Jump to content
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Vrata male crkve bila su širom otvorena tog jutra, a unutra su se nalazila dva kovčega. Jedan manji i jedan značajno veći. Ispričali su celom svetu priču o nepojmljivoj ljubavi.
      O NEVEROVATNOJ LJUBAVI BAKE I DEKE PRIČA SE NA DRUŠTVENIM MREŽAMAFOTO: KOK SENG TEOH / FACEBOOK Priča iz Australije o ljubavi Norme Džun Platel (90) i njenog supruga Francisa Ernesta (92) opčinila je ovih dana svet.
      - Tatin kovčeg bio je s leve strane, a mamin s desne jer su tako spavali i u krevetu. I ako je uopšte moguće da srce pukne od tuge, moje je puklo tog dana kada sam ih posmatrala zajedno poslednji put, a zajedno su proveli više od 70 godina -kaže njihova ćerka Amanda.
      Norma i Francis živeli su pred kraj života u domu gde su delili sobu, a kreveti su im bili dovoljno blizu da cele noći mogu da se drže za ruke. Nisu želeli da se razdvoje nikada i ni po koju cenu.
      Umrli su šestog januara, oboje nešto pre ponoći. Ona je pre toga čudno disala, a on bio neuobičajeno nemiran. Umrli su desetak minuta nakon što ih je medicinska sestra obišla i, njima najvažnije, umrli su zajedno. Toliko je malo vremena prošlo između trenutaka njihove smrti da je nemoguće bilo odrediti ko je zapravo prvi napustio ovaj svet.
      Norma je, inače, iznenadila sve lekare. Bolovala je od Alchajmerove bolesti i pre tri godine rekli su joj da ne očekuju da će doživeti Božić. Prošle godine izgubila je moć govora. Frencis se trudio da vodi računa o njoj, ali nije imao više snage. I on sam postajao je sve slabiji.
      Tako je Norma završila u domu, što mu je slomilo srce, te je svakog dana sedao u taksi i provodio vreme sa svojom voljenom Normom. Hranio je, pričao joj, držao je za ruku, dremao sa njom.
      Nakon moždanog udara koji je doživeo, ni on sam nije više mogao da vodi računa o sebi te su se Norma i Francis ponovo našli zajedno u domu. Ništa mu nije bilo bitno, jer uvek je naglašavao da je njegov dom tamo gde je Norma.
      - Ušla sam u sobu i kleknula pored tate. Uhvatila sam ga za ruku. Otvorio je oči i rekao mi: "O, draga moja Mendi. Sad bih da idem kući". Ne znam da li je mislio na pravu kuću ili kuću na nebesima. Nikad to neću ni znati, ali znam da se umorio od života i da je želeo samo mir. Sada ga valjda ima - kaže njihova ćerka.
      Inače, njihova povezanost decenijama je tema razgovora u gradiću u kome žive.
      - Tata je uvek bio spreman da priča o tome kako su se upoznali, a to je bilo na igranci. Ona je nosila svetlo plavu haljinu. Imala je bakarnu kosu u koju je zadenula sveže cveće. Govorio je da mu se činilo da je pred njim filmska zvezda. A i mama je pričala o tom susretu i govorila da je odmah tad rekla sestri bliznakinji da je videla svog budućeg muža - priča njihova ćerka.
      A koliko je Francisu ona bila bitna, govori činjenica da je prodao svoj voljeni motor kako bi joj kupio verenički prsten. Amanda je našla i pismo koje je njena mama poslala tati na početku njihove veze.
      - Mili moj Francise,
      Toliko sam uzbuđena zato što postajem tvoja žena. Zaklinjem ti se sada pred Bogom da ću te voleti svim srcem i više od ikog drugog, sve do kraja života - glasilo je pismo i njihovo troje dece svedoči o tome da je ispunila svoj zavet, kao i sam Francis.
       
      https://zena.blic.rs/porodica/preko-70-godina-ziveli-su-cistu-ljubav-pred-kojom-je-danas-svet-zanemeo-bili-su/24zfj69?utm_campaign=ringier.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ringier.contentexchange.me&utm_term=www.pulsonline.rs
    • Од Поуке.орг инфо,
      Jednostavnije je nego što ste možda mislili
      Dovoljno je da odete preko vašeg PC-a do sajta instagram.com i onda desni klik na sajt, pa pronadjite karticu na dnu menija Прегледај ili inspect, i onda na vrhu gore desno naći ikonicu telefona.
      Kad kliknete na to, idite na osvežavanje stranice i možete bez problema da koristite telefonski izgled preko desktopa.

       
       
    • Од Војвода7,
      Kulska policija uhapsila je po nalogu Višeg tužioca u Somobru M.P. (37) koji je pokušao da ubije policajca.
      Kako je saopštila policija, sinoć im je prijavljeno da se u selu Sivac, nedaleko od Kule, kreće čovek sa nožem i motkom u rukama. Policajci su izašli na lice mesta, a osumnjičeni je najpre oštetio službeno vozilo policije, a potom policajca ubo nožem i zatim pobegao.
      On se takođe sumnjiči da je nastavio da preti patrolama koje su u međuvremenu stigle i pronašle ga, dok je prilikom hapšenja nožem ubo još jednog policajca. U međuvremenu je i sebi naneo povrede nožem.
      Kako saznajemo i dvojica povređenih policajaca, kao i napadač koji je isekao sam sebe nakon što je pobegao prvoj patroli zbrinuti su u bolnicama.
      Oba policajca zadobila su lake telesne povrede i oporavljaju se u bolnicama u Vrbasu i Somboru.
      Jedan od povređenih policajaca je, kako saznajemo, komandir stanice u Kuli, koji je došao u ispomoć kolegama.
        Čovek koji ih je napao i ranije je bio sumnjičen za ubode nožem, ali nije napadao policiju.
        Uviđaj je izvršio zamenik tužioca Višeg javnog tužilaštva u Somboru. M.P. se tereti za pokušaj teškog ubistva.
        Komentara: 19
    • Од Милан Ракић,
      Vazduhoplovni Samit Jugoistočne Evrope #SEAS18 neće imati samo temu o vojnim helikopterima. Biće organizovan i panel o civilnim vazduhoplovima ove vrste koji se koriste u različitim policijskim, medicinskim (Helicopter Emergency Medical Service – HEMS) i operacijama traganja i spasavanja (Search and Rescue – SAR).

      Helikopterski servis Republike Srpske preuzeo je od bivše Vojske Republike Srspke helikoptere Gazela / Foto: HS RS
      Kao i na panelu o vojnim helikopterima i na ovom forumu biće prisutni predstavnici kompanije Erbas Helikopters koji će potencijalnim kupcima predstaviti moguća rešenja obnove helikopterske flote koja bi sigurno mogla doneti značajna poboljšanja kada su u pitanju sposobnosti raznih civilnih i državnih organizacija kojima su takvi vazduhoplovi neophodni.
      Najsavremeniji helikopter u regionu, hrvatski AW139 / Foto: Boran Pivčić Prisutne zvanice činiće i predstavnici Helikopterske eskadrile Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Helikopterskog Servisa Republike Srpske i Avio-helikopterske jedinice policije Crne Gore. Svim ovim pa i ostalim službama u našem regionu potrebna je modernizacija jer se često dešava da se određeni zadaci izvršavaju vazduhoplovima koji za to nisu adekvatno opremljeni. Do skora su se ovakve jedinice oslanjale isključivo na helikoptere koji su većinom nabavljeni još 70-tih i 80-tih godina prošlog veka.
      Iskustva u korišćenju helikoptera različitih tipova i namena kao i u organizaciji aktivnosti iz oblasti kojima se bave, preneće nam predstavnik italijanske kompanije EliFriulia koja je maja meseca prošle godine u Šapcu na 10. Kongresu urgentne medicine Srbije, u okviru radionice „Standardni postupci helikopterskog transporta pacijenata“ prikazala svoj helikopter EC135T2+.
      Hrvatska ima najsavremniju flotu
      Obnova tehnike policijske helikopterske jedinice Hrvatske, za državu nije bio prioritet sve do 2013. godine a zatim je usledila nabavka letelica koje su među najmodernijim u regionu. Prvo je oktobra 2013. na upotrebu primljen jedan EC135P2+ (9A-HBA) koji je kupljen kao polovan a njegova cena je, zajedno s obukom i logistikom, iznosila 9 miliona evra. Taj primerak je, pre nego što je isporučen hrvatskoj policiji, od 2008. godine bio uskladišten, imao je svega 20 sati naleta a prvobitno je bio namenjen španskoj Civilnoj gardi. Ugovor za drugi EC135P2+ (9A-HBB) vredan skoro 6,9 miliona evra, potpisan je na dan promocije prvog helikoptera. I taj helikopter je takođe bio polovan a u odnosu na prvi je isporučen veoma brzo, već 28. novembra 2013.
      Helikopteri EC-135P2+ i AW139 MUP-a Hrvatske / Foto: Boraan Pivčić Uz pomoć Evropske Unije a u skladu s naporima primene Šengenskog sporazuma, nabavljena su i dva dvomotorna višenamenska helikoptera AW139. Sa kompanijom Finmeccanica (sada Leonardo) hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova potpisalo je ugovor za prvi helikopter 17. februara 2015. godine. Ugovorom je bila obuhvaćena obuka 6 pilota i 13 tehničara a cena paketa je iznosila 16miliona evra s PDV-om koji je platila hrvatska država. Helikopter koji je poneo registraciju 9A-HRP isporučen je 20. januara 2016. godine.
      Helikopter je isporučen u konfiguraciji koja obuhvata infracrveni sistem za osmatranje prednje polusfere (FLIR) Star Safire 380 HDc poslednje generacije, sistem video linka sa visokom rezolucijom, svetla za potragu, dizalicu za spasavanje kao i kabinsku konzolu za planiranje misije. Helikopter se upotrebljava uglavnom za operacije kontrole granica koje uključuju i zadatke iznad akvatorija.
      Unutrašnjost hrvatskog helikoptera AW139 / Foto: Boran Pivčić Ugovor za drugi AW139 (9A-HPH) potpisan je 30. decembra 2015., s PDV-om je plaćen 15.699.685 evra a isporučen je helikopterskoj jedinici hrvatskog MUP-a na helidromu Lučko kod Zagreba 28. juna 2016. godine. Dobijen je s nešto siromašnijom opremom ali ima sve instalacije za postavljanje svih sistema kojima je opremljen i prvi primerak.
      Do nabavke dva EC135P2+ MUP Hrvatske raspolagao je s jednim višenamenskim helikopterom Agusta Bell AB-212 (registracije 9A-HBM), i po jednim lakim višenamenski helikopterom AB-206B (9A-HBC), Bell-206B-2 (9A-HBZ) i Bell-206B-3 “Jet Ranger“ (9A-HDB). Svi ovi helikopteri nabavljeni su još u vreme bivše Jugoslavije.
      Makedonija sa borbeno najmoćnijim helikopterima
      Helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova Makedonije zanimljiva je po tome što među sličnim jedinicama na prostorima bivše Jugoslavije, u svom inventaru danas jedina ima srednje transportne helikoptere Mi-17. U floti se nalaze dva Mi-171 (registracije MAP-7710 i 7711) koji su krajem novembra 2008.nabavljeni za 20,4 miliona dolara preko litvanske firme Aviabaltika Aviation iz Kaunasa.
      U upotrebi je i jedan Mi-17V-5 (MAP-7714) koji je, zajedno s drugim primerkom (MAP-7712) koji se srušio 10. jula 2014, naručen decembra 2008. godine. Helikopteri su plaćeni 21,7 miliona dolara a uvezeni su preko jedne finske kompanije. Februara 2016. makedonski Mi-17 bili su na pregledima sistema i motora i ispitivanju infracrvene opreme u Zrakoplovno-tehničkom centru iz Velike Gorice kod Zagreba. Svi radovi su odrađeni uz stručnu pomoć i saradnju posada i tehničkog sastava makedonske Helikopterske jedinice MUP-a.
      Jedini policijski srednji transportno-borbeni helikopter na ovim prostotima, makedonski Mi-171. / Foto: Igor Božinovski, Tango Six Krajem decembra prošle godine našem portalu je iz Ministarstva odbrane Srbije potvrđeno da se na remontu u Vazduhoplovnom zavodu “Moma Stanojlović“ nalaze dva makedonska policijska Mi-17 za koje smo naknadno nezvanično saznali da su na aerodrom Batajnica sleteli još krajem novembra.
      Helikopteri Mi-171 su bili namenjeni Iraku što se može zaključiti po maskirnoj šemi u koju su ofarbani a koja je identična onoj na istim takvim helikopterima iračke vojske. I njih su, kao i vojne Mi-8 i Mi-24 modernizovali Izraelci koji su im ugradili svoju elektronsku opremu i integrisali naoružanje. Dobili su infracrveni sistem za osmatranje prednje polusfere (FLIR), kabina je prilagođena upotrebi naočara za letenje u noćnim uslovima (NVG), imaju nove radio stanice i transpondere.
      Makedonski višenamenski Bell 412 / Foto: Dragan Cvetić Osim standardnog ruskog naoružanja (lansere nevođenih raketnih zrna i kontejnere s topovima) mogu da nose i poluaktivno laserski vođene rakete STAR (Smart Tactical Advanced Rocket) kompanije Elbit Systems koje predstavljaju modifikaciju ruskih nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm.
      Makedonska helikopterska jedinica MUP-a raspolaže s još tri helikoptera od kojih su dva još iz vremena SFRJ a to su srednji višenamenski Bell 212 (registracije MAP-7751, bio Z3-HHB i YU-HBP) i laki višenamenski  AB-206B-2 (MAP-7750, bio YU-HBD, Z3-HHA). Krajem 90-tih nabavljen je i jedan višenamenski Bell 412EP(MAP-7752, bio Z3-HHC).
      Bosna i Hercegovina i Crna Gora, oslonac na staru tehniku
      U Bosni i Hercegovini oba entiteta imaju posebne policijske helikoptere. Trenutno mnogo bolje stoji Republika Srpska koja u svom Helikopterskom servisu ima 4helikoptera dok Federacija Bosne i Hercegovine koristi samo jedan. Flotu u RS čini tri helikoptera Gazela iz bivše Vojske Republike Srpske i to HO-42 registracije E7-SHA (vojna ev. broj 12663, potom T9-SHA) zatim je tu HN-42M GAMA E7-AAB (imala vojni ev. broj 12809) i HN-45M GAMA E7-ABI (bivša vojna 12925).
      Četvrti helikopter je Bell-206B-3 “Jet Ranger“ E7-SHB (bivše registracije N1086S, YU-HCO). Federalno Ministarstvo unutrašnjih poslova u Sarajevu poseduje samo jedan Bell-206B-3 E7-AHA (bivše registracije N20879, N411SB, TC-HNO, 9A-HAF, T9-HIB, T9-AHA).
      Republika Srpska poseduje jedan Bell-206B-3 / Foto: Helikopterski servis RS Početkom oktobra 2017. objavljeno je da je Helikopterski servis Republike Srpske naručio jedan italijanski višenamenski helikopter Leonardo AW119 “Koala“ čija je vrednost, zajedno s obukom dva pilota, tri vazduhoplovna mehaničara i jednog vazduhoplovnog inženjera, 4,76 miliona evra. Osim za  vazdušno-medicinski transport, zajedničke akcije s specijalnom jedinicom MUP-a RS i pomoć ugroženom stanovništvu prilikom elementarnih nepogoda, helikopter će se koristiti i za borbu protiv požara a za tu namenu biće opremljen protivpožarnim vedrom kapaciteta 1000 litara.
      AB-212AM Avio-helikopterske jedinice Crne Gore / Foto:  Svetozar Jokanović Što se tiče Crne Gore njena Avio-helikopterska jedinica još uvek koristi samo helikoptere nasleđene iz vremena bivše Jugoslavije. U inventaru se nalazi jedanlaki višenamenski Bell-206A 4O-HAW (bivši YU-HAW), jedna Gazela SA-341G 4O-HFB (bivši vojni 12007, zatim 12613 a potom YU-HFB), višenamenski AB-212AM4O-HCC (nekada YU-HCC) i jedan AB-412EP 4O-HEK (bivši YU-HEK).
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од Милан Ракић,
      IZBORNE MANIPULACIJE IZBEGLIM I PROGNANIM LICIMA
      ONAJ KO NIJE BIO NA SLAVI SVETI ĆIRILO I METODIJE U BUSIJAMA U MAJU, NE MOŽE DA SHVATI KOLIČINU EMOCIJA I ŽALA ZA RODNIM KRAJEM KOJI TI LJUDI NOSE U SEBI. I MEĐU TAKVE VUČIĆ SA SNS EKIPOM, SA SVE NEIZOSTAVNIM AUTOBUSIMA PRISTALICA IZ DRUGIH DELOVA BEOGRADA, DOLAZI U NEDELJU, PRED PUT U ZAGREB, DA OBJASNI KAKO ĆE SE BORITI ZA NJIHOVE INTERESE

      U svakoj predizbornoj kampanji, bilo da je predsednička ili lokalna, Srpska napredna stranka (SNS) sa svojim satelitima obavezno angažuje fantomska udruženja izbeglica, raseljenih lica, Krajišnika, prekodrinskih Srba i slično, čiji predstavnici (uglavnom one-man show), po pravilu, gotovo šablonski, daju apsolutnu podršku "mudroj politici Aleksandra Vučića", koja će im doneti prosperitet. Najnoviji slučaj, pred sadašnje izbore u Beogradu, jeste pojava do sada u javnosti nepoznate Koordinacije udruženja izbeglih i prognanih lica u Srbiji, čiji je predsednik Milan Žunić u subotu na konferenciji za novinare SNS-a slavodobitno saopštio da 48 udruženja koje okupljaju "predstavlja većinu Krajišnika" i da svi oni podržavaju Vučića.

      Na novinarsko pitanje da objasni metodologiju po kojoj je došao do broja "Krajišnika" u Srbiji, kao i kako zna da je većina u članstvu tih 48 udruženja, Žunić je objasnio da se "zna u broj" koliko je onih koji su poreklom "prekodrinski" Srbi i njihovih potomaka u Srbiji – 2.473.000.
      "Gledajući po udruženjima, nas podržava većina Krajišnika", samouvereno je ustvrdio Žunić, ali njegove reči nisu prenete u zvaničnom saopštenju SNS-a sa te konferencije, niti su ih objavili paradržavna agencija Tanjug, ni RTS ni SNS-u lojalne televizije.

      Ako je to tačno – a Žunić valjda ne bi lagao – logično se nameće zaključak da, kada se uračuna broj onih koji tvrde da su poreklom Crnogorci, pa onda Srbi sa Kosova, a tu su i brojne nacionalne manjine – onda su Srbi iz Srbije (Šumadinci, Moravci, Užičani, oni iz Rađevine i Arzbukovice, Negotinske krajine, Raške oblasti, sa juga Srbije) u svojoj zemlji manjina.
      BLANKO PODRŠKA: Koordinacija udruženja izbeglih i prognanih lica u Srbiji registrovana je u Agenciji za privredne registre (APR), ali se kao njen zakonski zastupnik ne navodi Žunić, nego izvesni Jovan Čakarević.
      Žunić je bio "zvezda" i na konferenciji za novinare Pokreta socijalista Aleksandra Vulina 28. januara, kada je, u svojstvu "predsednika Skupštine Krovne organizacije izbeglih i raseljenih lica u Srbiji", rekao da 20 organizacija članica podržava SNS. "Krajišnici tradicionalno podržavaju vladajuću koaliciju na čelu sa Aleksandrom Vučićem, a podržaćemo ih i na ovim beogradskim izborima", poručio je on tada.

      Prostim uvidom u registar APR lako je vidljivo da ne postoji nikakva "Krovna organizacija izbeglih i raseljenih lica", da se radi o fantomskom udruženju. Fantomsko udruženje na konferenciji za novinare fantomske Vulinove stranke, u gradu u kome ljudi sa "fantomkama" usred noći ruše objekte, a policija od nekog neutvrđenog "fantoma" dobija nalog da ne reaguje, slika je Srbije u koju su, nažalost, zbog propagande umešani i oni koji s tim nemaju veze – nekadašnje izbeglice iz devedesetih, koje odavno nisu u tom statusu, jer su dobile državljanstvo Srbije i punopravni su građani.
      Žunić i kompanija nisu SNS-produkt samo ovih izbora; njihov "omiljeni" eksponent od izborne kampanje 2012. godine bio je Miodrag Linta, koji je bio na čelu u medijima sveprisutne Koalicije izbjegličkih udruženja, a nju su, navodno, činila čak 103 izbeglička i zavičajna udruženja krajiških Srba. Imena tih udruženja na sajtu Koalicije nikad nisu navedena, verovatno iz prostog razloga da su, osim što ih nije bilo toliko, i ona što su postojala činile tri osobe, koliko je zakonski potrebno da bi se udruženje građana registrovalo.

      Pred izbore 2012. Linta se aktivno uključuje u kampanju SNS-a, piše saopštenja, poziva izbeglice da glasaju za naprednjake, obećava "med i mlijeko" kad SNS pobedi, razne rezolucije i deklaracije koje će poboljšati život izbeglica. Danas, skoro šest godina posle, vidi se da su obećanja bila prazna, a jedino što je ostvareno su privilegije za njega, koji je poslanik. Kada je 2012. agitovao za SNS, na jednoj konferenciji za štampu novinari su ga ironično pitali koliki mu je račun za telefon, jer bi valjda, kad tvrdi da Koalicija izbjegličkih udruženja stoji iza nečega, trebalo da pozove predsednika svakog od te 103 organizacije i pita za saglasnost, a to iziskuje troškove telefona, fiksnog ili mobilnog. Pošto je na konferenciji bio i Aleksandar Vučić, pokušao je da odbrani Lintu, koji je ostao zatečen, pa je rekao da je Linta nov u politici i još ne zna da su "žuti novinari" poslani da ga navodno provociraju.

      Linta je kasnije objasnio da on ima blanko podršku tih udruženja za svako saopštenje i stav koji iznese. Da je prodavac magle, pokazalo se uskoro, kad je ušao u Skupštinu, jer mu je glavni predizborni adut bio donošenje Rezolucije o poštovanju prava izbeglih i prognanih, tvrdeći da će njome, maltene, biti rešeni svi problemi te kategorije ljudi. Kako je to izgledalo, videlo se u novembru 2012: Linta je tada ispred zgrade parlamenta, praveći predstavu za kamere, "podnosio" tu rezoluciju, umesto, kao što je red, u pisarnici Skupštine. Ali, njemu je bilo važno da ga snime kamere. A Skupština, umesto da usvoji rezoluciju, skinula ju je sa dnevnog reda, i nikad je više nije stavila, niti hoće.
      Kada je uvideo da je njegova obmana razotkrivena, Linta se povukao sa čela te Koalicije i formirao novu fantomsku organizaciju, Savez Srba regiona, koja je do danas prisutna u režimskim medijima, a on redovan gost na Pinku, RTS-u, na stranicama "Informera", "Srpskog telegrafa" i "Alo", a za Tanjug komentariše sve i svašta za šta smatra da je pozvan da se izjasni i da je kompetentan. A Savez Srba regiona je, što je zanimljivo, sastavljen ne od organizacija, nego od pojedinaca – što u prevodu znači da su za formiranje i registraciju udruženja građana, a to je taj savez, potrebni potpisi tri punoletna građanina Srbije. Tako Lintin savez možda čine samo trojica ljudi.

      Začudo, Koalicija na čijem čelu je dotad bio, a navodno i dalje postoji, sa drugim ljudima na čelu, njegovim marionetama, preko noći je prestala da bude medijski aktivna, otišla je u "fantome". Kraj Lintine Koalicije započeo je 5. avgusta 2016. godine na obeležavanju godišnjice "Oluje", kada je, uz državnu pomoć, naravno, zakupio papreno skupu veliku dvoranu Sava centra, koja prima više od 5000 ljudi da bi tamo održao, kako je najavljeno, "Veliku memorijalnu akademiju". No kada je kolona izbeglih krenula ispred Crkve Svetog Marka u šetnju centrom Beograda, a bilo je više stotina ljudi (od oko 2000 koliko je bilo u crkvi i na platou ispred), do Brankovog mosta ostalo ih je nekoliko desetina, a pred Sava centar je došlo njih svega nekoliko – onih koji su nosili transparente. Njih oko 200 dovezeno je u 3-4 autobusa iz nekoliko mesta u Vojvodini, a Lintini saradnici, da kamere ne bi snimile avetinjski praznu dvoranu Sava centra, pokušavaju da ih sateraju u jedan deo i grupišu, kako bi na televizijama izgledalo da su mesta popunjena.

      Potom je usledio vrhunac fijaska – službenici Vlade saopštavaju brojnim novinarima da nema nikog od predstavnika Vlade, uključujući i sveprisutnog Vulina (već tad Vučićevog telala i nezvaničnog ministra za Hrvatsku i Kosovo), a razlog je "mali broj prisutnih". Ni ministri nisu hteli da se blamiraju… Međutim, dve godine kasnije, kao "sveža krv" umesto Linte odnekud je izvučen Žunić sa svojom Koordinacijom i predsednikom Upravnog odbora tog udruženja izvesnim Nenadom Abramovićem.
      KRAJIŠKA ENKLAVA U SRBIJI: Busije ZATO ŠTO BAČKA PALANKA VOLI BEOGRAD: Da SNS ima i dodatna iznenađenja pokazalo se već ove sedmice, ali to je razotkrilo još nešto: njihovu nemoć da se suprotstave činjenicama, kao i nedostatak relevantne osobe koja bi mogla parirati "drugoj strani".
      Naime, penzionisani general-pilot Sreto Malinović, kandidat na listi Demokratske stranke, a i sam "prekodrinski Srbin", pozvao je Krajišnike da na beogradskim izborima ne dozvole da njima manipulišu oni koji su ih "ukrcali na traktore i rasputili svugde po svetu".

      "Nemojte dozvoliti da vi budete auto-škola za pola Srbije, za obuku za traktore koja će morati da se iseli s vremenom ako se ova pošast zadrži na vlasti."
      Na Malinovićevo "primječanije sobstveno" nisu se usudili da reaguju ni zvaničnici SNS-a, začudo ni Vulin (koga on zove "ministar na civilnom služenju vojnog roka"), pogotovo ne Linta, Žunić ili Abramović, ali je zato na stranicama "Politike" u utorak objavljeno saopštenje "Udruženja izbeglih, raseljenih i doseljenih Srba Bačka Palanka", na čijem čelu je izvesna Zorica Ivošević, poreklom iz Istočne Slavonije, a u kome se Malinoviću poručuje da "može da se stidi svake napisane i izgovorene reči".

      U ovom saopštenju je prepoznatljiv stil kojim svakodnevno iz Informativne službe SNS-a ("Kancelarija za brze odgovore") raznim uvredama "časte" opoziciju, pa se tako Malinović maltene proglašava "ustašom". Citat: "Ono što je najstrašnije jeste da uopšte nije slučaj što Malinović to izgovara u trenutku kada hrvatske ustaše traže izvinjenje od Aleksandra Vučića, te Malinović tako daje opravdanje ustašama za sve zlo koje su počinili i okrivljuje Srbe da su sami sebe proterali iz Hrvatske", napisalo je to udruženje, a kakve veze ima Bačka Palanka sa lokalnim izborima u Beogradu, ostalo je nerazjašnjeno.
      Srećom po predsednicu tog udruženja, Istočna Slavonija je izbegla traktore i izbegličke kolone, jer je mirno reintegrisana u Hrvatsku, tako da je ona u Srbiju došla svojom voljom, ali mnogima od onih koji su na traktorima stigli iz Republike Srpske Krajine, ta regija nije ostala upamćena po zlu i dubokim traumama koje su doživeli kad ih je MUP Srbije hapsio i isporučivao Arkanu u Erdut. Prebijanja, razni oblici surovog maltretiranja, vezivanje u pseću kućicu i teranje da laju, stajanje danima na suncu, nošenje kamena teškog 40 i nešto kilograma ukrug, deo je "repertoara" Arkana i kompanije koji su prošli u Istočnoj Slavoniji, a o kome i danas sve vlasti koje su se izmenjale u Srbiji ćute. Ćute tako i udruženje iz Bačke Palanke i njegova predsednica.
      AJA JUNG U BUSIJAMA: Svoj put u Zagreb Vučić je simbolički otpočeo u Batajnici, prigradskom naselju gde je stanovništvo pretežno poreklom iz Severne Dalmacije, uglavnom iz nekoliko sela pored Knina. Tu su počeli da se naseljavaju još pre Drugog svetskog rata, kad su išli trbuhom za kruhom (bilo im je zgodno – selo, a blizu Beograda, gde su radili), onda je došla kolonizacija 1946, potom izgradnja hidroelektrane Peruča na reci Cetini, kada im je zemlja eksproprisana, pa su od novca koji su dobili svi pokupovali imanja i kuće u Batajnici. Vrhunac je bila "Oluja", kada su ostali meštani iz tih krajeva uglavnom došli kod rodbine u Batajnicu.

      Kao takvi, Srbi s kamenjara i žestoki navijači Crvene zvezde uvek su naginjali radikalima, posebno kad im je Šešelj omogućio da kupe placeve u Busijama pored Batajnice i tako stvore krajišku "enklavu". Onaj ko nije bio na slavi Sveti Ćirilo i Metodije u Busijama u maju, ne može da shvati količinu emocija i žala za rodnim krajem koji ti ljudi nose u sebi. I među takve Vučić sa SNS ekipom, sa sve neizostavnim autobusima pristalica iz drugih delova Beograda, dolazi u nedelju, pred put u Zagreb, da objasni kako će se boriti za njihove interese. Dobro sračunat potez, svakako, ali nešto drugo je tu bilo zanimljivije – više kao anegdota, koja pokazuje kako SNS mašinerija ne vodi računa gde ide i kome se obraća, nego se radi po šablonama.
      Tim ljudima, dinarsko-morlačke provinijencije, koji slušaju ojkače, Baju Malog Knindžu i Srpsku tromeđu, a glavne manifestacije su im vašar u Busijama, Krajiško veče, Sabor Krajišnika u Krušedolu i slična okupljanja, na skupu SNS-a u Batajnici obraća se Aja Jung i obećava kako će kad pobede na izborima izgraditi Operu i novu Filharmoniju, renovirati Paviljon "Cvijeta Zuzorić", od Kosančićevog venca napraviti ulicu galerija…
      Kad se uz sve to doda i muzika koja je pratila skup, SNS predizborne pesme u modernom ritmu, onda je jasno koliko su organizatori promašili. Umesto "Oj, Krajino, noćas si daleko" i "Nema raja bez rodnoga kraja", odjekivalo je "Mi idemo napred brže, jače, bolje" i "Samo najbolji idu napred". Ali, važno je da su RTS i Pink snimili taj skup i učesnike i objavili kako "Krajišnici podržavaju Vučića".
      Davor LUKAČ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...