Jump to content
Поуке.орг инфо

Православни Богословски факултет има и трећи уписни рок због недостатка буџетских студената

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Снежана рече

@Istopljeni kamen немам ја проблем са тобом, да ме погрешно не разумеш, нити те терам, нити те читам, само ето да не мислиш да баш нико не зна ко си, одакле си и да си слободна да пишеш шта хоћеш. 

Хвала! Знаш, постоји нешто у души људској што ти неда да гледаш неправду, постоји нешто у срцу и просто те гуши, и мораш да кажеш истину, па макар те стрељали...некако си миран...за истину и Христа миран си...Мени би теже било да не кажем, осетила би се као лицемер и Христов издајник....е сад....кад ћу се уморити? Да ли ћу се уморити, не знам. Опет од Господа зависи. Да ли си погледала филм 12? Е ја сам увек онај један, хајте људи да видимо шта је истина, а не само по ди фолту да се сече и по логици овог света и по неким предрасудама.....Где ће нам душа ако сви зажмуримо и пустимо тиранију?

Можда се само једног јутра пробудим и кажем , од данас је доста, довиђења....идем да шетам и да се бавим лепшим стварима а неко други нека се бори са ветрњачама!

Не знам али и не бојим се!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Istopljeni kamen рече

Немате се чему чудити, чули људи да Макса одлази, па неће да студирају. Одлив мозгова, одлив студената, све у низу....кад се тако односи према епископима шта ће будући свештеник да очекује, па боље бити возач камиона...без шале...и не улазити у коло са таквима.....

 

Још да их Ђуровић и језуити брију...о ноу мен... 

Sumnjam da je vl. Maksim u pitanju...

Problem nestudiranja teologije nije od ove godine...

A da li je problem u kadrovskoj politici u Crkvi, kako reče Milojkov, veoma je moguće...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Поуке.орг инфо рече

Sumnjam da je vl. Maksim u pitanju...

Problem nestudiranja teologije nije od ove godine...

A da li je problem u kadrovskoj politici u Crkvi, kako reče Milojkov, veoma je moguće...

Ја сам се нашалила, трећи пут понављам али сам навела истински дешавања у протеклих девет месеци, цела једна трудноћа:), ево родило се дете...гледајте га...можда опет кажем...ја сам лаик, некадашњи неуспели студент тог истог факултета...из оправданих разлога....али сам изнела свој лаички став.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Поуке.орг инфо рече

Ne znam da li se skoro desilo da PBF trazi na ovaj način studente...

Da li je jos neki fakultet u deficitu sa budzetskim studentima?

 

Засићење тржишта, да тако кажем. Места вероучитеља су углавном попуњена, рукополагање је мисаона именица... Људи не желе да студирају тако захтеван факултет па да после конобаришу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Поуке.орг инфо рече

Ozbiljno? Imaš li podatke o tome?

немам званичне, али знам преко професора из средње економске, економски факултет су уништили приватни факултери и виша школа, такође видим и по средњој економској колико су критеријуми пали, пре 10, 11 година када ми се син уписивао требало је максималних 100 поена да би се уписао, сада 78, 80

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Александар Милојков рече

Засићење тржишта, да тако кажем. Места вероучитеља су углавном попуњена, рукополагање је мисаона именица... Људи не желе да студирају тако захтеван факултет па да после конобаришу.

Toga je, koliko znam, bilo i pre... Nekad, na primer, u bogoslovijama, bilo je neverovatno mnogo učenika, verujem da mnogi nisu ni razmišljali o budućem poslu u Crkvi. 

Da li je "zasićenje tržišta" jedini razlog ili zapravo gubitak volje za teologijom?

Koliko ljude zaista zanima teologija?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Istopljeni kamen рече

Људи оладите, жена ме је питала ја сам јој одговорила а сад то што се вама не свиђа мој одговор није мој проблем већ ваш и ако хоћете администарције.

 

E stvarno ja pitala ženu... Pustite je nek kaže svoju muku, što ste toliko strogi

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Поуке.орг инфо рече

Toga je, koliko znam, bilo i pre... Nekad, na primer, u bogoslovijama, bilo je neverovatno mnogo učenika, verujem da mnogi nisu ni razmišljali o budućem poslu u Crkvi. 

Da li je "zasićenje tržišta" jedini razlog ili zapravo gubitak volje za teologijom?

Koliko ljude zaista zanima teologija?

Ja mislim da ih zanima teologija...samo eto, teško je naći posao posle tako kažu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Поуке.орг инфо рече

To je svakako jedan od razloga, ali ubedjen sam da nije jedini >>>

hm... gubitak interesovanje za duhovne i uzvišene poglede kao nusprodukt rialiti društva. Ili prosto razočarenje u iste? Gubitak lične vere? Ili gubiak vere u crkvu kao institucije posle dugotrajnog i upornog rovarenja ugleda crkve u proteklih desetak godina? Ko zna.

Meni se čini da su mladi prosto postali praktičniji. Verovatno je i na drugim fakultetima tako, a na export medicini i ETF u puca od navale. Valjda se osveštuje živalj da mora od nečeg i da se živi. Šteta.

Share this post


Link to post
Share on other sites
x0nk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b
WWW.BLIC.RS

Studenti koji se nisu upisali na neki od fakulteta u Srbiji mogu to učiniti u drugom upisnom roku, koji počinje krajem avgusta i početkom septembra. Na univerzitetima u Beogradu, Novom...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу у 18. недјељу по Духовима, 20. октобра 2019. љета Господњег, када наша Света црква молитвено прославља Свете мученике Сергија и Вакха – Срђевдан.       Саслуживали су му протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић из Подгорице, протојереји Синиша Максимовић из Зворничко-тузланске епархије и Милош Шаренац из Београдско-карловачке архиепископије и острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир и јерођакони Роман и Зосима.   Молитвеном сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ, а одговарала је острошка братија.   После читања зачала из Светог јеванђеља сабранима се обратио владика Кирило, тумачећи јеванђељску причу о рибарима и Господу Исусу Христу.   – Господ је ученике поучавао ријечима, али и чинио различита чудеса којима је њихову вјеру кријепио, све до тога времена кад су постали неустрашиви проповједници вјере у Спаситеља Господа Исуса Христа – казао је владика Кирило и нагласио да је све што се дешава у животу чудо, од рођења човјековог и доласка на овај свијет, као и цијели човјеков живот.   Људи понекад заборављају да је све што човјек има и са чим се сусреће дар од Бога, рекао је Епископ Кирило.   – Господ да би нас разбудио, да би нас укријепио у вјери, у ономе што је једино на потреби, Он показује нека специјална дјела да би нас извео из те свакодневице и да би нам показао да постоји и други живот. Односно, да смо ми створени, не само за овај привремени живот који је такође лијеп и пун чудеса, него да човјек заслужује и нешто више и да може да се удостоји нечег вишег, односно вјечног живота. Зато је Господ и својим ученицима показивао та нека специјална дјела, од којих нам проповиједа и данашње јеванђење о риболову – нагласио је владика Кирило, тумачећи јеванђељску причу о риболовцима, апостолима.     Посебну радост евхаристијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце, која су, заједно са одраслима који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примила Свету тајну причешћа.   На крају богослужења, владика Кирило је заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију што му је благословио да богослужи у острошкој светињи, Светом Василију Острошком који га кријепи на његовом путу, као и острошкој братији на гостопримству и братској љубави.     Захвалност му је узвратио о. Сергије, економ острошке обитељи, који је посебно нагласио мисију владике Кирила, који шири православље и Ријеч Божију у Јужној Америци, по Божијем благослову.   Заједничарење владике Кирила, свештенства, монаштва и вјерног народа настављено је за братском трпезом љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У Москви ће, од 22. до 28. октобра 2019. године, бити одржан Међународни православни фестивал Артос, 19. по реду, који је посвећен хришћанској уметности. Посетиоце Фестивала очекују свакодневна предавања и разговори са свештеницима, уметницима и стручњацима из различитих области уметности.     Поводом 30-годишњице од прибрајања патријарха Тихона лику светих, на Фестивалу ће бити представљена његова спомен-биста, која ће, након представљања у Москви, бити постављена у граду Торопецу, где је поменути руски патријарх провео детињство.   У оквиру Фестивала биће одржан округли сто на тему „Уметници о вери“, као и радионице посвећене изради традиционалних руских играчака од лике и црквенословенској калиграфији. Филмски програм Фестивала обухвата филмове о уметницима, архитектама и писцима чији радови су прожети хришћанском философијом.   Посетиоцима Фестивала ће, поред осталог, бити представљене књиге, часописи, иконе, накит и производи занатских и шивачких радионица.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Вернике који су ових дана у посети светињама Српске Православне Цркве у Црној Гори предводи свештеник Михаил Чиквин из парохије Светог Јована Богослова у Епархији бјалостоцко-Гдањској Пољске Православне Цркве. Речима добродошлице поздравио их је домаћин владика Јоаникије, указујући на веома добре односе између две сестринске Цркве, што потврђују чести сусрети међу архијерејима и свештенством.     Владика је захвалио свештенику Михаилу који је предузео велики труд да вернике из Пољске доведе у Црну Гору, а потом их укратко упознао са историјатом Ђурђевих Ступова, престоним манастиром Епископије будимљанско-никшићке.   -Чули сте сви за наше велике светиње манастир Острог, Цетињски манастир, манастире на Приморју, пошто многи долазе као туристи, али за манастире на сјеверу Црне Горе мало ко зна. Ово су најстарији манастири у Црној Гори. Ђурђеви Ступови су старији и од Острошког и од Цетињског манастира. У Лимској долини је било много светиња и прије Немањића. Овдје се хришћанство утемељило, већ, у доба Светих Кирила и Методија, а од 12. па до 15. вијека, хришћанство се на овом простору потпуно укорјењује, добија велики замах, граде се велике светиње. Овдје је Свети Сава основао епископију 1219./20. године, навео је Преосвећени Епископ и подсетио да је православни народ у Црној Гори страдао вековима бранећи своју веру, као и да су многи нажалост прешли у ислам.   -То је слично искуству које је доживио православни народ у Пољској, од којих су многи, под притиском сила овог свијета, прешли на унију или католичанство. Али, овај свијет је пролазан, а оно што остаје јесте права вјера. Ми вас из Пољске, који сте нам дошли у посјету, доживљавамо као браћу у Христу. Биће нам изузетно драго, кад буде прилика, да се заједно Богу помолимо на светој Литургији и заједно причестимо светим тајнама Христовим, поручио је Његово Преосвештенство.   После уприличеног ручка, Владика је поклонике из Пољске даривао иконама Светих новомученика величких и горњеполимских. Група православних верника претходног дана је посетила Саборни храм у Никшићу, са чијом црквеном заједницом свештеника Михаила Чиквина од раније вежу пријатељске везе. Боравак у Епархији будимљанско-никшићкој наставили су посетом манастирима Шудикови и Калудри.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Велика духовна радост се осетила 24. септембра у Рачи крагујевачкој, на празник Преподобне Теодоре Александријске, јер је тог дана ова шумадијска варош дочекала Епископа шумадијског Јована, који је у прелепом храму Светих апостола Петра и Павла служио Свету Архијерејску Литургију. Епископу Јовану су саслуживали Архијерејски намесници рачански и лепенички, протојереји-ставрофори Миладин Михаиловић и Саво Арсенијевић, протојереј Велибор Јовановић, протонамесници Горан Живковић и Дејан Шишковић, јереј Ивица Камберовић, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Марко Арсенић.   Звучни запис беседе   После прочитаног Јеванђеља Епископ Јован је одржао богонадахнуту беседу, рекавши да је највећа радост када су деца присутна на Светој Литургији. Затим је рекао присутним верницима да треба да се молимо Богу да би га умилостивили, јер је Он једини који може да нас утеши и охрабри. Ако од родитеља тражимо нешто на прави начин молба ће нам свакако бити услишена. Исто тако и још и више ћемо добити, ако се на прави начин молимо Богу.   Епископ Јован је даље протумачио јеванђељски догађај, који је прочитан на Светој Литурији, а у коме је описан случај прељубнице. Он је цитирао Светог Јустина Ћелијског, који је рекао да је исти догађај доказ да је Исус Син Божији и Избавитељ. Спаситељ кроз свој поступак опроштаја дотичној прељубници осуђује грех, али не и грешника под условом да се он каје. Владика је затим присутну деци са веронауке, који су у великом броју били у цркви, саветовао да само онај који прима исправне савете, као да су од Бога, уистину стреми ка спасењу. Шта је грех – реторички се запитао Епископ. Грех је злоупотреба слободе, а сваки човек живи у неправди или врлини. Епископ Јован је затим даље разјаснио јеванђелски догађај. По светим оцима, Христос је писао по песку грехове присутних фарисеја, а Господ зна не само грехе које смо учинили, него и оне које ћемо тек учинити. Он је затим рекао присутној деци да свакако треба стремити образовању, али да се и поставља питање шта је то уопште образовање. Образован је пре свега онај човек који има образа као што и сама реч каже. Владика је на крају своје богонадахнуте беседе посаветовао децу да стекну пре свега љубав и да им је то главни задатак у њиховим животима.   У току Свете Литургије рукоположен је у чин ђакона теолог Марко Вуксановић из Крагујевца. Приликом рукоположења Епископ Јован је очински посаветовао рукоположеног ђакона Марка рекавши му да чува и јача веру у Бога, јер једино тамо где има вере има и страха Божијега. Такође му је рекао да је господар, уствари, онај који служи, тумачећи познату мисао Господа Исуса Христа, а са обзиром да реч ђакон значи слуга. Владика га је даље саветовао да гледа право стремећи ка Христу јер ако крене да гледа са стране спотакнуће се у овом свету у коме има доста саблазни.   После возгласа “Светиње светима” причестили су се сви присутни свештеници, а затим су најсветијој тајни Православне цркве приступили и верници рачанског краја, међу којима и мноштво деце која похађају веронауку предвођена својим вероучитељем.   После одслужене Свете Литургије освећен је темељ будуће зграде на северној страни порте, која ће бити палионица свећа, продавница црквене робе и канцеларија. Ова зграда ће бити изграђена по пројекту архитекте Јована Марковића из Раче, док ће извођач радова бити Слободан Миловановић из Ђурђева. Од приложника нарочито ваља похвалити Милинку Солунац, Милоша Ђорђевића и СО Рача.     На крају овог дивног духовног сабрања је уследила трпеза љубави коју је припремио црквени одбор рачански на челу са протонамесником Владом Бранисављевићем.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Ликови српских светитеља налазили су се на барјацима спремним за литију од цркве Светог Јована Претече и Крститеља у Петровчићу до Часног крста на Прекој Калдрми. Тако је започело прослављање осам векова самосталности Српске Православне Цркве на нивоу архијерејског намесништва земунског.     Свечани дочек Епископа сремског г. Василија у порти цркве уприличен је нешто после 9 часова. Благосиљајући свештенство и верни народ, Епископ сремски г. Василије се упутио у дивно уређени храм да би началствовао светом Литургијом. У величанственој Литургији Преосвећеном г. Василију саслуживали су протојереји-ставрофори: Слободан Радојчић, архијерејски намесник земунски; Миле Јокић, архијерејски намесник старопазовачки, Милутин Илић, парох јаковачки; протонамесници Ђорђе Ковљен, парох у цркви Преноса моштију Светог оца Николаја у Белегишу, и Јеремија Старовлах; јереј Ненад Катић, старешина храма у Петровчићу, као и протођакон Слободан Вујасиновић.   За певницом су поред свештенства појали Србски православни појци. У празничној проповеди на крају торжественог литургијског сабрања вернима се обратио Епископ сремски Василије:   „Све молитве, сва јутрења и вечерња богослужења, сва молитвословја, сви канони и прописи су у припреми највећег дара Божјег – то је света Литургија у којој се приноси бескрвна жртва самога Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Тако се у овоме храму безмало две стотине година врши света Литургија. Замислите колико је село тада било када је смогло снаге да подигне овако леп храм! Замислите колико је Литургија овде испојано, колико је молитава Богу упућено, колико је суза проливено и колико је радости овде доживљено. Нека је на здравље и спасење молитва. Посебно ми је драго што смо се нашли данас у овоме храму. Хвала вам на труду и љубави и што сте дошли да се заједно помолимо Господу. Ми смо православни хришћани и као светосавски народ треба да се окренемо Богу и манемо свих идеологија овога света. Зато смо данас заједно: да прославимо осам векова самосталности наше Српске Православне Цркве и да осветимо Часни Крст на Прекој Калдрми у славу овога јубилеја.   После свете Литургије организована је свечана литија од цркве Светог Јована Претече и Крститеља до Преке Калдрме.Велелепни Часни крст висине 12 метара, ширине 9 метара, тежине 68 тона, подигнут је 29. децембра 2018. године на Прекој Калдрми. Са благословом Епископа сремског Василија радови на изради Часног крста и темеља су почели 2016. године трудом и залагањем протојереја Страхиње Голијана, пароха сурчинског, и добротвора. На предњој страни Крста урезано је Распеће Христово, док су на полеђини урезане речи: Овим побеђуј! Тело Крста ширине 1,5 метара израђено је од тешких материјала и лаког бетона. Материјал за израду крста увежен је из Белорусије. Подвиг прегалаца у изради и подизању крста, окупљених око г. Зорана Арамбашића под будним оком уметника  Милана Кочијашевића, за свако је дивљење.   Литију су чинили популарни бајкери - мотоциклисти који су носили знамења са ликовима светитеља српских, кочије са вернима, непрегледна аутомобилска колона. Пут до Часног крста био је под пратњом више полицијских аутомобила. Нешто око поднева Епископ је извршио чин освећења Часног крста уз саслужење проте Милета Јокића, старешине храма Светих Ћирила и Методија у Бусијама, и протојереја Страхиње Голијана, пароха сурчинског.   После чина освећења обратио се владика Василије који је заблагодарио свима на труду у подизању крста и између осталог казао:   „Увек је на великим раскршћима бивало знамење крсно, кроз читаву историју српског народа. Српски народ је крстоносан народ - као што је Христос носио свој крст на Голготу, тако и наш народ носи свој крст и свако од нас понаособ. Молимо се непрестано Богу да наш овоземаљски крст  буде много лакши и упутнији, много знаменитији него оних који Бога немају и који своје знамење не носе. Овај монументални крст је први знак у Срему, али ако да Бог, подићи ћемо још већи крст на Фрушкој Гори, да буде знамење свим Србима. Пре 32 године умолио сам патријарха Павла да дође на Фрушку Гору и одржи парастос за све посејане кости и проливену крв на просторима разапете и мученичке Епархије сремске. Изволео је да одржи помен за све страдалне и данас постоји знамење где се тај свети човек молио за све који су пострадали. Зато су оваква наша знамења и обележја од изузетнго значаја у нашем народу и итекако важна за све хришћане овога света: ова земља треба да буде препознатљива по крсном знамењу, јер је хришћанска, света, мученичка. Сваку стопу и свако парче земље треба да обележимо крсним знамењем.   Да заједничарење протекне у најбољем реду старали су се свештеници Страхиња Голијан, Драган Гвозденовић и са њима  Ненад Катић. Дан је завршен свечаним концертом у Бојчину на коме су, после слова о Светом Сави епископа Василија, наступили хорови, певачке групе, драмски уметници. На крају вечери, архијерејски намесник земунски прота Слободан Радојчић захвалио је свима за помоћ и подршку за обележавање осам векова Српске Православне Цркве, а посебно Епископу сремском и председнику Градске општине Сурчин г. Стевану Шуши. Учешће у сабрању узели су и представници Војске Србије.   У години када српски народ обележавамо велики јубилеј 800-годишњицу самосталности  Српске Православне Цркве, на нивоу архијерејског намесништва земунског у недељу, 15. септембра 2019. године, у Бојчину је организована свечана академија.    Културно духовно саборовање верног народа уследило је после литургијског сабрања у цркви Светог Јована Претече и Крститеља у Петровчићу и освећења Часног крста на Прекој Калдрми.    Пажња свих посвећена је великом историјском догађају који се збио 1219. године. Слово о Светом Сави и величини његовог дела казивао је Епископ сремски г. Василије:   „Да ли је Свети Сава само једна важна личност из наше историје, скривена испод талога осам дугих векова, неко ко је имао значаја само за људе своје епохе? Може ли се пак Светом Сави приступити као једној вечно живој, облагодаћеној личности, која нас и данас надахњује и руководи, или је он био „наставник и учитељ пута који води у живот“ само људима своје генерације? Другим речима, може ли Свети Сава, као једна историјска личност из 13. века, бити узор и идеал једном младом човеку у 21. веку? Зар није Свети Сава, као такав каквог смо га представили, један свевремени узор и парадигма за сваког ваљаног Србина свих епоха? Ако архијереји траже себи узор за мудро управљање стадом Христовим, имају га у Архиепископу српском Светом Сави. Ако монаси требају пример за погруженост у молитву и успињање у духовне висине, ето им хиландарског, карејског и студеничког испосника, Светог Саве. Ако свештеницима треба надахнућа и укрепљења за предано делање на њиви Господњој, нека се угледају на неуморног свештенослужитеља Христовог, Светог Саву. Ако ли државници желе да се боре за истинске интересе свога народа и да остану по добру упамћени у историји, бољи им пример од Саве није потребан. Српски лекари, научници, просветари, уметници…сви они могу Светог Саву да сматрају својим почетком и својим узором. Светог Саву, као човека у потпуности оствареног. Свети Сава јесте неко ко неуспављиво бди над Србима кроз векове. Његово очинско старање и мисионарење није престало ни онда када је у Трнову свој дух предао љубљеном Творцу, нити пак када је Синан паша његове мошти предао огњу. Свети Сава неуморно наставља да нас буди, теши, опомиње и крепи све до данас.“    После Епископа, на летњој позорници под покровитељством Градске општине Сурчин наступио је Свештенички хор намесништва земунског којим диригује мр Предраг Стаменковић као и здружени црквени хорови из Сурчина и Јакова, хор Свети Владимир из Батајнице и Црквени хор Орлићи из Батајнице. Драмски уметници Лепомир Ивковић, Драгана Суџук и Миљан Прљета казивали су рецитал о Светом Сави. У програму су наступили и народна уметница Светлана Стевић Вукосављевић, Србски православни појци, појачка група „Родослов“, етно група сестре Михајловић и Илић из Јакова. На самом крају уметничког програма публику је одушевило својом игром и песмом Културно-уметничко друштво „Диоген“ из Сурчина.    За свесрдну помоћ и подршку у организовању обележавања осам стотина самосталности Српске Православне Цркве,  Епископу сремском г. Василију, председнику Општине Сурчин г. Стевану Шуши и фирмама, са бине летње позорнице је заблагодарио архијерејски намесник земунски протојереј-ставрофор Слободан Радојчић.    У публици су били представнци градских власти, просветних установа, јавних преудзећа свештенство и монаштво из неколико намесништава Епархије сремске, архимандрит Макарије фенечки, архијерејски намесници шидски Радомир Мишић и старопазовачки Миле Јокић, пријатељи и сарадници земунског намесништва и јавне личности из престоног града.     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...