Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

"Исус између ислама и хришћанства" - јавна дебата [НАЈАВА]

Оцени ову тему

Recommended Posts

@Александар Милојков Muslimani kazu da su takvi citati mahom iz Jovnog evandjelja, da toga nema kod Marka, najstarijeg evandjelja, vec u tzv. Jovanovom, koje je je dosta kasnijeg datuma, napisano skoro osamdeset godina nakon Isusovog uzdignuca, te najvise iskrivilo prvobitni Indzil, a Pavla odbacuju i tvrde da ga ni hriscani oko Jakova nisu prihvatali. Medjutim, u Markovom se govori nasiroko o Isusovom raspecu i vakrsenju, pa opet i to odbacuju. Inace, u Kuranu ima prilicno preuzetog i iz APOKRIFNIH evandjelja, onih koja su DOKAZANO  :) nastala prilicno nakon ovih nasih kanonskih: Protojevandjelje Jakovljevo, Tomino evanadjelje detinjstva itd...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Благовесник рече

na jednom mestu se kaže za Isusa da je Isus - Božja REČ  i Božji Duh... Ali NO1 je onaj ajet koji otkriva da nikako nije mogao doci od sveznajuceg Allaha (Boga jedinoga), jer On nikako nije mogao pogresno shvatiti hriscane tj. hriscnaski dogmat Svete Trojice, a to je onaj ajet gde se tvrdi da hriscani pod Trojicom veruju kao druga dva boga ili lica: Isusa i Mariju. Ne postoji niti jedna hriscanska skupina da su smatrali Djevu Mariju za deo Svete Trojice!

(ovo sam izdvojio kao nesto sto je po meni kljucno)

Koliko shvatam, prica je da ono sto je Muhamed propovedao izmenjeno od njegovih kasnijih naslednika.

Ovo gore, nesto mi cudno, Allah - Bog jedini, onda Isus nije Bog nego prorok Allaha kao sto i muslimani govore i onda ne razumem kako onda neko shvatanje sv.Trojice od strane tog muslimanskog Boga i to kroz neki ajet koje ne razumem sta tacno znaci ovo sto si naveo.... u sustini mislim da je najbitnije da sta muslimani misle o nasoj veri u Isusa kao Boga...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Благовесник рече

@Александар Милојков Muslimani kazu da su takvi citati mahom iz Jovnog evandjelja, da toga nema kod Marka, najmladjeg evandjelja, vec u tzv. Jovanovom, koje je je najstarije, napisano skoro osamdeset godina nakon Isusovog uzdignuca, te najvise iskrivilo prvobitni Indzil, a Pavla odbacuju i tvrde da ga ni hriscani oko Jakova nisu prihvatali. Medjutim, u Markovom se govori nasiroko o Isusovom rasoecu i vakrsenju, pa opet i to odvacuju. Inace, u Kuranu ima prilicno preuzetog iz APOKRIFNIH evandjelja DOKAZANO  :) nastalih dugo nakon ovih nasih kanonskih: Protojevandjelje Jakovljevo, Tomino evnadjelje detinjstva itd...

Како рекох, прихватају оно што им одговора, а оно што их демантује одбацују као искривљење. Зато ту нема дискусије. Они траже да Куран буде мера истине. И ту се прича завршава, Такође, њима ово није јасно (још један одломак из Православног катихизиса, моје уважене колегинице из Бачке епархије и мене):

Цитат

Једна од карактеристика религије јесте и та да она има и своје свете списе. Тако, у древној индијској религији ведизму постојали су списи под именом Веде. Затим, у браманизму се појављују списи Упанишаде, па у хиндуизму Махабхарата, Пуране, Тантре, Стотре, и тако даље. У исламу света књига је Куран. За религијске свете списе важи да они утемељују конкретну верску заједницу и религијску праксу. У неком смислу, претходе самој заједници – јер се заједница конституише сходно светом спису.

 

Јудаизам и хришћанство, такође имају своју свету књигу. То је Библија или Свето Писмо, с тим што јеврејска Библија подразумева списе који у хришћанској Библији чине Стари завет, која уз Стари има и Нови завет.Оно што је заједничко, како старозаветним, тако и новозаветним библијским списима је то да они не претходе богослужбеној заједници, заједница не настаје на основу свете књиге, већ је ситуација обрнута. Како у старозаветној заједици народа Божјег – Израиљу, тако и у новозаветној заједници – Цркви, библијски, свети списи настају у самој заједници. Свето Писмо је последица постојања богослужбене заједнице народа Божјег. Књига  не ствара заједницу већ заједница књигу.

 

Завет са Богом – богослужбена заједница као место настанка Светог Писма

 

Историју спасења чине два завета између Бога и човека – Стари и Нови. Библијски списи који носе сведочанство о њима деле се на Свето Писмо Старог и Свето Писмо Новог завета.

 

Настанак старозаветних списа

 

Историја спасења започиње заветом или  савезом између Бога и праоца Аврама, негде око 2000 година пре Христа. Тај савез прераста у један народ – Израиљ. Аврам није добио никакве списе, већ је суштина завета са Богом била у богослужењу. Аврам и његова породица, а касније и народ који од њих настаје – Израиљ, богослужбено су живели веру и савез са Богом. У том живљењу савеза васпитаване су нове генерације. Њима су временом усмено преношени догађаји који су утемељивали савез и Израиљ као народ. Млађим нараштајима су најпре усмено преношени и тумачени догађаји о Авраму, Мојсију, изласку из Египта, и многи други. Временом, јавља се потреба да се та сведочанства и записују. Оно што један од основних одлика старозаветних списа јесте да су они сведочанство искуства живљења завета са Богом. Библија Старог Завета јесте тумачење живљења завета Израиља са Богом.

 

Сами текстови настајали су у дугом временском периоду. Најпре настају мање збирке текстова, које временом расту. У старозаветној историји, за настанак библијских текстова нарочито су битна два периода. Озбиљнији рад на текстовима дешава се са јачањем писмености, у време цара Соломона (X век пре Христа). Други важан моменат у настанку библијских текстова јесте време када су Јевреји били у Вавилонском ропству (VI век пре Христа). Наиме, у том периоду они нису могли да практикују своју веру онако како су то чинили на слободи у својој домовини. Нису имали храм, нису могли да приносе жртве. Из тих разлога, у периоду Вавилонског ропства списи добијају на значају у богослужењу. Настају синагоге као куће молитве и место читања и тумачења светих списа. Тиме је у изгнанству чувано богослужење, завет са Богом, али чуван је и на том завету изграђени народни идентитет, култура и језик којима је претила асимилација.

 

Настанак и раст библијских текстова наставља се и након овог периода, све до другог века пре Христа. Књига пророка Данила, као једна од најмлађих у Старом завету, настаје у периоду између 167. и 164. године пре Христа. У то време почиње и рад на затварању канона свештених списа Старог завета.

 

 

Настанак новозаветних списа

 

Синтагма Нови завет потиче од самог Исуса Христа (Мт 26, 28; Мк 14, 24). Новим заветом Христос назива себе, своје Тело и Крв – установљујући Свету Литургију и причешћујући апостоле. Тако, Света Литургија као догађај сједињења Бога и човека, кроз причешће Телом и Крвљу Христовом, постаје епицентар Новог завета. Дакле, Христос апостолима не предаје никакву књигу, на којој би утемељили веру и Цркву. Христос, Богочовек оставља себе – Тело и Крв своју у догађају Свете Литургије. Христова мисија на земљи завршила се његовим Распећем, Васкрсењем и Вазнесењем, 33. године по његовом Рођењу од Деве Марије. То је и година установљења Свете Литургије, односно Цркве. У то време, па све до око две деценије након завршетја Христове мисије, није постојао ни један спис који данас постоји као новозаветни. Једини списи којима се Црква у тим првим деценијама користила на богослужењу били су старозаветни. Први списи који ће ући у састав Библије Новога завета настају почев од 51-2. године. Ти први списи су посланице или писма Светог апостола Павла које је он упутио тадашњим хришћанима у Солуну (Прва и Друга посланица Солуњанима). Након тога настају и друге посланице, како оних апостола Павла, тако и других апостола – Петра, Јакова, Јована и Јуде. Апостолске посланице настају у времену од 51-2. године, па до краја првог века.

Када су у питању четири Јеванђеља, она су као списи млађи од посланица. И они настају као потреба комуникације апостола са удаљеним хришћанима. Њихово време настанка је између 64. године и краја првог века, када настаје најмлађе међу четири Јеванђеља, Јеванђеље по Јовану. У то време настаје и Откривење Јованово, док су Дела апостолска писана највероватније између 63. и 90. године првог века.

 

Оно што је битно нагласити јесте да сви новозаветни списи настају у већ постојећој Цркви. Они су плод постојања Цркве, списи њеног сведочанства. У њима је писано оно што је већ живљено у Цркви – као живо искуство Новог завета у Христу. То живо искуство Христа је ништа друго него литургијски догађај Христа, стварност Цркве.

По свом настанку, новозаветни списи су појединачно читани на богослужењима Цркве. Међутим, списи још увек нису били сакупљени у јединствену Библију Новога завета. Рад на томе Црква ће започети и окончати тек неколико векова касније. То свакако не би било могуће да је суштина Цркве књига. Поставило би се питање: како је Црква онда могла да без свете књиге функционише деценијама, па чак и вековима? Могуће је, јер је суштина Цркве – Света Литургија. Без ње не постоји Црква. Без ње, као живота Цркве, ни новозаветни списи, које данас имамо као Библију Новога завета, не би постојали. Зато што Нови завет најпре јесте Црква, јесте Света Литургија.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

PROTIVUREČNOSTI 

Na nekim mestima se aludira:

- Pisma data prije Kur’ana su tekstualno iskrivljena; 

- Pisma data prije Kur’ana su ukinuta objavom Kur’ana; 

- Indžil (Evanđelje) je uzeto u nebo sa Isusom u vrijeme njegovog uzlaska na nebo. 


Druga mesta su, pak, izričito suprotnog stava i stajališta:

- Kur’an podupire postojanje, pouzdanost, integritet i univerzalni značaj Pisma. On nalaže vjerovanje u ova Pisma nakon svega, i čak tvrdi da Kur’an potvrđuje ova Pisma. Ovako Kur’an oslovljava Jevreje i kršćane:

  • „Reci: ‘O sljedbenici Knjige, vi niste nikakve vjere ako se ne budete pridržavali Tevrata i Indžila, i onoga što vam objavljuje Gospodar vaš.’...” (5:68)

Kur’an oslovljava Djecu Izraela:

  • „…Vjerujte u ono što objavljujem, čime se potvrđuje da je istinito ono što vi imate (Pisma),... Zar da od drugih tražite da dobra djela čine, a da pri tome sebe zaboravljate, vi koji Knjigu učite?...” (2:41-44)

Kur’an tvrdi da su to Pisma Jevreja i kršćana, da ih oni čitaju i da ih trebaju čuvati. Ova neiskrivljena i neukinuta Pisma, Kur’an tvrdi da potvrđuje. Ako su Pisma Jevreja i kršćana iskrivljena, da li Kur’an potvrđuje iskrivljena Pisma? 

Ustvari, ako sam Muhammed sumnja, Kur’an mu govori da se obrati Jevrejima i kršćanima, i njihovim Pismima:

  • „Ako sumnjaš (Muhammed) u ono što ti objavljujemo (Bog), upitaj one koji čitaju Knjigu, prije tebe objavljenu.” (10:95)

 

пре 15 минута, Bokisd рече

neko shvatanje sv.Trojice od strane tog muslimanskog Boga i to kroz neki ajet koje ne razumem sta tacno znaci ovo sto si naveo....

 

 

„On je Stvoritelj nebesa i Zemlje! I otkud onda Njemu dijete, kad nema žene?” (6:101)

,,A kada Allah rekne: O 'Isa, sine Merjemin, jesi li ti govorio ljudima: "Prihvatite mene i majku moju kao dva boga uz Allaha! " (Trpeza, 116.)

 

Hriscani nikada, ni sada, ni u sedmom veku, nisu tvrdili da ih je Hristos ucio da prihvatamo Bogorodicu kao boga uz Boga Oca i Sina. Zabuna dolazi od nerazumevanja izraza Bogorodica od strane muslimanskih kalifa.

 

  1. Sura El-Maide - Trpeza, 116

A kada Allah rekne: O 'Isa, sine Merjemin, jesi li ti govorio ljudima: "Prihvatite mene i majku moju kao dva boga uz Allaha! " - on će reči: "Čist si Ti od toga! Meni nije prilično da govorim ono što nemam pravo. Ako sam ja to govorio, Ti to več znaš; Ti znaš šta ja znam, a ja ne znam šta Ti znaš; samo Ti jedini sve što je skriveno znaš."

وَإِذْ قَالَ اللَّهُ يَا عِيسَى ابْنَ مَرْيَمَ أَأَنْتَ قُلْتَ لِلنَّاسِ اتَّخِذُونِي وَأُمِّيَ إِلَٰهَيْنِ مِنْ دُونِ اللَّهِ ۖ قَالَ سُبْحَانَكَ مَا يَكُونُ لِي أَنْ أَقُولَ مَا لَيْسَ لِي بِحَقٍّ ۚ إِنْ كُنْتُ قُلْتُهُ فَقَدْ عَلِمْتَهُ ۚ تَعْلَمُ مَا فِي نَفْسِي وَلَا أَعْلَمُ مَا فِي نَفْسِكَ ۚ إِنَّكَ أَنْتَ عَلَّامُ الْغُيُوبِ

Komentar ajeta:

 

 

Ovi su ajeti, također, u kontekstu obračanja Allaha, dž.š., Njegovom robu i poslaniku 'Isau, sinu Merjeminu, a.s., kome će Allah na Sudnjem danu, u prisustvu onih koji su njega i njegovu majku smatrali bogovima mimo Allaha, reči:"O 'Isa, sine Merjemin, jesi li ti govorio ljudima: Prihvatite mene i majku moju kao dva boga uz Allaha!"  Ovaj ajet, po Katadetu i drugim mufesirima, predstavlja prijetnju i ukor kršćanima naočigled svih ljudi na Kijametskom danu. Potvrdu za ovaj stav Katade nalazi u ajetu:

"Ovo je dan u kome će iskrenima od koristi iskrenost njihova biti." (5:119) U tom se kontekstu prenosi i hadis od Poslanika, s.a.v.s., kog prenosi Hafiz Ibn-'Asakir u biografiji 'Abdullaha - roba oslobođenog od 'Umera ibn 'Abdul-'Aziza - a bio je povjerljiv (sika), koji kaže: "čuo sam Ebu-Burdeta kako prenosi 'Umeru ibn 'Abdul-'Azizu od svoga oca - Ebu Musaa el-Eš'arije - da je rekao: Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: (191) 'Na Kijametskom danu bit će prozivani poslanici zajedno sa svojim narodima, prozvat će se i 'Isa, a.s., pa će ga Allah, dž.š., podsjetiti na Svoje blagodati kojim ga je obdario, pa će to 'Isa sve priznati. Allah, dž.š., tada će mu reči: O 'Isa, sine Merjemin, sjeti se blagodati Moje prema tebi i majci tvojoj, a zatim če reči: O 'Isa, sine Merjemin, jesi li ti govorio ljudima: Prihvatite mene i majku moju kao dva boga uz Allaha! 'Isa, a.s., poreči će da je od njih tako nešto tražio, tada će se dovesti kršćani i upitati o tome, pa čć odgovoriti: Jeste, on je to od nas tražio. Na to će porasti kosa 'Isau, a.s., pa će svaku dlaku njegove glave i tijela uzeti po jedan melek, pa će 'Isa, a.s., zajedno sa njima pasti ničice pred Allaha, dž.š., i dovu mu činiti u vremenu koje po dužini odgovara 1000 godina, pa će se donijeti dokaz protiv njih i dokazati neosnovanost križa, nakon čega će biti odvedeni u vatru." Ovaj hadis je garib - aziz.

"Čist si Ti od toga! Meni nije prilično da govorim ono što nemam pravo."  Ovaj potpuni i ovako prikladan odgovor po nadahnuču je od Allaha, kao što to prenosi Ibn Ebi-Hatim od Ebu-
Hurejrea: Isau će biti izdiktiran odgovor, na to su ga uputile riječi Allaha: A kada Allah rekne: O 'Isa, sine Merjemin, jesi li ti govorio ljudima: Prihvatite mene i majku moju kao dva boga uz Allaha! Ebu-Hurejre kaže da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Allah, dž.š., tada ga je nadahnuo da kaže: 'čist si Ti od toga! Meni nije prilično govoriti ono što nemam pravo...'" (do kraja ajeta). Ovaj hadis sa sličnim tekstom prenosi i Es-Sevri od Tawusa.

"Ako sam ja to govorio, Ti to več znaš", tj. ako sam ja to rekao, Ti to več znaš, Gospodaru moj, jer Tebi ništa nije skriveno. Ja to nisam rekao, niti uopče poželio, niti sam na to pomislio. Zato je odmah nakon toga rekao:"Ti znaš šta ja znam, a ja ne znam šta Ti znaš; samo Ti jedini sve što je skriveno znaš.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Александар Милојков рече

Одслушах овај снимак "о Тројству" који си поставио, мада у суштини знам њихову аргументацију. :) Цитира Христа тамо где је пројављивао своју људску природу, али прескаче ово (да цитирам оно што сам написао у Православном катихизису):

 

Наравно, када им изнесете ове аргументе уследиће - то су хришћани искривили Јеванђеље. Дакле, оно што им одговара прихватају, а оно што говори против њих одбијају говорећи да је то искривљено. Куран је конгломерат хришћанског и јудејског учења. То је Мухамед покупио на својим трговачким путовањима и срећући се са Јерејима и хришћанима. Али није покупио само ортодоксно хришћанство у јудаизам. Покупио је (и то у највећем делу) хришћанске јереси. У Курану ћемо јасно срести докетизам (да се хришћанима "причинило" да је Христос разапет), учење о једној природи Христа, то јест да је он само човек (нијанса несторијанске јереси), учење да је створење (аријанска јерес), итд...

Уз сво дужно поштовање према туђој вери и верским осећањима, али за хришћанство, ислам као учење представља не просто другу веру већ - конгломерат јереси. Друга вера је будизам или хиндуизам, а ислам је синкретизам јудео-хришћанских јереси, са нешто мало јудео-хришћанске ортодоксије (али је ово готово неприметно јер су то мало ортодоксије демолирали, покопали и обесмислили усвојени јеретички догмати).

По мом мишљењу, изалуд је траћити време за дисусијус а исламом на догматске теме. Са њима треба комуцирати на пољу заедничких питања - питања морала, међуљудских односа, породице, бриге о свету и човеку, односу верских заједница према држави и сл. Ту може бити доброг плода. А вера и догмати - нама наше, њима њихово.

A znamo sta Pismo kaze kako ce da prodju jeretici na Sudnjem danu. Milijardu i trista miliona nije bas mali broj. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Благовесник рече

Boksid, Muhamed je svoje hriscanske savremenike uvazavao kao sledbenike Knjige i verovao da veruju u istog Boga.   

Ok, ali sve pada ili opstaje na tome da nijedno ime pod nebom osim Isusa ne moze da pokaze i odvede kod tog Boga (Oca) svih ljudi, to je nas problem kod islama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Треба рећи да ислам, колико год да се ми трудили да видимо у његовим историјским путевима Божански промисао, ипак подвргава неправилностима основне истине хришћанства. 

Богооткривено учење о Светој Тројици се доживљава као изопачавање и неопростиви грех. Христос се ни у којој мери не сматра Оваплоћеним Богом, него само човеком код кога постоји божанско надахнуће. 

Сам Мухамед је разговарао са разним јеретицима-несторијанцима, аријанцима, гностицима и стога је природно сматрао да су многа места у Јеванђељу изобличена. Христова страдања ради искупљења, муслимани одричу а са тачке гледишта Курана, Исус Христос уопште није ни страдао, онима који су желели да га разапну, показао се само Његов облик, пошто га је Алах одмах узнео на Небо. 
И тако, нема Свете Тројице, нема Оваплоћења, нема Искупљења. 

На тај начин хришћанство и лик самог Христа, при посебним изузетцима, у Курану су подвргнути суштинском изобличавању. И они који у исламу виде посебну бригу Божију о људима, требало би да размисле да ли је Богу било потребно да људима пружа учење у којем се уништава његов Сопствени лик и квари Његово већ даровано истинито учење људима, односно Нови Завет? Извршити спасење људи у Христу а затим слати Мухамеда који унакажава лик Христов и који уместо Цркве са њеним Светим Тајнама нуди обрезање, рамазан и хаџилук у Меку? Значи да није све у исламском откровењу чисто. 

 

О. ВАЛЕРИЈ ДУХАЊИН

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 11.9.2019. at 23:38, Bokisd рече

Ok, ali sve pada ili opstaje na tome da nijedno ime pod nebom osim Isusa ne moze da pokaze i odvede kod tog Boga (Oca) svih ljudi, to je nas problem kod islama.

Da, i?  Boksid, ja samo skrecem paznju na notorne cinjenice o tome kakav su odnos imali prema poslanikovim najmlijima, cuvarima Muhamedovog doma, glavne osobe  koje su nakon smrti poslanikove PRIREDJIVALE knjigu Kuran, aludirajuci na to sa koliko se pouzdanja moze uzeti Kuran koji su priredili kao originalan i tacan tj. neiskrivljen     ?

 

 

Da podsetim i na ovo:

"U ovim vojnim pohodima (na Armeniju) učestvovao je i Huzejfa ibn Jeman, koji je zapazio da se tamo mnogi ljudi razilaze u načinu čitanja i učenja Kur'ana, što je često dovodilo do svadje i nereda! Huzejfa ibn Jeman je nakon povratka o tome obavijestio halifu Osmana, a ovaj je zatražio od Hafse da mu pošalje Mushaf koji je sakupljen i sravnjen za vrijeme Ebu Bekra. Kada mu je taj primjerak stigao naredio je Zejdu ibn Sabitu i ostalim članovima komisije da ga prirede u nekoliko primjeraka. To je urađeno i primjerci su poslani u pojedine pokrajine; Po jedan primjerak je poslan u Mekku, Basru, Kufu, Šam, Jemen i Bahrejn, a jedan je ostavio kod sebe. Stari primjerak, koji je bio pohranjen kod Hafse, Osman je dao spaliti.  Primerak koji je zadržao kod sebe Osman je nazvao Mushafu’l-Imam."

Izvor: Jusuf Ramić, Tefsir – historija i metodologija, Fakultet islamskih nauka u Sarajevu, Sarajevo, 2001., str. 13.

 

Mislite o tome!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 часа, Благовесник рече

Da, i?  Boksid, ja samo skrecem paznju na notorne cinjenice o tome kakav su odnos imali prema poslanikovim najmlijima, cuvarima Muhamedovog doma, glavne osobe  koje su nakon smrti poslanikove PRIREDJIVALE knjigu Kuran, aludirajuci na to sa koliko se pouzdanja moze uzeti Kuran koji su priredili kao originalan i tacan tj. neiskrivljen     ?

Uf, pa ajd sta da radimo, da mi hriscani rehabilitujeno Muhameda :D ... malo se salim, ali, brate po meni je jednostavno, neka se izjasne o tome sta je za njih Isus Hristos (i neka druga bitnija pitanja nase vere) ..... sve ostalo mozemo da pricamo i divanimo.... :pivo:

Share this post


Link to post
Share on other sites

45:30 

Уважени мр Џевад Голош нам прича о томе као да не знамо шта се све ту дешавала у почетку настанка ПИСАНОГ Курана!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Предраг М рече

где да гледамо овај дијалог вечерас?

Вечерас од 21.15, на доле истакнутој адреси, можете директно пратити дискусију.
https://www.youtube.com/channel/UClZWVE3Uo3fK93dYZ4FUh6g

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Свечаност поводом промоције најмлађих официра Војске Србије биће одржана у суботу, 14. септембра 2019. године, испред Дома Народне скупштине Републике Србије, у 11 часова.

      Генерална проба свечаности биће одржана у петак 13. септембра, у 19 часова испред Дома Народне скупштине.
      Промоцији потпоручника присуствоваће највише државно и војно руководство, као и бројни гости из земље и иностранства.
      У прве официрске чинове биће промовисано укупно 160 кадета Војне академије и Медицинског факултета ВМА. Војну академију ће завршити 135 кадета и кадеткиња 139. и 140. класе Војне академије, међу којима су три кадета из Оружаних снага Босне и Херцеговине. Медицински факултет ВМА завршиће 25 младића и девојака 5. класе Медицинског факултета ВМА, од којих је једна кадеткиња припадник Оружаних снага Намибије.
      Ради увежбавања протокола свечане промоције, ваздухоплови Војске Србије надлетаће подручје Београда од 11. до 14. септембра.
      Према протоколу свечаности, планирано је да најбољим кадетима Војне академије буду уручене официрске сабље, а најбољим кадетима Медицинског факултета Војномедицинске академије парадни бодежи.
      Програм свечаности ће увеличати учешће авијације Војске Србије и наступи Уметничког ансамбла Министарства одбране ''Станислав Бинички'' и Репрезентативног оркестра Гарде.
      Најбољи кадети 140. класе Војне академије:
      Први у рангу: Стефан Милићевић, општи успех 9,88; студијски програм Војномашинско инжењерство, модул Моторна возила. Рођен 1996. године у Чачку. Други у рангу: Милош Басарић, општи успех 9,60; студијски програм Војногеодетско инжењерство. Рођен 1996. године у Новом Саду. Трећи у рангу: Стефан Рашовић, општи успех 9,58; студијски програм Менаџмент у одбрани, модул Речне јединице. Рођен 1995. године у Приштини. Најбољи на Медицинском факултету ВМА:
      Први у рангу: Стефан Спирић, општи успех 9,96. Рођен 1994. године у Косовској Митровици. Друга у рангу: Јелена Обрадовић, општи успех 9,96. Рођена 1994. године у Београду. Трећа у рангу: Марина Радовановић, општи успех 9,96. Рођена 1994. године у Београду.
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је у среду, 11. септембра 2019. године, на дан празновања Усековања главе светога Јована Крститеља, свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење умировљеног Епископа канадског Георгија, свештенства и ђаконства Епархије бачке.         Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је указао на значај службе светога Јована Крститеља. Он је живи мост између епохе пре Христа, епохе припреме за сусрет са Христом, и епохе у којој је Христос међу нама, са нама и у нама. Ово његово погубљење није смрт, није пораз, него је победа правде, истине и љубави над злом, грехом и сатаном. Победа Божја! Зато је он жив за навек у слави праведника, у Царству Божјем, у заједници са свима светима, и он је велики молитвеник за сав људски род. Прави људи попут светога Јована Претече и Крститеља Господњега – нераскидиво везани љубављу, вером за Личност Христову – не пристају ни на какав трули морални компромис, остају доследни до краја, па и по цену овоземаљскога живота. Ту већ видимо зачетак Новога Завета: Господ Христос страда и умире за сав људски род, али не само што он оживљава Васкрсењем него сву нашу природу људску подиже из смрти. Једино ако ми одбијемо тај дар, неће он имати плода за нас. Увек треба да подсећамо на свете личности и догађаје, јер они нису само спомен на далеку прошлост. Они су у Цркви, нарочито у светој Литургији, наша савременост, наша садашњост, али и залог наше будућности, и то вечне будућности у Царству Божјем, поручио је Епископ бачки.     Извор: Инфо служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Доносимо текст катихете Бранислава Илића о рођењу највећег између рођених од жена, Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Текст смо преузели са званичне интернет презентације Српске Православне Цркве.

      Долазак Светог славног пророка, претече и крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило Свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а Свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и евангелист Новог Завета. На шест месеци пре оваплоћења логоса Божјег, Господа нашег Исуса Христа, рођен је највећи између рођених од жене, свети славни Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован. Рођен је пре Спаситеља како би припремио пут за долазак Богочовека у овај свет.  Све је у животу Јовановом било једно велико чудо, почев од промисла Божјег да он буде рођен од бездетних и светих родитеља Захарије и Јелисавете, па све до његове мученичке кончине, све је у његовом животу било свештено и благословено. Пре рођења Христовог од Дјеве Марије, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од бездетне Јелисавете, поверовали рођењу које се имало догодити од преблагословене дјеве Марије. Претечино рођење по речима преподобног оца Јустина ћелијског јесте рођење највећег човека, Човека – али више Пророка, више Ангела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Светим Јованом се завршава Стари Завет и њиме почиње Нови Завет. Он је васцелим својим бићем послужио тајни спасења крстивши Господа у реци Јордану. У богослужбеном животу наше свете цркве у само три случаја прослављамо све догађаје из живота: У празницима Господа нашег Исуса Христа, Пресвете Богомајке, као и у част Светог Јована.   Рођење Јованово је детаљно описао Свети евангелист који је међу еванђелистима био и поуздани историчар. Име Јован значи благодат и милост. Празник је установљен у четвртом веку након одређења дана празновања Рождества Христова. Сведочанства из четрвтог века имамо у виду богате химнографије, али и у беседама Светог Јована Златоуста у овај празнични дан. Јован је одрастао у јудејској пустињи у којој је живео до своје тридесете године. Проповед Јовановог покајања имало је за циљ да припреми пут Господњи и поравна стазе његове. Због силине његове проповеди многи су мислили да је он обећани Месија. Послужио је тајни спасења погружавајући Господа у Јордан и бивајући послушан у свему вољи Божијој. Спаситељ на више места говори о Светом Јовану као највећем међу рођеним од женама. Први еванђелист јер је први благовестио радосну вест приближавања царства небеског, први апостол јер је указао на Господа, значајан пророк јер је руком дотакао Господа кога је проповедао. Свети Јован је земљаски анђео и небески човек, који је својим светим животом и послушности показао да свако од нас иако телесан, може да буде изнад свог тела, да својим врлинама и богоугодним животом буде изнад свог тела. (Детаљније о празнику рођења Светог Јована послушате у разговору са аутором овог текста, који је реализован у оквиру јутарњег програма Радија Беседа 4. јула ове године).   Из синаксара празника рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Госпдњег   Када је Незалазно Сунце Правде – Христос Спаситељ наш хтео да засија свету, и већ био савио небеса и сишао у чистију од неба девичанску утробу, требало је да се најпре роди од нероткиње Његова звезда даница – свети Јован Претеча, да би ишао испред Господа као предвесник, проповедајући и говорећи: Иде за мном јачи од мене (Мк. 1, 7). Стога, када се светој Јелисавети наврши време да роди, она роди сина у старости својој, од оматореле утробе, као што у старо време Сара роди Исака. Тако, једно чудо претходи другоме чуду: пре но што Дјева роди Христа, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од старице, поверовали надприродном рођењу које је имало бити од безбрачне девице, и рекли себи: „свемогућа сила Божја, која раздреши неплодност старице, у стању је да и чедну Дјеву учини Мајком“. – Зато чудесном рођењу Христовом претходи чудесно рођење Претече. То би тако зато, да се једним чудом свет припреми за примање другог чуда: да људи, угледавши старицу матер, лакше приме увекдевујућу Матер; да људи, поставши сведоци необичног рођења од престареле Јелисавете, припреме себе за вест о чудноватом рођењу Христа од Дјеве. Јер и у једној и у другој матери чин рођења превазилажаше законе природе, пошто је тако хтео Бог, коме се као Творцу повињава свака природа…   Преглед празникâ и Свети Јован у богослужењу наше Свете Цркве   У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20. јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7. јула); 6.Усековање часне главе Светог Јована Крститеља (11. септембра).   У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).   Химнографија у част Светог Јована   У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова  проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.  О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему. Поред Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.   Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (тропар Рођења Светог Јована)   Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (кондак Рођења Светог Јована)   Заамвона молитва на Сабор Светог Јована Крститеља   Ангела у телу и највећег међу рођенима од женâ, Јована, Ти си, Владико Господе, изаслао пред лицем Оваплоћенога Јединороднога Сина Твога; преко чудесног рођења његовог показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога са неба на земљу, а тиме што је по смрти својој био проповедник умрлима показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога у ад; Удостојио си га сведочења Сина Твога да је он „и више од пророкаˮ, а уз то си га удостојио и мученичког венца; Ти сâм, Господе, обасјај и нас сјајем живота његовог, а светлошћу проповеди његове води нас путем заповести Твојих и све нас уведи у небеско царство Твоје, милосрђем Христа Твојега, са којим си благословен, заједно са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.   катихета Бранислав Илић   ПОВЕЗАНА ВЕСТ:    
      View full Странице
    • Од Логос,
      Доносимо текст катихете Бранислава Илића о рођењу највећег између рођених од жена, Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Текст смо преузели са званичне интернет презентације Српске Православне Цркве.

      Долазак Светог славног пророка, претече и крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило Свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а Свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и евангелист Новог Завета. На шест месеци пре оваплоћења логоса Божјег, Господа нашег Исуса Христа, рођен је највећи између рођених од жене, свети славни Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован. Рођен је пре Спаситеља како би припремио пут за долазак Богочовека у овај свет.  Све је у животу Јовановом било једно велико чудо, почев од промисла Божјег да он буде рођен од бездетних и светих родитеља Захарије и Јелисавете, па све до његове мученичке кончине, све је у његовом животу било свештено и благословено. Пре рођења Христовог од Дјеве Марије, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од бездетне Јелисавете, поверовали рођењу које се имало догодити од преблагословене дјеве Марије. Претечино рођење по речима преподобног оца Јустина ћелијског јесте рођење највећег човека, Човека – али више Пророка, више Ангела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Светим Јованом се завршава Стари Завет и њиме почиње Нови Завет. Он је васцелим својим бићем послужио тајни спасења крстивши Господа у реци Јордану. У богослужбеном животу наше свете цркве у само три случаја прослављамо све догађаје из живота: У празницима Господа нашег Исуса Христа, Пресвете Богомајке, као и у част Светог Јована.   Рођење Јованово је детаљно описао Свети евангелист који је међу еванђелистима био и поуздани историчар. Име Јован значи благодат и милост. Празник је установљен у четвртом веку након одређења дана празновања Рождества Христова. Сведочанства из четрвтог века имамо у виду богате химнографије, али и у беседама Светог Јована Златоуста у овај празнични дан. Јован је одрастао у јудејској пустињи у којој је живео до своје тридесете године. Проповед Јовановог покајања имало је за циљ да припреми пут Господњи и поравна стазе његове. Због силине његове проповеди многи су мислили да је он обећани Месија. Послужио је тајни спасења погружавајући Господа у Јордан и бивајући послушан у свему вољи Божијој. Спаситељ на више места говори о Светом Јовану као највећем међу рођеним од женама. Први еванђелист јер је први благовестио радосну вест приближавања царства небеског, први апостол јер је указао на Господа, значајан пророк јер је руком дотакао Господа кога је проповедао. Свети Јован је земљаски анђео и небески човек, који је својим светим животом и послушности показао да свако од нас иако телесан, може да буде изнад свог тела, да својим врлинама и богоугодним животом буде изнад свог тела. (Детаљније о празнику рођења Светог Јована послушате у разговору са аутором овог текста, који је реализован у оквиру јутарњег програма Радија Беседа 4. јула ове године).   Из синаксара празника рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Госпдњег   Када је Незалазно Сунце Правде – Христос Спаситељ наш хтео да засија свету, и већ био савио небеса и сишао у чистију од неба девичанску утробу, требало је да се најпре роди од нероткиње Његова звезда даница – свети Јован Претеча, да би ишао испред Господа као предвесник, проповедајући и говорећи: Иде за мном јачи од мене (Мк. 1, 7). Стога, када се светој Јелисавети наврши време да роди, она роди сина у старости својој, од оматореле утробе, као што у старо време Сара роди Исака. Тако, једно чудо претходи другоме чуду: пре но што Дјева роди Христа, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од старице, поверовали надприродном рођењу које је имало бити од безбрачне девице, и рекли себи: „свемогућа сила Божја, која раздреши неплодност старице, у стању је да и чедну Дјеву учини Мајком“. – Зато чудесном рођењу Христовом претходи чудесно рођење Претече. То би тако зато, да се једним чудом свет припреми за примање другог чуда: да људи, угледавши старицу матер, лакше приме увекдевујућу Матер; да људи, поставши сведоци необичног рођења од престареле Јелисавете, припреме себе за вест о чудноватом рођењу Христа од Дјеве. Јер и у једној и у другој матери чин рођења превазилажаше законе природе, пошто је тако хтео Бог, коме се као Творцу повињава свака природа…   Преглед празникâ и Свети Јован у богослужењу наше Свете Цркве   У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20. јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7. јула); 6.Усековање часне главе Светог Јована Крститеља (11. септембра).   У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).   Химнографија у част Светог Јована   У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова  проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.  О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему. Поред Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.   Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (тропар Рођења Светог Јована)   Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (кондак Рођења Светог Јована)   Заамвона молитва на Сабор Светог Јована Крститеља   Ангела у телу и највећег међу рођенима од женâ, Јована, Ти си, Владико Господе, изаслао пред лицем Оваплоћенога Јединороднога Сина Твога; преко чудесног рођења његовог показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога са неба на земљу, а тиме што је по смрти својој био проповедник умрлима показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога у ад; Удостојио си га сведочења Сина Твога да је он „и више од пророкаˮ, а уз то си га удостојио и мученичког венца; Ти сâм, Господе, обасјај и нас сјајем живота његовог, а светлошћу проповеди његове води нас путем заповести Твојих и све нас уведи у небеско царство Твоје, милосрђем Христа Твојега, са којим си благословен, заједно са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.   катихета Бранислав Илић   ПОВЕЗАНА ВЕСТ:    
    • Од Логос,
      У селу Белица, у општини Исток, од 470 предратних становника нико се није вратио, а јуче су на сабор ипак стигли неки његови некадашњи становници.

      „Кажу да сте мањина, није снага у броју него у Господу, то сведочи сва људска историја. Није питање колико нас је него колико је часних и честитих људи, поштених. Колико је хришћана, који носе часно и честито свој крст и живе по Светом јеванђељу? Ти не само што настављају традицију и предање својих предака, него су и сведоци пред моћницима и силницима овога света”, рекао је испред Грачанице, на видовданској литургији, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и позвао на покајање и помирење. Више од 1.500 верника, гостију, свештеника и монаха стигло је у Грачаницу са различитих страна, што је много више него протеклих година. Упркос повећаним тензијама и тешким речима, инцидентима који су се у протеклих месец дана догађали на северу Косова и Метохије, Наталија Ракић је овде стигла из Београда. Долази кад год може, али су ово за њу посебни дани: „У њима се радујемо светињама и људима који се окупе да се моле Богу и да покажемо да смо заједно.”
      Изоловане српске средине на централном Косову крајем јуна дочекују госте са свих страна, који су овде, на првом месту, изненађени бројем младих људи, јер у српским срединама се, према статистикама, рађа највише деце. Многи долазе да се овде крсте. Тако се у Грачаници крстила Александра Кленковски из Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије, који је овде наступао. Њен диригент маестро Бојан Суђић певао је на крштењу. У обраћању члановима оркестра, који већ пету годину долази у Грачаницу, маестро Суђић је нагласио: „У овом аутобусу је савладан страх, и то најлакше – од самог одласка на Косово, а далеко више од права да будете своји и одупрете се нелагоди и притиску који, како кажу неке наше колеге, уопште не постоји. И заиста, страх постоји само уколико му ми дозволимо постојање.” По завршетку литургије, Суђић је од грачаничке деце позајмио један бицикл и провозао се главном улицом, а онда су му се придружиле Драгана Катић и Тања Меденица и пратећи аутобус изашли су из Грачанице.
      Од Грачанице до Газиместана, где се парастосом завршавају видовданске свечаности, стајао је на сваких сто метара полицајац косовске полиције. На кружном току на изласку из Приштине паркиран је џип Кфора, а поред њега се налази полицајац на бициклу, у белој кошуљи и кратким панталонама. Плато око Споменика косовским јунацима, који је подигао чувени архитекта Александар Дероко, препун је људи, различитих застава, младића на чијим мајицама стоје исписане различите поруке, од оних: „За Крст часни и слободу златну”, „Делије”, па до порука „Пријестоница Цетиње” и „Ветерани ФК Врбас, Бањалука”. Парастос косовским јунацима служили су митрополит Амфилохије, владика умировљени Атанасије, и владике будимљанско-никшићки Јоаникије, славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило и епископ милешевски Атанасије.
      „Газиместан је место победе и зато долазимо овде и певамо за покој страдалим ратницима, а нама на спасење и васкрсење свију нас и рода нашег православног”, поручио је владика Атанасије Јевтић и додао да и у новије време имамо победе као што су оне на Кошарама и Паштрику. Скуп се завршио мирно, уз певање песама о Косову.
      Изван ових средина, где се живот изненађујуће опоравио, стоји велики простор потпуно етнички очишћен од Срба, са стотинама споменика, цркава, тврђава и гробаља који се ретко посећују. У то празно и пусто поље улазе косовске институције и под своју ингеренцију покушавају да ставе и тако „заштите” читав један свет који је, према њиховом мишљењу, нестао. У протеклих месец дана догодило се преименовање православне цркве Светог Николе у католичку катедралу, а немачки амбасадор, који је то финансирао, још није одговорио на питање „Политике” да ли је то православна или католичка црква.
      Пре 15 дана на готово потпуно разореном православном гробљу у Гњилану освануле су табле са натписима на албанском језику: „Гробница припадника заједници католика, протестаната, православаца и Јевреја”. Није познато да је, сем православних Срба, овде неко други у већем броју сахрањиван. У исто време сајт „Insajderi.com” открива неоткривене пећине високо изнад манастира Високи Дечани и позива туристе да посете ово неоткривено благо Косова. Реч је о испосницама у Белаји код Високих Дечана, у којима још има доста очуваних фресака које аутор текста види као трагове људског деловања. У свим тим „траговима” не препознају се Срби, већ се они доживљавају као Римљани или припадници винчанске културе, третирају се као један давно нестали народ. Због угрожености великих светиња дубоко у залеђу остале су хиљаде важних трагова једног народа.
      Пре шест дана у извештају о верским слободама Стејт департмент је саопштио да општинске власти у Дечанима не желе да спроведу одлуку уставног суда и да манастиру врате 24 хектара одузете земље. На овај Видовдан, у ту „пусту земљу несталих људи” отишао је свештеник Јован Цветковић са својим верницима. Дошао је до разорене Цркве Светог кнеза Лазара, која се налази у селу Белица, у општини Исток. Од 470 предратних становника овог села нико се није вратио, а јуче су на сабор ипак стигли његови некадашњи становници.
      „Од некадашњих домова скоро да нема никаквог трага, темељи кућа и помоћних објеката су извађени из земље. Данас је то простор на коме локални Албанци напасају своја стада. Чудно се осећају ти људи, и радосно и тужно, јер су истовремено и гости и домаћини у свом завичају и на свом сабору”, каже отац Јован Цветковић.
      У основи, све је тако изоштрено и подељено на малом простору великог значаја, где се све колеба између рађања и пусте земље.
      Златни крст Гојку Ђогу
      Видовданске свечаности на Косову и Метохији су део године када се, у великој мери, види и представља оно битно у култури између два Видовдана.
      Овогодишњи добитник награде „Златни крст Кнеза Лазара” је песник Гојко Ђого, лауреат „Грачаничке повеље” је Мирослав Максимовић, песник из Београда, „Перо деспота Стефана Лазаревића” припало је такође песникињи из Београда Јани Алексић, док је признање „Кондир Косовке девојке” освојио Благоје Баковић, песник из Врбаса.
      „Радујем се што се придружујем једној угледној листи песника који су добили ову награду. Свака награда значи, лепо је кад човек ради неки посао да то и други примете. Уз то, овакве свечаности, па и награде које се додељују, бацају светло и на нашу литературу и културу, нарочито на онај део који је помало запостављен, као што је данас поезија”, рекао је Гојко Ђого. Покровитељи „Видовданског песничког бденија” су Министарство културе и информисања Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију, Општина Грачаница и Привремени орган СГ Приштина са седиштем у Грачаници, а организатор је Дом културе „Грачаница”.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...