Jump to content

Stefan Simić: GODINU DANA BEZ VLADETE JEROTIĆA

Оцени ову тему


Recommended Posts

Kaže prijatelj pre tačno godinu dana – umro Vladeta Jerotić. –
Nije – nešto razmišljam a već dugo razmišljam o njemu, godinama – takvi ljudi su sveprisutni, u svemu što su dali, da nikada ne umiru, nikada ne mogu da odu –
Ako za nekoga to posebno važi, važi za Vladetu
Ako neko nije umro i ne može da umre, to je on
Čovek sposoban da shvati i prihvati tolike različitosti a opet da rečima mudraca sve to objedini i oboji svojim bojama

7c2b8-a-vj-e1567583264567.jpg

Mnogi su u njemu videli svog oca i učitelja
Zadivljujući je broj onih koji su u njemu uspeli da pronađu inspiraciju, podsticaj
I da, preko njega, razreše mnoge svoje dileme, zapitanosti

Šta prvo reći osim da je mnogo šta radio bez honorara
Pristajao da drži svoja predavanja gotovo uvek i svuda, svestan koliko je potreban
Obilazio i gradove koje su svi zaboravili, šireći sve ono divno, predivno što je nosio u sebi

Zašto, zato što je imao misiju, ljudsku, hrišćansku, pastirsku
Spreman i sposoban da pomiri u sebi mnogo šta, ne samo psihijatra, mislioca
Već i čoveka

Jerotić se davao do neslućenih granica, i to u godinama kada se ljudi povuku, zatvore
Ili ih odavno više nema
On je istrajavao, imao snagu, volju, veru, prkos
Menjale su se vlasti, države, slike i prilike
A on kao da je sve više rastao i svojim bićem i duhom nadrastao sve ovo

Vladetin opus je fascinantan, njegova intelektualna radoznalost, blaženost kojom je zračio
Sposobnost da objedini toliko toga i da iz svega izvuče ono najbolje
A da malo šta odbaci

Vladeta je, čini mi se, kao malo ko razumeo čoveka
Prvo kao psihijatar, nakon decenija i decenija rada u praksi
Shvatio je da psihijatrija nije dovoljna i otišao je u duhovnost ali ne neku preterano spiritualnu, mističnu
Već onu koja unosi smiraj i red
Koja ne čini čoveka isključenim i nadmenim
Već koja ga čini bratom i prijateljem svih ljudi

Nije bio čovek dogme, nije bio radikalan, zadrt, naprotiv
Možda najotvoreniji um koji smo imali, koji je uvek iznova učio
I to zadovoljstvo otkrića koje je nosio u sebi, prenosio i na druge

Vladeta nije imao decu, svoju ali mislim da su njegova deca čitav Srpski narod
Svi mi, kojima se posvećivao, davao, u neprekidnoj razmeni koja je trajala i traje…
Svi smo mi njegova deca a on naš otac, duhovni
Koga smo voleli i poštovali i kada se sa njim nismo slagali
Osećajući da nam želi dobro

Vladeta je čovek nekog drugog vremena i zato je nestvarno koliko je uspeo da ostavi traga u ovom našem
Neviđene su bile gužve na njegovim predavanjima
Prosto se osećala čarolija kada izađe na scenu i govori

Znale se i osećalo da se dešava nešto veliko
Sam njegov ton, način, još kada nešto želi da naglasi – kao da to otpeva
Unosio je smirenje, nadu, veru, smisao
Bukvalno u sve

Istinski primer čoveka, pred našim očima, kakvih je malo

Vladeta je dokazao koliko može da se bude intelektualan, duhovan, otvoren a da te ljudi prihvate, vole, slave takvog
Pokazao je put, dao najbolje moguće smernice i dokazao da ni približno nije sve tako crno
Kao što se na prvi pogled čini

Bio je čovek velikog kontinuiteta koji nije unosio razdor, strah
Naprotiv, već je imao tu sposobnost da pomirljivim tonom sve ujedini, okupi…

Stalno je ponavljao – budite lukavi kao zmije i bezazleni kao golubovi –
Možda je zato Vladeta toliko i trajao
Zbog svoje nevinosti ali ne i naivnosti
Zbog onog najlepšeg što je budio u ljudima
Kao neki pali anđeo, među svima nama, koji je držao konce
Uz svoj mudri prepoznatljivi osmeh kojim je zračio

Emisija „Agape“ gde je bio gost-domaćin postala je kultna, zahvaljujući njemu
A njegovi izgovoreni eseji o Kafki, Dostojevskom, Tomasu Masu, Tolstoju…
Preslušavaće se iznova i iznova

Ne samo da je bio dobar govornik, bio je, pre svega, pisac, vrhunski
Od njegovih stručnih radova, eseja sve do poslednjih faza
Gde je objedinio svoja znanja i približio ih ljudima

Vladeta se čita, sluša, tumači, postao je klasik i za života, stub naše kulture
I ko se ozbiljnije bavio njime zna da gotovo nema teme illi značajnijeg mislioca
O kome Vladeta nije pisao
Od ruskih religioznih mislilaca, Šestova, Berđajeva, Fjodorova… pa do klasika književnosti

Dopisivao se i sa Heseom u mladosti i objavio ta pisma
Bio je psihijatar našim najvećim umetnicima
Radio sa Selimovićem, Andrićem, Makavejevim, družio se sa Isidorom Sekulić, oduševljavala su ga predavanja Nikole Miloševića…

Kao da je uzeo ono najlepše iz XIX veka, zagrlio XX vek a svoj vrhunac doživeo u XXI
Čovek čiji je vek trajao toliko vekova i sposobnost da sve to izrazi
Oplemeni, očoveči, daruje

„Darovi naših rođaka“, čuven Vladetin ciklus knjiga
Možda ga najbolje opisuje kao našeg plemenitog rođaka
Koji je dugo ostao sa nama, na ovom svetu, da nam sve to prenese i saopšti

Vladeta je bio i mudrac trenutka, nikada neću da zaboravim scenu kada mu prilazi majka koja ima problema sa sinom i moli ga za savet
A on je izgovorio samo jednu reč – empatija – i potvrdno klimnuo glavom
Da joj je time sve rekao a ona ga zahvalno zagrlila

Vladeta je možda bio najpribližniji onom izrazu Dostojevskog – SVEČOVEK
Koji je često upotrebljavao i Vladika Nikolaj Velimirović, koga je Jerotić posebno poštovao

Na koga je najviše ličio Vladeta – na Aljošu Karamazova, Kneza Miškina, starca Zosimu…
Ne znam, možda
Sve je to bio pomalo Vladeta i ko zna šta je sve još bio a da mi i ne znamo
Iako je toliko puta bio sa nama
Ostaje večita tajna, zagonetka, njegov rajski um i njegova rajska misija

Šta reći na kraju
Osim nema više našeg Vladete

Namerno kažem našeg jer ako je neko bio naš, svih nas zajedno, onda je to bio on

Istinski primer pravoslavne sabornosti

Ne bih da ovo zvuči kao poslednji pomen, Vladeta zaslužuje sve, samo ne poslednji
Pričaće se i pisaće se o njemu
Tek
Toliko je ostalo divnih njegovih citata, knjiga, predavanja, susreta
Da će ostati večno, sa nama, u nama

Ako za nekoga to znamo
Znamo za njega
Zaista je bio najbolji

Kao jedinstvo svega, što je živelo u njemu, i sposobnost da sve to prenese, daruje
Dobiće svoje zasluženo mesto pored naših najvećih
I treba da bude tu

Mora

Hvala Vladeta
Družićemo se svi mi još

Tvoja predavanja i dalje traju
Tvoja misija i dalje traje

Zauvek

Dok nas ima

https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/09/04/stefan-simic-godinu-dana-bez-vladete-jerotica/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Glavni imam u Pljevljima Samir Kadripašić kaže da je u životu prvi put ostao bez teksta i da ne zna šta da kaže narodu u tom gradu, nakon incidenata i kamenovanja prostorija Islamske zajednice. 
      Foto: FB
      Kako je kazao za FOS, ljudi u Pljevljima su u panici.
      "Non stop me zovu, ne znaju kako da se ponašaju ikako da se postave u svemu ovome. Vjerujte mi da sam prvi put ostao u životu bez teksta i da ne znam šta da kažem narodu", dodao je Kadripašić. 
      Prostorije IZ u Pljevljima kamenovane su sinoć a ostavljena je i, kako kaže imam, morbidna poruka "da će Pljevlja postati Srebrenica". 
       
      Foto: FB "Radi se o pojedinačnim ispadima koji žele sigurno da izdominiraju sa ovim šovinističkim napadima. Vidjećemo šta će dalje biti, a ja nadam se da će policija i tužilaštvo sve riješiti na najbolji način", navodi Kadribašić. 
       
      Foto: FB Imam očekuje od države da zaštiti muslimane u Pljevljima. 
      "Ne samo nas, nego sve građane Crne Gore treba zaštititi od ovih fašističkih ispada", naveo e Kadribašić. 
      Povodom incidenata aktivisti Koalicije za Budućnost su protestovali ispred Centra Bezbjednosti Pljevlja odakle su pozvali načelnika CB Dragana Slavulja i komandira stanice policije Milana Jovića da saopšte imena počinioca ovih činova vandalizma. 
       
      Foto: PV Informer "To je jako bitno i jako ohrabrjujuće. Šta da kažem, osim da sam zahvalan. Cio vijek se ovdje družimo međusobno, komšije smo tako da apsolutno razumijem i taj postupak", naveo je imam. 
      Delegacija Ministarstva za ljudska i manjinska prava boravi danas u posjeti Pljevljima. Delegaciju čine Aleksandar Saša Zeković, državni sekretar Ismet Latić, direktor Direktorata za odnose sa vjerskim zajednicama i savjetnica Mirela Ramčilović.
      Najavljeno je da će delegacija posjetiti opštinu Pljevlja, Islamsku zajednicu, Centar bezbjednosti a razgovaraće i sa žrtvama nasilja i napada.
      U Pljevljima su i reis IZ Rifat Fejzić i više članova Mešihata Islamske zajednice. 
      Incidente u Pljevljima osudile su brojne partije u Crnoj Gori, kao i Mitropolija crnogorsko-primorska. 
    • Од JESSY,
      „Ako Vaš Bog postoji, pokažite nam ga! Gde je on? Gde stanuje? Gde je Njegovo mesto? Nigde! Ni jedan mikroskop ga nije otkrio. Ni iz jednog teleskopa se ne da videti. Nije li zato bolje prekinuti slične brbljarije?“.
      Na ovako izazovno pitanje treba neizostavno dati odgovor – odgovor jednostavan, jasan, naučan i tačan. Dovoljno dugo smo oklevali.
      Gde se nalazi naš Bog?… Ako pod tim „gde“ pretpostavimo određeno mesto u prostoru, onda se On nalazi nigde. Ali, vi, gospodo bezbožnici, morate, tim pre, da priznate postojanje realnosti kojima se bavi i pozitivna nauka, ali koje u prostoru ne zauzimaju mesto. To su predmeti bez „gde“, bez rezidencije, bez mesta prebivanja i stanovanja; primeniti na njih mikroskop i teleskop, atomsku energiju i hemijsku formulu besmisleno je; ali njima se, ne manje, bave čitavi univerziteti. Pokušajte, gospodo, sa vašim „gde“, da se obratite pravnicima (upravo tako: kroz mikroskop valja gledati kupoprodaju, ugovore o najamnini, pravo na odabir); ili, pokušajte da dobijete savet od matematičara (na primer: „Gde se nalazi mesto diferencijala ili čiste veličine u prostoru?“); obratite se psiholozima i pitajte ih za tačnu težinu duše, namučite logičara pitanjem može li se kroz teleskop videti pojam. Rezultat tog vašeg pokušaja za vas može biti samo postiđe, a za svakog drugog – besmislica. Dakle, prekinite svoje brbljanje o „gde“!
      I spasavajte se, gospodo moja! Promenite što pre svoje neoprezno pitanje. A, tako? Imate bolje pitanje: pitate ne proističe li poznanje Gospoda iz određenog iskustva, i da li je to iskustvo dostupno svima?
      Da, naravno, takvo iskustvo postoji; i, kao o svakom iskustvu, o njemu se treba starati i razvijati ga. Zato je ono nedostupno svima. Baš kao u nauci i umetnosti, tri, četiri, pet godina zaredom valja slušalac visoke škole da se stara o svojoj veštini i da je razvija kako bi ponešto pravilno primio i razumeo; a vi biste sad, odmah, da sudite o Bogu? Ko vas je naučio prevrtničkome mišljenju, ko vas je naučio da snagom prosuđivanja ovladava svaki čovek? Ko je taj koji zna sve? Ko se oseća u svakoj oblasti kao kod kuće? Moraju učiti i truditi se jedan limar i jedan čizmar, a vi biste u toj, najdubljoj i najprfinjenijoj, oblasti duha hteli odmah s neba pa u rebra?!
      Kakav je to nauk? Morao bih odmah da vas uvedem u predsoblje, gde ću vas i naputiti, jer upravo tamo počinju samostalan život i promisao; tamo treba predati samoga sebe, otvoriti širom svoje srce, otvoriti duhovno oko, osetiti, usvajati, osvajati, graditeljski stvarati… Tamo je neophodno starati se o svojoj duši i pročišćavati je.
      To iskustvo otpočinje od ljubavi. Ko njome ne ovlada, ko propoveda jedino mržnju, taj ostaje pred vratima. Međutim, ljubav mora da bude istinska, duševna i iskrena; ovde ne pomaže mlako licemerje. Ta ljubav mora da ima dodira sa karakterom, istinskim, nepodeljenim karakterom, sa usavršavanjem; u svemu – u prirodi, u umetnosti, u odnosima čoveka sa čovekom, u nauci, u socijalnom poretku. Tamo gde se ukrštaju ljubav i karakter, gde ljubav prema savršenstvu postaje plamen, tamo počinje religiozno iskustvo, tamo se čovek nahodi u zračenju Gospodnjem, tamo on sme da pređe iz predsoblja u unutrašnje odaje spokoja. I nija nam dozvoljeno da mu otkrijemo ono što će morati da proživi u njemu.
      Ako to ne želite, gospodo, onda idite svojim putem; ali budite barem toliko korektni da ne sudite o onome čemu niste dorasli. Inaće će vas opet postići stid.
      baštabalkana.com
    • Од Trifke,
      Jako zanimljiv članak i eksperiment. No ja sam ovo isto primetio ne samo kod dece nego i kod odraslih. 
      Eksperiment u kojem su tinejdžeri 8 sati bili bez telefona i interneta duboko će vas šokirati | Luftika
      LUFTIKA.RS Često čujemo da današnju decu treba previše animirati, što za rezultat ima njihovu nesposobnost da se pozabave svojim...  
    • Од kopitar,
      Drago Bojić: Bez asistencije Crkve i oltara, nacionalistička ideologija ne bi imala toliku moć | Tacno.net
      WWW.TACNO.NET Foto: šg Treba razvijati svijest o zajedničkim korijenima...  
×
×
  • Креирај ново...