Jump to content

Последње писмо владике Атанасија патријарху Иринеју

Оцени ову тему


Препоручена порука

Предстојећи Сусрет са Делегацијом са Фанара

Предстојећи Сусрет са Делегацијом са Фанара

 

Везан за ову проблематику јесте и сам протокол пријема делегације. С обзиром да су оба именована фанарска архијереја лично били саслужитељи урајинског расколника Думенка, такозваног Епифанија, и његовог „клира“, немогуће је Архијерејима Српске Цркве било какво саслуживање са овом двојицом цариградских архијереја. Имајући у виду то да су они лично кроз саслуживање ступили у општење са расколницима, у складу са канонским начелима Православне Цркве и одлукама СА Сабора СПЦ, и у складу са појашњењем и препоруком СА Синода СПЦ од 13. марта 2019.г., наши Архијереји не могу саслуживати са њима. Примена било какве икономије у овом случају након јасно изреченог става наше Цркве била би кршење једногласних одлука Сабора, и препоруке Синода, што би само по себи било апсурдно. А верујем да такво нешто никоме не би пало на памет, и да се неће десити.

Цео текст:

pecat-mali.png
SOZERCANJE.WORDPRESS.COM

Предстојећи Сусрет са Делегацијом са Фанара У интервјуу за лист Данас од 3. августа 2019. г. Његово Преосвештенство...

Дакле, наши архијереји не смеју да саслужују са најизучаванијим теологом ПБФа, а он сам општи са расколницима и у расколу је са најбројнијом помесном Црквом. Боже помози нам свима.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 83
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

На страну сама одлука Синода о Максиму, која, колико сам пратио, није баш нешто утемељена, у ствари делује да је фингирана (избацује се због једног, а разлог је, рекло би се, други), жалосно је колико

Чтец Ведран Гагић: Чаробни бројеви Објављено је и пето (!) писмо Еп Атанасија Патријарху. Ред налаже да га га испоштујемо коментаром. Још у своме другом писму у

Ау браћо ово ништа не ваља. Ово је постало песничење без рукавица. Дај Боже патријарху дуг живот. Не могу да замислим шта би било да се понови ситуација као она са болешћу патр. Павла.

Постоване слике

пре 21 минута, Ćiriličar рече

Предстојећи Сусрет са Делегацијом са Фанара

Предстојећи Сусрет са Делегацијом са Фанара

 

Везан за ову проблематику јесте и сам протокол пријема делегације. С обзиром да су оба именована фанарска архијереја лично били саслужитељи урајинског расколника Думенка, такозваног Епифанија, и његовог „клира“, немогуће је Архијерејима Српске Цркве било какво саслуживање са овом двојицом цариградских архијереја. Имајући у виду то да су они лично кроз саслуживање ступили у општење са расколницима, у складу са канонским начелима Православне Цркве и одлукама СА Сабора СПЦ, и у складу са појашњењем и препоруком СА Синода СПЦ од 13. марта 2019.г., наши Архијереји не могу саслуживати са њима. Примена било какве икономије у овом случају након јасно изреченог става наше Цркве била би кршење једногласних одлука Сабора, и препоруке Синода, што би само по себи било апсурдно. А верујем да такво нешто никоме не би пало на памет, и да се неће десити.

Цео текст:

pecat-mali.png
SOZERCANJE.WORDPRESS.COM

Предстојећи Сусрет са Делегацијом са Фанара У интервјуу за лист Данас од 3. августа 2019. г. Његово Преосвештенство...

Дакле, наши архијереји не смеју да саслужују са најизучаванијим теологом ПБФа, а он сам општи са расколницима и у расколу је са најбројнијом помесном Црквом. Боже помози нам свима.

По том основу је и питање како гледати на саслуживање наших Епископа на прослави у САД са новим Митрополитом америчким Елпидофором који од првог дана подржава Епифанија и скупину у Кијеву . 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Teologija, biologija i mitologija

Foto: Peščanik Foto: Peščanik

Vladika zapadnoamerički Maksim Vasiljević nedavno je dao opširan intervju pod naslovom „Patrijarh nam je na Saboru rekao da mu Vučić nikada za sedam godina nije izneo bilo kakav plan o Kosovu“ u kojem je, između ostalog, izneo svoju verziju priče o odluci Sinoda SPC da on zajedno sa docentom Markom Vilotićem bude uklonjen sa mesta redovnog profesora državnog Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.1 Zapadnoamerički vladika smatra da se sinod ne sme mešati u rad fakulteta i da to može imati štetne posledice u budućnosti.

Sinod nije stavio na uvid javnosti svoju odluku o isključenju dvojice profesora sa fakulteta, tako da se može samo nagađati o njenom sadržaju. Stav sinoda je sredinom leta branio njegov stalni član, vladika bački Irinej Bulović, koji je rekao da su razlozi za smenu profesora „teološke prirode“ i da ih javnost ne bi razumela. Ali i da je odluka u skladu sa propisima i da u Crkvi ne postoji „delikt mišljenja“. Iz akademske zajednice reagovao je profesor Boris Begović ukazujući da sinod, prema važećim zakonskim propisima države Srbije, nema pravo da uklanja profesore sa državnog fakulteta.

Vladika Maksim postao je poznat široj javnosti od kada je pre dve godine zajedno sa grupom kolega sa Bogoslovskog fakulteta uputio javno saopštenje povodom peticije grupe građana za reviziju nastave biologije, odnosno teorije evolucije. U tom saopštenju je navedeno da opis stvaranja sveta u Svetom pismu ne može služiti za osporavanje naučne teorije evolucije.2 Teolozi su ubrzo pozvani na majsko zasedanje arhijerejskog sabora, gde su morali da se pravdaju zbog slobodnog i javnog iznošenja svojih stavova zasnovanih, kako su rekli u saopštenju, na zvaničnom konsenzusu teologa širom sveta. Crkveno telo koje ih je tada pozvalo na odgovornost nije se obaziralo na niz zakonskih propisa o akademskim slobodama (o čemu je ovde već bilo reči).

Istovetne stavove o odnosu teologije i teorije evolucije zapadnoamerički vladika je zastupao i sada: „Dužan sam da kažem da je svako od nas teološki obrazovan u datom kontekstu i ja ne mogu po tom pitanju da budem u raskoraku sa kako srpskom tako i sa ukupnom pravoslavnom teologijom poslednjih trideset godina. U izdanju Bačke eparhije… objavljen je niz knjiga i časopisa u kojima se eksplicitno tvrdi da Teorija evolucije nije protivna pravoslavnoj veri i u kojima se ona posmatra u potpuno pozitivnom svetlu. Tri počasna doktora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (Jovan Zizjulas 1991, Hristo Janaras 2003, Kalistos Ver 2008) smatraju da načelno nema nesklada između teologije i evolucije.“

U istom intervjuu vladika kritikuje i Vučićevu politiku prema Kosovu.

Vladika Maksim je izjavio, pozivajući se na reči patrijarha, da Vučić za sedam godina na vlasti nije izneo svoj plan za rešenje kosovskog pitanja. Da to nije učinio ni u susretu sa vladikama u maju, niti prilikom nastupa u skupštini Srbije. I da se sve odvija skriveno od očiju javnosti, dodajući: „Žalosna je činjenica da u Srbiji ljudi sa stavom, poštenjem i integritetom, kakav je bio Oliver Ivanović, mogu da nestanu samo zato što nekom ne odgovaraju.“

I dalje: „Predsednik Vučić misli da je ’realnost’ najbolja osnova za rešavanje problema. Kao Crkva, mi mislimo da je realnost klizav teren za vrednovanje istine budući da upravo oko realnosti postoje najrazličitija i sukobljena mišljenja. U tom smislu, naš Sabor smatra da su sadašnji trenutak i vladajuća konstelacija odnosa u svetu varljiva osnova za rešenje tako važnog problema kakvo je status Kosova i Metohije.“

Čitaoci će primetiti da se vladika Maksim, kada govori o odnosu teologije i evolucije, poziva na autoritet akademske teologije. Međutim, kada na red dođe politička priča o Kosovu, takvog pozivanja nema. Na osnovu čega onda episkopi, sveštenici i teolozi u SPC formiraju svoje pojedinačne stavove o kosovskom pitanju? I na osnovu kakve je teologije Sabor SPC zauzeo svoj zvaničan stav o Kosovu?

Ostaje bez direktnog odgovora i pitanje: zašto patrijarh podržava Vučića, kada mu nikada nije rekao šta misli da radi sa Kosovom i kada se prošle godine izjasnio za podelu, sa kojom se SPC zvanično ne slaže? Indirektan odgovor dao je Marko Đurić, šef kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Svestan političke pogubnosti Amfilohijevog označavanja Vučića kao izdajnika Kosovskog zaveta a samim tim i narodnog neprijatelja, Đurić u otvorenom pismu nudi portret moćnog srpskog vladara: „Izdajnikom nazivate srpskog predsednika, čoveka sa najvećom političkom težinom među Srbima, ne za nešto što jeste uradio, nego za nešto što Vi mislite da bi uradio“. Đurić vladarevom liku dodaje i epitete zaštitnika pravoslavlja, te crkvenog ktitora, obnovitelja 49 crkava i manastira: „Bili biste, dakle, u pravu da ste predsednika Vučića nazvali ktitorom i zaštitnikom naše crkve i pravoslavne vere na Kosovu i Metohiji, umesto što ga optužujete za stvari koje ni izbliza nisu tačne“. Đurić je svoje pismo mitropolitu napisao delimično skrušenim tonom, sa pozicije, kako kaže, građanina Srbije, Srbina i pravoslavca, rizikujući pritom da i sam postane „meta kletvi i besa“ – odnosno da i njega mitropolit označi srpskim neprijateljem i izdajnikom.

Pismo se završava vapajem: „Neka bi nam svima Gospod bio jedini sudija!“ U sudaru destruktivnih mitova – Vučić izdajnik Kosovskog zaveta ili Vučić svemoćni vladar – rešenje će se naći jedino na kraju ljudske istorije na sudu Gospodnjem. Običan ljudski razum, koji poseduju građani Srbije i pravoslavni vernici, nemoćan je da donese adekvatnu političku procenu i presudu u sporu između mitotvoraca iz SNS i SPC. Pretpostavljamo da je patrijarh, barem za sada, izabrao Vučića vladara i ktitora, umesto Vučića izdajnika.

Istupi vladike Maksima, u svakom slučaju, bude nadu. Dobro je čuti da se episkopi zalažu za autonomiju Bogoslovskog fakulteta (a samim tim i Univerziteta) i teologije od upliva institucije moći kakva je sinod. Za pohvalu je to što su teolozi zauzeli i odlučan stav o evoluciji, uvažavajući rezultate nauke. Nestrpljivo očekujemo narednu temu koju će teolozi razmatrati. Možda bi to mogla biti upravo politička mitologija.

Peščanik.net, 18.09.2019.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У овом тренутку најопаснији „фронт“ против СПЦ је „либерално православље“ што је већ идеолошки пројекат. Делимично отворено а већим делом индиректно се „упумпавају“ средства у тај пројекат који по америчким плановима у будућности може довести до још једног раскола у СПЦ. Група владика и професора ПБФ је пре коју годину отворено изашла са петицијом за заштиту Дарвина и отворено изјавила да себе виде пре свега као „научнике“ а не као богослове. Практично је декларисала своју умреженост са „научном заједницом“ а припадност Цркви ставила тек на друго место (могло би се рећи као „научници који су моментално запослени на ПБФ“ а сутра могу радити и другде. Наравно не мора се ни говорити какву подсмешљиву реакцију је ова самоспознаја и ово „самодекларисање“ „научника-богослова“ изазвала у самој научној заједници а посебно код на пример техничких наука!)

Медији координирано нападају једну групу владика а промовишу другу. Из ко зна којих и каквих извора се појаљују средства за рад разних псеудоцрквених сајтова и медија који промовишу малигни утицај „христо-слободара“ како би се могла назвати ова богословска тенденција.

 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, александар живаљев рече

Teologija, biologija i mitologija

Foto: Peščanik Foto: Peščanik

Vladika zapadnoamerički Maksim Vasiljević nedavno je dao opširan intervju pod naslovom „Patrijarh nam je na Saboru rekao da mu Vučić nikada za sedam godina nije izneo bilo kakav plan o Kosovu“ u kojem je, između ostalog, izneo svoju verziju priče o odluci Sinoda SPC da on zajedno sa docentom Markom Vilotićem bude uklonjen sa mesta redovnog profesora državnog Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.1 Zapadnoamerički vladika smatra da se sinod ne sme mešati u rad fakulteta i da to može imati štetne posledice u budućnosti.

Sinod nije stavio na uvid javnosti svoju odluku o isključenju dvojice profesora sa fakulteta, tako da se može samo nagađati o njenom sadržaju. Stav sinoda je sredinom leta branio njegov stalni član, vladika bački Irinej Bulović, koji je rekao da su razlozi za smenu profesora „teološke prirode“ i da ih javnost ne bi razumela. Ali i da je odluka u skladu sa propisima i da u Crkvi ne postoji „delikt mišljenja“. Iz akademske zajednice reagovao je profesor Boris Begović ukazujući da sinod, prema važećim zakonskim propisima države Srbije, nema pravo da uklanja profesore sa državnog fakulteta.

Vladika Maksim postao je poznat široj javnosti od kada je pre dve godine zajedno sa grupom kolega sa Bogoslovskog fakulteta uputio javno saopštenje povodom peticije grupe građana za reviziju nastave biologije, odnosno teorije evolucije. U tom saopštenju je navedeno da opis stvaranja sveta u Svetom pismu ne može služiti za osporavanje naučne teorije evolucije.2 Teolozi su ubrzo pozvani na majsko zasedanje arhijerejskog sabora, gde su morali da se pravdaju zbog slobodnog i javnog iznošenja svojih stavova zasnovanih, kako su rekli u saopštenju, na zvaničnom konsenzusu teologa širom sveta. Crkveno telo koje ih je tada pozvalo na odgovornost nije se obaziralo na niz zakonskih propisa o akademskim slobodama (o čemu je ovde već bilo reči).

Istovetne stavove o odnosu teologije i teorije evolucije zapadnoamerički vladika je zastupao i sada: „Dužan sam da kažem da je svako od nas teološki obrazovan u datom kontekstu i ja ne mogu po tom pitanju da budem u raskoraku sa kako srpskom tako i sa ukupnom pravoslavnom teologijom poslednjih trideset godina. U izdanju Bačke eparhije… objavljen je niz knjiga i časopisa u kojima se eksplicitno tvrdi da Teorija evolucije nije protivna pravoslavnoj veri i u kojima se ona posmatra u potpuno pozitivnom svetlu. Tri počasna doktora Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (Jovan Zizjulas 1991, Hristo Janaras 2003, Kalistos Ver 2008) smatraju da načelno nema nesklada između teologije i evolucije.“

U istom intervjuu vladika kritikuje i Vučićevu politiku prema Kosovu.

Vladika Maksim je izjavio, pozivajući se na reči patrijarha, da Vučić za sedam godina na vlasti nije izneo svoj plan za rešenje kosovskog pitanja. Da to nije učinio ni u susretu sa vladikama u maju, niti prilikom nastupa u skupštini Srbije. I da se sve odvija skriveno od očiju javnosti, dodajući: „Žalosna je činjenica da u Srbiji ljudi sa stavom, poštenjem i integritetom, kakav je bio Oliver Ivanović, mogu da nestanu samo zato što nekom ne odgovaraju.“

I dalje: „Predsednik Vučić misli da je ’realnost’ najbolja osnova za rešavanje problema. Kao Crkva, mi mislimo da je realnost klizav teren za vrednovanje istine budući da upravo oko realnosti postoje najrazličitija i sukobljena mišljenja. U tom smislu, naš Sabor smatra da su sadašnji trenutak i vladajuća konstelacija odnosa u svetu varljiva osnova za rešenje tako važnog problema kakvo je status Kosova i Metohije.“

Čitaoci će primetiti da se vladika Maksim, kada govori o odnosu teologije i evolucije, poziva na autoritet akademske teologije. Međutim, kada na red dođe politička priča o Kosovu, takvog pozivanja nema. Na osnovu čega onda episkopi, sveštenici i teolozi u SPC formiraju svoje pojedinačne stavove o kosovskom pitanju? I na osnovu kakve je teologije Sabor SPC zauzeo svoj zvaničan stav o Kosovu?

Ostaje bez direktnog odgovora i pitanje: zašto patrijarh podržava Vučića, kada mu nikada nije rekao šta misli da radi sa Kosovom i kada se prošle godine izjasnio za podelu, sa kojom se SPC zvanično ne slaže? Indirektan odgovor dao je Marko Đurić, šef kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Svestan političke pogubnosti Amfilohijevog označavanja Vučića kao izdajnika Kosovskog zaveta a samim tim i narodnog neprijatelja, Đurić u otvorenom pismu nudi portret moćnog srpskog vladara: „Izdajnikom nazivate srpskog predsednika, čoveka sa najvećom političkom težinom među Srbima, ne za nešto što jeste uradio, nego za nešto što Vi mislite da bi uradio“. Đurić vladarevom liku dodaje i epitete zaštitnika pravoslavlja, te crkvenog ktitora, obnovitelja 49 crkava i manastira: „Bili biste, dakle, u pravu da ste predsednika Vučića nazvali ktitorom i zaštitnikom naše crkve i pravoslavne vere na Kosovu i Metohiji, umesto što ga optužujete za stvari koje ni izbliza nisu tačne“. Đurić je svoje pismo mitropolitu napisao delimično skrušenim tonom, sa pozicije, kako kaže, građanina Srbije, Srbina i pravoslavca, rizikujući pritom da i sam postane „meta kletvi i besa“ – odnosno da i njega mitropolit označi srpskim neprijateljem i izdajnikom.

Pismo se završava vapajem: „Neka bi nam svima Gospod bio jedini sudija!“ U sudaru destruktivnih mitova – Vučić izdajnik Kosovskog zaveta ili Vučić svemoćni vladar – rešenje će se naći jedino na kraju ljudske istorije na sudu Gospodnjem. Običan ljudski razum, koji poseduju građani Srbije i pravoslavni vernici, nemoćan je da donese adekvatnu političku procenu i presudu u sporu između mitotvoraca iz SNS i SPC. Pretpostavljamo da je patrijarh, barem za sada, izabrao Vučića vladara i ktitora, umesto Vučića izdajnika.

Istupi vladike Maksima, u svakom slučaju, bude nadu. Dobro je čuti da se episkopi zalažu za autonomiju Bogoslovskog fakulteta (a samim tim i Univerziteta) i teologije od upliva institucije moći kakva je sinod. Za pohvalu je to što su teolozi zauzeli i odlučan stav o evoluciji, uvažavajući rezultate nauke. Nestrpljivo očekujemo narednu temu koju će teolozi razmatrati. Možda bi to mogla biti upravo politička mitologija.

Peščanik.net, 18.09.2019.

Pa, da. Ovo ide u prilog tekstovima ep. Davida i ave Zorana o ep. Maksimu.

Pazi sad, i Pescanik ga hvali kao buducu nadu SPC :D

Vladika Maksim je bio iskren kada je rekao da mora da bude u modernim teoloskim tokovima. To o njemu kaze i vl. David u proslom tekstu. Bitno je biti deo novih tokova...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, александар живаљев рече

Đurić vladarevom liku dodaje i epitete zaštitnika pravoslavlja, te crkvenog ktitora, obnovitelja 49 crkava i manastira: „Bili biste, dakle, u pravu da ste predsednika Vučića nazvali ktitorom i zaštitnikom naše crkve i pravoslavne vere na Kosovu i Metohiji, umesto što ga optužujete za stvari koje ni izbliza nisu tačne“.

jooj,... dobismo novog kralja Milutina u liku i delu naseg Vucka... :D ..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 часа, Леон Професионалац рече

sFun_bat

Само вас гледам 

@Леон Професионалац Сада сте се сами разоткрили. Ипак сте Ви перископос - епископос, а не тамо неки обични попа. Самопризнатељна горенаведена делатна функција Вас је одала.  ?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 часа, Родољуб Лазић рече

За то служе сабори. Ако треба анатема или шта већ, то се тамо ради. Острашћено препуцавање преко медија дискредитује и њих као личности и целу Цркву. Не треба нам то. Живим за дан када ће нас позвати да постимо и да се молимо за Косово и Метохију, за Србију. То је оно што нам треба. Немамо ништа чиме бисмо се одбранили осим жртвеном љубављу коју бисмо принели  Богу у молитви.

Nije mi jasno zasto trolujes, zajedno sa ostalim maksimovcima/amfilohijevcima, pokusaje SPC da nastavi da jasno i zvonko osudjuje fanariotsku jeres, sto bi uz Boziju pomoc rezultiralo saborskom anatemom?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Владика Атанасије је писао писмо патријарху Иринеју из болнице, па патријарх примивши исто заглавио у болници... али оздравише и један и други, слава Богу! 

Мора се великом Таси п(р)огледати кроз прсте, јер је имао упалу плућа и температуру под којом је писао писмо...

Није ми баш јасан владика Давид, имаде ли он врућицу кад је писао ово и овако реаговање на ,,пето и последње'' писмо? 

Таса је Таса, али да је Давид овако сујетан, ко би рекао?  :(

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 17.9.2019. at 17:57, Zoran Đurović рече

Бог ти није дао оштроумност као мени. Ту је разлика. А има и још много других фактора, али није битно. 

Јаоооо Аво, јеси ЕУродив! :))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Александар Милојков рече

Јаоооо Аво, јеси ЕУродив! :))

Пошто је он стручњак за светст... 12:smeha:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Благо нама кад су нам главни проблеми у Цркви ови око којих се дописују јавно епископи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 17.9.2019. at 19:50, Zoran Đurović рече

То је прича за неуке, јер постоји еволуција (да им употребим милу реч) саме Зизјуласове мисли, па ко прочита његов докторат, видеће да овај на линији Флоровског, свог ментора, цени св. Августина, а да га данас види као узрока западне отпадије!

Грешиш. "Еволуција" је отишла даље:

Цитат

"Релациони карактер личносног постојања наглашен је у тројичном богословљу, како код кападокијских отаца на Истоку, тако и код Августина на Западу.“ Ј. Зизијулас, Света Тројица и људска личност, Саборност 10/2016, 12.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Такође, владика Давид је, не тако давно, хвалио митрополита Зизијуласа, наводећи његову књигу "Заједица и другост" (Communion and otherness). Ако је игде износио тријадолошко-еклисиолошко-антрополошке тезе и везе, које се данас код појединих наших теолога жестоко критикују, то је онда ова поменута књига. И зато се и ја питам - шта се десило?

1.jpg.939beca7cdb834ad04e303670553b3bb.jpg

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На почетку овогодишњег Божићног поста осећамо архипастирску обавезу и потребу да вам се очински обратимо и подсетимо на значај свих ових недеља које су пред нама, а у којима ћемо се молитвено припремати за сусрет са Богомладенцем Христом у радосном празнику Рођења Његовог.

       
      Ове године, у Божићни пост улазимо у нимало лаким околностима, нарочито обележеним пандемијом корона-вируса. Са великим болом и забринутошћу видимо да је, како код нас тако и свуда у свету, здравствена ситуација сваким даном све тежа и дубоко састрадавамо са свим оболелим, који овај благословени период поста дочекују у болницама или изоловани у својим домовима. Посебно се молитвено сећамо наших храбрих лекара и медицинског особља, који даноноћно брину о нашем здрављу, и тиме неретко жртвују и своје сопствене животе, здравље, снагу и породичне обавезе да би извршили своју људску дужност и нашли се на помоћи свима који пате и страдају.
      Време поста увек је било време појачаног труда у нашем христочежњивом животу. Света Црква је увела праксу редовних постова, да би нас што боље припремила за сусрет са великим празницима. Али,  често Црква благосиља и постове у време разних невоља и страдања, као израз нашег личног и свенародног покајања и дубљег посвећивања наше душе и тела Христу Господу, једином истинском спаситељу и исцелитељу. Бројни су примери у историји наше Цркве, али и у Старом Завету, када је покајање, изражено постом, доприносило престанку или ублажавању страдања, оздрављењу и помоћи Божијој. Бог Човекољубац увек је ту да нам помогне. Али ми, често својом занесеношћу пролазним стварима овог света и века, затварамо своје срце да његова благодат огреје дубину нашег бића и учини нас способним да примимо тај дар љубави и силе Божије, која се непрестано излива дејством Духа Светога, на васцелу твар.
      Поред свакодневног молитвеног живота и уздржања од поједине врсте хране, по правилима наше Цркве, не смемо да заборавимо да је пост пре свега време дубље посвећености нашим ближњима, посебно онима који су у невољи. Наћи се при руци онима који пате и страдају, у оквирима наших могућности, благословен је принос Господу. То нас стално учи да састрадавамо једни другима и да љубав према Богу потврђујемо сваког дана љубављу према ближњима. Посебно бисмо, у овом контексту, поменули одговорност једних за друге. Наша вера у Бога није празноверје, нека лична одважност без обзира како ће се она одразити на друге, већ се она увек мери човекољубљем и бригом за наше ближње, посебно оне слабије, старије и немоћне. „Све ми је дозвољено, али није ми све на корист“, учи нас Апостол Павле. Зато у овим околностима распрострањене пандемије, одговорно понашање је веома важан израз нашег поста и служења Богу, јер чувајући себе, ми  чувамо и ближње са којима живимо. Као што, по речима Христовим, нема веће љубави него да неко положи живот свој за ближње, с правом можемо закључити да нема већег греха него, не дао Бог, да неко својом несмотреношћу и неодговорношћу угрози живот ближњег и понесе његово страдање. Не смемо никако дозволити да нечији живот довека носимо на својој души.
      Зато, у ове благословене, али истовремено и тешке дане, када полако пловимо узбурканим морем свакодневног живота, испуњеног бригама и невољама, ка тихој луци празника Рођења Спаситеља Христа, позивамо све вас, драга наша браћо и сестре, да заједнички, свако по својим могућностима, умножимо своје трудове у молитви и посту, у бризи за ближње, старе и болесне, у одговорности да никога не угрозимо својом дрскошћу и слободом, као и спремношћу да се уздржимо од свега што другоме може нанети бол, патњу и страдање. Наше уздржање од хране треба да буде повезано са милосрђем, као што су то древни хришћани увек чинили; ревновање за истину и правду, разблажено љубављу и трпљењем; да носимо слабости једни других, гледајући у ближњем сам лик Спаситеља Христа, који нас је по својој неизмерној љубави све привео у постојање и удостојио чудесног дара живота.
      Бог да вас све  укрепи у овом подвигу поста и молитве, да бисмо радосне божићне празнике дочекали и прославили у миру, здрављу и радости.  Ако нам околности буду налагале, треба у свему да будемо  и скромни, као што је и сам Христос смирено и у тишини дошао у овај свет, родивши се у витлејемској пећини. Никада не треба да заборавимо да Бог од нас не тражи славу и част, као што то чине моћници овога света, већ првенствено тражи срце чисто, скрушено и отворено.  Он се сам прославио у нама и поделио је са нама све своје богате духовне дарове.
      Бог вас све благословио и свако добро вам даровао!
       
      Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом,
      Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски,
      ТЕОДОСИЈЕ
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, до четрдесетодневног помена Његовој Светости Патријарху српском Г. Г. Иринеју, у свим активним храмовима Православне Епархије нишке биће служени помени после јутарње и вечерње службе, док ће у нишком Саборном храму Силаска Светог Духа на апостоле, свакога јутра бити служена Света заупокојена Литургија. У Саборном храму у Нишу отворена је и књига жалости.
       
      Извор: Радио Глас
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Четири године од упокојења блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима (Мочевића) навршило се у уторак, 24. новембра 2020. лета Господњег, на празник Светог великомученика краља Стефана Дечанског и Светог мученика Мине.     Епископ јегарски Јероним (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора Светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник  Светог Саве, првог Архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја.   Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.   У чин архиђакона је рукопoложен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих,  9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска).   У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик.   На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког. Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита и протојереја, као и девет ђакона.   Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова и васкрсења нашег које нам је Господ даровао, којем се надамо и које чекамо.   Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме!     Поводом четврте годишњице од упокојења незаборавног владике Јеронима, Вашој пажњи препоручујемо следећи садржај:    Звучни запис предавања блаженопочившег владике јегарског Јеронима на тему: Велики вход у Херувимска песма   Интервју блаженопочившег владике јегарског Јеронима у емисији "Агапе", о Божићу 2015. Године (видео)   Звучни запис приступне беседе блаженопочившег владике јегарског Јеронима коју је изговорио на дан хиротоније у свештени епископски чин, 28. септембра 2014. лета Господњег  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благодарећи Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, доносимо казивање Његовог Преосвештенства Епископа шабачког Г. Лаврентија о блаженопочившем Патријарху Павлу.
      Извор: Телевизија Храм

×
×
  • Креирај ново...