Jump to content
Ćiriličar

Има ли на ПБФ-у у БГ јеретичких учења?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 3 минута, Trifke рече

Mnogo je više njih posle dolaska upisalo fakultet jer su osetili da mogu da budu vladike ili u gorem slučaju igumani.

Nije mi samo jasno zašto su uopšte dolazili u manastir ako su već toliko željni vlasti i moći...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

Nije mi samo jasno zašto su uopšte dolazili u manastir ako su već toliko željni vlasti i moći...

Pa gde ćeš bolje mesto za zadovoljenje tih želja. (Ista ti je stvar i u ženskim i u muškim) No, da napomenem da ima i nešto svetlih primera ali malo, makar ih ja malo znam. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Neko ovde pomenu da se mali broj teočoga odlučuje za monaštvo. Možda nebi bilo loše da se postavi pitanje zašto. U Srbiji imamo pojavu koju možemo nazvati "jeromonaštvo". Veoma je mali broj monaha. Obično oni koji su monasi su bez fakulteta (mada ima i zlatnih izuzetaka). Problem je što kao monah, teško možeš da budeš "duhovnik" osim ako te ne poguraju ili nisi harizmatičan. Osim toga malo je pravog monaštva i primera na koje se može neko ugledati. (Makar kod nas). 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Trifke рече

Neko ovde pomenu da se mali broj teočoga odlučuje za monaštvo. Možda nebi bilo loše da se postavi pitanje zašto. U Srbiji imamo pojavu koju možemo nazvati "jeromonaštvo". Veoma je mali broj monaha. Obično oni koji su monasi su bez fakulteta (mada ima i zlatnih izuzetaka). Problem je što kao monah, teško možeš da budeš "duhovnik" osim ako te ne poguraju ili nisi harizmatičan. Osim toga malo je pravog monaštva i primera na koje se može neko ugledati. (Makar kod nas). 

… kaze iskusenik u manastiru … koji se podvizava na forumima I time sjajan primer daje teolozima koji se ne odlucuju za monastvo… a tek sto je zedan krvi, … Boze nas sacuvaj I sakloni.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, "Tamo daleko" рече

… kaze iskusenik u manastiru … koji se podvizava na forumima I time sjajan primer daje teolozima koji se ne odlucuju za monastvo… a tek sto je zedan krvi, … Boze nas sacuvaj I sakloni.

12:smeha:12:smeha:12:smeha:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Господе Исусе Христе

помилуј нас и свет Твој

         Ако припадаш клану, све ти је дозвољено, и бићеш кован у звезде. Ако ниси, мораш бити и оно што ниси. Клан ће стално деконструисати твој лик, и мрцварити те. И тек ће те једнога дана други васкрсавати на неком другом месту. Али теби нека је свеједно, и сада и тада.

Господе Исусе Христе

помилуј ме и свет Твој

         Протестантско-секташки, нецрквено-непредањски, и атеистичко-пропагандистички опис Православне Цркве од стране свештеника Владана Перишића гласи:

"Багодат дјелује кроз институције државе"

...је завршна изјава у оквиру мога дијалога са Владаном о односу Цркве и државе због којег сам га одбацио. Мада је то само детаљ, у кругу око њега се могло чути још теологумена о суверену као спољном епископу, која поткрепљују горње наводе.

Има тога у изобљу, али и у животу заједнице и у развоју личности унутар заједнице, не бих да будем индискретан, али ако неко на примјер стрпа неког у гепек па га мучи и тјера да буде побожан и поштен - тивра лову од шеме - то није препрека да се одмах причести јер то се није десило у Цркви, и нема везе. Ако неко ипак неком у оквиру заједнице обљуби жену или дјевојку, па макар служио у олтару и то се и дозна, острањује се онај ко је мање добар са кликом....

Сад таква расуђивања су ипак посљедица неких убјеђења

Мало сам био сликовит, ставио сам болдован и навод, ако неко од апологета жели да полемише по том питању.

Теоретски просто на сваком се кораку осјећа недостатак, и добро је да се то претресе, јер то је више " играмо се Цркве" него Црква, зато сада перципирају да су "на путу" а не у Истини, јер заиста и нису. (То свједочи и мој живот)

Са друге стране утицај у јавности, власти је обрнуто пропорцијоналан стварним еклисиолошим димензијама, и сад се одржавају прије на политичкој олигархији него на благодати и покајању.

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Još jedan bespotreban tekst na koji se nameće nezaobilazna rasprava ...

Pa nek mi neko kaže da Episkop Maksim greši kad kaže " Osnovni problem srpske crkvene stvarnosti ne leži u „lipsandriji”, niti u nedostatku ljubavi, nego u odsustvu opštenja koje vodi do težih nesporazuma i nepoverenja. Valjda je zbog toga svako episkopsko sasluživanje u drevnoj crkvi bilo izraz sabornosti. Čudi to što episkopi 21. veka, u eri olakšane komunikacije, ponekad nisu u stanju da jedni drugima predoče šta rade. "

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Господе Исусе Христе

помилуј ме и свет Твој

Са освештаним входом или литијом богословља кроз векове све је било у реду док није наступило његово вавилонско ропство. Затим је наступио период повратка Оцима, када се помислило да смо се његовога ропства ослободили. Међутим, уместо слободе појавило се богословље као зизјуловштина. Тако, ми данас имамо богословље као зизјуловштину, и опет нисмо слободни.

Господе Исусе Христе

помилуј нас и свет Твој

Реокупација српског богословља, је ипак исто старо ропство западној метафизици, и метафизичкој теологији, онтологији, избављење несебично помажу Хајдегер и Ниче!

На питање сада докторанта у Хајделбергу, а тада најбољег студента ПБФ покојном Жарки Видовићу: Како стоји са личношћу у метафизичкој традицији?  Жарко одговара: У почетку је није било, а на крају се открило да је нема.

Ћириличар нема времена да пише "Етика а не онтологија", а немам ни ја, јер ратујемо о своме руху и круху, али ако треба подупирати супротне ставове има плата за хиљаде, ипак се задовољно смјешкамо.

Господе Исусе Христе молитвама владике Давида помилуј нас

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Trifke рече

U Srbiji imamo pojavu koju možemo nazvati "jeromonaštvo"

Поред Дечана и Ковиља је не знам има ли у српским земљама манастира са 10-так монаха? Нисам сигуран али кажу да Сретењски манастир у Москви има око 500 калуђера, да Дивево (где је св. Серафим) има око 400 монахиња. Манасир св. Јелисавете у Миснку је цео један град са више храмова, скитова, испосница и радионица где ради 100-ине људи. Кажу да Румуни имају јако озбиљно монаштво са више 100-тина монаха по манастирима.

Ми Срби увек 2 Србина 3 мишљења. По оној "ој неслого кћери адске змије, где б' живела да Србина није".

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Ćiriličar рече

Поред Дечана и Ковиља је не знам има ли у српским земљама манастира са 10-так монаха? Нисам сигуран али кажу да Сретењски манастир у Москви има око 500 калуђера, да Дивево (где је св. Серафим) има око 400 монахиња. Манасир св. Јелисавете у Миснку је цео један град са више храмова, скитова, испосница и радионица где ради 100-ине људи. Кажу да Румуни имају јако озбиљно монаштво са више 100-тина монаха по манастирима.

Ми Срби увек 2 Србина 3 мишљења. По оној "ој неслого кћери адске змије, где б' живела да Србина није".

Upravo tako! Nema se sta dodati ili oduzeti. (premda be se mogla otvoriti nova tema!)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Je l' i tu radi veza, k'o i svugde?

А с друге стране рукополажу се и постављају на парохије људи без дана богословске школе а камоли факултета. Тако се црква све више приближава држави и њеном начину бирања кадрова. Катастрофа.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Srdjan61 рече


А с друге стране рукополажу се и постављају на парохије људи без дана богословске школе а камоли факултета. Тако се црква све више приближава држави и њеном начину бирања кадрова. Катастрофа.

Симонија је јерес на БФ?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Ćiriličar рече

Поред Дечана и Ковиља је не знам има ли у српским земљама манастира са 10-так монаха? Нисам сигуран али кажу да Сретењски манастир у Москви има око 500 калуђера, да Дивево (где је св. Серафим) има око 400 монахиња. Манасир св. Јелисавете у Миснку је цео један град са више храмова, скитова, испосница и радионица где ради 100-ине људи. Кажу да Румуни имају јако озбиљно монаштво са више 100-тина монаха по манастирима.

Ми Срби увек 2 Србина 3 мишљења. По оној "ој неслого кћери адске змије, где б' живела да Србина није".

Imaš Ostrog i Studenicu. A ovo o 2 Srbina i 3 mišljenja si potpuno u pravu. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Trifke рече

Imaš Ostrog i Studenicu

Ма добро, да...мало карикирам, подрзумева се, има дивних заједница, рецимо Суково...ипак је мала бројност...има у ЦГприморској код Рафаила у Будви...има Завала у Ерцеговини (отац Василије чудо од човека љубави) и тако...него малобројни смо. Монаштво је неко огледало духовне снаге помесне Цркве (условно). Кад рече Студеница, могао би Тихон на ПБГ да мало освежи...треба калуђере добре и учене да тамо буду део свог монашког века, пре епископоства...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Ćiriličar рече

Ма добро, да...мало карикирам, подрзумева се, има дивних заједница, рецимо Суково...ипак је мала бројност...има у ЦГприморској код Рафаила у Будви...има Завала у Ерцеговини (отац Василије чудо од човека љубави) и тако...него малобројни смо. Монаштво је неко огледало духовне снаге помесне Цркве (условно). Кад рече Студеница, могао би Тихон на ПБГ да мало освежи...треба калуђере добре и учене да тамо буду део свог монашког века, пре епископоства...

Pa nebih se složio za sve koje si nabrojao. Mislio sam po broju. Nisam govorio o kvalitetu. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од uomo del Ve.Te.,
      Већ сам неколико пута о томе писао овде: о медијима (папирним новинама, интернете порталима/страницама)... као и о дигитализацији на светском нивоу, као и о томе како на Западу (свака држава као и верске заједнице) већ увелико раде на томе да направе стратегију/визију како да заузму најбољи могући положај и да заштите своје интересе....
      Е сад... сведоци смо сви учесталих напада на Цркву као и поједине људе који воде Цркву... дакле тренутно СПЦ је у таквој позицији да чека кад ће неко (неке новине) да избаце нешто, ово или оно али у већини случајева негативно.... не улазим у то дали је извештавање тачно (истина) или није.... имамо примере где су вођени судски процеси против лажних извештавања неких новина и где је доказано да то што је писано није истина.....знам једног чоека' као и још неке људе који су контактирали путем електронске поште новине Курир и доказима указивали на нетачност извештавања и замолили да се вест само уклони и никаквог одговора повратне рекације било које врсте, са оваквим зна се како се ствари решавају....
      Дакле, код нас новине или ТВ станице који су често у страном власништву свакодневно обликују  умове наших људи свих узраста.... пласирају информације према нечијем интересу, циљевима итд....
      Зашто све ово горе пишем?
      Сад шта ћу написати многима од вас ће звучати вероватно чудно и неприхватљиво/контроверзно....по мени СПЦ би требала да има најмање троје или четворе новине (штампане и електронски формат)  различитог калибра... тако да на дуге стазе планираном стратегијом затвори стави под кључ новине као што су курир и још неке друге новине... према томе не треба оставити простора разбојницима/плаћеницима да уништавају наш народ..... исто тако по мени СПЦ би требала имати ТВ станицу која ће ићи 24h, ТВ Храм је одлична идеја и доста лепо ради, али ту има још простора за даљу мисију/рад...
      Овде неки који воле сентименталије/гуруистичко/сентиш Хришћанство рећи ће: јојјјј мој духовник би те сад екскуницирао, или доделио епитимију за ово што си горе написао... итд...
      Као и до сад што сам писао овде, непишем све ово напамет вез упоришта....ДАКЛЕ/АЛИ кад човек чита текстове Отаца Ране Цркве може се видети увек једна отвореност спремност код отаца за делање/рад за активности да се у сваком моменту заштити паства/народ као и интереси Цркве -- дакле потези Отаца Ране Цркве су биле чак понекад контроверзне у њихово време -- на пример да човек узме само Кападокијце у обзир....
      Код нас имамо ситуацију: Човек иде ујутро или у току дана да купи себи (за продицу) нешто и хоће уз све то да купи новине, ово је више " безазлени" ритуал код великог броја нашег народа... Зашто не понудити алтернативу људима?  Наш велики чоек, Свети Саво да није понудио крсну славу као алтернативу пастви/народу ко зна како би се ствари одвијале....
      Разборитом/разумном чоеку' не треба пуно па да дођете до закључка да је већина новина код нас буквално дно дна по свим параметрима,  само да споменем један детаљ код нас у новинама често/увек се среће а то су сензационалистички наслвои... ако на пример:  "Тај и тај или та и та је урадио/ла то од чега се леди крв у жилама..."  И да не говорим о другим гадостима које се свакодневно налазе у новинама....
      Ево не треба вам познавање језика да би уочили разлику, колико су пристојније новине на Запад, кажем не треба вам познавање језика довољно је да отоврите очи добро и да погледате, ето упоредите ове новине са било којим новинама код нас па сами закључите:
       
      Француска:
      https://www.lefigaro.fr/
      https://www.lemonde.fr/
      Италија:
      https://www.repubblica.it/
      https://www.corriere.it/
      Аустрија:
      https://www.diepresse.com/
      https://www.derstandard.at/
      Енглеска:
      https://metro.co.uk/
      https://www.thesun.co.uk/
      Немачка:
      https://www.spiegel.de/
      https://www.bild.de/
      Поздрав за све људе добре воље
      P.S.
      Шта ви мислите, да ли би СПЦ требало да има барем једне новине (папирне/електронске) ако не више?
    • Од Поуке.орг - инфо,
      "Народ кога вечерас прогоне и туку - то је наш заједнички народ - који истовремено чини и државу и Цркву", поручио је ректор Цетињске богословије.     Полицијски и судски органи црногорске власти превршили су сваку мјеру својим насилним понашањем и очигледном једностраношћу и селектовношћу у поступању, поручио је ректор Цетињске богословије, Гојко Перовић   "Позивамо их да престану са насилним понашањем према мирним и ненасилним протестима. Међу повријеђенима вечерас има и дјеце - а све је то грађанство које је само прије мјесец-два мирно и достојанствено исказивало свој протест. Отуда је јасно да је неправда коју власт дистрибуира превршила сваку мјеру", казао је Перовић у изјави достављеној "Вијестима".   Он оцјењује да власт од почетка епидемиолошке кризе поједине здравствене мјере користи за прогон Цркве.    "О томе смо недавно, документовано и стручно, обавијестили јавност, а ускоро ћемо на конференцији за штампу изнијети све детаље о неправди и противтаконитом чињењу против владике Јоаникија и никшићког свештенства. Позивамо их да се уразуме. Народ кога вечерас прогоне и туку - то је наш заједнички народ - који истовремено чини и државу и Цркву. Нека га оставе на миру. ", поручио је Перовић.   Он је тражио да се моментално престане са "противзаконитим и неоснованим држањем" владике Јоаникија са свештенством у притвору.     Извор: Вијести
    • Од obi-wan,
      https://srpskipravnickiklub.rs/2020/04/16/ima-li-nesto-trulo-u-drzavi-svedskoj.html
      ...
      16.4.2020. • Бранислав Ристивојевић

      Пандемија КОВИД-а која је захватила скоро цео свет довела нас је у ситуацију да можемо да посматрамо различите приступе које имају различите државе у решавању последица које она изазива. Ти приступи варирају у широком спектру од крајње рестриктивних као што је индијски (потпуни полицијски час за милијарду људи) до крајње либералних као што је шведски (контролисано заражавање становништва у сврху постизања имунитета). Будући да је већина здравствених власти реакцијом ближа Индији него Шведској, критика коју шведске власти трпе да се поигравају са јавним здрављем заслужује пажњу. Колико је ова критика основана?
      Савремена епидемиологија помаже владама да изврши избор мера здравствене политике које ће предузети у некој пандемији на основу математичких модела који прорачунавају која мера ће имати највише дејства. Ти модели параметре које сматрају релевантним за прорачун траже у карактеристикама болести или друштва у којем она влада. Када је болест у питању недостају сазнања о њеним најелементарнијим карактеристикама, нпр. како се све шири болест (осим капљично), колико вирус преживљава у ваздуху, води или контактним површинама и колико су маске делотворне (нарочито на отвореном). Када су у питању карактеристике друштва од значаја за ове моделе највећи проблем су оне специфичне, које и најбољи од модела не могу да захвате: одговор становништва на болест условљена његовим здравственим, санитарним или прехрамбеним навикама и културом, демографске разлике (структура и распоред становништва) или разлике у друштвеним појавама (структура породице, природа социјалних веза итд.) које су важне за ширење болести итд.
      Управо одређене специфичне карактеристике шведског друштва говоре у прилог тезе да њена стратегија није потценила болест. Густина насељености Шведске је 4 пута мања од шпанске и 10 пута мања од италијанске. Има само једну агломерацију (Штокхолм) са око 1,5 милиона становника: остало станоништво живи раштркано у мањим срединама. За разлику од Италије или Шпаније етнички је хомогена (91% становника су пореклом Швеђани) а друштво је у класном смислу егалитарно (скоро 90% људи живи од плате) па нема мањина које у правилу чешће оболевају. Има 20% већи БДП од Италије и 40% од Шпаније, што говори да има здравије становништво (богатство је најважнији социјални чинилац здравља). Породица није проширена (различите генерације не живе заједно), деца се рано осамостаљују, а чест је случај самохраних родитеља, па је просечан број укућана можда и најмањи у Европи. Социјална дистанца између људи је самом културом већ велика јер су људи, у односу на Медитеранце, по природи интровертни.
      Податке о свакој појединој карактеристици болести или друштва, тзв. „инпуте“, епидемиолозима достављају клиничари који се на терену боре са болешћу или статистичари. Нажалост, и они су недовољни. Наиме, ова болест је толико нова да математичка епидемиологија скоро да нема с чим да напуни моделе. Они се пуне скоро искључиво подацима из држава које су се већ избориле са болешћу (Кина) па су податке обрадиле или су прве биле на удару болести са толико високим бројем оболелих да постоји обиље, необрађених, података (Италија). Ти подаци имају само ограничену употребну вредност када је у питању рачун за Шведску (или Србију). Као и већина других држава Европе Шведска нема податке за најважнији параметар, а то је број заражених у популацији, јер не ради масовно тестирање.
      Закључак је да су параметри модела непотпуни, а подаци недовољни и непоуздани, јер модели не добијају потребне „инпуте“. Из ових разлога нема поуздане процене потребе и делотворности појединих здравствених, социјалних или економских мера.Све ово указује да су предвиђања којaговоре како ће било која земља која не користи полицијски час, да се суочи са хиљадама мртвих, слично Италији или Шпанији, једноставно неоснованa.
      Од свих карактеристика болести које модели користе најважнија који недостаје за било какву озбиљну процену ефикасности мера јесте обим болести у популацији. Када би се масовно тестирало знало би се следеће: а) ко је међу онима који немају симптоме болести већ био заражен, односно колико је већ људи имуно на болест; б) колика је стварна смртност код ове болести, односно колико је опасна. Ово су најважније карактеристике болести којeсу неопходнeза закључак да је полицијски час за сво становништво (а то је практично карантин јер су људи затворени) боља мера од контролисаног пуштања да болест циркулише у популацији која није посебно угрожена. Ако је смртност релативно мала, а проценат оболелих без икаквих симптома тј. имуних релативно велик, карантин је бесмислица јер се контролисаним заражавањем тешко достиже граница способности (број фамозних респиратора) иоле уредног здравственог система да лечи оболеле људе. Ова граница се изражава бројем кревета у болницама, а не бројем заражених! Циљ сваке разумне здравствене политике код заразних болести јесте заражавање популације јер је то једини начин за постизање имунитета популације како би се оно вратило редовном животу. Имунитет се постиже било вештачки вакцином, било природним путем. Неко ће приговорити да код друге људи умиру. Наравно, али не треба бити у заблуди да прва нема смртних последица. Будући да сва медицинска средства имају своје котраиндикације у виду оболевања и смрти, рачуницу треба избалансирати смртним исходима изазваним новом вакцином. Она ће бити већа од просечне јер ће вакцина за КОВИД бити развијена и тестирана на брзину, што повећава могућност грешке, па самим тим и контраиндикација у виду смрти.
      Ако је делотворна вакцина по свим проценама годину и по далеко, питање на које мора да одговори свака власт која се определи да је чека јесте да ли има луксуз да толико дуго држи становништво у карантину? Шведска ће ако настави да истрајава на стратегији контролисаног заражавања имати релативно брзо достигнут имунитет у већем делу становништва и без вакцине. Државе које спроводе потпуни карантин у виду полицијског часа нису у стању да развију имунитет у становништву па ће самим тим поново бити подложне овој епидемији када се она врати следеће зиме. Тадаће опет морати да уводе полицијски час, што ће опет водити још већем паду у националним економијама јер ће ова мера бити уведена у окружењу последица првог карантина. То су испражњене државне касе и огромне масе свеже незапослених. То је рецепт за потпуну пропаст. Лажна је теза да се овим различитим стратегијама борбе са болешћу бира између становништва и привреде. Потпуни карантин, наиме, потпуно уништава народну привреду јер је потпуно зауставља (овде су даља објашњења потребно само магарцима). Уништена народна привреда води општем сиромашењу становништва, а оно је најважнији и најснажнији фактор сваковрсног, и душевног и телесног, оболевања становништва (ако су овде некоме потребна даља објашњења онда је он већ обермагарац). У коначном свођењу обрачуна потпуни карантин ће имати далекосежнији утицај на смртност популације од контролисаног заражавања. Код карантина народ ће дуго времена умирати од свих могућих болести, код контролисаног заражавања само од једног у кратком року.
      Само за оне који аматерски посматрају епидемиологију свака пандемија представља искључиво здравствени проблем. Здравствена политика једне одговорне државе се у првом реду састоји од мера социјалне и економске политике јер свака епидемија има своју социјалну и економску димензију. Државе које предузимају социјалне и економске мере у стању епидемије без правих података о карактеристикама болести са којом се суочавају и без процене дугорочног утицаја тих мера на друштво ће изгубити битку не само са КОВИД-ом већ са свим болестима. Разуман епидемиолог би схватио да у борби са болешћу за коју нема нити вакцине нити лека, избор који неке власти имају није између добра и зла, већ између два зла: брзе смрти малог броја људи или агоније великог.Мање је зло пустити да се болест рашири у општој популацији, а усредсредити ресурсе на заштиту ризичних група у њој, него учинити сву популацију подложну читавом спектру болести које прате сиромаштво.
      Свако ко доноси здравствене мере у оваквој ситуацији мора имати на уму да је епидемиологија у првом реду статистика. Тако је она наука великих бројева: становништво је њој на првом месту, појединцима се она не бави. Што се већи део популације заштити имунитетом на што дужи рок, то се боље савладавају трајне друштвене и економске последице епидемија.
      Да парафразирам Стаљина: смрт једног човека је трагедија, живот хиљада је успешна епидемиологија.
    • Од Тражитељ,
      Интересује ме колико нас уопште има, да ли смо већина, а ови други су само бучнији, или нас је тако мало да треба да престанемо да се заваравамо да смо уопште чланови СПЦ?
      Говорим из своје перспективе. Овај форум је постао место којим се константно саблажњавам у ове дане поста, и та саблазан не долази од атеиста или слободних дискутаната, него од оних који себе представљају као последњи стуб хришћанства и оно што СПЦ јесте. Не видим љубав, не видим одговорност, не видим здрав разум, само инат, тврдоглавост, сујету и ликовање. Чак ми се и причешће у таквој идолопоклоничкој интерпретацији згадило, да више нисам сигуран да ли онај од кога га узимам и они са којима га заједно узимам, уопште делимо исту веру и верујемо у истог Христа, ето докле то иде.
      Досадило ми је да се браним да сам ипак православац, да се пред ревносницима константно смањујем и смирено покушавам да им објасним да нити сам протестант, нити непријатељ цркве, нити трол, нити провокатор. Чини ми се да сам овај форум доживљавао као лепше место док нисам ступио у непосредан разговор са поприличним бројем његових чланова. Преци су ми очували православље, са једне стране под исламским притиском, са друге под католичким, сви заједно под комунистичким, а ја сам пред искушењем да га оставим због онога шта сам присиљен да гледам изнутра, и да, као и већина Срба, кренем само да негујем неки свој лични хришћански кодекс, у цркве улазим само као у музеје националне историје и културе, а СПЦ користим само као сервис за крштење, венчање и сахране, којима ћу поштено да платим све те услуге, али ништа више сем тога да имам са њима.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...