Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3322725/nasilnice-danima-maltretirale-i-tukle-vrsnjakinju-15-samo-zato-sto-je-siromasna-samarale-i-sutirale-devojcicu-koja-nema-oca-a-brat-joj-je-bolestan-uznemirujuci-video

Не зна се шта је страшније. То што су девојчице тако бездушне и свирепе, или то што је бију зато што је сиромашна и незаштићена, или то што су се сви остали "лудо забављају" и боли их уво док се ове иживљавају над девојчицом. Потпуна катастрофа! Да седнеш и да плачеш, не да плачеш, него да кукаш на сав глас, каква су нам деца постала.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, и то...Али мора и нешто друго, системски у друштву да се уради.

Ово је показатељ колико пропуста у васпитању деце има, на све стране. И колико лоших утицаја са стране. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Родољуб Лазић рече

Ово је показатељ колико пропуста у васпитању деце има, на све стране. И колико лоших утицаја са стране.

upravo..koliko se roditelji ne bave decom, s jedne strane, i kakav im model oni sami pruzaju, svojim primerom, sa druge..iskreno se nadam da ce se nesto pokrenuti, juce sam bas procitala da je poverenica za ravnopravnost (ili neka druga zena pri vladi, nisam sigurna) pricala o tome kako je kod nas nasilje u skolama bas veliki problem...nadam se da ce ovaj slucaj zaista da pokrene neka ozbiljna, kako kazete sistemska resenja..

Share this post


Link to post
Share on other sites

NASILNE DEVOJČICE IZ BARAJEVA BIĆE SASLUŠANE Policija podnela krivičnu prijavu po nalogu Višeg javnog tužilaštva

  •  
 

vršnjačko nasilje BarajevoFOTO: SCREENSHOT

Po nalogu Odeljenja za maloletnike Višeg javnog tužilaštva u Beogradu policija je podnela krivičnu prijavu za nasilničko ponašanje protiv I. O. (15) i D. I. (14), koje su šamarale A. M. (15) u srednjoj školi u Barajevu, koja je tom prilikom zadobila i povredu.

 

U toku postupka biće obavljeno saslušanje devojčica osumnjičenih za nasilje, kao i oštećene, a radiće se i veštačenje povrede koju je zadobila, rečeno je Tanjugu u Višem javnom tužilaštvu.

 

Postupak se vodi u skladu za Zakonom o maloletnicima, a u slučaj će biti uključeni roditelji i centar za socijalni rad.

Odluku o kazni, odnosno nekoj od vaspitnih mera, doneće sudija za maloletnike.

 

Zbog ovog slučaja Ministar prosvete Mladen Šarčević razrešio je direktora Srednje škole u Barajevu, Dobrivoja Jelića, nakon što je na osnovu vanrednog inspekcijskog nadzora utvđeno da ta ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu učenika.

Podsetimo, ovaj slučaj vršnjačkog nasilja uznemirio je javnost u petak, kada je na društvenim mrežama osvanuo jeziv snimak dve devojčice koje šamaraju i maltretiraju treću, znatno sitniju. Jedna od batinašica, kao i devojčica koja je pretrpela nasilje, i to ko zna koliko puta, jer je naknado objavljeno još snimaka na kojima prima šamare – učenice su Srednje škole Barajevo.

Policija je inače podnela krivične prijave protiv I. O. (15) i D. I. (14) zbog nasilničkog ponašanja jer su maltretirale A. M. (15), a nasilnicama preti i izbacivanje iz škole.

 

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nasilne-devojcice-iz-barajeva-bice-saslusane-policija-podnela-krivicnu-prijavu-po/7yhkhx7

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Онако људски, не правнички,  врло ми је жао што се не објави идентитет ових насилница. Не би било по праву, али би било правично.

Живо ме занима шта ће бити са њима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Дана 3. октобра 2019. год. у парохијском дому храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, организована је Духовна трибина на којој је јереј др Оливер Суботић говорио на тему хришћанске поруке у ери савремених комуникација са посебним освртом на електронско насиље.     На самом почетку јереј Марко Јефтић поздравио присутне и упознао их са свестраним образовањем и плодоносном делатношћу госта, указавши на његов велики значај у аутентичном проповедању Јеванђеља у савременом свету. Отац Марко је прочитао и застрашујуће податке везане за електронско насиље међу децом у Србији, које поприма обрисе епидемије. Након уводних речи јереј др Оливер Суботић је упознао присутне са историјским развојем проповеди хришћанског учења у контексту развоја технологије. Затим је говорио о напретку информационих технологија, као и изазовима са којима се човек сусреће у контексту комуникација у нашем времену. Хришћанство је до 20. века своју поруку ширило преко доступних фиксних медија. Време у коме живимо убрзано доноси велику промену на том плану, с обзиром на све већи примат динамичких, електронских медија. У том погледу је посебно важна појава тзв. нових медија, који обједињавају телекомуникационе мреже, мултимедијални садржај и могућност дигиталне обраде података.   У овако сложеној комуникационој парадигми се поставља питање судбине хришћанске поруке у свету електронских комуникација. Ово је веома сложено питање које излази ван опсега једног предавања, но начелно се може разложити на неколико најважнијих дилема. Прво питање би се односило на могућност и аспекте хришћанске мисије коришћењем информационо-комуникационе сфере. Та могућност је, чини се, сама по себи разумљива. Заиста, није спорно да савремене технологије омогућавају нове видове мисије: пренос огромне количине мултимедијалног садржаја, могућност интерактивне комуникације, слање порука на најудаљеније крајеве света и приступ подацима од стране огромног броја људи само су неке од важних могућности. Поред просторних, приметно је да су често срушене и културне баријере за пренос поруке. Доступност хришћанске литературе у електронском облику је потпуна, постоји велики број мултимедијалног садржаја и може се констатовати да хришћани прате трендове електронске индустрије. Дакле, на први поглед изгледа да је ствар једноставна – потребно је само искористити технолошке новине које су пред нама. Проблематика је, ипак, знатно сложенија…   Иако је могућност информисања великог броја људи о хришћанском учењу повећана, вреди приметити да је исто тако повећана и могућност дезинформисања, ширења хетеродоксних учења и расколничког деловања. Да ли то значи да је потребно надметање у електронском простору да би се заузело што више његових ресурса? Православно хришћанство ту врсту такмичарског духа није никада имало, а не би требало да њему тежи ни у електронском добу. Далеко је боље имати стратегију својеврсног „асиметричног“ одговора, који се своди на формирање аутономног и ауторизованог интернет простора у коме би се могле пронаћи релевантне и поуздане информације. Но, ни тиме проблем није решен. Наиме, чак и када формирамо такав мас-медијски простор (што може бити и црквена радио станица, телевизијски канал, а не само интернет сфера заокружена порталима, мада ће се у будућности свакако ићи ка обједињеном медијском решењу), то не значи да је мисија успешна – тиме што је човек информисан о одређеној теми из области црквеног живота не значи да је он и укључен у њега. Напротив, може доћи до озбиљних девијација, примера ради, да чланови потрошачког друштва у коме живимо ту информацију условно речено „конзумирају“ као сваку другу и да она на њих не остави неки посебан утицај, поготово уколико је споља „упакована“ на сличан начин. Или још горе, да сматрају да су тиме што су информисани о црквеном животу на неки начин испунили највећи део свога назначења. А можда чак и да та информација остане само једна од многих у мору осталих медијских информација и да доживи вредносну релативизацију. С тим у вези, приметно је да и на хришћанским интернет форумима велики број учесника често користи сленг који је у најмању руку неприкладан, а често се дешава да у некој озбиљној теолошкој опсервацији уочите употребу двадесетак најразличитијих смајлија, неке чудне анимације (попут крава које лижу екран монитора и сл.) или пак динамички садржај који је крајње бесловесан. Стога је потребно да свака од наведених медијских сфера има недвосмислену поруку реалног учешћа у животу Цркве (да би се добила пуноћа знања вере) и прикладан изглед (који би је вредносно разликовао од других информација у електронском свету).   Други ниво проблема је питање колико је сама комуникација међу формираним хришћанима добила нове обрисе у електронској сфери. Прецизније, колики је и какав утицај електронске комуникационе сфере на ону суштинску комуникацију коју као хришћани остварујемо међусобно у животу Цркве? Дешава се да сајбер-хришћанске заједнице форумског (а још више Facebook) типа, имају посебан етос групе. Те групе понекад показују већи степен кохезије него реална евхаристијска сабрања на којима њихови чланови учествују. Како другачије протумачити чињеницу да на неким интернет форумима постоје случајеви учешћа на одређеним темама у време док се у храмовима служи Света Литургија? Да ли је посреди формирање псеудолитургијског етоса или нешто друго? Вероватно је најбоље решење за тај проблем повремено окупљање чланова једног „виртуелног сабрања“ на реалним литургијским сабрањима при некој парохијској заједнице, но то је често немогуће извести управо због просторне удаљености чланова форума.   Но, проблем није само у просторним даљинама, већ и у релативизацији просторних близина. О чему је реч? Наиме, редовном учеснику на интернет форуму или некој социјалној мрежи је понекад ближи неко ко је удаљен десетинама хиљада километара од, рецимо, члана породице који је у суседној соби. Ово је један од кључних парадокса мас-медија, који се састоји у томе да имају моћ да приближавају људе који су, просторно гледано, удаљени, а да удаљују оне који су једни поред других.   Један од проблема јесте и померање тежишта идентитета. О томе говори велики број хришћана који се у интернет сфери појављују под различитим псеудонимима. Наравно, псеудонимност је у интернет простору веома важна тековина коју је потребно очувати, због могућности дисидентског деловања, рецимо, али је сасвим неприродна за међухришћанску комуникацију. Када се томе придодају различити аватари (малене сличице поред профила), ствар добија ширу димензију. Неко ће можда рећи да концепт електронске цркве ипак треба искористити да би се пришло младим људима, но питање које се поставља је да ли тиме спасавамо те исте људе? Најједноставније речено, прво и основно питање је како ће се и чиме причестити у таквој заједници? Ту долазимо до проблема трансформативног потенцијала неких видова савремених технологија када је реч о идентитету личности. Тај проблем долази до изражаја управо зато што је начин комуникације са другом личношћу један од видова њеног конституисања.   Постоји још један важан аспект хришћанске комуникације у електронском свету који је потребно критички испитати, а он се односи на неку врсту друштвене одговорности хришћана. Наиме, хришћански теолози су призвани и да пруже шири цивилизацијски допринос када је реч о комуникацији у електронском добу, дајући неку врсту плодне синтезе између старог и новог. Уосталом, Православна Црква је кроз своју историју увек имала ту врсту цивилизацијске одговорности према друштву у коме је деловала. Основни проблем у електронској сфери је у томе што су електронске технологије „тоталне и инклузивне“. Основни цивилизацијски проблем који је у том погледу потребно увидети је потенцијал замене традиционалних релација у човековом животу. То је посебно уочљиво код младих људи чији физички контакт постаје све површнији, док степени електронске комуникације добијају на богатству форми. Слично је и са речником – док је он у редовној комуникацији младих људи све сиромашнији, у сајбер свету он добија најразличитије форме, од класичних смајли решења до бизарних начина изражавања. Други цивилизацијски проблем који је потребно решити је тренд наметања модалитета комуникације који укидају креативност директног општења. Друштвена мрежа Facebook је класичан пример. У овом погледу се хришћани налазе између две ватре – са једне стране је примамљивост социјалних мрежа зарад што ефикаснијег ширења хришћанске поруке, док са друге стране то значи да се посредно даје подршка једном концепту који ни из далека није неутралан.   Тема електронских комуникација није интересантна само теолозима, већ и философима, социолозима, психолозима. То је тема односа човека и технологије, као и утицаја тог односа на човекову личност. Доминантна, либерално-прогресивистичка школа мишљења не даје одговор на нагомилане проблеме у том домену. Идејна нит критичке мисли свакако остаје иста: о технологији не треба само да размишљамо у категоријама њене просте примене, већ и у погледу утицаја на најдубље сфере нашег бића.   Након изузетног излагања присутни су износили своја мишљења, искуства и постављали питања. Једно и по сатно заједничарење је завршено констатацијом да најмлађе морамо најпре везивати у чврсте породичне односе, а да систем вредности морају понети из куће и своје литургијске заједнице, да би на тај начин били заштићени од изазова на које ће их живот у овом добу поставити.     Извор: Светоуспенски храм у Младеновцу
    • Од Логос,
      Сабрање дјеце је почело у Саборном храму акатистом пресветој Богородици „Васпитатељници“ након чега је заједничарење пренешено у нову свечану салу новоизграђеног парохијског дома, гдје је било припремљено послужење. Присутно је било око 80-еро дјеце.     На почетку присутној дјеци, младима и неколицини родитеља обратио се парох улцињски, вјероучитељ, протојереј Синиша Смиљић ријечима: „Много је написано књига из области педагогије и психологије, многе теорије о томе како треба васпитавати дјецу и омладину, многи системи образовања се мијењали кроз историју, а скоро сви су опречни једни другима. Најсавршенији образац васпитања је Јеванђеље Христово. Господ каже ; „…научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем…“ Зар постоји већи, бољи и савршенији образац за човјека од самога Богочовјека. “   Отац Синиша је напоменуо да вјеронаука није пуко учење теорије библијских догађаја и података. “ Кроз вјеронауку дјеца непримјетно задобијају благодат Духа Светог. Та благодат долази кроз амбијент у којем бораве за вријеме часова, ријечи науке о Богу, цртање и бојање икона, учење молитава, све то са невидљивим присуством самога Христа који каже :“…гдје су двоје или троје сабрани у име Моје, тамо сам и ја са њима.“ Између осталог отац Синиша је рекао да ће вјеронаука “ посијати сјеме у душе ђака , сјеме које ће донијети плода тек послије у важим животима“. То сјеме које изникне у вашим срцима ће вас сачувати од пошасти и искушења овога свијета, којег је све више. Знам многе који су похађали вјеронауку, а данас су већ и породични људи. Многи су отишли у Америку и друге стране свијета. Данас када се чујем са њима, потврђују ми да им је вјеронаука много користи донијела у садашњем животу. Она их, како кажу подсјећа на одговорност према Богу и ближњима, а то је сва суштина овога живота.“   Отац Синиша у другом дијелу обраћања изложио план и програм за наредну годину.Најавио је да ће вјеронаука функционисати у три групе по узрастима. Представио је и нову вјероучитељицу ,за најмањи узраст, г-ђу Јелену Митровић. Послије обраћања оца Синише приређено је пригодно послужење за све присутне у пригодан музички програм.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Ромејац,
      Бискуп Шкворчевић: Осуђујем нападе - сви смо браћа
      Пожешки бискуп Антун Шкворчевић осуђује нападе на Србе у Хрватској и поручује да је недопустиво "хрватство претварати у идеологију за мржњу и насиље".

      Бискуп Антун Шкворчевић
       
      - Осуђујем насиље што су га ових дана у Книну, Ђеврскама, Вишкову и неким другим мјестима наше хрватске домовине извршиле одређене особе над људима српске националности, те жртвама изражавам своје саосјећање - поручио је 
      бискуп током свечаности у жупној цркви Пресветог Тројства у Дарувару.
      Бискуп истиче да у Дарувару "живе припадници хрватске, чешке, српске и других народности", те да зато промовише међусобно поштовање и заједништво, вреднујући различитост као дар Божији.
      Бискуп Шкворчевић наглашава да "Исус није себе називао Јеврејом, него Сином Човјечијим", преноси хрватски портал Индекс"
      - Умро је за сваког човјека те се на крсту признао нашим братом: и хрватским, и чешким, и српским, и другим - напомиње бискуп.
      У Хрватској су посљедњих мјесеци учестали напади на лица српске националности, уз настојања да они буду сведени на грађане другог реда.
      Бискуп Шкворчевић је први високи званичник Католичке цркве у Хрватској који је јасно осудио те нападе.
       
       
      Бискуп Шкворчевић: Осуђујем нападе - сви смо браћа
      WWW.RTRS.TV Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of...  
    • Од Логос,
      Овог понедељка, 3. септембра, почиње нова школска година, успешну школску годину желимо ученицима, наставницима и родитељима, а то је био повод да се присетимо и Исидоре Секулић.

      О Исидори Секулић навикли смо да говоримо као о познатој и цењеној књижевници, првој жени која је постала члан Акадамије наука и уметности, а мање као о јавном раднику, која је била позната у школским круговима, а школски Савет је имао високо мишљење о њеном стручном и педагошком раду. Као наставница у Другој женској гимназији у Београду написала је важан есеј под називом ”Личност наставнице у школи” који је читан на првој јавној седици Удружења наставника средњих и стручних школа. Доносимо вам један одломак из поменутог есеја који је написан 1919. године:
      ”Дете мора поћи и мора се дати, јер живот тако заповеда. Али, ко је та наставница, и колико јој је висока и слободна и јака личност да велики дар прими, и да првим и најскупљим пријатељем постане? Како родитељи траже и рекламују ту личност наставнице? Како је храбре и негују, и за своје дете придобијају?
      Када удајете девојку, ви се узбуђујете, плачете, записујете датуме, с кумом се везујете дугом светијим од свих дугова. Цените све оне којима дете своје кроз удадбу дајете, блиским рођацима сматрате те људи од тога часа па до смрти. 
      А да ли вам је кадгод пало на ум да увођење девојчице у школу значи акт један у коме има исто толико потреса и садржине, можда и више. Јер зету и његовој породици дајете готову жену, зрелу, себе свесну, одређену, довољно стару и очврслу и у костима и у мозгу. А нама доводите и дајете нежно, осетљиво, савитљиво, недорањено, недоваспитано, као мехурић празно створенце, према којем једна готова личност и снага наставничка стоји као оракул пред верујућим, као чудо пред немоћним.
      Дете трепти, доживљује, памти утиске од наставника за цео живот, боље их памти од свих својих авантура. ”
      (Исидора Секулић, Служба, Матица српска, 1966, 156. стр.)
       
      Извор: Радио Беседа

      View full Странице
    • Од Логос,
      О Исидори Секулић навикли смо да говоримо као о познатој и цењеној књижевници, првој жени која је постала члан Акадамије наука и уметности, а мање као о јавном раднику, која је била позната у школским круговима, а школски Савет је имао високо мишљење о њеном стручном и педагошком раду. Као наставница у Другој женској гимназији у Београду написала је важан есеј под називом ”Личност наставнице у школи” који је читан на првој јавној седици Удружења наставника средњих и стручних школа. Доносимо вам један одломак из поменутог есеја који је написан 1919. године:
      ”Дете мора поћи и мора се дати, јер живот тако заповеда. Али, ко је та наставница, и колико јој је висока и слободна и јака личност да велики дар прими, и да првим и најскупљим пријатељем постане? Како родитељи траже и рекламују ту личност наставнице? Како је храбре и негују, и за своје дете придобијају?
      Када удајете девојку, ви се узбуђујете, плачете, записујете датуме, с кумом се везујете дугом светијим од свих дугова. Цените све оне којима дете своје кроз удадбу дајете, блиским рођацима сматрате те људи од тога часа па до смрти. 
      А да ли вам је кадгод пало на ум да увођење девојчице у школу значи акт један у коме има исто толико потреса и садржине, можда и више. Јер зету и његовој породици дајете готову жену, зрелу, себе свесну, одређену, довољно стару и очврслу и у костима и у мозгу. А нама доводите и дајете нежно, осетљиво, савитљиво, недорањено, недоваспитано, као мехурић празно створенце, према којем једна готова личност и снага наставничка стоји као оракул пред верујућим, као чудо пред немоћним.
      Дете трепти, доживљује, памти утиске од наставника за цео живот, боље их памти од свих својих авантура. ”
      (Исидора Секулић, Служба, Матица српска, 1966, 156. стр.)
       
      Извор: Радио Беседа

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...