mogao da bude beskonačan.
      I upravo u toj beskonačnosti spiska svih mojih neophodnosti, leži moj jedini recept za borbu protiv depresije, besmisla i osećanja da sam nepotrebna.
      https://tosamja.media/vitamin-d3/
       
    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto: Sisačka nadbiskupija SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.
      U homiliji biskup je rekao kako su branitelji Gvozdanskog svijetli primjer ljubavi prema Domovini i žrtve za nju, prenosi sisačka nadbiskupija.
      "Poznato nam je kako su pred jačom turskom silom hrabro tri mjeseca odolijevali i nisu prihvaćali nekoliko poziva na predaju, čime su mogli spasiti vlastite živote. No, oni su radije ostali na braniku utvrde Gvozdansko i na braniku Domovine negoli se pokoriti neprijatelju i njegovoj sili. Ta borba do kraja resila je i resi naš hrvatski narod, bilo da su nas tlačili Turci, bilo komunisti, bilo Srbi. Sve smo te zulume, progone i agresije hrabro odbijali jer smo imali pojedince koji su nas vodili u tom otporu i borbi za svoju zemlju“, kazao je Košić.
      "Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba"
      Onda je kazao kako je danas najveći neprijatelj potres.
          "On pustoši, zavija u crno, ruši kuće i crkve, tjera nas s naših stoljetnih ognjišta i prijeti da nestanemo, da u ovim dijelovima Lijepe naše više ne žive Hrvati. Prije toga nas je pogodila pandemija, koja doduše nije zaratila samo protiv nas nego protiv cijeloga svijeta i svih ljudi. I treći je, već 25 godina prisutan neprijatelj koji je u nama samima, a zove se izumiranje: ne rađaju se djeca, sve nas je manje i nestajemo", kaže biskup Košić.
      "Koji je naš odgovor, kako se poput branitelja Gvozdanskog hrabro boriti – i pobijediti te današnje neprijatelje? Potres je teško predvidiv, ne možemo se protiv njega boriti kao protiv Turaka, komunista ili Srba. On je podmukao neprijatelj koji sve napada, ne gleda tko je tko niti dolazi najavljen, nikad ne znamo kada će udariti i što će srušiti, koga protjerati iz njegova doma, kome će se doslovno oduzeti tlo pod nogama. Međutim, ima lijeka toj pošasti. To je naša kršćanska ljubav", navodi Košić.
      Biskup Košić: Potres je teško predvidljiv, ne možemo se boriti kao protiv Srba - Index.hr
      WWW.INDEX.HR SISAČKI biskup Vlado Košić u nedjelju je održao misno slavlje u spomen na 443. obljetnicu pada utvrde Gvozdansko 1578. godine.  
×
×
  • Креирај ново...