Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ђовани Гагић

Професор Мило Ломпар, предавања и беседе

Оцени ову тему

Recommended Posts

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Миломир Станишић (Бујачић, Ваљево, Краљевина Србија, 19. август 1914 — Вест Лафајет, САД, 9. март 1991) је био официр војске Краљевине Југославије, инжењер машинства и математике из области турбуленција, научник и професор на Одсеку за аеро-наутику и аерокосмотехнику Пердју универзитета у Лафајату.

      Станишић је основну школу завршио у Петници, матурирао је нижу гимназију у Ваљеву, а у Београду завршио Војну академију 1937. године, где је почео и студије машинства које је прекинуо је Други светски рат.

      Од 1941. године био је у заробљеништву у Немачкој. Након ослобођења, 1945. године одбија да се врати у комунистичку Југославију. Исте године на Универзитету у Хановеру почиње да студира машинство, а 1949. године је докторирао техничке науке. После тога одлази у Сједињене Америчке Државе.

      Станишић у Америци, да би преживео ради најтеже послове, најпре као гробар а затим и као чистач улица. Тако је, чистећи улице, стицајем околности упозано истакнутог научника Лудвига Прантла, на чију препоруку је примљен у Техничком институту у Илиноису.

      Паралелно, студирао је математику, па докторира из области примењених интеграла.
      Од 1956. године био је ванредан, а 1961. године постао је редован професор на Одсеку за аеронаутику и аерокосмонаутику Пердју униварзитета у Лафајату.

      Његови студенти су касније били најпознатији амерички астронаути. Предавао је на многим америчким универзитетима, код њега на докторским студијама је био и Нил Армстронг, први човек који је ходао на Месецу.

      Професор Станишић, предавао је углавном на постдипломским студијама математичку теорију са турбуленцијама, нелинеарне феномене, динамику океанске површине и математичке методе у инжењерству.

      https://books.google.rs/books/about/The_Mathematical_Theory_of_Turbulence.html?id=_37kBwAAQBAJ&printsec=frontcover&source=kp_read_button&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
      Станишић је био гостујући професор на Јорис Хопкинс Универзитету и Вест Поинт академији, саветник многих индустријских гиганата, попут Џенерал електрика, Боинга, Локида, Мидвеја, Булова, затим америчке војске.

      Објавио је више од 60 научних радова, стручних књига и уџбеника, публикација из математике и астрофизике, говорио је шест језика. Заступљен је у енциклопедијама о водећим научницима САД, а у Србији је уврштен међу 200 најзнаменитијих Срба. Станишић је био велики антикомуниста, никада није долазио у Србију.

      Професори Станишић, Кенцер и Палмер на Универзитету Пердју 1982. године (из књиге One Small Step: The History of Aerospace Engineering at Purdue University)
      Био је демократа, противник тоталитаризма и српски родољуб. Умро је од инфаркта у 77. години. Преминуо је 9. марта 1991. године, управо када се спремао да после 50 година дође у своје родно Ваљево и Србију.
      Документарни филм о Миломиру Станишићу под називом "Војник, инжењер, математичар", снимио је Слободан Раковић, на предлог Јована Филиповића, бившег помоћника министра за дијаспору. Филм је сниман пола године и траје око 40 минута.

      делимична опрема текста: Милан Ракић
    • Од Логос,
      Професор Предраг – Пеђа Вукић је уснуо у Господу јутрос у манастиру Острог, гдје ће сјутра бити и сахрањен. Цио свој живот, као историчар и као пјесник, посветио је служби својој Цркви и своме народу. Као што се молимо на Светој литургији да сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо, тако и професор Предраг у овом свом недавном обраћању у манастиру Острог, опрашта свима све и сву своју наду полаже на Господа Исуса Христа.
      Да га Господ настани у мјесту лијепом, мјесту цвјетном, гдје нема бола, туге и уздисаја. Амин
       
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
       
      ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:
       
       
    • Од Логос,
      Јелена Хаџи Ристић: „Нема на свијету темеља до Пећаршијиног. Пећка Патријаршија је дио нашег генетског кода“.
      ЗВУЧНИ ЗАПИС ЕМИСИЈЕ

      У емисији о српском Јерусалиму, о српској Светој земљи и Светињама које чува Косово и Метохија, настављамо да доливамо уље у кандило мајке  српских цркава- Пећке Патријаршије. О својим сјећањима на Пећ, одрастање, традицију, културу овог мјеста, посебном менталитету Пећанаца, говори нам Јелена Хаџи Ристић професор српског језика и књижевности из Пећи, која потиче из старе српске породице Хаџи Ристић, чији је прадједа Хаџи Риста, ктитор звоника на Пећкој Патријаршији и сам сахрањем у манастирској порти Пећке Патријаршије.
      По старом пећком обичају да се, када изађете из куће, обавезно окренете и пољубите док врата да би се, по вјеровању, вратили једног дана, Јелена је тог јутра 24. марта 1999. године,  пољубила своја кућна врата, али им се никада више није вратила.
      „Више не вјерујем у то вјеровање. Живим без дијела себе већ двадесет година. Док год горе косметска кандила, док год се та свјетлост негдје назире а назире се колико год да је нељуди газе, чини ми се да ће и Косово и Метохија живјети и оно мало српског народа што је на њему остало. И моја Пеће ће, управо захваљујући тим кандилима, бити обасјана као што ће бити обасјани и гробови мојих најближих и свих оних које сам знала а који почивају у Пећи, граду који је поред Призрена био најљепши град Метохије. У Пећи граду у којем данас нема ни једног становника српске националности“- каже са сјетом Јелена.
      О историјским подацима везаним за Пећку Патријаршију, браћи Макарију и Мехмед паши Соколовићима и стању у српском народу у вријеме обнављања Пећаршије говорила нам је професор историје из Суботице Татјана Попов а стихове своје пјесме „Недостојна“, управо за ову емисију, изрецитовала нам је историчар умјетности Драгана Албијанић из Суботице.

      Извор: Радио Светигора
    • Од Ромејац,
      Црногорски председник Мило Ђукановић саопштио је да је најбољи пут за превазилажење подела међу православним верницима је формирање Православне цркве Црне Горе, која ће отворити врата свим верницима

      ПОДГОРИЦА - Црногорски председник Мило Ђукановић саопштио је да је најбољи пут за превазилажење подела међу православним верницима је формирање Православне цркве Црне Горе, која ће отворити врата свим верницима. Он је у емисији „Жива истина“ на Јавном сервису казао да је писмо Васељенског патријарха Вартоломеја добио седмицу након што га је објавила Митрополија црногорско-приморска и да га садржај писма упућује на то да је писано у Црној Гори!?
      - Желим да помогнем да изађемо из овог стања дубоког раскола унутар православног бића Црне Горе и из тог пројекта ни најмање не искључујем Митрополију црногорско-приморску и њихово свештенство и врата су им широм отворена да буду део овог решења, а не да традиционално остану део проблема, казао је Ђукановић. – Неупитно је да је постојала аутокефална Црногорска православна црква, коју је основао тадашњи господар Црне Горе Иван Црнојевић, а и бројни историјски документи сведоче о аутокефалности ЦПЦ. Аутокефална православна црква у Црној Гори има своју историју и традицију и заиста је неупитно право актуелне Црне Горе да, бавећи се идентитетским питањима и темељећи своју духовност, крене у операцију обнове Црногорске православне цркве.
      Ђукановић је рекао да постоје противљења обнови „ЦПЦ“, подсећајући да су постојали и велики отпори обнове црногорске државности.
      - Нисмо ни државу обновили за годину дана. Нећемо ни аутокефалну ЦПЦ. Потребно је направити добру стратегију и ја немам дилему какав ће бити исход ове борбе. Дакле, Црна Гора ће без сумње имати аутокефалну цркву.
      Он је оптужио Српску православну цркву као фактора подељености православног становништва у Црној Гори.
      - СПЦ се не бави пастирским послом у Црној Гри, већ покушава да од верника створи поклонике националних интереса државе Србије и то врло често ради на непримерен начин, бруталним рушењем правног система државе Црне Горе и мешањем у оно што су стратешка определења државне политике Црне Горе. Епилог не видим у формирању националне цркве у којој ће сада Црногорци протеривати Србе.
      Ђукановић је навео на „бројне манипулације око црквеног питања“, наводећи да „нема говора о атаку на Српску православну цркву и српске интересе“. Додао је да је држава у случајевима цркве на Румији и крстионице на Михољској превлаци показала висок степен толеранције, али и да убудуће неће бити тако!
      - Правн систем ће се морати поштовати. Свако мора разумети да ће бити лојалан грађанин држави у којој живи и ради, или ће бити преступник. Преступници могу бити и у оделима и у мантијама и завршиће у затворским униформама, јер то је судбина преступника, поручио је Мило Ђукановић.
      СУЖЕН ПРОСТОР
      Ђукановић је одбацио приче да влас потенцирањем обнове аутокефалне „ЦПЦ“ провоцира поделе како би дуже владала.
      - Није реч о томе, већ да они који су противници црногорске државе и црногорског националног културног и верског идентитета препознају да се, отварањем тих питања, сужава простор за њихове манипулације које трају кроз читаву историју и зато покушавају да подизањем галаме усмере оштрицу критике јавности према онима, а којима и сам припадам, који повлаче одговорне еманципаторске потезе који ће помоћи савременој Црној Гори да утврди свест о властитом идентитету и да на тај начин у пуној мери искористи капацитете обновљене независности у интересу квалитета живота људи који живе на овом простору, закључио је црногорски председник.
      http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:805968-МИЛО-МРАШУ-ОТВАРА-ВРАТА-Најавио-обнову-тзв-ЦПЦ-и-уклањање-цркве-на-Румији-и-крстионце-на-Михољској-превлаци

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...