Jump to content
Милан Ракић

"Исус између ислама и хришћанства" - јавна дебата [НАЈАВА]

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 18 минута, Поуке.орг инфо рече

 

Ево гледам и мислим да је ова дебата лоша по Угрина, да јој није дорастао!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Haralampije рече

Ево гледам и мислим да је ова дебата лоша по Угрина, да јој није дорастао!

Zabagovao Ugrin. Treba mu pola sata da se seti jednog imena.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Вукашин рече

Zabagovao Ugrin. Treba mu pola sata da se seti jednog imena.

Значи баш ме љути ал" баш љути ово Угриново као што рече ти баговање. Са друге стране мислим да дебате нашијех и муслиманских теолога треба водити са благословом мисионарског одјељења уз припрему и кординацију са истим

Share this post


Link to post
Share on other sites

У дискусији да муслиманским теолозима постоји једно основно правило - не дозволити им да дискусију зидају на својим начелима и аксиома. Затим, ме дозволити им да вас увуку у гађање цитатима. То нису аргументи већ секташко конструисање. Њима треба најпре треба објаснити шта је то хришћанство и на којим начелима почива. Да ми нисмо религија Књиге која је пала с неба, да је Библија надахнут а не од Бога диктиран текст. Они о тим основним стварима појма немају. Зато је овај Џевад питао Мирољуба одакле посланице апостола Павла у Библији.. Е кад им се поставе начела хришћанства, онда се улази у дискусију. А не да он начелима ислама, који су дијаметрално супротни, тумачи и критикује хришћанство. Угрин је мислим ово пропусти, допустио да саговорник дискусију води искључиво начелима ислама и да се зато Угрин све време брани. Ја бих му врло радо објаснио од којих је све јеретика Мухамед покупио све то што о Христу пише у Курану. Па бих га онда питао, на пример, ако Мухамед није плагирао, одакле онда речи, иначе у исламу омраженог апостола Павла у Курану - да Бог онима који га љубе припреми оно што око не виде, ухо не чу и у срце човечије не уђе? Па бих му онда показао да његова логичка спекулација, ма била чак и формално исправна, не може да буде мера суду о Богу. Па бих му навео пример да логика пуца чак и у природи овога света - квантној физици, а камоли у оностраној природи несазнајног Бога. Итд... Па бих га питао да ли је Бог љубав? Па ако каже да јесте, питао бих зашто те речи нема у Курану? И кога је Бог љубио док не беше света? Итд, итд,... 

Можда једном и одлучим да обновим старе дискусије које су биле пре неколико година овде на форуму. :)

Али, само ако успем да себи дам одговор на питање - чему?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Александар Милојков рече

У дискусији да муслиманским теолозима постоји једно основно правило - не дозволити им да дискусију зидају на својим начелима и аксиома. Затим, ме дозволити им да вас увуку у гађање цитатима. То нису аргументи већ секташко конструисање. Њима треба најпре треба објаснити шта је то хришћанство и на којим начелима почива. Да ми нисмо религија Књиге која је пала с неба, да је Библија надахнут а не од Бога диктиран текст. Они о тим основним стварима појма немају. Зато је овај Џевад питао Мирољуба одакле посланице апостола Павла у Библији.. Е кад им се поставе начела хришћанства, онда се улази у дискусију. А не да он начелима ислама, који су дијаметрално супротни, тумачи и критикује хришћанство. Угрин је мислим ово пропусти, допустио да саговорник дискусију води искључиво начелима ислама и да се зато Угрин све време брани. Ја бих му врло радо објаснио од којих је све јеретика Мухамед покупио све то што о Христу пише у Курану. Па бих га онда питао, на пример, ако Мухамед није плагирао, одакле онда речи, иначе у исламу омраженог апостола Павла у Курану - да Бог онима који га љубе припреми оно што око не виде, ухо не чу и у срце човечије не уђе? Па бих му онда показао да његова логичка спекулација, ма била чак и формално исправна, не може да буде мера суду о Богу. Па бих му навео пример да логика пуца чак и у природи овога света - квантној физици, а камоли у оностраној природи несазнајног Бога. Итд... Па бих га питао да ли је Бог љубав? Па ако каже да јесте, питао бих зашто те речи нема у Курану? И кога је Бог љубио док не беше света? Итд, итд,... 

Можда једном и одлучим да обновим старе дискусије које су биле пре неколико година овде на форуму. :)

Али, само ако успем да себи дам одговор на питање - чему?

Sad idem u offtopic, ali kad si vec spomenuo, zanimljivo zvuci pitanje :D Koga je Bog ljubio dok ne bese sveta?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, Tragalac рече

Sad idem u offtopic, ali kad si vec spomenuo, zanimljivo zvuci pitanje :D Koga je Bog ljubio dok ne bese sveta?

Отац је љубио Сина у Духу Светоме - вечно. Бог је Отац - релационо биће - рађа Сина и исходи Духа Светога. Вечна и нераздељива Тројица у Јединици и Јединица у Тројици. Тајна је ово велика. Људска логика, са којом је муслимански теолог навалиг, не може да опстане у квантној физици, а камоли у тајнама божанским. Када бих му причао да у тзв. суперпозицији електрона, овај (електрон) пролази у исто време кроз два различита прореза и да има дуалну природу (честица и талас), питао бих да ли то може да схвати?

Share this post


Link to post
Share on other sites

А ако би кренуо са цитатима, па она њихова тврдња да Христос нигде (у Јеванђељима) не каже да је Бог, питао бих га а шта је хтео са овим да каже:

Цитат

Говорећи окупљеним људима о праоцу Авраму, Христос каже: Аврам, отац ваш, био је рад да види дан мој, и виде и обрадова се (Јн. 8, 56). Они га зачуђено питају: Још немаш ни педесет година, а Аврама си видео? (Јн 8, 57), на шта им Христос одговара: Заиста, заиста вам кажем: пре него Аврам настаде, ја јесам (Јн 8, 58).

Шта значи да Он јесте пре него Аврам настаде, ако је Аврам живео неких 1800 година пре ових његових речи? Како то Он јесте пре 1800 година?

Затим бих га питао, зашто Христос није исправио апостола Тому када га је видео и додирнуо и рекао: Господ мој и Бог мој! (Јн 20, 28)?

Онда би он вероватно почео причу како су хришћани искривили Јеванђеље - али то је неозбиљан аргумент. Узимати своју Књигу ка меру и бирати од хришћанске Књиге шта ти одговара, а оно што ти не одговора отписати као искривљење - није аргумент и то му не би могло проћи.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 58 минута, Александар Милојков рече

Да ми нисмо религија Књиге која је пала с неба, да је Библија надахнут а не од Бога диктиран текст.

Ово је најбитније. Отуд велике сличности Ислама и Протестантизма.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Александар Милојков рече

У дискусији да муслиманским теолозима постоји једно основно правило - не дозволити им да дискусију зидају на својим начелима и аксиома. Затим, ме дозволити им да вас увуку у гађање цитатима. То нису аргументи већ секташко конструисање. Њима треба најпре треба објаснити шта је то хришћанство и на којим начелима почива. Да ми нисмо религија Књиге која је пала с неба, да је Библија надахнут а не од Бога диктиран текст. Они о тим основним стварима појма немају. Зато је овај Џевад питао Мирољуба одакле посланице апостола Павла у Библији.. Е кад им се поставе начела хришћанства, онда се улази у дискусију. А не да он начелима ислама, који су дијаметрално супротни, тумачи и критикује хришћанство. Угрин је мислим ово пропусти, допустио да саговорник дискусију води искључиво начелима ислама и да се зато Угрин све време брани. Ја бих му врло радо објаснио од којих је све јеретика Мухамед покупио све то што о Христу пише у Курану. Па бих га онда питао, на пример, ако Мухамед није плагирао, одакле онда речи, иначе у исламу омраженог апостола Павла у Курану - да Бог онима који га љубе припреми оно што око не виде, ухо не чу и у срце човечије не уђе? Па бих му онда показао да његова логичка спекулација, ма била чак и формално исправна, не може да буде мера суду о Богу. Па бих му навео пример да логика пуца чак и у природи овога света - квантној физици, а камоли у оностраној природи несазнајног Бога. Итд... Па бих га питао да ли је Бог љубав? Па ако каже да јесте, питао бих зашто те речи нема у Курану? И кога је Бог љубио док не беше света? Итд, итд,... 

Можда једном и одлучим да обновим старе дискусије које су биле пре неколико година овде на форуму. :)

Али, само ако успем да себи дам одговор на питање - чему?

Pa bi ga onda pitao da li Alah ima pocetak? Onda on kaze da nema i ti ga pitas sa aspekta logike da ti objasni kako to nesto nema pocetak. Ovo i nije bila debata vec samo neki razgovor oko cega se Hriscanstvo i Islam ne slazu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Александар Милојков рече

Отац је љубио Сина у Духу Светоме - вечно. Бог је Отац - релационо биће - рађа Сина и исходи Духа Светога. Вечна и нераздељива Тројица у Јединици и Јединица у Тројици. Тајна је ово велика. Људска логика, са којом је муслимански теолог навалиг, не може да опстане у квантној физици, а камоли у тајнама божанским. Када бих му причао да у тзв. суперпозицији електрона, овај (електрон) пролази у исто време кроз два различита прореза и да има дуалну природу (честица и талас), питао бих да ли то може да схвати?

Naravno da ne moze. Kada je Ugrin poceo da ispituje za ajfon i slike onaj se pogubio skroz. Nego, el moze neko da zamisli debatu izmedju ovog mudzahedina i Nikodima? :ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Александар Милојков рече

А ако би кренуо са цитатима, па она њихова тврдња да Христос нигде (у Јеванђељима) не каже да је Бог, питао бих га а шта је хтео са овим да каже:

Шта значи да Он јесте пре него Аврам настаде, ако је Аврам живео неких 1800 година пре ових његових речи? Како то Он јесте пре 1800 година?

Затим бих га питао, зашто Христос није исправио апостола Тому када га је видео и додирнуо и рекао: Господ мој и Бог мој! (Јн 20, 28)?

Онда би он вероватно почео причу како су хришћани искривили Јеванђеље - али то је неозбиљан аргумент. Узимати своју Књигу ка меру и бирати од хришћанске Књиге шта ти одговара, а оно што ти не одговора отписати као искривљење - није аргумент и то му не би могло проћи.

 

A ti bi onda trebalo da mu trazis direktan dokaz da je bas taj deo Jevandjelja sa Tomom iskrivljen. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, grigorije22 рече

A ti bi onda trebalo da mu trazis direktan dokaz da je bas taj deo Jevandjelja sa Tomom iskrivljen. 

Ма да, то пуца као аргумент. Не би мога са мном да га употребљава. Морао би да се држи интелектуалног поштења.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ono sto je jezivo u celoj ovoj prici je da se svih milijardu i trista miliona muslimana trude za dzabe. Kakav sok ce za njega da bude kada ga izvedu na pojedinacni sud i ono izadje sam Hristos koji ce da kaze: Nisam ja tvoj Alah. U seol na vecnu muku. Da li dusa moze da prebledi?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      На основу одлуке председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, поводом обележавања 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату, биће одржан приказ способности Војске Србије „Слобода 2019“, 19. октобра 2019. године од 12 часова, на Аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници.   Планирано је учешће више од 2.400 припадника Војске Србије, 100 борбених и неборбених возила и система и око 25 ваздухоплова.   У првом делу приказа биће представљене способности дела јединица Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, специјалних и јединица Kопнене војске наоружаних и опремљених најсавременијим наоружањем и опремом по концепту “1500+” и донираним средствима из Руске Федерације. Након тога биће изведен дефиле пешадијског, моторизованог и ваздухопловног ешелона. У оквиру припрема за приказ и приказа способности, војни ваздухоплови надлетаће шири рејон Београда од 14. до 19. октобра.   Позивамо грађане да присуствују Приказу „Слобода 2019“ и својим присуством увеличају обележавање 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату.  
    • Од Логос,
      У суботу, 12. октобра, Света Црква прославља Преподобног Киријака Отшелника. Тим поводом, у емисији Пирг разговарали смо са катихетом др Ивицом Живковићем о разлици између хришћанско-аскетске праксе отшелништва и све присутнијег проблема са којим се суочава модерно човечанство - бекства од стварности.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Извор: Радио Глас
    • Од Милан Ракић,
      Свечаност поводом промоције најмлађих официра Војске Србије биће одржана у суботу, 14. септембра 2019. године, испред Дома Народне скупштине Републике Србије, у 11 часова.

      Генерална проба свечаности биће одржана у петак 13. септембра, у 19 часова испред Дома Народне скупштине.
      Промоцији потпоручника присуствоваће највише државно и војно руководство, као и бројни гости из земље и иностранства.
      У прве официрске чинове биће промовисано укупно 160 кадета Војне академије и Медицинског факултета ВМА. Војну академију ће завршити 135 кадета и кадеткиња 139. и 140. класе Војне академије, међу којима су три кадета из Оружаних снага Босне и Херцеговине. Медицински факултет ВМА завршиће 25 младића и девојака 5. класе Медицинског факултета ВМА, од којих је једна кадеткиња припадник Оружаних снага Намибије.
      Ради увежбавања протокола свечане промоције, ваздухоплови Војске Србије надлетаће подручје Београда од 11. до 14. септембра.
      Према протоколу свечаности, планирано је да најбољим кадетима Војне академије буду уручене официрске сабље, а најбољим кадетима Медицинског факултета Војномедицинске академије парадни бодежи.
      Програм свечаности ће увеличати учешће авијације Војске Србије и наступи Уметничког ансамбла Министарства одбране ''Станислав Бинички'' и Репрезентативног оркестра Гарде.
      Најбољи кадети 140. класе Војне академије:
      Први у рангу: Стефан Милићевић, општи успех 9,88; студијски програм Војномашинско инжењерство, модул Моторна возила. Рођен 1996. године у Чачку. Други у рангу: Милош Басарић, општи успех 9,60; студијски програм Војногеодетско инжењерство. Рођен 1996. године у Новом Саду. Трећи у рангу: Стефан Рашовић, општи успех 9,58; студијски програм Менаџмент у одбрани, модул Речне јединице. Рођен 1995. године у Приштини. Најбољи на Медицинском факултету ВМА:
      Први у рангу: Стефан Спирић, општи успех 9,96. Рођен 1994. године у Косовској Митровици. Друга у рангу: Јелена Обрадовић, општи успех 9,96. Рођена 1994. године у Београду. Трећа у рангу: Марина Радовановић, општи успех 9,96. Рођена 1994. године у Београду.
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је у среду, 11. септембра 2019. године, на дан празновања Усековања главе светога Јована Крститеља, свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење умировљеног Епископа канадског Георгија, свештенства и ђаконства Епархије бачке.         Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је указао на значај службе светога Јована Крститеља. Он је живи мост између епохе пре Христа, епохе припреме за сусрет са Христом, и епохе у којој је Христос међу нама, са нама и у нама. Ово његово погубљење није смрт, није пораз, него је победа правде, истине и љубави над злом, грехом и сатаном. Победа Божја! Зато је он жив за навек у слави праведника, у Царству Божјем, у заједници са свима светима, и он је велики молитвеник за сав људски род. Прави људи попут светога Јована Претече и Крститеља Господњега – нераскидиво везани љубављу, вером за Личност Христову – не пристају ни на какав трули морални компромис, остају доследни до краја, па и по цену овоземаљскога живота. Ту већ видимо зачетак Новога Завета: Господ Христос страда и умире за сав људски род, али не само што он оживљава Васкрсењем него сву нашу природу људску подиже из смрти. Једино ако ми одбијемо тај дар, неће он имати плода за нас. Увек треба да подсећамо на свете личности и догађаје, јер они нису само спомен на далеку прошлост. Они су у Цркви, нарочито у светој Литургији, наша савременост, наша садашњост, али и залог наше будућности, и то вечне будућности у Царству Божјем, поручио је Епископ бачки.     Извор: Инфо служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Доносимо текст катихете Бранислава Илића о рођењу највећег између рођених од жена, Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Текст смо преузели са званичне интернет презентације Српске Православне Цркве.

      Долазак Светог славног пророка, претече и крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило Свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а Свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и евангелист Новог Завета. На шест месеци пре оваплоћења логоса Божјег, Господа нашег Исуса Христа, рођен је највећи између рођених од жене, свети славни Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован. Рођен је пре Спаситеља како би припремио пут за долазак Богочовека у овај свет.  Све је у животу Јовановом било једно велико чудо, почев од промисла Божјег да он буде рођен од бездетних и светих родитеља Захарије и Јелисавете, па све до његове мученичке кончине, све је у његовом животу било свештено и благословено. Пре рођења Христовог од Дјеве Марије, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од бездетне Јелисавете, поверовали рођењу које се имало догодити од преблагословене дјеве Марије. Претечино рођење по речима преподобног оца Јустина ћелијског јесте рођење највећег човека, Човека – али више Пророка, више Ангела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Светим Јованом се завршава Стари Завет и њиме почиње Нови Завет. Он је васцелим својим бићем послужио тајни спасења крстивши Господа у реци Јордану. У богослужбеном животу наше свете цркве у само три случаја прослављамо све догађаје из живота: У празницима Господа нашег Исуса Христа, Пресвете Богомајке, као и у част Светог Јована.   Рођење Јованово је детаљно описао Свети евангелист који је међу еванђелистима био и поуздани историчар. Име Јован значи благодат и милост. Празник је установљен у четвртом веку након одређења дана празновања Рождества Христова. Сведочанства из четрвтог века имамо у виду богате химнографије, али и у беседама Светог Јована Златоуста у овај празнични дан. Јован је одрастао у јудејској пустињи у којој је живео до своје тридесете године. Проповед Јовановог покајања имало је за циљ да припреми пут Господњи и поравна стазе његове. Због силине његове проповеди многи су мислили да је он обећани Месија. Послужио је тајни спасења погружавајући Господа у Јордан и бивајући послушан у свему вољи Божијој. Спаситељ на више места говори о Светом Јовану као највећем међу рођеним од женама. Први еванђелист јер је први благовестио радосну вест приближавања царства небеског, први апостол јер је указао на Господа, значајан пророк јер је руком дотакао Господа кога је проповедао. Свети Јован је земљаски анђео и небески човек, који је својим светим животом и послушности показао да свако од нас иако телесан, може да буде изнад свог тела, да својим врлинама и богоугодним животом буде изнад свог тела. (Детаљније о празнику рођења Светог Јована послушате у разговору са аутором овог текста, који је реализован у оквиру јутарњег програма Радија Беседа 4. јула ове године).   Из синаксара празника рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Госпдњег   Када је Незалазно Сунце Правде – Христос Спаситељ наш хтео да засија свету, и већ био савио небеса и сишао у чистију од неба девичанску утробу, требало је да се најпре роди од нероткиње Његова звезда даница – свети Јован Претеча, да би ишао испред Господа као предвесник, проповедајући и говорећи: Иде за мном јачи од мене (Мк. 1, 7). Стога, када се светој Јелисавети наврши време да роди, она роди сина у старости својој, од оматореле утробе, као што у старо време Сара роди Исака. Тако, једно чудо претходи другоме чуду: пре но што Дјева роди Христа, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од старице, поверовали надприродном рођењу које је имало бити од безбрачне девице, и рекли себи: „свемогућа сила Божја, која раздреши неплодност старице, у стању је да и чедну Дјеву учини Мајком“. – Зато чудесном рођењу Христовом претходи чудесно рођење Претече. То би тако зато, да се једним чудом свет припреми за примање другог чуда: да људи, угледавши старицу матер, лакше приме увекдевујућу Матер; да људи, поставши сведоци необичног рођења од престареле Јелисавете, припреме себе за вест о чудноватом рођењу Христа од Дјеве. Јер и у једној и у другој матери чин рођења превазилажаше законе природе, пошто је тако хтео Бог, коме се као Творцу повињава свака природа…   Преглед празникâ и Свети Јован у богослужењу наше Свете Цркве   У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20. јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7. јула); 6.Усековање часне главе Светог Јована Крститеља (11. септембра).   У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).   Химнографија у част Светог Јована   У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова  проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.  О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему. Поред Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.   Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (тропар Рођења Светог Јована)   Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (кондак Рођења Светог Јована)   Заамвона молитва на Сабор Светог Јована Крститеља   Ангела у телу и највећег међу рођенима од женâ, Јована, Ти си, Владико Господе, изаслао пред лицем Оваплоћенога Јединороднога Сина Твога; преко чудесног рођења његовог показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога са неба на земљу, а тиме што је по смрти својој био проповедник умрлима показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога у ад; Удостојио си га сведочења Сина Твога да је он „и више од пророкаˮ, а уз то си га удостојио и мученичког венца; Ти сâм, Господе, обасјај и нас сјајем живота његовог, а светлошћу проповеди његове води нас путем заповести Твојих и све нас уведи у небеско царство Твоје, милосрђем Христа Твојега, са којим си благословен, заједно са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.   катихета Бранислав Илић   ПОВЕЗАНА ВЕСТ:    
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...