Jump to content
Zoran Đurović

Последње писмо владике Атанасија патријарху Иринеју

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 8 минута, Zoran Đurović рече

:pop:

:))
Шала с моје стране. Не бих хтео да стекнете погрешан утисак!

 

Додуше и Владика Давид подсећа владику Атанасија: "И опет бих му пожелео да што пре оздрави и да пази на своју старост! Јер су дани зли и краткотрајни"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Заиста ми није јасан циљ покретања нових тема када све оне на десетину скоро могу стати у једну. Жалосно је да се овдје као мјеродавним извором цитира и пласира грађа некаквог шарлатанског портала, сајта Борба за веру. Омаловажавање, ниподоштавање епископа од југа са њиховим ученицима је прешло сваку иоле нормалну границу и  оквир озбиљне расправе који приличи вјерницима а тек ли свештеницима. Лично знам да је отац Иван поштовалац дјела и лика Епископа Атанасија и из исте чињенице  молио бих истога како је мене удаљио по пријавама Господина Ђуровића на модерирање порука да то учини и са низом других учесника расправе.

Вратит ћу се на тему....

Епископ Атанасије као еминентна личност СПЦ, духовни отац епископа Максима има апсолутно морално и свако друго право да пише како јавности тако и Његовој Светости па и сабраћи епископима. Исти епископ је познат као онај без длаке на језику, што на уму то на друму и добро је јер је таквијех све мање готово нимало.Треба имати на уму да отац, мајка  увијек и у свакој прилици теже оправдати и сачувати своје дијете што чини и епископ Атанасије. Ако Вас што мучи одговор је " А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. " Јев по Луки 15:32

Добро је што ми сви понаособ имамо различито мишљење и што дијалошки ушествујемо у погледу изјава, саопштења, гнома, интервјууа... али сви ми имамо основно да поштујемо наше Епископе па чак и од оног тренутка кад их пензионишу . Волео бих када би се у расправама држали поштовања од најмањих до ових највећих које помињемо јер " Свештена лица треба поштовати. "

Отац, Господин Зоран као клирик Васељенске патријаршије често, пречесто помиње фанариоте и погубно дјеловање истих, овдје епископа Максима удруженим са истима. Ако ико треба да критикује и има разлог зашто ми из БиХ Светог Саве дедовине имамо итекако разлога да их чак мрзимо, дуго владаху фанариотски епископи у БиХ и дјеловање по наш народ им би погубније од сваког паше и бега. Тако да оче Зоране ја поштујем и увијек ћу поштовати сваког епископа Васељенске патријаршије док то Сабор СПЦ не наложи другачије. Уз уважавање Вашег лика, дјела молио бих да и Ви покушате поштовати барем владичанска достојанства ако не личност епископа о којима расправљамо.

Не тако давно многи, чак већина викаше Тасо, Тасо а данас ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, farisejski.bukvojed рече

Не ваља...а могло се назрети кад је вл. Фотије објавио песму "волимо те Тасо"...митрополит Амфилохије, на беседи у неки дан помиње како је Црква непролазна, како има доста епискоа (свих Цркава помесних) у Америци, па каже - треба да остану у јединсту, ако остану у јединству...

Не ваља...ако се овде Амфилохије не умеше и ово не смири не ваља...али сулудо је мислити да ће се Синод пред Максимом повућу...то би тек било...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ау браћо ово ништа не ваља. Ово је постало песничење без рукавица. Дај Боже патријарху дуг живот. Не могу да замислим шта би било да се понови ситуација као она са болешћу патр. Павла.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Давид: Брат Давид је прочитао и проучио писмо ,,познатог професора Правног факултета у Београду” Бориса Беговића и нашао да оно не представља глас јавности у српским земљама и српском народу, како би епископ Атанасије жарко желео да буде, и да оно професору Беговићу не може да служи на част. Једноставно, њему, инструисаном, не може се веровати! Зашто? Зато што није персона позната у српским земљама и српском народу по гласу јавности већ по гласу студената Београдског универзитета. Међу њима су он и његова супруга познати по финансијским аферама и манипулацијама. Када већ говоримо о његовој кући и о гласу у народу, српски народ се итекако сећа улоге његовог оца, шпанског борца и професионалног ликвидатора, који је остваривао Титове циљеве на штету самога тога српскога народа.

- Ја нисам улази у детаље јер сам хтео да ми Данас објави текст. Иначе, у медијима имате детаљно о овим стварима из Беговићевих прикљученија.

Share this post


Link to post
Share on other sites

:naklon:"Тим дрим"  - тим који сања, умјесто дрим тим - тим снова...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Али ја у самопроглашеном тим-дриму и клану "

"Мој проблем, срећом, није у томе што сам куђен и стигматизован од стране тима и клана нових, либералних богослова, на челу, авај, са преосвећеним братом Атанасијем"

Овде се доссад говорило о клановима само од стране мирјана у шта ето нисам хтио да повјерујем , а сад  ево и владике отворено причају о томе значи стварно постоје. Нек нам је Бог у помоћи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, farisejski.bukvojed рече

U nadolazecem otpadiju od Pravoslavne Crkve meni ce biti lako da se opredelim - bicu tamo gde nije gg. Amfilohije (ni gg. Atanasije). Ne volim ni sliku da mu vidim.

Ја сам некако убеђен да ће они увек бити део Цркве, а да ће отпадије, као и увек, бити појединачно, а јако мало међу клиром нашим....да пошаљеш компас на баждарење, можда вуче у страну?

Они су на сцену ступили након комунизма, у бури ратова и страдања страшног, у бури великх глобалних трвења где је Србија била, и сада је, у средишу...не мислиш валда да су епископи непогрешиви као папа? Шта су прошли и каве крстове носили добро да су при памети: народ у ратовима, Црква без теолога, свештенства, литературе, храмови порушени, непријатељи од свуда, од комшије и туђина...јеси ти свестан шта су ти људи изнели на себи? Ето показало се да је скоро горе зло "демократије" него рат...па су потреси велики.

И шта? Имамо попа у Риму који се жали на кадрирање; имамо једног владику који се погордио јер има великог духовног оца и мало се излеће и неће да се смирава; имамо пар преписки епископа око тога и пар лаика теолога који су се понели мислећи да су нека авангарда Цркви и хоће неки свој начин мисије који је наишао на отпор - сматраш то неким проблемима помесним? Ма то је за Цркву ништа бре...највећи проблем ту је онај део црквено-образовни, где се на мала врата увуе којешта, али то је сада на столу и стаће се томе  крај.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Давид, и ретки, као Влада Вукашиновић, исправно говори: Појашњења ради, преосвећени брат Атанасије неће да зна, а вероватно и не зна, да је Карловачка Митрополија најдостојнији и најаутентичнији наследник и органски настављач Пећке Патријаршије све до овога часа, и да је она чувар свих њених светиња и црквено-духовног етоса. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Давид: Има ли краја неистинама, па и незнању ове врсте, код преосвећеног брата Атанасија и код његове либералне дружине клеветника сопствене Цркве, питам га директно.

Сви који прате виде да у Блицу, Данасу итд. имамо наручене текстове где се кују у звезде "модерни и напредни" епископи, а сви други етикетирају као мрачњаци, затицани итд. И то Атанасију не смета! Питао бих Владику, да ли потписује оне рефлексије проте Перишића о еклисиологији? Зашто се ту не огласи? Где је и Амфилохије, велики борац за православље? Срамно ћуте и сарађују са овим разграђивачима и негаторима Цркве.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović Зна то Атанасије (не браним) него је у фурци око расправа о служењу, око завесе и "колизије двеју теологија" (Успенски), новотарија које су преко унијата и Руса дошле нама преко Карловачке митрополије кад су нам дали богослучбене књиге...на то Атанасије мало циља поред каснијих улога Митрополије...па иконопис и то...али ено иконопис који Максим воли...колико је византијски не знам...ма беспотребно сев...човек се 2 пута правдао пред Сабором и сада даје интервјуе по белом свету о свом Синоду...па да си 100 пут у праву грешиш у методама.

Атанасије, сигуран сам, стар, тежак и плу-покретан, ни близу није у току детаља...Максим користи његово "старчество"...мора ту Амфилохије да зареже, као када је једном Григорију забранио да се не оглашава по БГ медијима (мада сад Жељка пише нашироко).

Треба решити проблем дубински, да се не уцрва, али братски...иде предалеко вл. Максим...рецико КОМЕ се он обраћа у интервјуима почев од Крита када Кирила прозива; па све до сада - КОМЕ се обраћа? Народу?

 

Лепо владики на Сабор па...саборски....сам се залажеш за то. Драго нам је свима! После нама пренесите, дота нам је и овосветске муке, свако нас притишће, очи смо упрли у Вас и Тебе, владико - да нас лечите не повређујете. Ми Вас волимо, ценимо, хоћемо да следимо...мислим стварно. Нећемо таболидизацију Цркве, боли нас много!

Док ми свађе свађамо око Дарвина деца нам одоше у педере и трансвезите, закон нам спремају о браковима хомића а ми се залажемо да се попови развиде и о Дарвину дробимо...па КО нас то овде за Голеш заводи?

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Давид: Ту је и његово најновије клеветање Беседе, издавачке куће Епархије бачке, за промицање теорије еволуције и дарвинизма.

- То су гледали и мени да пришију, јер сам превео Хаџиниколауа, па поручили 'ерцеговци преко јатака да нису знали да сам њихов!:)) Одмах сам им одговорио да су се прерано обрадовали, јер сам ја човек научник па презентирам све оно што је у дискусији, без да накнадно убацујем наводнике, као ови "прави научници". 

Најновија тактика им је да кажу како ми митр. Зизјуласа држимо за кретена а до јуче смо га ценили. То је прича за неуке, јер постоји еволуција (да им употребим милу реч) саме Зизјуласове мисли, па ко прочита његов докторат, видеће да овај на линији Флоровског, свог ментора, цени св. Августина, а да га данас види као узрока западне отпадије! Сам Игњатије, после једног симпосиона рече: Ето, и митр. Зизјулас је некада говорио о томе да душа умире, а сада, како се приближава смрти, пева другу песму од страха. Ја сам био присутан кад је то казао.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када би неко и грешио, не бих волео ове Давидове речи да чујем на сопствени рачун: Код њега (Атанасија) су уочљиви разни слојеви: ред полуистина и лажи, ред подозрења и клевета, ред пропаганде и демагогије, ред непостојаности и хировитости, и најновије: кукавичлука и издајства сопственога Вјерују ...

- Због свега овога је немогућ озбиљан дијалог са овим људима. Они имају сопствену визију света и не могу да замисле да други не размишљају ни осећају тако. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Отац Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, оцијенио је данас у изјави за „Вијести“ да није могло бити никаквог простора ни могућности за манипулацију писмом које је поглавар римокатоличке Цркве Папа Фрањо послао српском Патријарху Иринеју.     “Писмо је интегрално представљено широј јавности и сви могу да виде шта се у њему рекло. При том, у званичном саопстењу Ватикана о јучерашњој посјети премијера нема помена да се причало о том писму, па основано сумњамо да са овом темом манипулише јучерашњи ватикански гост”, саопштио је отац Гојко Перовић.   Ректор Цетињске Богословије је оцијенио да је јасно да Марковић, иако је имао „дуг и садржајан“ разговор са Папом Франциском, уопште није поменуо пред њим Предлог закона о слободи вјероисповјести.   “Замислите, причали су о климатским промјенама и екологији, али не и о горућој теми која је у Црној Гори актуелна задњих неколико година и која се тиче уређења питања слободе вјероисповијести, а коначно – тиче се и поменутог писма”, казао је отац Перовић.   Он подсјећа да је премијер о будућем закону, али не и о конкретном Предлогу закона о слободи вјероисповијести причао са државним секретаром Ватикана Кардиналом Паролином:   “Али како? Ватикански дипломата му је нагласио да би поменути закон требало донијети уз највећи степен сагласности. Е сад се ја питам – да ли му је наш премијер пренио став црногорске Владе који је у односу на СПЦ био јасан и гласан узми или остави, тј. донијећемо закон са вама или без вас! Све се бојим да је наш премијер и ту био невјеродостојан, и да је причао о интезивној комуникацији са свим вјерским зајединицама – што се овдје код нас, није десило”, оцијенио је Перовић.   Он је нагласио да ће ових дана СПЦ имати редовну комуникацију са Ватиканом, у вези тих и неких других међуцрквених питања.   “И једно је јасно. Између такве двије озбиљне и древне институције нема простора за манипулацију”, истакао је Перовић.   Папа Фрањо је, како је раније саопштено на сајту Митрополије црногорско-приморске, у писму написао да Закон о слободи вјероисповијести мора да буде донесен по демократским принципима, да га прихвате све вјерске заједнице.   Из Владе је јуче саопштено да је премијер Душко Марковић након састанка са државним секретаром Свете столице, Кардиналом Пјетром Паролином, казао да су заједнички констатовали да је било злоупотреба и манипулације писмом које је папа Фрањо упутио Иринеју и које је црногорски премијер добио од кардинала Паролина.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Након предивне опроштајне беседе Архиепископа Елпидофороса над старчевим одром у којој је утешио присутне речима да је старац Јефрем нови светитељ Велике Христове Цркве и да би због тога требало сви да се радујемо, још потреснија је била опроштајна беседа архимандрита Никодима игумана манастира Филотеја са Свете Горе, који је у више наврата застајао у беседи, не могавши да заустави сузе и гануће због тако дубоке очинске љубави блаженопочившег старца Јефрема, испричавши само један од многих и небројаних чудесних догађаја и сведочанстава, а то је догађај са двојицом старчеве духовне деце који су 1986 посетили старца Јефрема Катунакијског на Светој Гори.      Старац Јефрем Катунакијски им је угледавши их рекао да су веома веома срећни што имају тако богатог духовног оца. На шта су му ови одговорили: "Али оче, он није нимало богат..." Међутим, старац им је рекао да је богат итекако, наставивши речима: "Видео сам вашег духовног оца пред троном Господа Христа, како му Господ говори: "Оче Јефреме, пуно си ме успокојио, уђи у радост Господа својега!". Али старац Јефрем је понизно одговорио Господу: "Имам Господе мој најљубљенији, моје монахе и монахиње, ја не могу да будем у Рају, ако и они нису са мном..." И Господа дирнуше ове речи.. И још додаде отац Јефрем: "Имам, Господе мој љубљени и своју духовну децу мирјане (лаике), ни без њих ја не могу да будем у Царству Твоме, молим Те и за њих." А Господа је све то гануло и задивљено удовољи жељи оца Јефрема, да и сви они буду заједно са њим у Царству Небеском.. И зато -продужи праведни Јефрем Катунакијски- зато је у Христу пребогат ваш духовни отац и има велику милост пред Богом..."   И имамо сведочанства да је због тога, ево све до сада, поживео старац Јефрем Аризонски, и поред своје болести, до тако дубоке старости, не због тога што је имао потребе за себе, него заступајући и молећи за спасење својих монаха, монахиња и мирјана, малих и великих, своје духовне деце, која су му се обраћала са свих шара кугле земаљске, пружајући утеху и радост свима за које се молио и које је заступао пред Јединим Спаситељем, коме нека је слава са Оцем и Духом Светим, сада и увек и кроза све векове. Амин. (са грчког превео Антоније Недељковић)   Сан Митрополита лимасолског Атанасија о Старцу Јефрему   Прије него што је посљедњи пут посјетио Америку, Митрополит Лимасола уснио је сан... Видио је Старца Јефрема Филотејског и Аризонског како умире и одлази у Рај, гдје бива овјенчан трима вијенцима - једним мученичким, другим праведничким и трећим апостолским.  Када се пробудио, Митрополит је позвао једног Светогорца да му то исприча... Калуђер му је казао да је и он видио баш исти такав сан. (са грчког превео Божо Кнежевић)   Видео запис опела и сахране старца Јефрема у манастиру Светог Антонија у Аризони       Извор: Светогорске стазе
    • Од Логос,
      Драга моја браћа и сестре, чланови Световладимировске породице,   Желим да вам се захвалим из дубине свога срца за вашу љубав, молитве и бригу. Ниједна реч не може да изрази радост коју сам искусио када сам осетио како ме је тај топли талас целога понео и унео у само срце вере, љубави и наде – свега онога што називамо животом у Христу, Црквом… Недостајете ми и у духу сам све време са вама. Ови дани ишчекивања обасјани су јарком светлошћу. Много од те светлости дугујем и вама. Свагда се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите” (1Сол 5, 16-18)…     Благодарим ти, Господе     Отац Александар Шмеман је своју последњу Божанску Литургију служио две и по недеље пре упокојења, 24. новембра 1983, у параклису Богословске академије Светог Владимира. На крају Литургије, он је позвао све присутне да заједнички заблагодаре Богу, речима сверадосног и потресног литургијско-богословског благодарења.   Свако ко је кадар за благодарење, кадар је за спасење и вечну радост.   Благодарим Ти, Господе, што си прихватио ову Евхаристију, која се приноси Светој Тројици – Оцу, Сину и Духу Светоме, и која је преиспунила срца наша радошћу, миром и праведношћу у Духу Светоме!   Благодарим Ти, Господе, што си нам открио Себе и даровао нам да предокушамо од Царства Твога!   Благодарим Ти, Господе, што си нас сјединио једне са другима у служењу Теби и Твојој Светој Цркви!   Благодарим Ти, Господе, што си нам помогао да превладамо све тешкоће, напетости, страсти и искушења, и што си обновио мир, узајамну љубав и радост у учествовању у заједничењу Духа Светога!   Благодарим Ти, Господе, за послата нам страдања, јер нас она очишћују од себичности и подсећају нас на оно што је једино потребно – на Царство Твоје вечно!   Благодарим Ти, Господе, што си нам даровао ову земљу где смо слободни да Те поштујемо као Бога!   Благодарим Ти, Господе, за ову школу у којој се прославља Име Божије!   Благодарим Ти, Господе, за наше породице, за мужеве и жене, и нарочито за дечицу која нас уче како да прослављамо Твоје Свето Име, у радости, кретању и светоме жагору!   Благодарим Ти, Господе, за све и за сва!   Велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја и нема речи достојне да опева сва чудеса Твоја!   Господе, добро нам је овде бити!   Амин!     (Протопрезвитер Александар Шмеман,  Наш живот у Христу, Христов живот у нама,  Београд, 2007,  превео и приредио Матеј Арсенијевић,  стр. 17, 22-23)     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Из Острога се више види. А понајвише када се држите за руку Светог Василија. На дежурству сам поред Ћивота Светог Василија Острошког. Нема гужве као оно љети, али ипак долази народ, свако са својим бременом не би ли му га Свети Василије олакшао. Долазе стари и млади, и дјеца. Долазе не само са Балкана, него из читавог свијета. Нема болесног човјека у Црној Гори који није дошао Светом Василију да га замоли за помоћ. Страшно је видјети колико је болесне дјеце, посебно након што нас је НАТО испрашио бомбама.     Светом Василију под Острог долазе болни већ више од три и по вијека. Долазили су му још за његовог земаљског живота.   И овдје стижу вијести о накани садашњег црногорског режима да Православној цркви у Црној Гори отме добар дио имовине, па и сам манастир Острог. Људи су забринути. Знају да сила Бога не моли.   А зна ли сила да њу Бог не воли?   Нијесу данашњи црногорски богоборци једина сила која је ударала на Светог Василија Острошког. Ударио је Нуман-паша Ћуприлић 1714, Омер-паша Латас 1852, па турска војска 1876-77. и Њемци 1942. године. И ево га Свети и даље на послушању код Бога да помаже народу. Све те силе су пропале, а Свети Василије је опстао.   Све то вријеме народ је био уз Светог Василија Острошког. Црногорци нијесу жалили главе да одбране Светог Василија. И Свети им је обилно узвраћао. Помагао је и онима који су на њега насртали, када би се искрено, истински покајали.   Црногорски народ овог доба нашао се на провјери своје оданости Светом Василију Острошком, већој него што су то били Црногорци у вријеме Турака и Њемаца.   Раније је непријатељ нападао на Црну Гору; данас је непријатељ црногорског народа у његовој кући. Црногорски режим насрнуо је на највећу црногорску светињу манастир Острог и свако ко је макар једном био код Светог Василија, или макар једном је завапио: „Свети Василије помози ми, помози моме дјетету“, дужан је да сада стане у одбрану острошке светиње.   Режим је најавио отимање манастира Острога и друге црквене имовине без оружја. Народ је призван да Острог и друге манастире одбрани без оружја. Призвани су у одбрану Острога сви који потребују помоћ Светог Василија, не само православни, него и римокатолици, и муслимани, и они који кажу да су атеисти а када оболе, или им дијете оболи, долазе код Свеца. Призвани су и они који мисле да им не треба помоћ од Светог Василија, али понијели су од родитеља кућно васпитање и имају осјећај цивилизацијских вриједности.   Партијска дисциплина, страх за радно мјесто, недостатак личне храбрости… не могу нам бити оправдање да 21. децембра не будемо на великом Црквено-народном сабору у Никшићу. Ни обавезе на послу, евентуално невријеме, проблем превоза, ни јака прехлада, ни не знам што све, не смију бити разлози да тог дана не будемо уз Светог Василија; ни поломљена нога не смије нас тог дана одвојити од њега.   Наше партијске и било које друге међусобне нетрпељивости не смију у нама будити инат да не одемо у Никшић.   Ко заиста тог дана не буде могао да дође у Никшић, може опште-народну одбрану Острога подржати тако што ће послати телеграм подршке, потписан именом и презименом, са бројем своје личне карте, овој светињи, или Митрополији црногорско-приморској, или Епархији будимљанско-никшићкој. Или ће телеграм, такође потписан именом и презименом, са бројем своје личне карте, у којем ће исказати свој протест због најаве отимања Острога послати Влади и Скупштини Црне Горе.   Одбрану Острога дужни су да подрже и они чији су коријени у Црној Гори а сада живе у Србији, Босни и Херцеговини, негдје у иностранству – доласком у Никшић или, барем, телеграмом.   У дан великог Црквено-народног сабора у Никшићу можемо само бити са Светим Василијем Острошким или против њега, можемо бити или они који су устали у одбрану Острога или они који су на Острог насрнули. Нема између.   Ако сада издамо Светог Василија Острошког, када оболимо, или оболи неко наш, хоћемо ли имати образа и храбрости да му дођемо и молимо га да нас избави? Хоће ли нас бити срамота да му се молимо, а када смо ми њему требали имали смо „преча посла“? Мислите да ћемо моћи да се сакријемо, или да ће он заборавити да смо га издали? Нећемо се моћи сакрити, нити ће он заборавити наш кукавичлук. То је правда Божија: „А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима“, каже нам Господ.   Кнез Раич је чинио велики зулум манастиру Острогу, па му је шест синова погинуло. Када је видио што је учинио мислећи да је силан, да му нико ништа не може, покорно је дошао Светом Василију и замолио га да му опрости. И Свети Василије га је благословио дјецом уз коју је провео остатак живота вриједно радећи на свом имању. Али, Раич се искрено покајао за своја недјела. Зулум који најављује црногорски режим много је већи од зулума кнеза Раича.   Ако мислимо да сада можемо да издамо Светог Василија, па онда да му дођемо с покајањем, у грдној смо заблуди. Не може то тако, не можемо да чинимо безакоње с планом да ћемо се покајати. Не можемо Бога преварити.     На великом сабрању у Никшићу, засигурно, биће и људи које ће убацити полиција да компромитују скуп. Препознаћете их: правиће неред, гађаће полицију каменицама, носиће четничке барјаке и неприкладне транспаренте, и снимаће их камере и фото апарати режимских медија… Хватајте их, па видите што ћете са њима.     Извор: Портал Ин4с
    • Од Логос,
      Јеромонах Јеротеј Ковиљац одржао је предавање 8. децембра 2019. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду. Отац Јеротеј је говорио на тему Свето Писмо и монаштво.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...