Jump to content
  1. Милан Ракић

    Милан Ракић

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      "Alisa u zemlji čuda" Luisa Kerola imala je neverovatan uticaj na kinematografiju, književnost pa čak i psihologiju: na njoj su se temeljili filmovi i baleti, pisani su nastavci i rimejkovi. Postoji čak i psihološki poremećaj nazvan po glavnom liku - sindrom Alise u zemlji čudesa (AWS).
      Foto: IMDb
      Ova naoko nevina dečija priča bila je predmet burnih rasprava učenjaka 20. veka pa je čak i Frojd govorio o njoj. Poenta rasprave bila je jednostavna: da li je priča napisana za decu ili odrasle? Nakon proučavanja knjige "Dekodirana Alisa u zemlji čuda", Brightside je izdvojio sedam skrivenih stvari iz priče koje nisu namenjene deci.
      Alisino smanjivanje i rast je zapravo prikaz puberteta, svemira ili halucinacija
      Kad bi Alisa pojela kolač ili popila određeni napitak, smanjila bi se ili narasla, a bojala se da će potpuno nestati. Iako u tekstu nisu postojali stvarni razlozi za promene na njenom telu, naučnici imaju tri verzije onoga što bi moglo biti skriveno značenje:
      Alisino telo se menja na sličan način kao što se to događa kod tinejdžera tokom puberteta. Mnogi misle da je Kerol pokazao pubertetski karakter. Ipak, i ta ideja može biti pogrešna, jer Alisa ima samo sedam godina.
      Astronomi povezuju lik sa svemirom koji se širi. Prema jednoj od teorija, količina materije u svemiru se stalno smanjuje, što će konačnoi dovesti do njegovog nestanka. To je, prema njima, razlog zašto se Alisa brinula da će se toliko smanjiti da će nestati.
      Drugi ljudi vide naznake halucinogenih sastojaka zbog kojih su ljudi potpuno dezorijentirani, baš kao i Alisa.

      Foto: IMDb
      Svinja koju Kraljica srca ima je engleski kralj
      Veruje se da je priča aluzija na Rat ruža koji se dogodio u Engleskoj u 15. veku. Ovo vremensko razdoblje bilo je puno spletki, izdaja i odsečenih glava - baš kao u priči. Ako je pretpostavka tačna, onda je beba koja se pretvorila u svinju član Bele ruže. Tačnije, Ričard III. je imao pečat s belom svinjom. Šekspir je napisao dramu o tome i Ričarda predstavio u vrlo lošem svetlu.
      Miris bibera u vojvotkinjinoj kući skriva miris loše hrane
      U priči se usputno spominje kako vojvotkinjina kuća jako miriše na biber, jer ga je kuvar dodavao u supu. Ipak, to je možda je bio nagoveštaj da je hrana u to vreme bila puna bibera kako bi ubila miris trulih sastojaka.
      Alisa je Eva koja postaje grešnica
      Alisine avanture započinju u mirnom vrtu. To je bilo idilično mesto, zeleno i tiho, pa zato mnoge podseća na rajski vrt. Ali Alisa ne uzima jabuku, ona ide niz zečju rupu i ulazi u svet koji u njoj stvara neverovatne promene. Čini se da je ova teorija prilično logična: deca su nevina, ali kad je Alisa ušla u rupu (uzela jabuku), ušla je u svet puberteta, života odraslih i postala grešnica.
      Foto: IMDb
      Ključevi, vrata i gusenice su frojdovski simboli
      Kada su frojdovske teorije postale vrlo popularne širom sveta, ispostavilo se da je ova priča puna simbola. Frojdovi obožavaoci uspeli su da vide simbole na vratima koja su bila skrivena iza zavesa, kao i ključeve koji su otvorili ta vrata. Naravno, propustili su Absolem - džinovsku gusenicu koja izgleda poput muškog polnog organa.
      Iako ova teorija ima smisla, ona nije skroz utemeljena, jer ljudi te simbole mogu videti svugde ako to stvarno žele.
      Morž i strolar su zapravo Buda i Isus
      To je naziv pesme koju su braća blizanci Tvidldi i Tvidldam čitali Alisi. Pesma govori kako morž i stolar šetaju plažom i pozivaju školjkice da šetaju sa njima. Školjkice odlaze na obalu, a oni ih jedu. Morž potom plače na kraju.
      Postoji nekoliko tumačenja:
      Morž je karikatura Bude, a stolar Isus. Morž je debeo i srećan, pa je on Buda ili slon Ganeša, a stolar je direktna referenca na profesiju oca Isusa Hrista.
      J. Pristli je uveren da je pesma priča o engleskoj (morž) kolonizaciji u Americi (stolar).
      Postoji nasilnija interpretacija. Neki veruju da su morž i stolar političari koji ubijaju mase - školjke.

      Foto: IMDb
      Pesma o Belom zecu u 12. poglavlju otkriva ljubavnu misteriju samog Kerola
      Neki istraživači vide referencu na neobičnu vezu između Luisa Kerola i Alis Lidel koja je bila prototip glavnog lika.
      "Da nisam otišao, glas im šalje,
      A da ne laže, znamo.
      Ako bi terala stvar dalje,
      Šta li bi bilo od tebe samo?"
      Ovo je jedan od najosetljivijih trenutaka u interpretaciji priče. Neki misle da će se pisac oženiti, kad postane punoletan, ali iz nekog razloga se posvađao sa Alis Lidel i od tada više nije video članove porodice.
       
      7 skrivenih poruka u "Alisi u zemlji čuda" koje nisu namenjene deci
      DDL.RS "Alisa u zemlji čuda" Luisa Kerola imala je neverovatan uticaj na kinematografiju, književnost pa čak i psihologiju: na njoj su se temeljili filmovi i baleti, pisani su nastavci i rimejkovi. Postoji čak...  
    • Од Trifke,
      https://portalanalitika.me/clanak/342444/amfilohije-crkva-je-bozija-a-ne-crkva-bilo-koje-drzave-ili-nacije?fbclid=IwAR1JJLEwv0mDdWFaDV1E5pZiTFUDaoRF9TtS2T9IC1oApwG1MmbURxcTtsY
      Poglavar SPC u Crnoj Gori poručio da je Đukanovićeva inicijativa neprihvatljiva
      Amfilohije: Crkva je Božija, a ne crkva bilo koje države ili nacije
      Besmisleno je govoriti „o formiranju pravoslavne crkve u Crnoj Gori“. O tome mogu govoriti samo nekršteni i ljudi za koje je crkva isto što i partija ili nevladina organizacija, poručio je u razgovoru za Pobjedu poglavar Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, mitropolit Amfilohije, komentarišući ideju predsjednika naše zemlje Mila Đukanovića da je put za rješavanje takozvanog crkvenog pitanja kod nasobjedinjavanje pravoslavnih vjernika u jednu crkvu. 


                    Objavljeno: 12. 08. 2019 - 06:52Promjenite veličinu teksta:AAA  
      Autor:  Kaćuša Krsmanović Izvor: Pobjeda Oni koji znaju šta je crkva, ističe naš sagovornik, znaju da pravoslavna Hristova crkva postoji na prostorima današnje Crne Gore još od 4. vijeka.
      AUTOKEFALNA
      - Sa tog razloga živog crkvenog kontinuiteta, naš vikarni episkop Metodije (Durmitorac) nosi titulu dioklijskog episkopa. Kao takva, ona je postojala kao jedinstvena crkva Istoka i Zapada sve do 11. vijeka. Poslije 1054. Godine na našim prostorima postoje dvije latinske, zapadne biskupije (Kotorska i Barska), a već od 9. vijeka ogromna većina vjernika drevne Duklje-Zete i Raške opredjelila se za kirilometodijevsku tradiciju Istoka i crkvenoslovenski jezik, to jest za crkvu novoga Rima - Carigrada i Jerusalima. To klimento-naumovsko opredjeljenje nastavio je, rukopoloženjem od carigradskog patrijarha, prvi arhiepiskop srpski Sveti Sava (1219. godine), koji je prije 800 godina, poslije osnivanja samostalne (autokefalne) Žičke arhiepiskopije, osnovao i Zetsku episkopiju na Miholjskoj prevlaci (današnju pravoslavnu Mitropoliju crnogorsko-primorsku), kao I episkopije Humsku (današnju Zahumsko-hercegovačku), Budimljansku (današnju Budimljansko-nikšićku) i Dabarsku (današnju Mileševsku i Dabrobosansku). To su pravoslavne episkopije (mitropolije=crkve) koje ovdje do danas postoje kroz vijekove, organski vezane za Žičku-Pećku patrijaršiju, bez obzira na sve mijene naziva i promjene – ističe mitropolit Mitropolije crnogorsko-primorske SPC.
      Prema njegovim riječima, „Mitropolija (=crkva) zetska je od ukidanja Pećke patrijaršije (1766. godine), kao čuvarka njene autokefalnosti (zajedno sa Karlovačkom mitropolijom) postojala samostalno“.
      - Zajedno sa ostalim pomjesnim crkvama, djelovima nekadašnje Pećke patrijaršije, ona je bila prva među njima koja je obnovila jedinstvenu Pećku patrijaršiju (1918-1922. godine). Njen poseban značaj je bio u tome što je ona blagodareći crnogorskim mitropolitima i gospodarima Petrovićima stvorila nezavisnu Crnu Goru. Blagodareći toj njenoj ulozi u stvaranju nezavisne Crne Gore ona je (za vrijeme knjaza Nikole) nazivana I autokefalna, iako nije ni od koga tražila ni dobila autokefalnost – naglasio je poglavar SPC u Crnoj Gori.
      PORUKA
      Tražiti osnivanje „crkve pravoslavne“, kako je kazao, „mogu samo ljudi koji ne znaju šta je crkva“.
      - Kad bi znali i kad bi išli u crkvu, oni bi znali da se u njoj ne ispovijeda u simvolu vjere ni Ruska, ni Grčka, ni Srpska, već se ispovijeda „Jedna, Sveta, Saborna (Katoličanska) i Apostolska Crkva“ Hristova. Samo oni koji osnivaju lažne, a time nepravoslavne, nehrišćanske i necrkvene zajednice, poput nekih nevladinih organizacija, mogu reći (kao Miraš Dedeić) da „pravoslavna crkva čije biće nije nacionalno ne postoji u vaseljeni“.
      Ne smije se izgubiti iz vida da su Jevreji poistovjećujući svoje nacionalno biće sa starozavjetnom crkvom, upravo zato što je Hristos pozivao sve ljude i narode u svoju crkvu, razapeli i ubili Hrista. Nazivi pak pravoslavnih pomjesnih crkava po nacionalnom i državnom prefiksu predstavljaju spoljašnje, geografske i po većini vjernika nazive uslovljene istorijskim i spoljašnjim promjenama, a nikako prirodom, smislom i bićem same crkve – poručio je Amfilohije.
      (opširnije u Pobjedi)
    • Од Natasa.,
      Kad u nešto čvrsto verujete i potpuno ste ubeđeni da će Bog da vam pomogne kako znate da niste u zabludi?
      Npr. bez ikakve sumnje verujete da će se neko vaš blizak izlečiti, pa se to ipak ne desi-ispade da ste bili sve vreme u zabludi.
      Koliko ima likova koji odbiju lečenje potpuno ubeđeni da će ih Bog izlečiti, snaga molitve, pa ništa od toga-bili su u zabludi. (možda je ekstreman primer, ali opet-ljudi bezrezervno i bez sumnje veruju).
      Samo nemojte ono pravdanje kako nije On tu da nam ispunjava želje i tako te prežvakane priče...
      Gde je granica između čvrste vere i zablude?
    • Од Милан Ракић,
      Nakon jutrošnjeg incidenta na aerodromu Ečka kada je tokom izvođenja leta smrtno nastradao Vladimir Bulat, kako saopštava Ministarstvo odbrane, došlo je do udesa helikoptera Gazela u rejonu sela Rutevac kod Aleksinca.

      Prilikom redovne letačke obuke i vežbe „vanaerodromsko sletanje“ došlo je do oštećenja helikoptera gazela Ho-42 iz 98. vazduhoplovne brigade Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, oko 19.10 časova, u rejonu sela Rutevac u opštini Aleksinac.   U helikopteru su bila dva člana posade koji prema prvim pregledima nemaju težih povreda i koji su van životne opasnosti.
    • Од vetrometina,
      Poštovani,
        Prvo da se izvinim što vam ovim putem traćim vreme veoma dugačkim pismom, ali mi je potreban savet i pomoć.   Pre nekoliko godina, posle svojevrsne humanističke indiferentnosti ka religiji, sve sam više osećao unutrašnju potrebu ga ispunjenju duhovnog kratera, koji je u meni rasao iz godine u godinu. Pre toga sam se uspešno izborio sa anksioznošću i depresijom, ali su posledice bile strašne. Po prirodi sam bio samodestruktivan čovek. Taman izgradim nešto lepo, i kad moram da zakucam 'poslednji ekser', srušim sve kao sneška. Ostala mi je velika duhovna nestabilnost i krater. U međuvremenu sam stabilizovao život, stvorio porodicu, imam stabilan posao, krov nad glavom, egzistencija mi svakako nije ugrožena. Dete zdravo, Bogu hvala. Međutim, krater u meni je ostao, a mogao je donekle da ga samo ispuni katarzis koji je proizašao iz umetničkog iskustva. Potom sam počeo pre 3-4 godine nekako da svraćam u crkvu na večernje, a nekad samo da posedim tamo koji sat i jedan dan sam osetio nešto slično osećanju, kad pročitam nešto vrhunsko. Nešto apsolutno. Nešto što mi se učinilo kao da sam ujedno slobodno individualno biće i ujedno rasut u apsolutno postojanje. Apsolutno smirenje i stanje upotpunjenosti    E, da sad pređem na stvar   Tada sem se i registrovao na jedan pravoslavni forum (ne ovaj vaš) i počeo da prikupljam teološku literaturu (zbog navike na određeni diskurzivni standard, teško mogu da 'svarim' patos i opšta mesta koja se provlače po crkvenim internet sajtovima). Počeo sam malo da čitam Hopkovu Pravoslavnu veru, Pavla Raka, Loskog, Berđajeva itd.    Ali, kao i kod većine naših vernika, i ja se teško suočavam sa diskrepancijom sekularnog i religioznog iskustva.   Što sam više učestvovao u našoj zajednici, bilo virtuelno bilo lično, nailazio sam na sve, samo na smirenje ne. Naleteo sam opsesivnost sa sablažnjivanjem, odnosno kako napraviti neki 'revnosni štit' kojim bi se odbranili od svega, pop kulture koja 'sablažnjuje', vrhunski jazz u kome je 'previše strasti', golih pozorišnih umetnika kojih penisi nas 'teraju od Boga', ukratko, ogromno histerije.    Pa me spopadaju što nisam crkveno venčan, što dete nije kršteno, što slušam 'zapadnjačku' crnačku muziku u kojoj je previše strasti  i koja je zbog toga antihrišćanska. Pobogu, jedan od mojih jutarnjih rituala posle molitve za zdravlje najbližih je tradicionalno brijanje. Uživam u mirisu sapuna za brijanje ujutru. Uživam u šolji zelenog čaja dok čitam vesti. Ne čitam samo crkvenu literaturu, a i kad pročitam nešto poput Paklene pomorandže Burgess-a, ne osećam se ništa udaljenije od Boga, iako je knjiga prepuna nasilja. Da li stvarno mora svaki mali užitak da znači greh i  da li moramo da živimo život opšte askeze?   Imam problem, kako spojiti veru sa današnjim tempom života. Koliki je problem, kada organizuješ sve putem smartfona i Guglovih servisa, koliko uključiti dete u crkveni život i kako 'pogoditi' pravu meru, pošto želim da postane sve, samo ne fanatik (a u svakoj zajednici, iako najčešće presudan, nažalost lični primer nije dovoljan. Razlika je ako se 'vratiš' Bogu u nešto zrelijim godinama ili si 'indoktrinisan').   Kako održavati zdravu količinu ega, iz kog proizilazi samopoštovanje? Kad pitam nekog od sveštenika, uvek dobijam traktat o poniznosti i druga opšta mesta, a imam osećaj da me duševno gazi svako ko ima 5 minuta vremena i da previše duševne energije potrošim na brigu, da li sam nešto nekome zgrešio. A današnje vreme to ne prašta, a Boga mi, ni ja ne želim biti taj koji će uz dlaku da svedoči Boga ovom vremenu, i time uništim i porodicu i ostale bližnje.   Kako vidite, problema je nebroj. Ali, gde je tehnička 'crvena linija' u pravoslavlju preko koje se ne prelazi? Da li trpi pravoslavlje ličnog Boga? Zašto se piše u poslednje vreme o pošasti humanizma (jeza me hvata od same sintagme). Zbog čega takav odnos do nauke (razumem scientizam, koji je zabluda, ali čemu nauka?).   Kad god postavim to pitanje nekom od lokalnih sveštenika, dobivam nacionalističko/patriarhalno opšta mesta, uz veliku dozu gordosti.    Pišem vama, jer iz javnih nastupa osećam, da imate nešto kompleksniji senzibilitet. Ako možete da mi malo odagnate nedoumice i predložite i neku literaturu možda, biću zahvalan. A ako ne, onda preporuka i kontakt nekog od duhovnika koji bi mi mogao pomoći.   Unapred zahvalan.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...