Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Srećko Prentović: Stop bandi-sloboda Narodu! (o stanarima vojnog hotela "Bristol")

Recommended Posts

Ovo što se dešava u hotelu "Bristol" vrhunac je ponižavanja ljudi, koji su časno i pošteno obavljali svoje vojničke dužnosti i članova njihovih porodica.

69618747_1392181780947848_44964180125548

A ko ih ponižava? Ponižava ih država, odnosno ljudi koji su državu oteli od građana. Država, ta svetinja, kojoj su danas ponižavani posvetili svoj život.

Šta je razlog ponižavanju? Šta je krivica ponižavanih?

Jedina njihova krivica je, makar je ja tako vidim, što svoje kosti nisu ostavili negde, tamo daleko, kada ih je država u rat gurnula. U rat u kome, ta ista država "nije učestvovala"! A oni jesu, časno i pošteno, braneći ljude i tehniku koju im je narod poverio na čuvanje i upotrebu. Ostajući pri tome bez ičega, osim golog života svoga, koji su zajedno sa tehnikom i ljudstvom, a opet po naređenju države, dovukli tamo gde je država smatrala da treba.

Veliki je to greh! Neoprostiv! Za bahate, za moćne, za nepravedne, za glupe!

I nisu samo "Bristolci" u pitanju, mnogo je takvih, razbacanih kojekude po Srbiji, nisu koncentrisani, pa se njihove muke i nepravda prema njima ne vidi.

Ne čudi me i ne iznenađuje odnos države prema njima. Jer, od države MAJKE, buzdovani koji su je preuzeli, napravili su državu MAĆEHU! Svima, osim sebi samima. I svojim "porodicama".

Čudi me, jako me čudi, odsustvo svake reakcije, njihovih kolega. Bivših, sadašnjih i budućih! Čast naprsteprebrojivim izuzecima.

Šta to rade lica koja danas nose uniformu, a službuju u ministarstvu odbrane? U korist čije štete to rade? Da li su svestni toga, šta ustvari ne rade, a trebali bi?

Šta ne radi, a trebao bi da radi "Klub generala i admirala"?

Šta ne radi Udruženje vojnih penzionera Srbije, a trebalo bi da radi?

Šta druga udruženja sa prefiksom "penzionerski"?

Šta građani? Obični, slobodni građani?

Gde je nestala solidarnost i potreba za pravdom i zakonitošću u društvu? GDE?

Zašto svi ćute i nemo gledaju svakodnevno iživljavanje bahatih nad nemoćnim svuda oko sebe?

Mislite, da ako ćutite vas neće primetiti?

Nećete doći na red? Ušuškali ste se uz njih bahate?

Red odmiče. Približava nam se. Svima nama.

A vi i dalje ćutite.

Istorija nam to neće oprostiti! Ma ko da je bude pisao.

Nestaćemo iz istorije. Ćuteći. A to i zaslužujemo.

Autor je pukovnik avijacije u penziji-pilot

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1392181774281182&set=a.110560212443351&type=3&theater

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Juče je u fabrici kompanije Erbas Helikopters u gradu Donevort u Nemačkoj izvršena zvanična primopredaja prvog višenamenskog helikoptera H-145M za Vojsku Srbije.

      Helikopter je u formi kraće ceremonije predat ministru odbrane Aleksandru Vulinu. Helikopter je, sudeći prema fotografijama sa događaja, u SAR (TiS) konfiguraciji. Ono što smo prepoznali od opreme su, na desnoj skiji Flir 380HDC a na levoj far za pretraživanje TrakkaBeam A800. Helikopter je takođe opremljen dizalicom i fiksnom konzolom za fast-rope. Tango Six prvi od medija objavljuje i fotografije helikoptera za Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije.
      Prvi H145M predstavljen medijima nosi RV i PVO evidencijski broj 14501 / Foto: Ministarstvo odbrane Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, Aleksandar Vulin i delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije prisustvovala je fabričkom prijemu prvog helikoptera H-145M za Vojsku Srbije i prvog paketa oprema čija se isporuka očekuje do marta naredne godine. Ministar Vulin sastao se i sa pilotima i inženjerima koji se nalaze na obuci u nemačkoj fabrici:
      – Mi imamo Gazele koje je proizvodio „Erbas“, ali to smo kupovali davnih 70-ih i 80-ih godina, a ovo je sada potpuno nova generacija H-145 „Erbasovih“ helikoptera, koji su među najsavremenijim na svetu. Naši piloti treba da prođu kroz odgovarajuće obuke i čim to bude završeno, ovaj helikopter će u martu postati deo naoružanja naše vojske, koja će postati daleko naprednija i sa ovim helikopterima biće verovatno i najnaprednija u čitavom regionu.
      Drugi helikopter nosi privremenu registraciju D-HADD i SAR (TiS) opremu u formi fara za pretraživanje TrakkaBeam A800 Ističemo da su ovo helikopteri koji će biti naoružani našim naoružanjem. U početku su naši partneri bili sumnjičavi prema tome da li to možemo da uradimo, pošto se to vrlo retko ili skoro nikada ne radi, da proizvođač helikoptera dopusti kupcu helikoptera da stavlja svoje naoružanje na njega. Kada su se uverili u kvalitet i našeg naoružanja i naših inženjera, koji će to naoružanje implementirati na ove helikoptere, dobili smo dozvolu i to će biti urađeno. Ovo su helikopteri koji će biti naoružani srpskim naoružanjem i srpskom pameću. To je velika stvar – rekao je ministar Vulin.
      Kako Ministarstvo odbrane dalje saopštava, direktor kompanije Erbas Helikopters zadužen za vojni program dr. Klaus Prcemek naglasio je ulogu helikoptera:
      – Ovaj vazduhoplov može da bude prilagođen i potrebama drugih zadataka, što će Vojska Srbije izabrati u skladu sa svojim potrebama. U tome se i ogleda prednost tog modela helikoptera u odnosu na druge. Uz određeni paket opreme on može biti korišćen i u vojne i u komercijalne svrhe u zavisnosti od potreba i zato su svi korisnici do sada bili zadovoljni. – 
      Ceremonija zvanične primopredaje / Foto: Ministarstvo odbrane Potpukovnik Ivica Živadinović jedan je od pilota koji je zajedno sa tehničarima i inženjerima bio na obuci u fabrici u Doneuvertu:
      – Helikopter H-145M je za Vojsku Srbije jedan veliki tehnički iskorak. Ima mnogo elektronske opreme i jedan vrlo izuzetan auto pilot koji mu daje mogućnosti koje mi do sada u Vojsci nismo imali. Zahvaljujući njegovom vrlo preciznom auto pilotu on može da dugo i precizno održava mesto, pa je pilot potpuno rasterećen. Pozicija se održava precizno, može da leti u svim meteorološkim uslovima, ima veliki dolet, mogućnost da preveze ukupno 10 putnika. Jedan je od retkih helikoptera u svetu kojim možete u slučaju otkaza jednog motora potpunio bezbedno da nastavite let sa samo jednim motorom. Jedan sam od retkih ljudi koji je imao sreću da leti na helikopteru koji je izašao iz fabrike. Piloti čekaju ceo život da polete na novom helikopteru. Meni je ovo drugi put, imao sam sreću da pre dve godine poletim na Mi-17 koji je stigao iz Rusije. –
      Prve fotografije MUP-ovih Erbasova
      Kako je Tango Six prvi objavio još u aprilu Helikopterska jedinica MUP-a Srbije dobija jedan helikopter više u konačnoj preraspodeli. Danas takođe prvi objavljujemo fotografije dva policijska H145M. Jedan će biti u plavo beloj šemi bojenja dok će drugi ciljano nositi maskirnu šemu. Njihove registracije su YU-MED i YU-ICE.
      Kako Tango Six takođe saznaje, fabrička primopredaja prva dva MUP-ova helikoptera desiće se od 10. do 21. decembra ove godine. Očekuje se da oni stignu u Srbiju takođe krajem marta ili početkom aprila.
      Šema bojenja MUP-ovih helikoptera je po uzoru na šemu nemačke policije Maskirna šema na jednom od civilno registrovanih policijskih helikoptera Do sada najbrži put od potpisivanja do realizacije
      Decembra 2016. godine Srbija je sa Erbasom potpisala ugovor za nabavku 9 helikoptera H145M od kojih 6 za Vojsku Srbije i tri za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Srbija je tako postala treći naručilac vojnih helikoptera H145 u najnovijoj varijanti H145M a istovremeno i prva država koja će koristiti helikoptere sa oružanim sistemom HForce i to paketom Nivoa 1 sa naoružanjem za koje je definisano da će ga činiti domaći kontejneri sa mitraljezima kalibra 12,7 mm kao i lanseri nevođenih raketnih zrna kalibra 80 mm. U međuvremenu je zvanično saopšteno da će 4 vojna H145M biti naoružana dok će preostala dva služiti za traganje i spasavanje.
      Međutim aprila ove godine zvanično je saopšteno da će MUP dobiti četvrti H145Ma krajem jula ove godine nagovešteno je da bi Vojska Srbije mogla dobiti samo 5helikoptera dok bi šesti pripao Helikopterskoj jedinici policije koja će svoje H145M koristiti za različite potrebe između ostalog i za specijalne operacije.Definitivnu potvrdu da će odnos broja helikoptera biti 5 za vojsku i 4 za policiju dobili smo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’. Prema prvobitnim planovima primopredaja prva dva helikoptera (po jedan vojni i policijski) trebala je biti održana u decembru ove godine dok bi isporuka svih srpskih H145M trebalo da bude završena do kraja 2019.
      Tango Six je na poziv kompanije Erbas helikopters jula meseca ove godine boravio u Mađarskoj na poligonu Bakonji gde smo uživo prisustvovali delu bojevih gađanja koji su deo verifikacionih ispitivanja sistema HForce a tom prilikom smo dobili i nekoliko zanimljivih informacija vezanih za našu nabavku H145M. Tako smo saznali da je Ministarstvo odbrane Srbije naručilo tri sistema AMPS (Airborne Missle Protection System) za aktivnu samozaštitu helikoptera od raketa zemlja-vazduh proizvođača Hensold. Takođe kako su nam iz Erbasa tada saopštili, saradnja sa partnerima iz Srbije u pogledu integracije našeg nevođenog naoružanja išlo je prema planu i evropski proizvođač je njom bio zadovoljan. Događaju je prisustvovala i zvanična delegacija Srbije sastavljena od predstavnika Ministarstva odbrane i RV i PVO.
      Na ovogodišnjem Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope (SEAS 2018), na panelu o vojnim helikopterima učestvovao je između ostalih i tadašnji načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-major Bojan Zrnić koji je imao veoma interesantnu prezentaciju pod nazivom ‘’Projekat H145M’’. Tema prezentacije nije bila samo nabavka helikoptera za Vojsku Srbije i MUP već i industrijska saradnja između kompanije Erbas i Ministarstva odbrane Srbije koja je deo pomenutog projekta.
      I dok je prvi deo prezentacije bio vezan za samu nabavku helikoptera, u njenom drugom delu saznali smo dosta detalja o planiranoj industrijskoj saradnji kompanije Erbas i Ministarstva odbrane Srbije. Glavni ciljevi ove saradnje su pre svega unapređenje mogućnosti i sposobnosti Vazduhoplovnog zavoda “Moma Stanojlović“ iz Batajnice u održavanju helikoptera tipa Gazela kao i proizvodnji njihovih rezervnih delova i to kroz opremanje, obuku i sertifikaciju koju će izvršiti Erbas. Tu je zatim i transfer tehnologije za održavanje helikoptera H145M kao i sticanje mogućnosti za angažovanje srpske industrije i nabavke njenih roba i usluga.
      Prva prava fotografija srpskog vojnog H145M koja je napravljena u krugu Erbasovog pogona u nemačkom gradu Donevort, objavljena je početkom septembra tekuće godine na Fejsbuk stranici holandske vazduhoplovne zajednice Scramble. U prvoj polovini oktobra Scramble je takođe na Fejsbuku postavio i drugu fotografiju našeg helikoptera uz komentar da je prikazani primerak u to vreme bio pripreman za probni let za koji se očekivalo da će biti obavljen narednih dana.
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од o. Miroljub,
      https://www.fort-russ.com/2018/10/many-thousands-will-die-the-coming-schism-in-orthodoxy-repent-and-stop-this-insanity/
       
       
      Published on: Oct 14, 2018 @ 00:40 – By Metropolitan Jonah – Once again, the United States and its policies are creating chaos, setting up the murder of innocent people, and disrupting an ancient institution. Only this time, it is direct interference in the affairs not just of a nation state, Ukraine, but of a religious institution, the Orthodox Church. And the effect of this is not just on a local, but worldwide level.
      The granting of autocephaly to the schismatic Ukrainian body, the so-called Kiev Patriarchate, is not primarily an ecclesiastical issue, but a political one. Ecclesiastically, the US policy is interfering on a number of different levels. It is not, of course, interfering for the sake of human rights, freedom of religion, of religious institutions governing their own lives without government interference, or the fundamental American principle of the separation of church and state. It is rather operating contrary to these fundamental American principles, and trying to force the faithful people of Ukraine into a unified state church, supporting an unpopular government installed, supported and maintained by the United States, and essentially appointing the clergy and hierarchy, particularly the patriarch, for that body. Undoubtedly it will support the Ukrainian government in its efforts to nationalize the 12,000 churches belonging to the legitimate canonical Ukrainian Churchand its faithful people, confiscating the buildings and property, including the ancient sacred monasteries and national landmarks.
      The Ukrainian people, faithful Orthodox Christians, will fight against the confiscation of their churches, just as they fought the Soviet confiscation of their churches by the Communists in the 1920s. And now as then, they will give their lives for the protection of their holy places from defilement by false brethren. Just as they heroically fought the Nazis in the Second World War, and then the Communists again after the Nazis were expelled, they will reject the false patriarch Denisenko and fight against a government that they know cares nothing for them and their interests, their liberty and religious freedom, just as they rejected the Living Church Renovationists in the 1920’s.
      Thousands will die, protesting against American policy translated into violent action by the Ukrainian government. This is a grave sin, for the Ukrainian leadership and their American masters.
      Moreover, not content to manipulate the ecclesiastical and political mafiosi of Ukraine, a failing state grasping for power and lacking legitimacy from its people, the State Department and other agencies have injected themselves into the Patriarchate of Constantinople. They have manipulated the elderly Ecumenical Patriarch, either directly or through their proxies, through his greatest weakness: the precarious position of the Patriarchate within Turkey, politically and financially. They would expand his jurisdiction, and have ensured his financial stability with bribes of millions of dollars. They are using and abusing an old man who is trying with all his might to preserve an ancient institution. They have compromised him, and the institution of the Ecumenical Patriarchate, and are thereby disrupting not only the Ukraine and its precarious peace, but fostering a schism that will rend the Orthodox world, a community larger than the United States. This is a bitter and cynical move, and profoundly evil.
      Their justification is that they want to curtail the influence of Russia. The neoconservatives and others who control so much US policy are possessed by a paranoid Russophobia, left over from the first Cold War, and a new hatred of the Christian values espoused by the resurgent Russia. Despite Russia’s overtures for greater cooperation and détente, and President Trump’s apparent willingness to make friends with Russia, we remain hostage to the fears of State Department and Pentagon bureaucrats. Should we not to mention that Russia has a GDP less than that of Texas, and a military budget less than one tenth that of the US. So the United States tries to hit the Russians in the place they care about the most: their Faith, their Church, their Christianity.
      The canonical Ukrainian Orthodox Church, under Metropolitan Onuphry, is a maximally autonomous church attached to the Russian Orthodox Church. It is the Mother diocese of the Russian Church, and there is a thousand year connection between the Kievan Metropolitanate and the rest of the Russian Church. For years, the Kievan Metropolitanate has been autonomous, which means that their main connection with Moscow is that they commemorate (pray for) the Patriarch of Moscow at services. Otherwise, they govern their own life. The Russian Patriarch has far less authority over the Church in Ukraine than the Pope does over the Roman Catholics in America. (There is a close parallel to old deep seated American anti-Catholic attitudes, and fears of the Moscow Patriarchate.) Yet there are close personal ties, and huge numbers of Ukrainians serve in parishes and dioceses throughout Russia. The ties are organic, and the canonical Ukrainian Church has no desire, and has not asked, for autocephaly.
      And so the United States State Department and agencies support a disgraced and legitimately defrocked charlatan who is all dressed up, and who is himself manipulating the pathetic Poroshenko, for his own ambition. They have blackmailed the elderly Ecumenical Patriarch, in regards to the disappearance of funds from the American Archdiocese, and then bribed him. To justify himself he asserted an interpretation of his own jurisdiction that is rejected by the rest of the Orthodox Churches.
      The other thirteen Orthodox Churches, with one or two exceptions that have remained silent, condemn this move by the Ecumenical Patriarchate. They do not accept the assertion of virtually universal jurisdiction by the Patriarch of Constantinople, nor the authority to act unilaterally, especially on matters that require the consensus of all the Churches, such as the granting of autocephaly. While the Patriarchs cannot control what happens politically in Ukraine, what is more likely is that they will meet and try to remove Patriarch Bartholomew for having acted contrary to the universal canons. The greatest hope is that the Ecumenical Patriarchate will repent and stop this madness. It may be too late.
      In the meantime, if they go through with the autocephaly, babushki—grandmothers—will be dying in Ukraine trying to defend their beloved churches from the new Ukraino-Nazis.
      The Patriarchate of Constantinople will have relegated itself to schism from the rest of the Orthodox world; it might as well then join the Vatican. In any event it will lose any claim to the primacy, save historical memory, and thus any influence.
      Sooner than later in Ukraine, Poroshenko will be voted out, and Denisenko, 90+ years old, will die. Then the schism will fall apart, regardless of its status. Ukraine will continue to collapse, autocephalous church or no, into political, social, economic and ecclesiastical chaos. No one, not the US and not Russia, is willing or able to step in and save it. It will finally have to emerge from the ashes. So it will join Iraq, Libya, Syria and other places destroyed by US intervention.
      Orthodoxy, however will survive – preferably with the Ecumenical Patriarchate intact, but even without it. The other churches have already rallied around the Patriarch of Moscow as standing for and maintaining canonical order; and around Metropolitan Onuphry of Kiev as a victim of profound injustice, revealing Christ suffering in the midst of persecution. So thanks to US policy, Moscow emerges strongly as the moral leader of the Orthodox world. Poetic justice.
      But you, State Department, will have the blood of the little Ukrainian grandmothers and old men on your hands and your heads. And you will have to answer for your decisions and actions before God. Or do you even care?
      Metropolitan Jonah
      October 12, 2018
      Metropolitan Jonah is a bishop within the Russian Orthodox Church Outside of Russia, the former Primate of the Orthodox Church in America, and a native born American.
       
      HOUSANDS WILL DIE – The Coming Schism in Orthodoxy: “Repent, and Stop This Insan
    • Од Милан Ракић,
      Dočekao sam ga u krevetu. Retko spavam popodne, ali posle višednevnog a celodnevnog rada stigao me neki umor. Ne znam od čega. A od čega sve ne? Ručao, prilegao i zaspao.   Drmusanje. A?!? Pitam.   “Ti spavaš, a oni poleteli”, kaže ćerka.   Ko bre?   “Avioni NATO, počelo je”.   Pa neka su, neka svako radi svoj posao. Ustajem, popijem kafu, pozdravim se sa porodicom i mojim Zemuncima, komšijama i krenem na svoj posao.   A posao mi je u centru grada, u Miloša Velikog, zgrada Đeneralnog štaba Vojske SCG, sprat valjda beše četvrti, Sektor RV i PVO, Uprava avijacije, odeljenje za to i to. Pustoš, mrak, nikoga na ulicama. Čekam 95-icu da se prevezem do grada, nema je. Moram taksijem, nema druge. Dok gamižemo ka gradu razmišljam o mojim kolegama u jedinicama Avijacije. Koliko li njih nikada više od večeras neću videti? Da li će i mene iko videti više ikada? Jebiga.   Okupljamo se polako. Kada smo se kompletirali, odrediše se smene za dežurstvo na komandnom mestu Vrhovničke komande, pa ajd razlaz kućama, ostaju samo oni u sistemu, ostali voljno do ujutru, da nas ne pocmekaju prvo veče-tu na gomili.   Nazad do Zemuna opet taksijem, jezivo zavijaju sirene...   U dvorištu zemunske kuće, u gornjem gradu gde sam sa porodicom živeo kao podstanar muk. Pogašena svetla, svetle samo televizori. Samo omatoreli pas Benko požele mi dobrodošlicu i poljubi mi ruku vlažnom njuškom.   Palim svetlo i pozivam komšije na kafu. Negoduju: Gasi svetlo, kakva te kafa snašla, padaju bombe, gađali ovo-ono... Panika.   Uzalud sam mesecima pre toga pripremao porodicu i komšije da ovaj dan dočekaju spremni i mirni. Uzalud sam ih ubeđivao da se neće ponoviti April 41-e, da će to biti jedan drugačiji rat, da neće padati tepisi bombi neselektivno otkačenih, da... Uzalud sam odštampao i umnožio materijal: Iskustva iz operacije “Pustinjska oluja” u Iraku i dao im da čitaju, strah je nadvladao. Podgrevan uporno sa malih ekrana.   Rakijica, pa krevet-nema druge, sutra je novi dan. Pos’o je pos’o.   Tako je to počelo, mene što se tiče. Ta bitka u kojoj Vojska nije poražena, u ratu koji je Država započela i izgubila.   I trajalo koliko je trajalo, a odužilo se bogami.   Slava svima koji se jednoga dana nisu vratili. Sa posla, sa pijace, sa mosta, sa voza, sa njive...iz kupatila.   Ne ponovilo se. Nikada i nikome.   Srećko PRENTOVIĆ, FB
    • Од Милан Ракић,
      U nas se, obrni osvrni, u obećanjima ne štedi. Pa kome onda dati glas? Predlažem da se glasa za najmanje zlo ma koliko se od njega distanciraju oni mladi pametni ljudi i oni stariji kojima je pamet prošla, hteli ne hteli, podržavaju veliko zlo.

      Prolog
      „Ah, babo, babo, kupi mi, babo,
      pečenja kupi jarećeg...“
                         Đura Jakšić, 1872.
       
      Radnja
      Da li metroizovni izbori mogu dovesti do metroizacije Beograda. Mogu, pod uslovom da se ne probudite (daleko bilo) a zaspali ste sanjajući da se vozite u metrou beogradskom!
      A kad je reč o obećanjima, pamet se povlači. Ono što ovih dana sa obećanjima čine beogradski političari naliči na ona novogodišnja obećanja koja često dajemo sami sebi: da ćemo od nove godine prestati da pušimo, da ćemo preći na dijetu, da ćemo ovo i ono i da nećemo ni ono a ni ovo. Pa vi sad vidite. I izaberite laž u koju ćete poverovati. No, da ne budemo nepravedni. Zar toliko ljudi veruje u obećani raj, a raj je onostrana stvar, pa zbog toga ljudi ne gube veru u nekog boga. Ako verujemo popovima, a što ne bi i političarima? Uostalom zar se toliko ljudi nije nadalo da će doživeti komunizam. I obistinilo im se, ako ih je sv. Petar u raj propustio.
      Šta da radim kad najvolem da mi se obeća ono što želim, ono što mi najviše treba ili ono što mi svi kažu da mi baš to treba. A oni moji znaju šta mi treba, zato i glasam za nji. Dobro, nije da mi je napotrebitiji baš metro. Osim onog od Mladenovca do Terazija (ko misli drukčije nek proba da se ukrca u autobus na pomenutoj relaciji, i obratno).
      Moj psihoterapeut mi objašnjava da je tu kvaka u identitetu mojih želja i njihovih obećanja i da ih ja glasanjem nagrađujem što su pogodili ono što želim. Jeste, nije da nije. I psihić je pogodio, svaka čast svima. Ko najviše pogodi taj dobija, ko onomad na vašaru: „Ko nabije taj dobije!“
      I Kolumbo je kraljici Izabeli I od Kastilje obećao Indiju, a dobismo Ameriku. Šta ćete, Navigare necesse est, vivere not est necesse. Pa sad kažite „Obećanje ludom radovanje“. A sudeći po toj narodnoj istini na našim izborima samo ludaci uvek nešto dobiju. 
      Za koje obećanje glasati kod ovolike količine velelepnih obećanja. Vidimo da one partije čije su izborne šanse nikakve obećavaju naveliko jer znaju da nikada neće doći u poziciju da ih neko propituje zašto nisu ostvarili ono što su obećali. Ona partija čije su izborne šanse velike, takođe deli obećanja šakom i kapom jer se zna da niko neće smeti da pita zašto nije ostvareno ono što je obećano.
      U nas se, obrni osvrni, u obećanjima ne štedi. Pa kome onda dati glas? Predlažem da se glasa za najmanje zlo ma koliko se od njega distanciraju oni mladi pametni ljudi i oni stariji kojima je pamet prošla, hteli ne hteli, podržavaju veliko zlo. Dakle, valja glasati za najmanje obećanje. Zato ću ja svoj glas dati obećivačima metroa od Mladenovca do Terazija, pa nek košta kolko košta!
      I na kraju da kažem da Narod Srbski, Narod Nebeski zaslužuje Nebesku Srbiju i Beograd na vodi i po njemu gondole i gondolijere i gondole nad njim od Kalimegdana do Ušća, a možda i do Ratnog ostrva i kanal Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more i hleb za tri dinara i gratis doktorate i Kosovo i Metohiju i prijem u Evropu i kneza Grigorija Potemkina za šefa izbornog štaba omiljene partije. Važno je da se narod raduje, pa zašto bi ludost tome bila prepreka!

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...