Jump to content
Милан Ракић

"Исус између ислама и хришћанства" - јавна дебата [НАЈАВА]

Оцени ову тему

Recommended Posts

Да нам се не деси, не дао Бог,  оцу Угрину исто као и Сисојеву. Убише га у центру Москве. Био је велики "дискутант" са муслиманима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Ćiriličar рече

Да нам се не деси, не дао Бог,  оцу Угрину исто као и Сисојеву. Убише га у центру Москве. Био је велики "дискутант" са муслиманима.

...skoro nesto cito, koliko sam video,... problem je bio jer je odvlacio muslimane iz islama u hriscanstvo i ovi nisu bili zadovoljni,... jer nije vodio razgovore sa muslimanima kao sve je lepo i krasno, :0201wink: ... nego je im je govorio da je hriscanska vera jedina prava od istinitog Boga ... i tako, treba imati hrabrosti pricati to muslimanima tamo i tako je mucenicki za veru stradao nas otac Danijel Sisojev,... neka mu vecna slava...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Горео је за Цркву, а посебно је волио мисионарство и желео да неправославнима приближи веру. Пробел код муслимана, радикалних, што је све "хула", па свака колизија може да те кошта главе.

Сисојев је Мученик. Позивали су га они на трибине да дискутујее. А убили су га у његовом храму (св. Тома Апостол) пред вечерњу службу, испред олтара.

Види му се у очима - лице му је обично, наизглед нехаризматично...али очи! Очи "горе" Христом....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Bokisd рече

Отац Данило је волео Србе и долазио у Србију на поклоничка путовања и учио са својим чадима српски језик. Упознала сам једну докторку, његово духовно чадо,  сад је монахиња у једном дивном манастиру у Грчкој....:). КаквА радост, посвећење и труд за другог! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Miki je bio previse defanzivan, ali odlican je bio sto se tice postovanja prema sagovorniku (o. Ugrin sto se tice emocionalne inteligencije je izuzetno inteligentan,  tako da  pored uzbudljivod dijaloga,   zagarantovano je razumevanje sagovornika i ophodjenje sa paznjom i postovanjem, jer je i to presudno vazno).   Mora biti i ofanzivan! Mora nametnuti  pitanje kritike Kuranskog teksta, a pre svega sam nastanak. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Fatima cerka poslanika Muhameda, bila je najdraze bice u srcu Muhamedovom,  i njena deca, tri sina, narocito Hasan i Husein,  kao i njen muz, ali njena deca su posebno bila draga poslaniku!  Oni se nazivaju i cuvari doma Muhamedovog. I sta se desava odmah nakon smrti Muhameove? Da li znate da Ebu Bekr salje Osmana da im zapali dom?! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Poslanik Muhamed je opominjao: ,,Svaka zakletva iznudjena silom nije valjana". A  sta Omer cini i radi  (isti onaj koji je  nadgledac prikupljanja kur`anskog teksta)?  Ovo nam SUNNI istoricari prenose!

 

,,Omer dođe do vrata Fatimine kuće i reče: "Tako mi Allaha, zapalit ću je (kuću) sa vama, ukoliko ne izađete i date zakletvu na vjernost". "Omer zatraži drva, i obraćajući se narodu u kući reče: Kunem se Allahom u čijoj je ruci moj život, da  ukoliko ne izađete iz kuće, ja ću je zapaliti. Neki rekoše Omeru: Fatima je u kući! Omer odgovori: "Nije me briga ko je sve u kući".

Sunni referenca:

al-Imamah wa al-Siyasah od Ibn Qutaybah, dio 1, str 3 i 19-20

Idemo dalje...

 

"Sa Omerovom ljutinom i žustrom naravi, takav čin nebi bio u suprotnosti sa njegovom prirodom".

Sunni reference:

al-Faruq, od Shibli Numani, str 44.

 

"Omer je rekao Fatimi: Ja znam da Allahov poslanik nije nikog volio više od tebe! To neće spriječiti da uradim ono što sam naumio. Ukoliko taj narod ostane u tvojoj kući, ja ću zapaliti vrata tu ispred tebe."

Sunni reference:

Kanz al-Ummal, dio 3, str 140

 

Alim Juhari u svojoj knjizi kaže: "Omer i još nekoliko ljudi uputiše se da bi zapalili Fatiminu kuću, kao i one u njoj koji su im se suprostavljali." Ibn Shahna je izjavio isto "Da bi zapalili kuću i njene ukućane". ,,Ebu Bekr je zatražio od Alija da ga ovaj podrži, ali je Alija to odbio. Omer je tada pošao prema Alijevoj kući sa pripaljenom bakljom. Pred vratima on susrete Fatimu koja mu reče: Namjeravas li to zapaliti vrata moje kuće?! Omer  reče: "Da, zato jer će to ojačati vjeru, koja  je došla preko tvojeg oca!"

Sunni reference:

al-Ansab Ashraf, od al-Baladhuri, dio 1, str 582,586

Share this post


Link to post
Share on other sites

Treba sve otvoreno i bez ustrucavnja izneti, blagom recju, jakim argumentima... Isto kao sto nam otvoreno hafiz mr Dzevad Golos bez ustrucavanja navodi svoje argumente...

 

 

 

509lkP6MLUm3tJ7at1V7M9B5RRwiHf-SNz-u0MZ3
PLAY.GOOGLE.COM

Апликација 'Православни Апологет' садржи транскрипте емисија 'Апологет' које је на православном московском радију 'Радоњеж' водио један од најистакнутијих...

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Благовесник рече

Glavno pitanje jeste: Da li su Ebu Bekr (poslanikov tast i naslednik) i njegova desna i leva ruka (Omer i Osman - sakupljaci kuranskog TEKSTA)  imali isto glediste na Hrista, hriscanstvo i hriscane ;) ?

Da li su Ebu Bekr,  Omer i Osman - sakupljaci kuranskog TEKSTA,  imali isto glediste na Hrista, hriscanstvo i hriscane kao i Muhamed?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 часа, Bokisd рече

uf, pravo da kazem, bas me interesuje sta je to Isus izmedju islama i hriscanstva.... 

Одслушах овај снимак "о Тројству" који си поставио, мада у суштини знам њихову аргументацију. :) Цитира Христа тамо где је пројављивао своју људску природу, али прескаче ово (да цитирам оно што сам написао у Православном катихизису):

 

Цитат

О својој божанској природи сведочи сам Христос када говори: Ја и Отац једно смо“ (Јн 10, 30, 17, 21). Да су Отац и Син једно значи да имају једну, недељиву божанску природу, али не и да су као личности један и исти. Отац је Бог и Син је Бог, али нису два Бога, јер се у њима не дели божанска природа на двоје. Такође, Отац није Син и Син није Отац.

Говорећи окупљеним људима о праоцу Авраму, Христос, им каже: Аврам, отац ваш, био је рад да види дан мој, и виде и обрадова се.“ (Јн 8, 56). Они га зачуђено питају: Још немаш ни педесет година, а Аврама си видео?“ (Јн 8, 57), на шта им Христос одговара: Заиста, заиста вам кажем: пре него Аврам настаде, ја јесам.“ (Јн 8, 58). Ако се зна да је Аврам живео око две хиљаде година пре Христа, онда је очигледно да Христос не говори да је пре Аврама као човек, рођен од Дјеве Марије, већ као вечна божанска личност, рођен од Бога Оца. Као Бог он јесте пре Аврама.

 

За Христом и његови апостоли сведоче о његовом божанству.У Јеванђељу по Јовану налази се сведочанство апостола Натанаила: „Рави (учитељу), ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев.“ (Јн 1, 49). Слично сведочанство налази се и код апостола Томе, након што се непосредно уверио у Христово васкрсење: Господ мој и Бог мој!“ (Јн 20, 29). Ту је и чувено сведочанство апостола Петра, на чијем исповедању је Христос обећао да ће „саградити Цркву“ (Мт 16, 18): Ти си Христос, Син Бога живога.“ (Мт 16, 16).

 

О Христовом божанству, богословски најдубље сведочи апостол Јован у прологу свог Јеванђеља: У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.“ (Јн 1, 1). Изворно, Јеванђеље по Јовану написано је грчким језиком. Имперфекат глагола бити: беше (грчки: in), указује да се то бити односи на вечност. Логос који беше Бог јесте друга личност Свете Тројице – Син Божји. Да Логос беше у Бога, казује да је Син у вечној заједници са Богом Оцем.

 

Апостол Павле јасно говори о „великој тајни побожности“, која се огледа у томе да се „Бог јави у телу“ (1Тим 3, 16), што значи да је божанска личност, Син, у времену примио људску природу и постао човек, ради домостроја спасења људског. Исти апостол сведочи да је Син обличје бића Оца (Јев 1, 3), говорећи тиме да је Син једне, божанске природе са Оцем. Исто апостол сведочи када каже да у Христу обитава сва пуноћа Божанства телесно.“ (Кол 2, 9).

 

Наравно, када им изнесете ове аргументе уследиће - то су хришћани искривили Јеванђеље. Дакле, оно што им одговара прихватају, а оно што говори против њих одбијају говорећи да је то искривљено. Куран је конгломерат хришћанског и јудејског учења. То је Мухамед покупио на својим трговачким путовањима и срећући се са Јерејима и хришћанима. Али није покупио само ортодоксно хришћанство у јудаизам. Покупио је (и то у највећем делу) хришћанске јереси. У Курану ћемо јасно срести докетизам (да се хришћанима "причинило" да је Христос разапет), учење о једној природи Христа, то јест да је он само човек (нијанса несторијанске јереси), учење да је створење (аријанска јерес), итд...

Уз сво дужно поштовање према туђој вери и верским осећањима, али за хришћанство, ислам као учење представља не просто другу веру већ - конгломерат јереси. Друга вера је будизам или хиндуизам, а ислам је синкретизам јудео-хришћанских јереси, са нешто мало јудео-хришћанске ортодоксије (али је ово готово неприметно јер су то мало ортодоксије демолирали, покопали и обесмислили усвојени јеретички догмати).

По мом мишљењу, изалуд је траћити време за дисусијус а исламом на догматске теме. Са њима треба комуцирати на пољу заедничких питања - питања морала, међуљудских односа, породице, бриге о свету и човеку, односу верских заједница према држави и сл. Ту може бити доброг плода. А вера и догмати - нама наше, њима њихово.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Благовесник рече

Da li su Ebu Bekr,  Omer i Osman - sakupljaci kuranskog TEKSTA,  imali isto glediste na Hrista, hriscanstvo i hriscane kao i Muhamed?

Nesto te ne kontam, da se nasalim,... jel to asociras da je Muhamed bio neki potajni hriscanin....:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Bokisd рече

Nesto te ne kontam, da se nasalim,... jel to asociras da je Muhamed bio neki potajni hriscanin....:D

Ne, ali je imao dobar odnos prema hrišćanima, za razliku od Omera i Osmana, i voleo ih je... Voleo je i postovao izuzetno pravoslavne monahe! A i ranije, svoje prve prijatelje i vernike je poslao abisniskom (pravoslavnom) caru-svesteniku u utociste i zastitu.  To je toliko razlicito od naslednika njegovih, Omera i Osmana... Koji nisu voleli ni najmilije Muhamedove!  A nakon RIDA RATOVA, krenuili su na hriscanske zemlje...  OTUDA VELIКIH PROTIVUREČNOSTI UNUTAR КURANA. Gde se na jednom mestu kaže da je Evanđelje kod hrišćana u redu, a na drugom mestu se aludira suprotno, na jednom- hrišćani su muslimanima prijatelji, a na druom - ne uzimajte ih za prijatelje, na jednom - sme da se pije vino, a na drugom - zabranjeno je piti vino, na jednom mestu se tvrdi da mi hrišćani i sabejci, zajedno sa muslimanimaimati Dženet, a na drugom mestu da nećemo vidieti Dženeta ako ne postanemo muslimani, na jednom mestu se kaže za Isusa da je Isus - Božja REČ  i Božji Duh... Ali NO1 je onaj ajet koji otkriva da nikako nije mogao doci od sveznajuceg Allaha (Boga jedinoga), jer On nikako nije mogao pogresno shvatiti hriscane tj. hriscnaski dogmat Svete Trojice, a to je onaj ajet gde se tvrdi da hriscani pod Trojicom veruju kao druga dva boga ili lica: Isusa i Mariju. Ne postoji niti jedna hriscanska skupina da su smatrali Djevu Mariju za deo Svete Trojice!

 

 

Trebalo im je da se u narodu i vojsci utemelji NEPRIJATELJSTVO prema hriscanima, te imamo protivurecne ajete gde su hriscani odjdenom i neznabosci i nevernici itd... da bi se opravdala  kampanja osvajanja bogatih hriscanskih teritorija,  a to su zapoceli Ebu Bekr i Omer, a nastavio Osman:

632. Nakon Poslanikove smrti 8. juna 632. njegov tast Ebu Bekr preuzima vođstvo, i započinje Rida ratove (zbog odbijanja njegovog nametnutog autoriteta od strane mnogih,  naročito najbližih Muhamedovih srodnika).

632. - 633. Rida ratovi!!!!!!!!!

634. Samo godinu dana nakon "Rida ratova" Ebu Bekr je zaratio  protiv kršćana.

Pobjeda nad Bizantijacima kod Adznadejna.

634.-644. Ebu Bekra nasleđuje halif Omer.

Osvajanja kršćanskih zemalja se nastavljaju u svim pravcima!!!!!!!!!!!!!

636. Nakon poraza Bizantijaca i na Jermuku, kod rijeke Jordan,

Bizantijci napuštaju Siriju.

637. Perzijanci poraženi u bici na Kadišijji (u Iraku).

U ramazanu/augustu iste godine

osvojena prijestolnica Perzijske imperije Ktesifon.

638. Halif Omer osvaja Jerusalim.

639.-646. Pod komandom ‘Amra ibn ‘Asa zauzet Egipat.

642. Pobjedom kod Nihavenda dokrajčena Perzijska imperija.

643. Tri dana nakon atentata, koji je nad njim izvršio Perzijanac Ebu Lu’lue,

umro je halif Omer.

644. Izborno tijelo, koje je odredio h. Omer, izabralo h. Osmana za 3. halifu.

Halif Osman je vladao do 656. U narednih dvanaest godina teških i krvavih bitki preuzet je od kršćana Kipar i Rodos, a osvajena su i ogromna prostranstva u Aziji.

...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      На основу одлуке председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, поводом обележавања 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату, биће одржан приказ способности Војске Србије „Слобода 2019“, 19. октобра 2019. године од 12 часова, на Аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници.   Планирано је учешће више од 2.400 припадника Војске Србије, 100 борбених и неборбених возила и система и око 25 ваздухоплова.   У првом делу приказа биће представљене способности дела јединица Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, специјалних и јединица Kопнене војске наоружаних и опремљених најсавременијим наоружањем и опремом по концепту “1500+” и донираним средствима из Руске Федерације. Након тога биће изведен дефиле пешадијског, моторизованог и ваздухопловног ешелона. У оквиру припрема за приказ и приказа способности, војни ваздухоплови надлетаће шири рејон Београда од 14. до 19. октобра.   Позивамо грађане да присуствују Приказу „Слобода 2019“ и својим присуством увеличају обележавање 75 година од ослобођења Београда у Другом светском рату.  
    • Од Логос,
      У суботу, 12. октобра, Света Црква прославља Преподобног Киријака Отшелника. Тим поводом, у емисији Пирг разговарали смо са катихетом др Ивицом Живковићем о разлици између хришћанско-аскетске праксе отшелништва и све присутнијег проблема са којим се суочава модерно човечанство - бекства од стварности.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Извор: Радио Глас
    • Од Милан Ракић,
      Свечаност поводом промоције најмлађих официра Војске Србије биће одржана у суботу, 14. септембра 2019. године, испред Дома Народне скупштине Републике Србије, у 11 часова.

      Генерална проба свечаности биће одржана у петак 13. септембра, у 19 часова испред Дома Народне скупштине.
      Промоцији потпоручника присуствоваће највише државно и војно руководство, као и бројни гости из земље и иностранства.
      У прве официрске чинове биће промовисано укупно 160 кадета Војне академије и Медицинског факултета ВМА. Војну академију ће завршити 135 кадета и кадеткиња 139. и 140. класе Војне академије, међу којима су три кадета из Оружаних снага Босне и Херцеговине. Медицински факултет ВМА завршиће 25 младића и девојака 5. класе Медицинског факултета ВМА, од којих је једна кадеткиња припадник Оружаних снага Намибије.
      Ради увежбавања протокола свечане промоције, ваздухоплови Војске Србије надлетаће подручје Београда од 11. до 14. септембра.
      Према протоколу свечаности, планирано је да најбољим кадетима Војне академије буду уручене официрске сабље, а најбољим кадетима Медицинског факултета Војномедицинске академије парадни бодежи.
      Програм свечаности ће увеличати учешће авијације Војске Србије и наступи Уметничког ансамбла Министарства одбране ''Станислав Бинички'' и Репрезентативног оркестра Гарде.
      Најбољи кадети 140. класе Војне академије:
      Први у рангу: Стефан Милићевић, општи успех 9,88; студијски програм Војномашинско инжењерство, модул Моторна возила. Рођен 1996. године у Чачку. Други у рангу: Милош Басарић, општи успех 9,60; студијски програм Војногеодетско инжењерство. Рођен 1996. године у Новом Саду. Трећи у рангу: Стефан Рашовић, општи успех 9,58; студијски програм Менаџмент у одбрани, модул Речне јединице. Рођен 1995. године у Приштини. Најбољи на Медицинском факултету ВМА:
      Први у рангу: Стефан Спирић, општи успех 9,96. Рођен 1994. године у Косовској Митровици. Друга у рангу: Јелена Обрадовић, општи успех 9,96. Рођена 1994. године у Београду. Трећа у рангу: Марина Радовановић, општи успех 9,96. Рођена 1994. године у Београду.
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је у среду, 11. септембра 2019. године, на дан празновања Усековања главе светога Јована Крститеља, свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење умировљеног Епископа канадског Георгија, свештенства и ђаконства Епархије бачке.         Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је указао на значај службе светога Јована Крститеља. Он је живи мост између епохе пре Христа, епохе припреме за сусрет са Христом, и епохе у којој је Христос међу нама, са нама и у нама. Ово његово погубљење није смрт, није пораз, него је победа правде, истине и љубави над злом, грехом и сатаном. Победа Божја! Зато је он жив за навек у слави праведника, у Царству Божјем, у заједници са свима светима, и он је велики молитвеник за сав људски род. Прави људи попут светога Јована Претече и Крститеља Господњега – нераскидиво везани љубављу, вером за Личност Христову – не пристају ни на какав трули морални компромис, остају доследни до краја, па и по цену овоземаљскога живота. Ту већ видимо зачетак Новога Завета: Господ Христос страда и умире за сав људски род, али не само што он оживљава Васкрсењем него сву нашу природу људску подиже из смрти. Једино ако ми одбијемо тај дар, неће он имати плода за нас. Увек треба да подсећамо на свете личности и догађаје, јер они нису само спомен на далеку прошлост. Они су у Цркви, нарочито у светој Литургији, наша савременост, наша садашњост, али и залог наше будућности, и то вечне будућности у Царству Божјем, поручио је Епископ бачки.     Извор: Инфо служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Доносимо текст катихете Бранислава Илића о рођењу највећег између рођених од жена, Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Текст смо преузели са званичне интернет презентације Српске Православне Цркве.

      Долазак Светог славног пророка, претече и крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило Свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а Свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и евангелист Новог Завета. На шест месеци пре оваплоћења логоса Божјег, Господа нашег Исуса Христа, рођен је највећи између рођених од жене, свети славни Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован. Рођен је пре Спаситеља како би припремио пут за долазак Богочовека у овај свет.  Све је у животу Јовановом било једно велико чудо, почев од промисла Божјег да он буде рођен од бездетних и светих родитеља Захарије и Јелисавете, па све до његове мученичке кончине, све је у његовом животу било свештено и благословено. Пре рођења Христовог од Дјеве Марије, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од бездетне Јелисавете, поверовали рођењу које се имало догодити од преблагословене дјеве Марије. Претечино рођење по речима преподобног оца Јустина ћелијског јесте рођење највећег човека, Човека – али више Пророка, више Ангела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Светим Јованом се завршава Стари Завет и њиме почиње Нови Завет. Он је васцелим својим бићем послужио тајни спасења крстивши Господа у реци Јордану. У богослужбеном животу наше свете цркве у само три случаја прослављамо све догађаје из живота: У празницима Господа нашег Исуса Христа, Пресвете Богомајке, као и у част Светог Јована.   Рођење Јованово је детаљно описао Свети евангелист који је међу еванђелистима био и поуздани историчар. Име Јован значи благодат и милост. Празник је установљен у четвртом веку након одређења дана празновања Рождества Христова. Сведочанства из четрвтог века имамо у виду богате химнографије, али и у беседама Светог Јована Златоуста у овај празнични дан. Јован је одрастао у јудејској пустињи у којој је живео до своје тридесете године. Проповед Јовановог покајања имало је за циљ да припреми пут Господњи и поравна стазе његове. Због силине његове проповеди многи су мислили да је он обећани Месија. Послужио је тајни спасења погружавајући Господа у Јордан и бивајући послушан у свему вољи Божијој. Спаситељ на више места говори о Светом Јовану као највећем међу рођеним од женама. Први еванђелист јер је први благовестио радосну вест приближавања царства небеског, први апостол јер је указао на Господа, значајан пророк јер је руком дотакао Господа кога је проповедао. Свети Јован је земљаски анђео и небески човек, који је својим светим животом и послушности показао да свако од нас иако телесан, може да буде изнад свог тела, да својим врлинама и богоугодним животом буде изнад свог тела. (Детаљније о празнику рођења Светог Јована послушате у разговору са аутором овог текста, који је реализован у оквиру јутарњег програма Радија Беседа 4. јула ове године).   Из синаксара празника рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Госпдњег   Када је Незалазно Сунце Правде – Христос Спаситељ наш хтео да засија свету, и већ био савио небеса и сишао у чистију од неба девичанску утробу, требало је да се најпре роди од нероткиње Његова звезда даница – свети Јован Претеча, да би ишао испред Господа као предвесник, проповедајући и говорећи: Иде за мном јачи од мене (Мк. 1, 7). Стога, када се светој Јелисавети наврши време да роди, она роди сина у старости својој, од оматореле утробе, као што у старо време Сара роди Исака. Тако, једно чудо претходи другоме чуду: пре но што Дјева роди Христа, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од старице, поверовали надприродном рођењу које је имало бити од безбрачне девице, и рекли себи: „свемогућа сила Божја, која раздреши неплодност старице, у стању је да и чедну Дјеву учини Мајком“. – Зато чудесном рођењу Христовом претходи чудесно рођење Претече. То би тако зато, да се једним чудом свет припреми за примање другог чуда: да људи, угледавши старицу матер, лакше приме увекдевујућу Матер; да људи, поставши сведоци необичног рођења од престареле Јелисавете, припреме себе за вест о чудноватом рођењу Христа од Дјеве. Јер и у једној и у другој матери чин рођења превазилажаше законе природе, пошто је тако хтео Бог, коме се као Творцу повињава свака природа…   Преглед празникâ и Свети Јован у богослужењу наше Свете Цркве   У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20. јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7. јула); 6.Усековање часне главе Светог Јована Крститеља (11. септембра).   У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).   Химнографија у част Светог Јована   У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова  проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.  О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему. Поред Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.   Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (тропар Рођења Светог Јована)   Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (кондак Рођења Светог Јована)   Заамвона молитва на Сабор Светог Јована Крститеља   Ангела у телу и највећег међу рођенима од женâ, Јована, Ти си, Владико Господе, изаслао пред лицем Оваплоћенога Јединороднога Сина Твога; преко чудесног рођења његовог показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога са неба на земљу, а тиме што је по смрти својој био проповедник умрлима показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога у ад; Удостојио си га сведочења Сина Твога да је он „и више од пророкаˮ, а уз то си га удостојио и мученичког венца; Ти сâм, Господе, обасјај и нас сјајем живота његовог, а светлошћу проповеди његове води нас путем заповести Твојих и све нас уведи у небеско царство Твоје, милосрђем Христа Твојега, са којим си благословен, заједно са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.   катихета Бранислав Илић   ПОВЕЗАНА ВЕСТ:    
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...