Jump to content
Zoran Đurović

Последње писмо владике Атанасија патријарху Иринеју

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 8 минута, Zoran Đurović рече

:pop:

:))
Шала с моје стране. Не бих хтео да стекнете погрешан утисак!

 

Додуше и Владика Давид подсећа владику Атанасија: "И опет бих му пожелео да што пре оздрави и да пази на своју старост! Јер су дани зли и краткотрајни"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Заиста ми није јасан циљ покретања нових тема када све оне на десетину скоро могу стати у једну. Жалосно је да се овдје као мјеродавним извором цитира и пласира грађа некаквог шарлатанског портала, сајта Борба за веру. Омаловажавање, ниподоштавање епископа од југа са њиховим ученицима је прешло сваку иоле нормалну границу и  оквир озбиљне расправе који приличи вјерницима а тек ли свештеницима. Лично знам да је отац Иван поштовалац дјела и лика Епископа Атанасија и из исте чињенице  молио бих истога како је мене удаљио по пријавама Господина Ђуровића на модерирање порука да то учини и са низом других учесника расправе.

Вратит ћу се на тему....

Епископ Атанасије као еминентна личност СПЦ, духовни отац епископа Максима има апсолутно морално и свако друго право да пише како јавности тако и Његовој Светости па и сабраћи епископима. Исти епископ је познат као онај без длаке на језику, што на уму то на друму и добро је јер је таквијех све мање готово нимало.Треба имати на уму да отац, мајка  увијек и у свакој прилици теже оправдати и сачувати своје дијете што чини и епископ Атанасије. Ако Вас што мучи одговор је " А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. " Јев по Луки 15:32

Добро је што ми сви понаособ имамо различито мишљење и што дијалошки ушествујемо у погледу изјава, саопштења, гнома, интервјууа... али сви ми имамо основно да поштујемо наше Епископе па чак и од оног тренутка кад их пензионишу . Волео бих када би се у расправама држали поштовања од најмањих до ових највећих које помињемо јер " Свештена лица треба поштовати. "

Отац, Господин Зоран као клирик Васељенске патријаршије често, пречесто помиње фанариоте и погубно дјеловање истих, овдје епископа Максима удруженим са истима. Ако ико треба да критикује и има разлог зашто ми из БиХ Светог Саве дедовине имамо итекако разлога да их чак мрзимо, дуго владаху фанариотски епископи у БиХ и дјеловање по наш народ им би погубније од сваког паше и бега. Тако да оче Зоране ја поштујем и увијек ћу поштовати сваког епископа Васељенске патријаршије док то Сабор СПЦ не наложи другачије. Уз уважавање Вашег лика, дјела молио бих да и Ви покушате поштовати барем владичанска достојанства ако не личност епископа о којима расправљамо.

Не тако давно многи, чак већина викаше Тасо, Тасо а данас ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, farisejski.bukvojed рече

Не ваља...а могло се назрети кад је вл. Фотије објавио песму "волимо те Тасо"...митрополит Амфилохије, на беседи у неки дан помиње како је Црква непролазна, како има доста епискоа (свих Цркава помесних) у Америци, па каже - треба да остану у јединсту, ако остану у јединству...

Не ваља...ако се овде Амфилохије не умеше и ово не смири не ваља...али сулудо је мислити да ће се Синод пред Максимом повућу...то би тек било...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ау браћо ово ништа не ваља. Ово је постало песничење без рукавица. Дај Боже патријарху дуг живот. Не могу да замислим шта би било да се понови ситуација као она са болешћу патр. Павла.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Давид: Брат Давид је прочитао и проучио писмо ,,познатог професора Правног факултета у Београду” Бориса Беговића и нашао да оно не представља глас јавности у српским земљама и српском народу, како би епископ Атанасије жарко желео да буде, и да оно професору Беговићу не може да служи на част. Једноставно, њему, инструисаном, не може се веровати! Зашто? Зато што није персона позната у српским земљама и српском народу по гласу јавности већ по гласу студената Београдског универзитета. Међу њима су он и његова супруга познати по финансијским аферама и манипулацијама. Када већ говоримо о његовој кући и о гласу у народу, српски народ се итекако сећа улоге његовог оца, шпанског борца и професионалног ликвидатора, који је остваривао Титове циљеве на штету самога тога српскога народа.

- Ја нисам улази у детаље јер сам хтео да ми Данас објави текст. Иначе, у медијима имате детаљно о овим стварима из Беговићевих прикљученија.

Share this post


Link to post
Share on other sites

:naklon:"Тим дрим"  - тим који сања, умјесто дрим тим - тим снова...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Али ја у самопроглашеном тим-дриму и клану "

"Мој проблем, срећом, није у томе што сам куђен и стигматизован од стране тима и клана нових, либералних богослова, на челу, авај, са преосвећеним братом Атанасијем"

Овде се доссад говорило о клановима само од стране мирјана у шта ето нисам хтио да повјерујем , а сад  ево и владике отворено причају о томе значи стварно постоје. Нек нам је Бог у помоћи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, farisejski.bukvojed рече

U nadolazecem otpadiju od Pravoslavne Crkve meni ce biti lako da se opredelim - bicu tamo gde nije gg. Amfilohije (ni gg. Atanasije). Ne volim ni sliku da mu vidim.

Ја сам некако убеђен да ће они увек бити део Цркве, а да ће отпадије, као и увек, бити појединачно, а јако мало међу клиром нашим....да пошаљеш компас на баждарење, можда вуче у страну?

Они су на сцену ступили након комунизма, у бури ратова и страдања страшног, у бури великх глобалних трвења где је Србија била, и сада је, у средишу...не мислиш валда да су епископи непогрешиви као папа? Шта су прошли и каве крстове носили добро да су при памети: народ у ратовима, Црква без теолога, свештенства, литературе, храмови порушени, непријатељи од свуда, од комшије и туђина...јеси ти свестан шта су ти људи изнели на себи? Ето показало се да је скоро горе зло "демократије" него рат...па су потреси велики.

И шта? Имамо попа у Риму који се жали на кадрирање; имамо једног владику који се погордио јер има великог духовног оца и мало се излеће и неће да се смирава; имамо пар преписки епископа око тога и пар лаика теолога који су се понели мислећи да су нека авангарда Цркви и хоће неки свој начин мисије који је наишао на отпор - сматраш то неким проблемима помесним? Ма то је за Цркву ништа бре...највећи проблем ту је онај део црквено-образовни, где се на мала врата увуе којешта, али то је сада на столу и стаће се томе  крај.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Давид, и ретки, као Влада Вукашиновић, исправно говори: Појашњења ради, преосвећени брат Атанасије неће да зна, а вероватно и не зна, да је Карловачка Митрополија најдостојнији и најаутентичнији наследник и органски настављач Пећке Патријаршије све до овога часа, и да је она чувар свих њених светиња и црквено-духовног етоса. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Давид: Има ли краја неистинама, па и незнању ове врсте, код преосвећеног брата Атанасија и код његове либералне дружине клеветника сопствене Цркве, питам га директно.

Сви који прате виде да у Блицу, Данасу итд. имамо наручене текстове где се кују у звезде "модерни и напредни" епископи, а сви други етикетирају као мрачњаци, затицани итд. И то Атанасију не смета! Питао бих Владику, да ли потписује оне рефлексије проте Перишића о еклисиологији? Зашто се ту не огласи? Где је и Амфилохије, велики борац за православље? Срамно ћуте и сарађују са овим разграђивачима и негаторима Цркве.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović Зна то Атанасије (не браним) него је у фурци око расправа о служењу, око завесе и "колизије двеју теологија" (Успенски), новотарија које су преко унијата и Руса дошле нама преко Карловачке митрополије кад су нам дали богослучбене књиге...на то Атанасије мало циља поред каснијих улога Митрополије...па иконопис и то...али ено иконопис који Максим воли...колико је византијски не знам...ма беспотребно сев...човек се 2 пута правдао пред Сабором и сада даје интервјуе по белом свету о свом Синоду...па да си 100 пут у праву грешиш у методама.

Атанасије, сигуран сам, стар, тежак и плу-покретан, ни близу није у току детаља...Максим користи његово "старчество"...мора ту Амфилохије да зареже, као када је једном Григорију забранио да се не оглашава по БГ медијима (мада сад Жељка пише нашироко).

Треба решити проблем дубински, да се не уцрва, али братски...иде предалеко вл. Максим...рецико КОМЕ се он обраћа у интервјуима почев од Крита када Кирила прозива; па све до сада - КОМЕ се обраћа? Народу?

 

Лепо владики на Сабор па...саборски....сам се залажеш за то. Драго нам је свима! После нама пренесите, дота нам је и овосветске муке, свако нас притишће, очи смо упрли у Вас и Тебе, владико - да нас лечите не повређујете. Ми Вас волимо, ценимо, хоћемо да следимо...мислим стварно. Нећемо таболидизацију Цркве, боли нас много!

Док ми свађе свађамо око Дарвина деца нам одоше у педере и трансвезите, закон нам спремају о браковима хомића а ми се залажемо да се попови развиде и о Дарвину дробимо...па КО нас то овде за Голеш заводи?

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Давид: Ту је и његово најновије клеветање Беседе, издавачке куће Епархије бачке, за промицање теорије еволуције и дарвинизма.

- То су гледали и мени да пришију, јер сам превео Хаџиниколауа, па поручили 'ерцеговци преко јатака да нису знали да сам њихов!:)) Одмах сам им одговорио да су се прерано обрадовали, јер сам ја човек научник па презентирам све оно што је у дискусији, без да накнадно убацујем наводнике, као ови "прави научници". 

Најновија тактика им је да кажу како ми митр. Зизјуласа држимо за кретена а до јуче смо га ценили. То је прича за неуке, јер постоји еволуција (да им употребим милу реч) саме Зизјуласове мисли, па ко прочита његов докторат, видеће да овај на линији Флоровског, свог ментора, цени св. Августина, а да га данас види као узрока западне отпадије! Сам Игњатије, после једног симпосиона рече: Ето, и митр. Зизјулас је некада говорио о томе да душа умире, а сада, како се приближава смрти, пева другу песму од страха. Ја сам био присутан кад је то казао.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када би неко и грешио, не бих волео ове Давидове речи да чујем на сопствени рачун: Код њега (Атанасија) су уочљиви разни слојеви: ред полуистина и лажи, ред подозрења и клевета, ред пропаганде и демагогије, ред непостојаности и хировитости, и најновије: кукавичлука и издајства сопственога Вјерују ...

- Због свега овога је немогућ озбиљан дијалог са овим људима. Они имају сопствену визију света и не могу да замисле да други не размишљају ни осећају тако. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма у Ветернику, одржао је предавање 1. децембра 2019. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду. Отац Бранислав је говорио на тему Свето Писмо и Свети Оци.   Звучни запис предавања     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Три године од упокојења блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима (Мочевића) навршило се у недељу, 24. новембра 2019. лета Господњег, на празник Светог великомученика краља Стефана Дечанског и Светог мученика Мине.     Епископ јегарски Јероним (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора Светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник  Светог Саве, првог Архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја.   Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.   У чин архиђакона је рукопoложен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих,  9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска).   У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик.   На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког. Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита и протојереја, као и девет ђакона.   Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова и васкрсења нашег које нам је Господ даровао, којем се надамо и које чекамо.   Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме!     Поводом треће годишњице од упокојења незаборавног владике Јеронима, Вашој пажњи препоручујемо следећи садржај:    Звучни запис предавања блаженопочившег владике јегарског Јеронима на тему: Велики вход и Херувимска песма   Интервју блаженопочившег владике јегарског Јеронима у емисији "Агапе", о Божићу 2015. Године (видео)   Звучни запис приступне беседе блаженопочившег владике јегарског Јеронима коју је изговорио на дан хиротоније у свештени епископски чин, 28. септембра 2014. лета Господњег       Извор текста и линкова: Епархија бачка
    • Од Логос,
      На Православном богословском факултету почетком протекле недеље представљена је петотомна Патрологија епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија (Јефтића), којом је крунисан његов рад на свеобухватном делу о светототачком живљењу, предању и књижевности који је започео пре 35 година, кад је као као ванредни професор Богословског факултета објавио први српски уџбеник патрологије.     Као што се 1984. сматра историјском за српску патрологију, тако је и објављивање истоименог петокњижја – први том изашао је 2015, пети 2019, оцењено као важан догађај не само за православну богословску мисао него за целокупну српску културу.   Како се чуло на представљању, у хришћанској науци генерално нема много добрих Патрологија – у западној традицији светоотачка литература своди се на рану цркву, док се у православном предању та епоха протеже знатно дуже, али није много детаљно проучавана – да би се сада на српском језику појавило “одлично, фундаментално и свеобухватно дело“.   Позивајући се и следећи ауторитете руског теолога Георгија Флоровског и свог духовног оца архимандрита Јустина (Поповића), владика Атанасије пише о животу, учењу, богословљу светих отаца, преноси њихове изворне текстове, доноси историјске, хагиографске, литургијске, саборско-канонске изворе и друге увиде у живот цркве из времена у коме су живели.   То је разлог што овај проширени уџбеник и владика Атанасије и аутор Прослова првог тома владика западноамерички Максим (Васиљевић) сматрају својеврсном патролошком читанком, којом је обухваћена разноликост црквеног учења, укључујући и јеретичке писце са којима су свети оци ратовали за чистоту вере.   Према оценама професора ПБФ, Патрологија владике Атанасија “показује да су свети оци себе доживљавали као тумаче библијских текстова, а да униформност у православљу никоме није представљала циљ јер је у православном свету постојала разноликост, схватана као израз слободе деце божје уједињене у љубави према Јеванђељу и јеванђелској истини“.   Први том Патрологије посвећен је црквеним оцима прва три века историје цркве, од којих су неки били и непосредни ученици Христових апостола.   У другом тому су источни оци и писци 4. и 5. века – од Никеје до Халкидона (325-451), међу које је прибројан и цар Константин Велики, уз кратку историју и саборске догмате везане за Симбол вере. Трећи том бави се светим оцима и црквеним писцима истока од Четвртог халкидонског до Осмог Фотијевог васељенског сабора (451-880).   Осим кратке историје васељенских и помесних сабора из овог периода, међу светим оцима и писцима нашли су се и цар Јустинијан Први и Дионисије Ареопагит.   Поднаслов четврте књиге је Латински оци од Никеје до 11. века, уз додатак о Петровом примату части. Пети том посвећен је светим оцима и учитељима цркве од светог Фотија (9. век) и његових ученика свете браће Кирила и Методија до пада Цариграда 1453, а описује и покушаје уније са Римом.   Владика Атанасије, једини почасни професор ПБФ и његов некадашњи декан, већ пише шести том који ће обухватити период од пада Цариграда до 20. века.   “Писати Патрологију за мене није ни мало лака ствар. То није исто што и писати историју старе хришћанске литературе, како су ову богословску струку до данас називали многи патролози. Јер Патрологија је ипак нешто више од хришћанске литературне историје или историје средњовековне философије. Она је, треба да је, својеврсни живо(то)пис, иконопис Светих и светлих ликова Отаца и Учитеља цркве, чија историја и литература није била па прошла, него је и недељиво повезана са историјским бићем цркве и свагда присутна у њеном живом предању вере, у благодатном искуству молитвене и словесно-литургијске, светотројичне заједнице са свим Светима у истом богоопштењу и богопознању“, истиче владика Атанасије у уводу једног од томова Патрологије, чији су издавачи две епархије СПЦ – Захумско-херцеговачка и Западноамеричка, у сарадњи са ПБФ.   Јелена Тасић     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...