Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Miloš Popadić

Искључење из Српске православне цркве

Оцени ову тему

Recommended Posts

Помаже Бог! Желео бих да вам поставим питање у вези искључења из наше цркве. Наиме, ако неко од верника почне другачије да верује него што то званична црква учи, рецимо у вези догме о Тројству. Као што знате постоје разна тумачења у погледу природе Бога. Има који кажу да је само Бог Отац Бог а да Син није прави Бог него да је мањи од Оца и тако даље. Е сад мене занима ако таква особа то своје ново разумевање каже свештенику цркве који протокол се примењује? Да ли је црква дужна да таквог искључи из својих редова? Поздрав Милош

Share this post


Link to post
Share on other sites

Црква Православна нема Инквизицију. Ти, ако си хришћанин, имаш обавезу да научиш нешто о Богу у Кога верујеш. Подразумева се да неће нико да те кажњава за кривоверје, мада ако тако верујеш питање је да ли можеш да се причестиш, то поп одлучује. Ред би био да те поп подучи; да ти препоручи књиге које да читаш сходно твом духовном нивоу.

Имаш Символ вере, где је лепо изражено све. Научиш то, и онда идеш на "разраду" уз помоћ корисне литературе.

Ако, пак, незнавен, кренеш да проповедаш погрешна јеретилка учења другима, да збуњујеш народ, можеш бити позван на црквену одговорност (има ги разни).

То што помињеш су Оци решили пре 16-17 векова и изразили у Символу вере. Питање је да ли хоћеш да секташиш по Србији и другде, или да будеш уд Цркве Христове. То је до тебе...ако хоћеш, онда се мораш мало и трудити. Ако те занима литература, напиши шта те мучи и људи ће ти препоручити духовни лек Отаца и учитеља, који разбија јеретичка умовања.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Miloš Popadić 

Имаш овде основан учења Православне Цркве:

А овде имаш тумачење Символа вере:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала на одговорима. Ово питање сам поставио више из разлога да бих повукао паралелу између наше Цркве православне и других цркава, посебно ту мислим на Цркву адвентиста седмога дана. Наиме, неки дан сам упознао извесну особу која је била члан Адвентистичке цркве 17 година. Једнога дана та особа је дошла до нове спознаје по питању разумевања Светог Тројства, а онда је руководству заједнице саопштила то своје ново веровање односно гледиште. Они су га због тога искључили.

Из ваших постова сам закључио да наши великодостојници не би таквог изопштили, он би и даље био у црквеним књигама, али му не би дали да има еухаристијско заједништво, ако сам добро разумео.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Miloš Popadić рече

Из ваших постова сам закључио да наши великодостојници не би таквог изопштили, он би и даље био у црквеним књигама, али му не би дали да има еухаристијско заједништво, ако сам добро разумео.

Извини ја сам закључио да је нешто слично у питању (субота и сл.) Код нас нема "црквених књига", код нас је Христос мера...маса људи нема појма ни шта је Васкрс, ни Божић, нити је народ знао много о томе, па је страдао за веру...мало је то другачије од твоје формулације "у црквеним књигама"...нема спискова код нас, него има Христос Књигу Живота...само Он зна ко је у Њој.

Ми се руководимо по речи Јеванђеља да нико Христа не може признати за Бога него Духом Светим...дакле исповедајући и на кршптењу и на Литургији Символ вере, исповедамо исправну веру...а после, кроз Причешће Господ то "каже" свакоме у његово срце, кроз лични однос са сваким.

Ми обећавамо Господу нашем да "нећемо казати Тајну непријатељима, нити дати целив као Јуда, већ као разбојници исповедамо 'помени нас Господе (БОЖЕ) у Царству Своме'". Никакве спискове не правимо...

Share this post


Link to post
Share on other sites

А има разних разлога зашто неки људи напуштају своје заједнице. Ето знам и једног човека из Хрватске кога сам упознао преко скајпа који је тражио од свећеника да му да исписницу из Католичке цркве па тај није хтео да му да, но заменио га је неки млађи свећеник и тај му је изашао у сусрет по том питању, а разлог зашто је хтео да напусти цркву је био новчане природе, да не би плаћао црквени порез, бар се тако изјаснио.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма нема ти код нас пореза, него ти поп "зареже" колико хоће :))  Шалим се...код нас кад хоће католик да пређе, не дају му лако :)  Мислим - не шалим се сад - зависи где и то, али углавном иде неки период "оглашености", да мало упозна Правсолавље...није то оно "ееј, супер, ево један од њих прешао код нас". А има много "обраћених" и протестаната и католика који су свештеници: Колубијаца, Швеђана, Американаца...

Него, бре, ти све нешто около...јави се неком попу и пређи у праву веру  :))

------------------

Бог је са нама брате, а прегрешни јесмо, но Он је са нама....ово само ми имамо...никави спискови нам не требају...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Ćiriličar рече

Ма нема ти код нас пореза, него ти поп "зареже" колико хоће :))  Шалим се...код нас кад хоће католик да пређе, не дају му лако :)  Мислим - не шалим се сад - зависи где и то, али углавном иде неки период "оглашености", да мало упозна Правсолавље...није то оно "ееј, супер, ево један од њих прешао код нас". А има много "обраћених" и протестаната и католика који су свештеници: Колубијаца, Швеђана, Американаца...

Него, бре, ти све нешто около...јави се неком попу и пређи у праву веру  :))

------------------

Бог је са нама брате, а прегрешни јесмо, но Он је са нама....ово само ми имамо...никави спискови нам не требају...

 

 

Истина, и нико као Господ не даје утеху!!! :sunce::sunce::sunce: Каква радост!

Share this post


Link to post
Share on other sites

ja sam Boze me prosti imala svakakvih jeresi u glavi, ali me niko nikad nije odlucio od pricesca ili izbacio iz crkve... cini mi se da je ljudski ponekad posumnjati i da ne budes sad nesto kaznjen zbog toga. prosto prerastes posle s vremenom. A i mislim da obicnom coveku i ne znaci puno ta teska filozofija i teologija. "Boze pomozi i pomiluj" i to je cini mi se dovoljno... ali ko sam ja da ista kazem i predlazem.. nisam ja pop.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Излази да је за сада напаметније не напуштати своју цркву, а са друге стране човек може да верује у шта год хоће и уколико то не говори никоме а посебно не онима који су чланови цркве онда у вези тога неће ни имати проблема. Док не узнемирава друге он је на миру, чим крене да делује у смислу ширења својих схватања одмах следи реакција, јел тако?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, Miloš Popadić рече

Излази да је за сада напаметније не напуштати своју цркву, а са друге стране човек може да верује у шта год хоће и уколико то не говори никоме а посебно не онима који су чланови цркве онда у вези тога неће ни имати проблема. Док не узнемирава друге он је на миру, чим крене да делује у смислу ширења својих схватања одмах следи реакција, јел тако?

Jel imate još nešto na umu..neke druge osobe, umesto sebe? Nisam sveštenik i ne znam Vam odgovoriti na ova administrativno duhovna pitanja...ali mislim, ako me iko pita a ne pita....da je greh osuđivati. I da stvari imaju onakav oblik kakav im dade naša duša.

Mada što se tiče ovog učenja drugih ...možda ste u pravu...lako čavrljanje uz kafu možda neko prihvati i onda nastane nova religija ili sekta...a neko je samo tako čavrljao. Koliko sam shvatila Darvina i on je tako čavrljao i rekao je da je on tako malo čavrljao ali eto nastade religija ateista od njega. Mora svako misliti na posledice svojih reči, zaista. Jer za svaku suvišnu reč ćemo odgovarati.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ekatarina_mala рече

. Koliko sam shvatila Darvina i on je tako čavrljao i rekao je da je on tako malo čavrljao ali eto nastade religija ateista od njega

:))   :)) 

Управо сада, Miloš Popadić рече

Излази да је за сада напаметније не напуштати своју цркву,

Најпаметније му је да пређе у Православље...али бојати се да ће му бити мало тесно...Православље је лудило...за Христа...овај твој је много рационалан и калкулише много...мој лични утисак...што би рекли дојам, је да остане у својој цркве (тој у чију вере не верује) :)

(Иначе, што би имао дилему да остаје кад му је вера супротна од његове "цркве"...једино ако је калкулант? То је као кад би Троцки био у четничком покрету...ајде, Белој гарди).

Share this post


Link to post
Share on other sites

 9  Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.

10  Jer se srcem veruje za opravdanje, (pravdu, pravednosti) a ustima se priznaje za spasenje... Rimlj.10, 9-10

i srce (licno, unutrasnje) i ispovedanje vere ustima.... :POPOcorn1:

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Два месеца сам била оглашена 1996. године.

Тек после крштења вера добија неки облик, била сам штребер; литература, свештеници, попадија.... све на ред сам вукла за рукав.

Међутим, све се то најбоље прихвати кроз богослужења и Свете Тајне.

 

п.с.

Тајна Свете Тројице је недокучива за мене и дан данас, па ме нико не јури из Цркве.;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У Цркви Светих апостола Петра и Павла, у некадашњем старом Расу, у току је бденије, односно вечерња црквена служба, коју служи више архијереја СПЦ. Службом началствује владика захумскохерцеговачки Димитрије. Овим је у рашко-призренској епархији, која се сматра најстаријом епархијом СПЦ и срцем старе српске државе, започела дводневна прослава великог јубилеја и епархије и СПЦ.     Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска данас и сутра прославља два велика јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Архиепископије и 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије.   Вечерњу које је почело у 17 сати у једној од најстаријих српских цркава светих Апостола Петра и Павла, уз бројно монаштво и сестринство, присуствује већи број верника са Косова и Метохије, из централне Србије, Црне Горе и других делова.   Ту су, поред владика рашко-призренског Теодосија, и захумско-херцеговачког Димитрија, још и владике милешевски Атанасије, полашко-кумановски Јоаким. Ту су и архимандрит, игуман Високих Дечана Сава Јањић и игуман Драганца Иларион, а очекује се и долазак митрополита црногорског, који је и егзарх пећког трона, Амфилохија.   Служба се одвија уз појање призренских богослова.   У порти храма ће ускоро почети и академија, на којој ће говорити митрополит Амфилохије и владика Теодосије.   У недељу, ће на овом истом месту у 9 часова бити служена литургија коју је трбало да служи Патријарх српски Иринеј. Међутим, како сазнајемо, одсутан „из оправданих разлога“ са обележавања овог јубилеја. Он се управо вратио својим обавезама у патријаршији након медицинског лечења са Војномедицинске академије у Београду.   Петрова црква код Новог Пазара у Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште рашке епископије. Према до сада познатим писаним изворима, потиче из 8. века, али је вероватно и старијег датума.   Призренска епархија се у периоду од 1019. до 1219. налазила под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије ИИ је одмах по освојењу Охрида издао три повеље охридском архиепископу Јовану, „којима је био утврђен обим Охридске архиепископије“.   Према првој повељи, која је издата 1019. године, у састав Охридске архиепископије ушла је и Призренска епархија. То је уједно и први записани податак, где се помиње Призренска епархија, која ће у будућности одиграти веома важну улогу у историји Српске православне цркве и народа.   При оснивању, како Епархија објашњава, „Призренска епископија била је трећег степена, обухватала је област Хвосна око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса, имала је петнаест клирика“.   Ти класични предели углавном остаће кроз читаву историју ове епархије. Њено седиште било је у Призрену, али из тих најстаријих времена нема података при којем се манастиру или цркви то седиште налазило. Сматра се да је било при цркви Богородице Љевишке. Године 1214. Призрен је припојен Србији.   Епархија је стога била основана пре немањићког периода, али је потом заузимала једно од централних места Немањићке државе. Њен највећи успон био је управо у доба Немањића.   Велика искушења наишла су током вишевековне турске владавине, када се сусретала са великим пострадањем народа и свештенства неколико великих сеоба, а лични изазови остали су до данас. Како су монаси током обележавања великог хиљадугодишњег јубилеја истакли прошле године, историја епархије рашко-призренске „увек је била у знаку Крста и Васкрса“.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Данас, на празник Светог свештеномученика Евтихија, 6. септембра 2019. године, Митрополију црногорско-приморску, Цетињски манастир и Богословију Светог Петра Цетињског, посјетио је Његово високопреосвештенство Митрополит кемеровско-прокофјевски Руске православне цркве г. Аристарх са сарадницима.     Митрополита Аристарха свечано су дочекали професори и ученици Богословије Светог Петра Цетиињског и монаси Цетињског манастира у цркви Рождества Пресвете Богородице служењем мале доксологије. Митрополит се потом поклонио моштима Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља, честици Часног и живорворног крста Господњег и обишао ризницу Цетињског манастира, кроз коју је госте из Русије провео свештеник Анђелко Боричић.   После обиласка ризнице госте је у митропололитској резиденцији примио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Потом су митрополити Амфилохије и Аристарх са професорима посјетили Богословију Светог Петра Цетињског, гдје их је на свечаном ручку поздравио ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић.   Овом приликом Митрополит Аристарх уручио је и икону Пресвете Богородице госпођи Сенки Вулетић, поводом одласка у пензију и поводом двадесетогодишњег рада у Цетињској богословији.  Примивши дар од Митрополита Амфилохија и од Митрополита Аристарха, госпођа Сенка Вулетић је заблагодарила свима на љубави за све године проведене радећи у Цетињској богословији.   Потом је Митрополит Аристарх упутио поуку богословима, говорећи им о важности њиховог служења и призвања.   После Митрополита Аристарха, своје поучно слово богословима говорио је и Архиепископ и Митрополит Амфилохије, који је заблагодарио Митрополиту Аристарху и гостима из Сибира на доласку у Цетињску богословију.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије учествују, у име Српске Православне Цркве, на Међународном симпосиону уприличеном од 4. до 6. септембра 2019. године у манастиру Бозеу у Италији.     „Призвани на живот у Христу“ – назив је 27. по реду научног скупа који има за циљ да укаже на значај хришћанског живота и позива на сведочење вере у савременом друштву. У раду симпосиона учествују представници помесних Православних Цркава, Римокатоличке Цркве и протестантских заједница.   Епископ Исихије је пренео благослове и поздраве Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Епископа бачког г. Иринеја, а Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије је 5. септембра изложио реферат под насловом „Православно богословље монашког призива“.   Истога дана, представљајући Руску Православну Цркву, Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, говорио је о спасоносности живота у Христу, нагласивши да је центар хришћанског живота Личност Богочовека Исуса Христа. Нигде се та сушта истина тако реално не пројављује као у Тајни Тела и Крви Христове, истакао је Митрополит волоколамски г. Иларион.      Извор: Инфо служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...