Jump to content

Промоција најмлађих официра Војске Србије [НАЈАВА]


Препоручена порука

Свечаност поводом промоције најмлађих официра Војске Србије биће одржана у суботу, 14. септембра 2019. године, испред Дома Народне скупштине Републике Србије, у 11 часова.

1.jpg

Генерална проба свечаности биће одржана у петак 13. септембра, у 19 часова испред Дома Народне скупштине.

Промоцији потпоручника присуствоваће највише државно и војно руководство, као и бројни гости из земље и иностранства.

У прве официрске чинове биће промовисано укупно 160 кадета Војне академије и Медицинског факултета ВМА. Војну академију ће завршити 135 кадета и кадеткиња 139. и 140. класе Војне академије, међу којима су три кадета из Оружаних снага Босне и Херцеговине. Медицински факултет ВМА завршиће 25 младића и девојака 5. класе Медицинског факултета ВМА, од којих је једна кадеткиња припадник Оружаних снага Намибије.

Ради увежбавања протокола свечане промоције, ваздухоплови Војске Србије надлетаће подручје Београда од 11. до 14. септембра.

Према протоколу свечаности, планирано је да најбољим кадетима Војне академије буду уручене официрске сабље, а најбољим кадетима Медицинског факултета Војномедицинске академије парадни бодежи.

Програм свечаности ће увеличати учешће авијације Војске Србије и наступи Уметничког ансамбла Министарства одбране ''Станислав Бинички'' и Репрезентативног оркестра Гарде.

Најбољи кадети 140. класе Војне академије:

  • Први у рангу: Стефан Милићевић, општи успех 9,88; студијски програм Војномашинско инжењерство, модул Моторна возила. Рођен 1996. године у Чачку.
  • Други у рангу: Милош Басарић, општи успех 9,60; студијски програм Војногеодетско инжењерство. Рођен 1996. године у Новом Саду.
  • Трећи у рангу: Стефан Рашовић, општи успех 9,58; студијски програм Менаџмент у одбрани, модул Речне јединице. Рођен 1995. године у Приштини.

Најбољи на Медицинском факултету ВМА:

  • Први у рангу: Стефан Спирић, општи успех 9,96. Рођен 1994. године у Косовској Митровици.
  • Друга у рангу: Јелена Обрадовић, општи успех 9,96. Рођена 1994. године у Београду.
  • Трећа у рангу: Марина Радовановић, општи успех 9,96. Рођена 1994. године у Београду.

logo_mod.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине




Најмлађи потпоручници Војске Србије промовисани су данас на свечаној церемонији испред Дома Народне скупштине. Прве официрске чинове добило је 160 кадета Војне академије и Медицинског факултета ВМА.
GST_1080.JPG
Најбољи кадети 140. класе Војне академије су Стефан Милићевић (9,88) са студијског програма Војномашинско инжењерство, Милош Басарић (9,60) са студијског програма Војногеодетско инжењерство и Стефан Рашовић (9,57) са студијског програма Менаџмент у одбрани, модул Речне јединице.
 
Најбољи на Медицинском факултету ВМА су Стефан Спирић, Јелена Обрадовић и Марина Радовановић, сви са општим успехом 9,96.
 
Председник Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић доделио је официрске сабље најбољима у рангу на Војној академији, министар Александар Вулин уручио је парадне бодеже најуспешнијим на Медицинском факултету ВМА, док је најуспешнијим кадетима по видовима и службама начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић уручио пиштоље са посветом на јучерашњој свечаности на Војној академији.
BAN_0326.JPG
Честитајући прве официрске чинове најмлађим потпоручницима Војске Србије, председник Србије Александар Вучић је истакао да овај дан тако свечано прославаљамо зато што млади официри ступају на најчаснију дужност одбране земље свог народа.
 
- Ви сте од данас најмлађи официри у дугој и славној традицији српске војске, са херојским подвизима, величанственим победама и славним војсковођама. Зато овде поносно и одговорно стојите пред лицем јуначких предака, свесни за које идеале су наши преци чинили епска јунаштва и подносили највеће жртве. Стојите спремно и одлучно пред будућношћу која од вас очекује да будете достојни настављачи њихових дела, њиховог непоколебљивог морала, највиших војних умећа и несаломљивог родољубља. Ви сте, господо и браћо и сестре млади официри, ешелон слободе и суверенитет наше отаџбине. Ви сте синови и очеви слободе која је друго име за Србију – поручио је председник Вучић.
 
Како је нагласио, да бисмо уживали у миру и да бисмо градили богато и успешно друштво, ослањамо се на спремност, знање и вештине најмлађих потпоручника, да одврате свакога ко нема добре намере према Србији.
GST_1315.JPG
- Војна академија на којој сте студирали једна је од најугледнијих школа за официре у свету. Уписивали су је талентовани, храбри младићи и девојке, васпитавани у својим породицама на родољубивим примерима из наше прошлости, надахнути десетерцима о Косову и српским устанцима из 1804. и 1813. године, заувек привржени порукама мајора Гавриловића и војводе Живојина Мишића, задивљени чудесном херојином Милунком Савић и најмлађим војником на свету Момчилом Гаврићем у минијатурној капларској униформи. Поносни на скромног краља Петра, који на воловским колима прати своје војнике кроз албанску голготу – истакао је председник Вучић.
 
Данас, додао је врховни командант, Војну академију уписују младићи и девојке, наследнице велике Милунке, који знају да цене подвиге бранилаца наше земље у свим и различитим временима, од Првог и Другог српског устанка, до напада на нашу земљу 1999. године.
 
- Ми данас, за разлику од неких минулих времена, посебно поштујемо све оне официре, све ваше претходнике, који су натчовечанством храброшћу, истрајношћу на српским Термопилима – на Кошарама, зауставили продор непријатеља на српску земљу. Србија је поносна на вас, на вашу одлуку да преузмете чврсто и непоколебљиво њен свети барјак у своје руке, да штитите српску земљу, њене реке, њено небо, да никада више ниједан грађанин ове земље не падне од руку агресора. А Војна академија је заслужна што вам је, као и свим претходним генерацијама, пружила цивилно и војно образовање на највишем нивоу, на нивоу који је раван светским академским институцијама, а у погледу војних знања и вештина у понечему и предњачи – истакао је председник Вучић, изражавајући захвалност професорима и старешинама те високошколске војне установе, који су извели кадете на часни пут официра Војске Србије.
GST_1193.JPG
Према Вучићевим речима, част нам је да су поверење у наше школство указале и друге земље, па и кадети из њихових земаља који данас стичу чин потпоручника.
 
Подсећајући на значајан јубилеј - 180 година од оснивања санитетске службе наше војске, који се обележава ове године, председник Вучић се осврнуо и на њен значај, додајући да данашња генерација дипломаца ВМА добија први официрски чин свесна и поносна што је настављач једне изузетне традиције у српској војсци и у српском друштву у целини.
 
- Ваши претходници су у бурној историји српског војевања отимали од смрти храбре артиљерце и пешадинце, не плашећи се граната и епидемија, а искуство ове институције обогатило је светску и медицинску науку – нагласио је председник Вучић.
IMG_3210.JPG
Војска Републике Србије, нагласио је врховни командант, обновила је и данас великом брзином обнавља своју снагу.
 
- Способни смо да самостално заштитимо своје границе, много више него што смо за то били способни пре само неколико година. Спремни смо да одвратимо сваки покушај угрожавања нашег народа, наших граница, наше земље и нашег становништва, ма где да је угрожено. Авиони са најсавременијом опремом и наоружањем које смо набавили, а које ћете и данас на свечаности моћи да видите на небу изнад нас, противавионска одбрана и хеликоптери, чувају наше небо и представљају снажну подршку копненим јединицама. Велике напоре уложили смо да унапредимо производњу сопственог оружја. У складу са опредељењем Србије за војну неутралност, припадници наше војске сарађују и одржавају заједничке војне вежбе са својим колегама из бројних земаља, без обзира на припадност политичким и војним алијансама – подсетио је председник Вучић.
 
Према његовим речима, у вртлогу различитих изазова и све агресивнијих покушаја да се изврши ревизија историје, да се од џелата створи жртва, и обрнуто, до захтева да се одрекнемо пријатељства са многим нашим традиционалним пријатељима, Србија данас одлучно и успешно води своју европску политику и једнако добро сарађује и са Русијом, Кином, Сједињеним Америчким Државама, али пре свега чува и води политику мира и стабилности на Балкану.
BAN_0421.JPG
- Све већи део међународне заједнице препознаје да је наша земља покретач успостављања нових односа и просперитетне будућности Балкана у целини. Све то је постало могуће, када смо се уместо снисходљивог додворавања светским моћницима окренули себи, свом историјском искуству и сопственим интересима. Да, Србија данас сме да каже да има сопствене интересе, да, Србија сме данас да каже да има своје пријатеље који не морају свима да буду пријатељи, јер водимо рачуна о себи, водимо рачуна о својој земљи и водимо бригу о своме народу. Уместо некултуре заборављања прошлости, Србија данас негује културу сећања са својим народом из Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, на саборни начин, молитвама се клањамо страдалницима у Јасеновцу, Пребиловцима, Старој Градишки и Глини и другим фабрикама смрти. Обележавамо погроме недужног српског становништва из деведесетих година. Исто тако прихватамо да су други имали своје жртве. И за разлику од неких других, злочине који су припадници нашег народа учинили итекако осуђујемо. Памтимо и почетак агресије на нашу земљу у марту 1999. године, херојску одбрану Кошара и њене јунаке – истакао је председник Вучић.
 
Обраћајући се кадетима који данас постају официри Војсе Србије, председник Вучић им је поручио да када са својом официрском сабљом стоје на бранику отаџбине, треба да знају да истовремено бране и њену прошлост и њену будућност.
 
- Ви сте, уважени млади официри, изабрали за свој животни пут овај частан и узвишен позив. А Србија је изабрала вас, да будете њена елитна одбрана, да својим људским и професионалним врлинама будете путоказ младима, понос прецима и потомцима – нагласио је председник Републике, поручујући им да не брину, јер ће њихова позиција бити нешто лакша у односу на претходнике, зато што ће имати боље услове за рад и бољи животни стандард.
BAN_0629.JPG
Србија се данас радује са вашим породицама, истакао је председник Вучић, наше срце је пуно и желимо вам сваку срећу, додајући да желимо да остварите своје снове, да заснујете породицу и да ваша деца буду попут вас, лепа, племенита и успешна.
 
– Нека ваше сабље, драги пријатељи, бљесну само у парадном строју, када евоцирамо догађаје из славне српске прошлости, нека српски стегови буду вашом снажном и одлучном руком подигнути увис и ниједан непријатељ неће се усудити да коракне на српску земљу. Ви сте гарант мирне и спокојне будућности за грађане вама и нама једине вољене земље Србије - поручио је председник Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић свечаном строју младих официра.
 
Начелник Војне академије генерал-мајор др Бојан Зрнић, поздрављајући присутне испред Дома Народне скупштине, истакао је да су у савременом свету, преображеном свеопштом дигитализацијом, промене веома динамичне и зато је важно у сарадњи са другима држати корак у образовању и усавршавању. Он је поздравио представнике таквих институција са којима Војна академија континуирано сарађује, а који присуствују свечаној промоцији, из САД и Охаја, Египта, Уједињеног Краљевства, Француске, Алжира, Немачке, Мађарске, Бугаске и Босне и Херцеговине.
BAN_0338.JPG
Генерал Зрнић је рекао да се у историји ратне вештине могу пронаћи бројни разлози због којих једна страна добија, а друга губи битку. Два основна услова победе су снага ума и одважност срца, јер знање и борбени дух пресудно одлучују победника.
 
- Управо због тога што код својих кадета развија обе ове компоненте, Војна академија јесте војнообразовна институција од стратешког значаја за одбрану Србије – истакао је Зрнић, наглашавајући да током свих промена у протеклих 170 година, Војна академија почива на два стуба - ваљано селектовани, високо мотивисани кадети и једнако добро мотивисани, искуством и знањем богати и предани наставници.
 
Генерал Зрнић је навео да Војна академија, као део Универзитета одбране, годишње образује више од 1500 слушалаца на 28 акредитованих студијских програма, на различитим нивоима, од ученика Војне гиманзије и Средње стручне војне школе до највиших облика каријерног усавршавања официра.
 
Последњих година значајно су повећања улагања у војно образовање, материјалну базу наставе и инфраструктурно обезбеђење, на чему је генерал Зрнић захвалио председнику Србије и врховном команданту Александру Вучићу и Министарству одбране.
 
Између две промоције значајно је унапређен и стандард кадета, повећањем њихових личних примања, побољшањем исхране, регулисањем плаћања градског превоза и личног осигурања. 
promocija%20bina.jpg
- Ако гледајући строј Кадетске бригаде Војне академије осећате понос, снагу и наду, знајте да то није због овог савршеног строја и због броја људи у њему, већ зато што ови младићи и девојке у униформама више од свега воле Србију, због њихове љубави према Србији, њиховог карактера, дисциплине и сваке друге врлине. Уверени смо да нема те судбинске буре која би за нашу отаџбину могла бити кобна – нагласио је генерал Зрнић, подсећајући на речи генерала и академика Јована Мишковића изречене на сличној свечаности давне 1883. године, да су патриотизам и верност заклетви најважније војничке врлине, које су кадре да војску покрећи на велика дела.
 
- Уверен сам да сте наоружани стеченим знањима и вештинама, а обасјани официрском чашћу, управо ви генерација која је кадра за велика дела – истакао је генерал-мајор др Бојан Зрнић, пожелевши младим потпоручницима успешну официрску каријеру. 
 
Први у рангу Стефан Милићевић, обраћајући се на данашњој свечаности у име најмлађих официра у строју Војске Србије, истакао је да је велика част студирати на Војној академији и Медицинском факултету ВМА, институцијама са дугом и поносном традицијом, које су изнедриле многе врсне војсковође, лекаре, академике и докторе наука.
BAN_0502.JPG
- После напорног рада и много одрицања, наше студије смо привели крају. Стекли смо многа корисна знања и вештине које ћемо применити у очувању мира и слободе Републике Србије. Стојим данас испред људи који су изабрали тежак, али частан позив – позив официра. Могу да кажем у име свих нас који данас постајемо официри, да ћемо извршавати постављене задатке одговорно и часно. Пред вама стоје људи опредељени да пођу трагом наших предака који су нас својом жртвом задужили, а својим животом дали светао пример. Част је наша имовина, али и наслеђе које ћемо чувати за будуће генерације – поручио је Стефан Милићевић, изражавајући посебну захвалност свима који су им пружали безусловну подршку током школовања.
 
Најмлађим колегама поздрав је упутио и пилот мајор Горан Булајић, из МиГ-а 29, једног од ваздухоплова Војске Србије који су прелетима увеличали данашњу свечаност.
 
– Нашим најмлађим колегама честитамо први официрски чин! Служите часно свом народу и будите понос своје отаџбине. Живела Србија! – поручио је мајор Булајић.
 
У прве официрске чинове данас је промовисано 160 кадета Војне академије и Медицинског факултета ВМА. Војну академију завршило је 135 кадета и кадеткиња 139. и 140. класе Војне академије, међу којима су три кадета из Оружаних снага Босне и Херцеговине. Медицински факултет ВМА завршило је 25 младића и девојака 5. класе Медицинског факултета ВМА, међу којима и кадеткиња припадник Оружаних снага Намибије.
 
Гости на данашњој свечаности, уз дефиле најмлађих потпоручника и кадета Универзитета одбране, могли су да виде и прелете ваздухоплова Војске Србије, наступе Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички” и Репрезентативног оркестра Гарде, као и богат драмски и културно-уметнички програм.
 
Набом изнад престонице прелетели су МиГ-ови 29, Орлови, Супер-Галебови, Гаме и први пут Ербасов хеликоптер Х145М.
 
Песму „Вила са Кошара“ отпевала је Катарина Божић уз пратњу Симфонијског оркестра Уметничког ансамбла „Станислав Бинички“, а на крају са кадетима „Марш на Дрину“.

Свечаној промоцији потпоручника присуствовало је највише државно и војно руководство, представници војног и дипломатског кора, делегације оружаних снага пријатељских и партнерских земаља, верских заједница, бројни гости из земље и иностранства, породице и пријатељи новопроизведених  потпоручника и грађани.
GST_1592-a.jpg
Промоција официра окупља, традиционално, велики број грађана и породице и пријатеље најмлађих официра, а данас је испред Скупштине била је и мајка потпоручника Милана Ђорђевића, која је из околине Лесковца дошла да подржи сина који је данас добио први официрски чин.

- Ово је понос Србије, ово свако треба да дође и доживи, без обзира да ли има некога у строју – истиче поносна мајка, која је била међу грађанима у првим редовима.

Понос породице Губеринић је њихова ћерка, која је данас постала потпоручник Селена Губеринић, а која је завршила Медицински факултет ВМА и каже да је поносна што је постала официр санитетске службе и лекар.

- Поносна сам на то што служим отаџбини и свом народу – истиче потпоручница Губеринић, чији поносни тата Растко каже да је остао без речи на крају промоције и да никада није сумњао у успех своје кћерке.
promocija%20kraj.JPG



 
photoФОТОГАЛЕРИЈА
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
 
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Председник Вучић: Најмлађи официри – ешелон слободе и суверенитета наше отаџбине
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил састао се 16. априла 2021. године у Патријаршијској и Синодалној резиденцији у Даниловском манастиру у Москви са министром спољних послова Србије г. Николом Селаковићем.

       
      У име Руске Православне Цркве састанку су присуствовали председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије Митрополит волоколамски Иларион и његов заменик, протојереј Николај Балашов.
      Са српске стране састанку су присуствовали службеник Патријаршије Српске г. Дејан Накић и виши саветник Амбасаде Србије у Москви г. Бранислав Радојчић.
      Његова Светост је топло поздравио госта, уз напомену да се претходно састао са г. Селаковићем 2015. године, када је био министар правде Републике Србије. Честитајући г. Селаковићу именовање на садашњу функцију, Његова Светост му је пожелео успех на месту челника српског Министарства спољних послова.
      У наставку разговора, Патријарх је приметио да су се скоро све државе, укључујући Русију и Србију, прошле године суочиле са пагубном пандемијом коронавируса. „Наравно, ово намеће одређена ограничења, укључујући и друштвене активности“, рекао је патријарх Кирил. „Ипак, живот иде даље. Упркос пандемији, дешавају се многе добре ствари. Мислим да ово сведочи о томе да савремено друштво још увек има одређену резерву снаге, знања и образовања да се одупре таквим изазовима као што је епидемија“.
      Његова Светост је са жаљењем констатовао да је пандемија коронавируса однела животе многих људи, укључујући јерархе и свештенослужитеље. „С тим у вези, посебно бих желео да поменем блаженопочивше Патријарха српског Иринеја и митрополита Амфилохија, као и нашу осталу браћу Србе који су преминули од ове болести“, рекао је предстојатељ Руске Цркве. „Сећам се своје посете Србији 2014. године, сусрета са патријархом Иринејем и братског дружења са архијерејима Српске Православне Цркве“, наставио је Његова Светост патријарх г. Кирил. „С тим у вези, још једном бих нагласио да посебну важност придајемо односима са Српском Православном Црквом. Односи наших Цркава – Српске и Руске – веома су важан, можда и одлучујући чинилац који одређује добре односе наших држава. Баш због тога придајемо посебан значај развоју тих односа“.
      Његова Светост је такође посведочио да је вест о упокојењу блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, који је био веома вољен у Србији и широм православног света, примљена са осећањем дубоке туге у Руској Православној Цркви. „Патријарх Иринеј је свима нама био пример како се и у поодмаклим годинама живота може бити активан и физички јак и достојно представљати свој народ и своју Цркву“, рекао је Његова Светост.
      У фебруару 2021. године Српска Православна Црква је добила новог предстојатеља. Према речима Његове Светости патријарха Кирила, Руска Црква је са великим задовољством примила вест о избору Његовог Високо-преосвештенства Порфирија, Митрополита загребачко-љубљанског, на древни престо српских првојерараха. „Одмах, на дан избора, позвао сам телефоном Светејшег брата Порфирија. Имали смо срдачан разговор. Уверио ме је да ће се све што је исправно и добро, уграђено у темељ односâ између наших Цркава, развијати уз његово активно учешће“, рекао је Његова Светост.
      Обраћајући се Његовој Светости патријарху Кирилу, г. Селаковић је захвалио Предстојатељу Руске Православне Цркве за пријем. „Захвалан сам Вам на овом благослову да после више од пет година могу поново да се сусретнем са Вама, сада у својству министра иностраних послова. Наш први сусрет био је један од најважнијих у мом животу. Данас, као министар спољних послова, имам прилику да Вам пренесем најтоплије поздраве и жеље нашег председника Александра Вучића, који Вас је назвао великим човеком и великим пријатељем Србије и српског народа“, рекао је први човек Министарства иностраних послова Републике Србије. Он је такође захвалио Његовој Светости патријарху Кирилу на лепим речима о блаженопочившим јерарсима Српске Цркве, Патријарху српском Иринеју и митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. „Патријарх Иринеј је имао особину која одликује и Вашу службу, Ваша Светости. То је борба за јединство Цркве и за јединство вере. Патријарх Иринеј је имао следећи обичај: када би се постављало неко питање, увек је питао шта ће о томе рећи сестринска Руска Православна Црква“.
      Како је истакао г. Селаковић, председник Републике Србије Александар Вучић и блажене успомене патријарх Иринеј су успоставили веома добре, стабилне односе између државе и Српске Православне Цркве. „Наш новоизабрани патријарх Порфирије ће наставити тим путем. Односи између Републике Србије и Српске Православне Цркве су онакви каквима их је успоставио патријарх Иринеј“, нагласио је министар спољних послова Србије.
      Говорећи о последицама пандемије коронавируса, г. Селаковић је изразио захвалност Руској Федерацији и председнику Владимиру Путину на помоћи пруженој српском народу. „Лични односи између председникâ наших земаља, Александра Вучића и Владимира Владимировича Путина, у великој мери су допринели превазилажењу последицâ пандемије у Србији“, изјавио је г. Селаковић. „Од јуче је у нашој земљи почела производња Спутњика V. Блискост наших сестринских Цркава, Руске и Српске, у много чему доприноси добрим пријатељским односима између наших држава“, додао је.
      Током разговора је било речи и о питањима даље сарадње двеју Цркава у обнови низа црквених објеката у Хрватској, као и у Босни и Херцеговини. Дотакнуте су и теме повезане са значајем традиционалних вредности у животу народâ Русије и Србије. Министар Селаковић је изразио дубоку захвалност за учешће Руске Православне Цркве, Русије и руских добротвора у украшавању Храма Светог Саве у Београду и изразио наду да ће његово свечано освећење постати догађај од великог значаја у животу српског народа.
       
      Извор: Информативна служба Одељења спољних црквених веза московске Патријаршије  (Патриархия.ru)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      После литургијског сабрања у храму Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је посетио здање Главне поште у Београду где је, у молитвеном присуству директора Зорана Ђорђевића и запослених, служио чин благосиљања славског колача и жита поводом празника Благовести - крсне славе ЈП Пошта Србије.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 24. марта 2021. године у Патријаршији српској у Београду потпредседницу Владе Републике Србије и министра културе и информисања гђу Мају Гојковић. 

       
      Патријарх српски Порфирије је захвалио министарки Гојковић на честитки и присуству на његовом устоличењу у трон предстојатеља Српске Цркве, као и на данашњој посети током које су разговорали о продубљењу сарадње између Српске Православне Цркве и Министарства културе и информисања. Патријарх је нагласио да се заједнички рад на пројектима од националног значаја мора неговати и развијати.
      Потпредседница Владе и министарка културе и информисања је захвалила Патријарху српском на срдачном пријему и истакла значај црквеног културног и националног наслеђа. Министарка Гојковић је изразила спремност за сарадњу са Српском Православном Црквом на највишем могућем нивоу и по свим питањима која су у надлежности њеног ресора. 
      Састанку су присуствовали помоћник министра Данијела Ванушић, директор Музеја Српске Православне Цркве ђакон Владимир Радовановић, шеф и заменик шефа Кабинета министра Бранислав Маричић и Станко Благојевић, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од александар живаљев,
      У атријуму Народног музеја у Београду, 26. фебруара 2021. године, представљена је најновија књига академика, проф. др Дарка Танасковића Пусто турско, у издању Института за политичко умрежавање, Института за европске студије и Информатике АД. На промоцији су говорили др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије, др Срђан Перишић, професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву и аутор. Програм је водио и модерирао Александар Ђурђев из Института за политичко умрежавање. 
      Др Миша Ђурковић, један од рецензената књиге и аутор предговора, рекао је на почетку свог излагања да Институт за европске студије већ десет година учествује у праћењу Ердоганове Турске. Он је подсетио да је професор Танасковић своје прво предавање о неоосманизму одржао управо у Институту за европске студије још 2010. године. По његовим речима, то је изазвало велико интересовање јер се „десило након свега неколико месеци од чувеног наступа професора Давутоглуа у Сарајеву, којим је он најавио велики интерес Турске за овај простор и повратак у складу са читавом доктрином коју је он створио“. 
      Он је истакао да је веома значајно то што је професор Танасковић и након објављивања књиге Неоосманизам наставио да пише и говори о томе. Такође је напоменуо да је од велике користи било то што је он објављивао радове, а који се налазе сабрани у књизи, поводом великих историјских годишњица и објашњавајући их из перспективе утицаја и перцепције тих јубилеја у турском друштву. Ђурковић је изразио наду да ће професор Танасковић наставити са том праксом и даље.
      Ђурковић је указао и на значај публицистичких чланака који се налазе у другом делу књиге, јер је са њима обезбеђен континуитет у праћењу проблематике. Ови есеји, према његовим речима, помало имају и научну димензију и „нису само реакција на одређене догађаје, подстицаје и изјаве, већ врло често покушај да се то стави у контекст неке дуже историје, разумевање тенденција“.  
      „Ова књига је“, рекао је он, „на неки начин синтеза онога што је професор Танасковић радио, причао и говорио о развоју Турске у последњих десет година, али у исто време, заиста и један вредан документ о томе како се Ердоганова унутрашња и спољна политика мењала“. 
      Ђурковић је даље казао да „као хроничар свих унутрашњих дешавања професор Танасковић даје велики нагласак на уставне промене које су управо у том периоду око 2017. године уследиле и чињеницу да је центар моћи у том тренутку пребачен на ниво председника и да је господин Ердоган тада заиста ушао у једну нову фазу, коју, чини ми, се професор Танасковић са правом назива 'ердоганизмом'“. Он је такође нагласио да професор Танасковић јако добро прати и велике обрте у спољној политици Турске и то илустровао примером о односима са Русијом. 
      „Коначно, велики део овога“, рекао је Ђурковић, „посвећен је ономе што нас највише занима, а то је о односу Ердогана и политике Турске према Балкану“. Он је констатовао да су за последњих пет година „билатерални односи Србије и Турске доживели доста значајан обрт, па и напредак на неки начин“, као и да „постоји и оно што је тренутна изнудица и интерес обе земље, али постоје, што је понекад тешко веровати, заиста и неки дугорочни интереси“.
      Он је изразио задовољство што је Институт за европске студије имао могућност да учествује у овом пројекту и додао да Институт ради заједно са професором Танасковићем на ономе што је најзначајније, а то је изградња „научног подмлатка који ће бити способан да у годинама које долазе настави интелектуално један од најважнијих послова који је нама потребан“.
      Завршавајући своје излагање др Миша Ђурковић је навео део из предговора: „Најважнија порука је да се Турска мора озбиљно и детаљно пратити, да је она за нас врло важан чинилац који најпре треба разумети и проучити, да би се затим градили реални односи, понекад чак и у обостраном интересу. Танасковић овом књигом покрива важан период у домаћој туркологији и поставља оквир, методологију и задатак за млађе будуће хроничаре 'пустог турског'“. 
      Ова књига, закључио је др Миша Ђурковић, „заиста јесте веома квалитетно научно штиво које поставља основе за будуће праћење Турске и разумевање наших будућих односа са њима“. 
      O књизи је говорио и др Срђан Перишић, професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву. Он је рекао да у овим текстовима препознаје и геполитички приступ професора Танасковића и у том контексту говорио је о спољнополитичким заокретима Турске. Перишић је додао да „у Србији и, уопште у региону, имамо мало стручњака који познају унутрашњу и спољну политику Турске, и о Турској говоримо кроз одјек неких минулих времена из деветнаестог или почетка двадесетог века“. Напомињући да је веома тешко пратити Турску, он је изразио захвалност професору Танасковићу што је разоткрива, па тако онима који покушавају да то теоретизују омогућава да је разумеју са других позиција. Он је такође истакао важност текстова професора Танасковића за наставу геополитике, јер су од користи када студентима треба нешто објаснити о Турској.  
      Напоменувши да ће бити нешто личнији у свом обраћању, професор Танасковић је на почетку свог излагања рекао: „Ја према теми Турске, укупно узевши, имам један дубок лични, људски однос, а не само научнички или дипломатски. То је наравно предност, али у извесном смислу и хендикеп. Тешко је бити објективан онда када ти је нешто блиско и када нешто волиш. А мени је Турска блиска. Ја волим Турску. Мене су оптуживали због ове књиге и текстова које пишем за антитурско расположење, за чак и туркофобију, што је веома далеко од истине и не би једноставно било могуће“. „Међутим“, констатовао је професор Танасковић, „ја сам се трудио да будем објективан“.
      Он је подсетио да је био амбасадор у Турској од 1995-1999. године, када су међусобни односи Србије и Турске били на најнижем нивоу. „Међутим“, рекао је он, „парадоксално али заправо законито, ја у Турској уопште нисам осетио никакво непријатељство, ни према себи, ни према члановима своје породице, амбасаде, ни према Србима уопште“. „И то је тај парадокс“, додао је он, „који ја настојим да разрешим кроз све оно чиме се бавим, да тако кажем, на плану ове примењене, политиколошке туркологије“. „Наиме ја сам се тамо осећао као код куће, никакве мржње, непријатељства према Србији није било“, наставио је професор Танасковић, „а с друге стране, турске новине су свакога дана биле препокривене, и то крупним насловима, који су били изразито непријатељски према Србији, све до тренутка бомбардовања када су славили, како су написали 'казнене ракете на злочиначку Србију“.  
      Упркос томе, професор Танасковић је подсетио да су односи са Турском сразмерно брзо били обновљени. Он је казао да би се односи још брже успоставили „да није било тих несмотрених изјава и покушаја да се на један непосреднији начин меша у наше унутрашње послове, на сређивање стања у исламској заједници, наводно посредовање између Срба и Бошњака, с тиме што си ти адвокат једне од двеју страна, па не можеш бити посредник, и тако даље.“.
      Настављајући своје, излагање професор Танасковић је рекао да је напуштајући Турску решио да свуда објашњава како је „неоосманизам дубинска константа, не само турске спољне политике, већ укупног државно-националног наступања турске државе и суштински елеменат турског менталитета, и јуче и данас и сутра“. „И то сам наставио да радим“, додао је он, „али при свему томе настојећи увек да истакнем, и у овим текстовима и у књизи Неоосманизам, да то никако не значи негативан вредносни суд у смислу потребе да увек и свуда будемо против Турске, да мрзимо Турке, да нећемо да са Турском имамо што боље међусобне односе, већ једино да је потребно увек знати да је стратегијска пројекција турске спољне политике, без обзира на мене, увек и неоосманистичка“. 
      Он је нагласио да се залаже за то да ми „тој стратегији Турске, која постоји, која је дубинска, која не мора бити написана, као што су стратегије великих народа и држава, морамо супротставити неки свој приступ, неку своју стратегију, да знамо једноставно шта дугорочно хоћемо од односа са Турском и какви ти односи могу да буду реално“. 
      Говорећи даље о односима наших људи према Турској, професор Танасковић је истакао да је „део нашег културног идентитета оријентални, левантински“. „То је велико богатство“, рекао је он, „само ако знамо њиме да се служимо како треба, а не на онај начин црно-белог, супротстављања нечег позитивног, нечему негативном“.  
      Причајући о блискости Срба и Турака, он је констатовао да „има нешто дубински што нас повезује, што је изузетно значајно, али што никада не сме да нас завара на тај начин да сматрамо да је она фаза у српско-турским односима која је тренутна, дефинитивна, апсолутна, и да ће то даље и увек тако бити“ и нагласио да „ту морамо бити изузетно опрезни“. 
      Објашњавајући наслов књиге Пусто турско, он је рекао да је то „с једне стране та дубока носталгија за једним временима која су била у неком смислу људскија, лепша, нормалнија, где се много више живело у породици, живело заједно, живело на један наш, балкански начин, који нама одговара, а с друге стране, извесно зазирање од нечега што је пусто, што је обесно, што је опасно, претеће, дакле пусто турско“. „Моје пусто турско“, додао је он, „сам ја покушао да преточим и у ове текстове и у ранију књигу, решавајући за себе један свој лични проблем, а не искључиво и можда чак пре свега, неко научно питање“.
      На крају, професор Танасковић је рекао да је важно „заузети свој став, поштовати себе, свој идентитет, али не бежати од онога где смо заиста са Турском блиски“, и додао да „овај тренутни узлет наших односа представља један срећан моменат проналажења мере обостраног интереса и надам да ће тај тренутак потрајати“. Ипак, упозорио је да се не треба заваравати пошто „тај тренутак много више зависи од Турске, него од Србије, јер је Турска та која је мењала свој однос према Србији“.
      „Ми трајно имамо објективни интерес“, закључио је професор Танасковић, „да будемо у што бољим односима са Турском и са становишта политичке прагматике, али и са становишта много шире геополитике, а ја дозвољавам себи да кажем, и са становишта мира у сопственој души“.
      Снимак целе промоције могуће је видети на јутјуб каналу Националне телевизије, у оквиру емисије „Српски св(иј)ет“.
      текст и фотографије: Данко Страхинић

      Објављено у листу „Православље – новине Српске Патријаршије“, број 1296, 15. марта 2021.

    • Од александар живаљев,
      У атријуму Народног музеја у Београду, 26. фебруара 2021. године, представљена је најновија књига академика, проф. др Дарка Танасковића Пусто турско, у издању Института за политичко умрежавање, Института за европске студије и Информатике АД. На промоцији су говорили др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије, др Срђан Перишић, професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву и аутор. Програм је водио и модерирао Александар Ђурђев из Института за политичко умрежавање. 
      Др Миша Ђурковић, један од рецензената књиге и аутор предговора, рекао је на почетку свог излагања да Институт за европске студије већ десет година учествује у праћењу Ердоганове Турске. Он је подсетио да је професор Танасковић своје прво предавање о неоосманизму одржао управо у Институту за европске студије још 2010. године. По његовим речима, то је изазвало велико интересовање јер се „десило након свега неколико месеци од чувеног наступа професора Давутоглуа у Сарајеву, којим је он најавио велики интерес Турске за овај простор и повратак у складу са читавом доктрином коју је он створио“. 
      Он је истакао да је веома значајно то што је професор Танасковић и након објављивања књиге Неоосманизам наставио да пише и говори о томе. Такође је напоменуо да је од велике користи било то што је он објављивао радове, а који се налазе сабрани у књизи, поводом великих историјских годишњица и објашњавајући их из перспективе утицаја и перцепције тих јубилеја у турском друштву. Ђурковић је изразио наду да ће професор Танасковић наставити са том праксом и даље.
      Ђурковић је указао и на значај публицистичких чланака који се налазе у другом делу књиге, јер је са њима обезбеђен континуитет у праћењу проблематике. Ови есеји, према његовим речима, помало имају и научну димензију и „нису само реакција на одређене догађаје, подстицаје и изјаве, већ врло често покушај да се то стави у контекст неке дуже историје, разумевање тенденција“.  
      „Ова књига је“, рекао је он, „на неки начин синтеза онога што је професор Танасковић радио, причао и говорио о развоју Турске у последњих десет година, али у исто време, заиста и један вредан документ о томе како се Ердоганова унутрашња и спољна политика мењала“. 
      Ђурковић је даље казао да „као хроничар свих унутрашњих дешавања професор Танасковић даје велики нагласак на уставне промене које су управо у том периоду око 2017. године уследиле и чињеницу да је центар моћи у том тренутку пребачен на ниво председника и да је господин Ердоган тада заиста ушао у једну нову фазу, коју, чини ми, се професор Танасковић са правом назива 'ердоганизмом'“. Он је такође нагласио да професор Танасковић јако добро прати и велике обрте у спољној политици Турске и то илустровао примером о односима са Русијом. 
      „Коначно, велики део овога“, рекао је Ђурковић, „посвећен је ономе што нас највише занима, а то је о односу Ердогана и политике Турске према Балкану“. Он је констатовао да су за последњих пет година „билатерални односи Србије и Турске доживели доста значајан обрт, па и напредак на неки начин“, као и да „постоји и оно што је тренутна изнудица и интерес обе земље, али постоје, што је понекад тешко веровати, заиста и неки дугорочни интереси“.
      Он је изразио задовољство што је Институт за европске студије имао могућност да учествује у овом пројекту и додао да Институт ради заједно са професором Танасковићем на ономе што је најзначајније, а то је изградња „научног подмлатка који ће бити способан да у годинама које долазе настави интелектуално један од најважнијих послова који је нама потребан“.
      Завршавајући своје излагање др Миша Ђурковић је навео део из предговора: „Најважнија порука је да се Турска мора озбиљно и детаљно пратити, да је она за нас врло важан чинилац који најпре треба разумети и проучити, да би се затим градили реални односи, понекад чак и у обостраном интересу. Танасковић овом књигом покрива важан период у домаћој туркологији и поставља оквир, методологију и задатак за млађе будуће хроничаре 'пустог турског'“. 
      Ова књига, закључио је др Миша Ђурковић, „заиста јесте веома квалитетно научно штиво које поставља основе за будуће праћење Турске и разумевање наших будућих односа са њима“. 
      O књизи је говорио и др Срђан Перишић, професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву. Он је рекао да у овим текстовима препознаје и геполитички приступ професора Танасковића и у том контексту говорио је о спољнополитичким заокретима Турске. Перишић је додао да „у Србији и, уопште у региону, имамо мало стручњака који познају унутрашњу и спољну политику Турске, и о Турској говоримо кроз одјек неких минулих времена из деветнаестог или почетка двадесетог века“. Напомињући да је веома тешко пратити Турску, он је изразио захвалност професору Танасковићу што је разоткрива, па тако онима који покушавају да то теоретизују омогућава да је разумеју са других позиција. Он је такође истакао важност текстова професора Танасковића за наставу геополитике, јер су од користи када студентима треба нешто објаснити о Турској.  
      Напоменувши да ће бити нешто личнији у свом обраћању, професор Танасковић је на почетку свог излагања рекао: „Ја према теми Турске, укупно узевши, имам један дубок лични, људски однос, а не само научнички или дипломатски. То је наравно предност, али у извесном смислу и хендикеп. Тешко је бити објективан онда када ти је нешто блиско и када нешто волиш. А мени је Турска блиска. Ја волим Турску. Мене су оптуживали због ове књиге и текстова које пишем за антитурско расположење, за чак и туркофобију, што је веома далеко од истине и не би једноставно било могуће“. „Међутим“, констатовао је професор Танасковић, „ја сам се трудио да будем објективан“.
      Он је подсетио да је био амбасадор у Турској од 1995-1999. године, када су међусобни односи Србије и Турске били на најнижем нивоу. „Међутим“, рекао је он, „парадоксално али заправо законито, ја у Турској уопште нисам осетио никакво непријатељство, ни према себи, ни према члановима своје породице, амбасаде, ни према Србима уопште“. „И то је тај парадокс“, додао је он, „који ја настојим да разрешим кроз све оно чиме се бавим, да тако кажем, на плану ове примењене, политиколошке туркологије“. „Наиме ја сам се тамо осећао као код куће, никакве мржње, непријатељства према Србији није било“, наставио је професор Танасковић, „а с друге стране, турске новине су свакога дана биле препокривене, и то крупним насловима, који су били изразито непријатељски према Србији, све до тренутка бомбардовања када су славили, како су написали 'казнене ракете на злочиначку Србију“.  
      Упркос томе, професор Танасковић је подсетио да су односи са Турском сразмерно брзо били обновљени. Он је казао да би се односи још брже успоставили „да није било тих несмотрених изјава и покушаја да се на један непосреднији начин меша у наше унутрашње послове, на сређивање стања у исламској заједници, наводно посредовање између Срба и Бошњака, с тиме што си ти адвокат једне од двеју страна, па не можеш бити посредник, и тако даље.“.
      Настављајући своје, излагање професор Танасковић је рекао да је напуштајући Турску решио да свуда објашњава како је „неоосманизам дубинска константа, не само турске спољне политике, већ укупног државно-националног наступања турске државе и суштински елеменат турског менталитета, и јуче и данас и сутра“. „И то сам наставио да радим“, додао је он, „али при свему томе настојећи увек да истакнем, и у овим текстовима и у књизи Неоосманизам, да то никако не значи негативан вредносни суд у смислу потребе да увек и свуда будемо против Турске, да мрзимо Турке, да нећемо да са Турском имамо што боље међусобне односе, већ једино да је потребно увек знати да је стратегијска пројекција турске спољне политике, без обзира на мене, увек и неоосманистичка“. 
      Он је нагласио да се залаже за то да ми „тој стратегији Турске, која постоји, која је дубинска, која не мора бити написана, као што су стратегије великих народа и држава, морамо супротставити неки свој приступ, неку своју стратегију, да знамо једноставно шта дугорочно хоћемо од односа са Турском и какви ти односи могу да буду реално“. 
      Говорећи даље о односима наших људи према Турској, професор Танасковић је истакао да је „део нашег културног идентитета оријентални, левантински“. „То је велико богатство“, рекао је он, „само ако знамо њиме да се служимо како треба, а не на онај начин црно-белог, супротстављања нечег позитивног, нечему негативном“.  
      Причајући о блискости Срба и Турака, он је констатовао да „има нешто дубински што нас повезује, што је изузетно значајно, али што никада не сме да нас завара на тај начин да сматрамо да је она фаза у српско-турским односима која је тренутна, дефинитивна, апсолутна, и да ће то даље и увек тако бити“ и нагласио да „ту морамо бити изузетно опрезни“. 
      Објашњавајући наслов књиге Пусто турско, он је рекао да је то „с једне стране та дубока носталгија за једним временима која су била у неком смислу људскија, лепша, нормалнија, где се много више живело у породици, живело заједно, живело на један наш, балкански начин, који нама одговара, а с друге стране, извесно зазирање од нечега што је пусто, што је обесно, што је опасно, претеће, дакле пусто турско“. „Моје пусто турско“, додао је он, „сам ја покушао да преточим и у ове текстове и у ранију књигу, решавајући за себе један свој лични проблем, а не искључиво и можда чак пре свега, неко научно питање“.
      На крају, професор Танасковић је рекао да је важно „заузети свој став, поштовати себе, свој идентитет, али не бежати од онога где смо заиста са Турском блиски“, и додао да „овај тренутни узлет наших односа представља један срећан моменат проналажења мере обостраног интереса и надам да ће тај тренутак потрајати“. Ипак, упозорио је да се не треба заваравати пошто „тај тренутак много више зависи од Турске, него од Србије, јер је Турска та која је мењала свој однос према Србији“.
      „Ми трајно имамо објективни интерес“, закључио је професор Танасковић, „да будемо у што бољим односима са Турском и са становишта политичке прагматике, али и са становишта много шире геополитике, а ја дозвољавам себи да кажем, и са становишта мира у сопственој души“.
      Снимак целе промоције могуће је видети на јутјуб каналу Националне телевизије, у оквиру емисије „Српски св(иј)ет“.
      текст и фотографије: Данко Страхинић

      Објављено у листу „Православље – новине Српске Патријаршије“, број 1296, 15. марта 2021.


      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...