Jump to content

"Ima izać`" - одржан први тзв. "прајд" у престоници БиХ

Оцени ову тему


Recommended Posts

Pjesmom i aplauzima završena je prva povorka ponosa u Bosni i Hercegovini. U šetnji od Vječne vatre do Trga Bosne i Hercegovine učestvovalo je nekoliko hiljada osoba, piše N1.

20190908130924_54597d183820711216c474cf0

Nakon višemjesečnih priprema u Sarajevu je danas održana prva povorka ponosa. Uz velike mjere sigurnosti povorka je protekla bez ijednog incidenta. Na kraju šetnje bosnansko-hercegovački umjetnik Damir Imamović otpjevao je sevdalinku Himze Polovine "Snijeg pade na behar na voće".

Na kraju šetnje učesnici su poručili da ova povorka treba da služi kao primjer zaštite prava LGBTI osoba i izrazili nadu da će bh. institucije učiniti sve na zaštiti i pružanju svih prava ovoj populaciji.

20190908130928_6e2b3cb7-1409-48b2-9c7a-3

"Mi, lezbejke, gejevi, trans osobe se svakog dana borimo za svoje postojanje. Napadaju nas, ne prihvataju, omalovažavaju i tuku", kazao je jedan od članova organizacionog odbora Branko Ćulibrk.

20190908130924_a17fb8ae-251f-4339-8886-2
 

Naveli su da ne postoji institucionalna podrška pravima LGBTI osoba napominjući da je pravo na slobodu izražavanja jedno od ljudskih prava koje je LGBTIQ osobama uskraćeno.

"Sigurnost svakog pojedinca i pojedinke, naš fizički i emocionalni integritet pretpostavka su slobodnog društva. Osvajajući javni prostor osjećamo odgovornost da govorimo o svim potlačenima u bh. društvu", poručio je Ćulibrk.

20190908130920_659738de51f46e38728a7134b

Lejla Huremović, članica organzacionog odbora prve povorke ponosa, kazala je da su svjesni da ova povorka neće promijeniti svijet i da postoji puno osoba koji ni danas neće smjeti reće svojima bližnjima ko su, ali i njima ovo povorka daje snagu da se može desiti promjena.

"Danas, više nego ikada do sad mi, lezbejke, gejevi, biseksualne, trans, interspolne osobe prestajemo biti nevidljive", kazala je Huremović.

Još je kazala da ova povorka neće promijeniti svijet, ali...

20190908130924_9d848562-1f50-4b71-80db-d

"Svjesni smo da ova povorka neće promijeniti svijet i da postoji puno osoba koji ni danas neće smjeti reće svojima bližnjima ko su, ali i njima ovo povorka daje snagu da se može desiti promjena".

Šetnja učesnika prve u Bosni i Hercegovini povorke ponosa LGBTIQ zajednice održala se pod sloganom "Ima izać'“.

50345516_303.jpg

Na ulicama glavnog grada Bosne i Hercegovine od jutros su raspoređene jake policijske snage zadužene za sigurnosni aspekt događaja, među njima pripadnici antisnajperske jedinice.

 

Prvu bosanskohercegovačku paradu ponosa proteklih dana deklarativno su podržali iz delegacije Evropske unije u BiH, a na zgradi Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu uoči parade je izvješena zastava duginih boja koja simbolizira prava LGBT zajednice.

Vijesti.com

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Srna 08.09.2019 15:03

SARAJEVO - Radnici komunalnog preduzeća u Sarajevu šmrkovima su oprali ulicu kojom su danas prošli učesnici gej parade.

Čišćenje smeća i pranje Titove ulice krenulo je i prije nego što je gej parada završena ispred zgrade Parlamentarne skupštine BiH.

Gej parada završena je bez incidenata i uz veliko prisustvo policije. Procjene su da je u povorci bilo više od hiljadu ljudi, među kojima američki i britanski ambasador u BiH Erik Nelson i Metju Fild, kao i veliki broj javnih ličnosti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 30 минута, Драшко рече

ima i na cirilici

lepo

Niko nema pravo da svojom "slobodom" ugrožava tudju

  • Trebinje
  •  08.09.2019. u 18:16
  • Autor: TrebinjeDanas

Jedna od glavnih tema danas u BiH je Povorka ponosa u Sarajevu. Različiti stavovi, komentari, poruke. Skup i kontraskup- za i protiv ove povorke. I, u cijelog ovoj priči transparent na kome piše Trebinje i to na Povorci ponosa

.parada-tb.jpeg

 

 

Tek to je izazvalo lavinu reakcija. I, zaista, potpuno nepotrebno isticanje jednog mjesta u okviru skupa koji baš i nije nešto što stanovništvo ne samo Trebinja nego i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine podržava.

I nećemo polemisati o tome kakvo je nečije seksualno opredjeljenje, je li to u redu ili ne, jer ne ulazimo u lične živote bilo koga.

Svakako, pa, dopadalo se to nekome ili ne, smatramo, a na mišljenje pravo imamo, da seksualno opredjeljenje treba da bude nešto lično i potpuno intimno i da to ne treba da se eksponira na način kako to čini homoseksualna populacija.

Mišljenja smo da to izaziva upravo kontra reakcije posebno u državi koja još njeguje vrijednost tradicionalne porodice i braka između muškarca i žene.

A, posebno u Trebinju, Hercegovini gdje je porodica koju čine otac, majka, djeca...nešto što ima dragocjenu vrijednost.

Dakle, transparent Trebinja nije bio baš pametan izbor za onoga ko je odlučio da baš ovaj transparent nosi na Povorci ponosa. Šta je želio da pokaže ne znamo, ali da je izazvao pažnju – jeste. I...baš negativne reakcije.

I,da dodamo na kraju - mi jesmo za paradu, ali samo jednu- djece i majki. To je najljepša parada na ovom svijetu.

I na toj paradi Trebinje bi imalo, sigurni smo, posebno mjesto.

A, sve ostalo što se tiče nekih ličnih stvari ostavimo tamo gdje mu je i mjesto - van očiju javnosti.

Svakako smo za poštovanje svih sloboda, ali niko nema pravo da svojom "slobodom" ugrožava tudju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Rašo рече

Niko nema pravo da svojom "slobodom" ugrožava tudju

  • Trebinje
  •  08.09.2019. u 18:16
  • Autor: TrebinjeDanas

Jedna od glavnih tema danas u BiH je Povorka ponosa u Sarajevu. Različiti stavovi, komentari, poruke. Skup i kontraskup- za i protiv ove povorke. I, u cijelog ovoj priči transparent na kome piše Trebinje i to na Povorci ponosa

.parada-tb.jpeg

 

 

Tek to je izazvalo lavinu reakcija. I, zaista, potpuno nepotrebno isticanje jednog mjesta u okviru skupa koji baš i nije nešto što stanovništvo ne samo Trebinja nego i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine podržava.

I nećemo polemisati o tome kakvo je nečije seksualno opredjeljenje, je li to u redu ili ne, jer ne ulazimo u lične živote bilo koga.

Svakako, pa, dopadalo se to nekome ili ne, smatramo, a na mišljenje pravo imamo, da seksualno opredjeljenje treba da bude nešto lično i potpuno intimno i da to ne treba da se eksponira na način kako to čini homoseksualna populacija.

Mišljenja smo da to izaziva upravo kontra reakcije posebno u državi koja još njeguje vrijednost tradicionalne porodice i braka između muškarca i žene.

A, posebno u Trebinju, Hercegovini gdje je porodica koju čine otac, majka, djeca...nešto što ima dragocjenu vrijednost.

Dakle, transparent Trebinja nije bio baš pametan izbor za onoga ko je odlučio da baš ovaj transparent nosi na Povorci ponosa. Šta je želio da pokaže ne znamo, ali da je izazvao pažnju – jeste. I...baš negativne reakcije.

I,da dodamo na kraju - mi jesmo za paradu, ali samo jednu- djece i majki. To je najljepša parada na ovom svijetu.

I na toj paradi Trebinje bi imalo, sigurni smo, posebno mjesto.

A, sve ostalo što se tiče nekih ličnih stvari ostavimo tamo gdje mu je i mjesto - van očiju javnosti.

Svakako smo za poštovanje svih sloboda, ali niko nema pravo da svojom "slobodom" ugrožava tudju.

naravno

ali ovo sve nema veze jedno s drugim

taj prajd i sve...to je politika, trend...sta li je

ne treba se mnogo primati

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Драшко рече

naravno

ali ovo sve nema veze jedno s drugim

taj prajd i sve...to je politika, trend...sta li je

ne treba se mnogo primati

 

Све је ово више од игре, нико се превише не прима јер у овом хаосу људи имају већих проблема. На крају ови комуналци што су опрали улицу све су рекли.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, ana čarnojević рече

svašta.

kao u Trebinju ne žive pederi.

sve same srećne porodice. idilično okruženje.

Живе ал не парадирају. И шта сад.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Kао делегат Светога Архијерејскога Синода писац ових редова учествовао је на 24. међународном конгресу римокатоличке немачке организације „Реновабис“, одржане први пут путем електронске мреже у виду видео-конференција у периоду од 8-10. септембра 2020. год. Због великог броја делегираних учесника (око 280 делегата) из преко тридесет источноевропских и западноевропских земаља, овај вид одржавања видео-конференција у условима пандемије вируса COVID-19 наметнуо се као једини могућ. Коментаришући овогодишње одржавање видео-конференција као нужну замену за класични конгрес који се сваки године одржава у граду Фрајзингу, главни управитељ делатности Фондације „Реновабис“, о. Кристијан Хартл, истакао је приликом отварања Конгреса: „Видео-конференције не могу заменити личне сусрете, али оне могу да помогну да се физичка блискост надомести“.
      Целокупан тродневни програм Конгреса био је посвећен последицама пандемије изазване вирусом COVID-19. Писац ових редака жели да нагласи да је на Конгресу избегнуто бављење питањима интервенције цивилног друштва у погледу богослужења и нарушавања основних верских права, која представљају такође једну од последица пандемије која још увек траје. Могући разлог изостајања ове теме могао би бити у јавном дистанцирању, па и у осуди „Прогласа за Цркву и за свет“ од стране либералне већине католичких кардинала. Споменути „Проглас“ су под мотом Veritas liberabitvos (Јн. 8,32) у мају месецу ове године издали угледни кардинали и теолози Римокатоличке Цркве, блиски богословском сензибилитету умировљеног папе Бенедикта XVI, као и многобројни научници, лекари и новинари. Писац ових редака превео је благовремено тај текст који представља критику идеолошко-политичке позадине пандемије која још увек траје.
      У уводној речи приликом отварања Конгреса кардинал Жан-Клод Холерих, председник Католичке бискупске комисије при Европској унији, указао је на проблем одсуства солидарности између држава Европске уније и, између осталог, указао на све већи број становника европских земаља који су осиромашили и доспели у стање материјалне беде узроковане пандемијом, због губитака радних места. Потом је више пута наглашавано да је индикативан показатељ за стања несолидарности када је реч о земљама Европске уније њихов политички однос према катастрофи у избегличком кампу „Морија“ на грчком острву Лезбосу. Чуле су се и речи да је „Европа изгубила своју душу и да ју мора поново пронаћи“.
      Првог дана одржавања Конгреса одржане су две видео-конференције:
         1.„Корона и људи на рубу друштва“;
         2„Кад душа изађе из равнотеже: психосоцијалне последице паднемије вируса COVID-19“.
      Излагачи су, из угла психологије и социологије, разматрали начине за стицање психолошке резилијенције, тј. својеврсног психолошког одбрамбеног механизма за борбу са психосоцијалним проблемима.
      Другог дана одржавања Конгреса одржане су трећа и четврта сесија:
        3. „Livestream из Дома Господњег: искуства и импулси из времена корона-ограничења“;
      У оквиру ове треће сесије акценат је стављен само на видео-преношења богослужења, без коментарисања задирања цивилних сектора у ограничења истих. Додуше, у СР Немачкој ниједним званичним покрајинским актом није довођена у питање богослужбена пракса, а камоли могућност или начин причешћивања верних. 
          4. „Човек и човечност у времену пандемије COVID-19: библијски мотиви у односу према кризи“.
      У овој четвртој сесији обрађивани су мотиви из старозаветне Књиге о Јову.к
      Последњег дана Конгреса одржане су две завршне, врло интересантне и тематски повезане видео-конференције, којима нису мањкали критички увиди и тонови:
           5.„Европа на раскршћу: јединство или дисхармонија? Корона-криза и њене последице по Европу“;
           6.„Између кланице и Brain-Drain-а (тзв. одлива интелектуалаца): миграције радника и COVID-19“.
      У оквиру ових сесија наглашаван је проблем исељавања стручних кадрова из балканских држава и осталих држава Источне Европе у Немачку, у којој радници не наилазе на солидне радне услове о којима су, нарочито нашим сународницима, од стране многих идеолошко-политичких делатника дуго приповедане политичко-митолошке приче. И састављач ових редака има непосредног искуства у вези са рђавим третманом према многим радницима, као и интелектуалцима који чекају визу за тзв. спајање породице, будући да је добровољно ангажован на пољу превођења, помоћи у вези са административним питањима, лечења наших суграђања, па чак и судских процеса обесправљених радника чије је мучне исповести на судским претресима преводио.
      О. Волфганг Херман, начелник одељења за духовну бригу над радницима из Штутгарта, у оквиру сесије је, између, осталог казао: „Пандемија је показала да су раднице и радници релевантни за систем, премда су ретко опажани као такви“. О. Херман је, надаље, пледирао за „трајну дебату у вези са овим да би се живот врло често искоришћаваних жена и мушкараца, пре свега у областима неге, пољопривреде и месне индустрије побољшао“. Са Конгреса је упућен апел надлежнима, нарочито у СР Немачкој, да се ови проблеми озбиљно почну решавати, уз опаску да релевантни друштвени чиниоци годинама не желе да чују гласове Цркава и хуманитарних организација. 
      Овим је и завршен тродневни „24. Међународни конгрес римокатоличке немачке хуманитарне организације „Реновабис“, са жељама да се наредне године делегати уживо сусретну, без постојања тзв. социјалне дистанце.
      Марко Делић
      извор

      View full Странице
    • Од Драгана Милошевић,
      Kао делегат Светога Архијерејскога Синода писац ових редова учествовао је на 24. међународном конгресу римокатоличке немачке организације „Реновабис“, одржане први пут путем електронске мреже у виду видео-конференција у периоду од 8-10. септембра 2020. год. Због великог броја делегираних учесника (око 280 делегата) из преко тридесет источноевропских и западноевропских земаља, овај вид одржавања видео-конференција у условима пандемије вируса COVID-19 наметнуо се као једини могућ. Коментаришући овогодишње одржавање видео-конференција као нужну замену за класични конгрес који се сваки године одржава у граду Фрајзингу, главни управитељ делатности Фондације „Реновабис“, о. Кристијан Хартл, истакао је приликом отварања Конгреса: „Видео-конференције не могу заменити личне сусрете, али оне могу да помогну да се физичка блискост надомести“.
      Целокупан тродневни програм Конгреса био је посвећен последицама пандемије изазване вирусом COVID-19. Писац ових редака жели да нагласи да је на Конгресу избегнуто бављење питањима интервенције цивилног друштва у погледу богослужења и нарушавања основних верских права, која представљају такође једну од последица пандемије која још увек траје. Могући разлог изостајања ове теме могао би бити у јавном дистанцирању, па и у осуди „Прогласа за Цркву и за свет“ од стране либералне већине католичких кардинала. Споменути „Проглас“ су под мотом Veritas liberabitvos (Јн. 8,32) у мају месецу ове године издали угледни кардинали и теолози Римокатоличке Цркве, блиски богословском сензибилитету умировљеног папе Бенедикта XVI, као и многобројни научници, лекари и новинари. Писац ових редака превео је благовремено тај текст који представља критику идеолошко-политичке позадине пандемије која још увек траје.
      У уводној речи приликом отварања Конгреса кардинал Жан-Клод Холерих, председник Католичке бискупске комисије при Европској унији, указао је на проблем одсуства солидарности између држава Европске уније и, између осталог, указао на све већи број становника европских земаља који су осиромашили и доспели у стање материјалне беде узроковане пандемијом, због губитака радних места. Потом је више пута наглашавано да је индикативан показатељ за стања несолидарности када је реч о земљама Европске уније њихов политички однос према катастрофи у избегличком кампу „Морија“ на грчком острву Лезбосу. Чуле су се и речи да је „Европа изгубила своју душу и да ју мора поново пронаћи“.
      Првог дана одржавања Конгреса одржане су две видео-конференције:
         1.„Корона и људи на рубу друштва“;
         2„Кад душа изађе из равнотеже: психосоцијалне последице паднемије вируса COVID-19“.
      Излагачи су, из угла психологије и социологије, разматрали начине за стицање психолошке резилијенције, тј. својеврсног психолошког одбрамбеног механизма за борбу са психосоцијалним проблемима.
      Другог дана одржавања Конгреса одржане су трећа и четврта сесија:
        3. „Livestream из Дома Господњег: искуства и импулси из времена корона-ограничења“;
      У оквиру ове треће сесије акценат је стављен само на видео-преношења богослужења, без коментарисања задирања цивилних сектора у ограничења истих. Додуше, у СР Немачкој ниједним званичним покрајинским актом није довођена у питање богослужбена пракса, а камоли могућност или начин причешћивања верних. 
          4. „Човек и човечност у времену пандемије COVID-19: библијски мотиви у односу према кризи“.
      У овој четвртој сесији обрађивани су мотиви из старозаветне Књиге о Јову.к
      Последњег дана Конгреса одржане су две завршне, врло интересантне и тематски повезане видео-конференције, којима нису мањкали критички увиди и тонови:
           5.„Европа на раскршћу: јединство или дисхармонија? Корона-криза и њене последице по Европу“;
           6.„Између кланице и Brain-Drain-а (тзв. одлива интелектуалаца): миграције радника и COVID-19“.
      У оквиру ових сесија наглашаван је проблем исељавања стручних кадрова из балканских држава и осталих држава Источне Европе у Немачку, у којој радници не наилазе на солидне радне услове о којима су, нарочито нашим сународницима, од стране многих идеолошко-политичких делатника дуго приповедане политичко-митолошке приче. И састављач ових редака има непосредног искуства у вези са рђавим третманом према многим радницима, као и интелектуалцима који чекају визу за тзв. спајање породице, будући да је добровољно ангажован на пољу превођења, помоћи у вези са административним питањима, лечења наших суграђања, па чак и судских процеса обесправљених радника чије је мучне исповести на судским претресима преводио.
      О. Волфганг Херман, начелник одељења за духовну бригу над радницима из Штутгарта, у оквиру сесије је, између, осталог казао: „Пандемија је показала да су раднице и радници релевантни за систем, премда су ретко опажани као такви“. О. Херман је, надаље, пледирао за „трајну дебату у вези са овим да би се живот врло често искоришћаваних жена и мушкараца, пре свега у областима неге, пољопривреде и месне индустрије побољшао“. Са Конгреса је упућен апел надлежнима, нарочито у СР Немачкој, да се ови проблеми озбиљно почну решавати, уз опаску да релевантни друштвени чиниоци годинама не желе да чују гласове Цркава и хуманитарних организација. 
      Овим је и завршен тродневни „24. Међународни конгрес римокатоличке немачке хуманитарне организације „Реновабис“, са жељама да се наредне године делегати уживо сусретну, без постојања тзв. социјалне дистанце.
      Марко Делић
      извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недјељу, 31. августа/13. септембра 2020. године, када Православна Црква прославља Сабор српских светитеља и спомен мученика јасеновачких, у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља, у Јасеновцу, у Епархији славонској, освећен је шрви храм на свету посвећен Светим новомученицима јасеновачким.   Повезане вести:    Празник Светих новомученика у манастиру Јасеновцу   Навечерје празника Светих мученика јасеновачких       Чином освећења параклиса (капеле) и Божанственом Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи славонски Јован, будимљанско-никшићки Јоаникије, диселдорфски и њемачки Григорије, источноамерички Иринеј, аустријско-швајцарски Андреј, бихаћко-петровачки Сергије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и свештенство из више епархија.   Послије јеванђелског читања бесједио је епископ Григорије. Он је говорио о важности памћења, али и опасности злопамћења:   -Памћење је крајеугаони камен на коме се заснива наш хришћански идентитет, а то је подједнако памћење онога што је било и онога што тек треба да буде. Памћење не може бити смислено, ако се сјећамо само некога ко је некада постојао и више га нема, а не сјећамо га се као некога ко ће бити. Зато памћење не може бити пунозначно, ако само данас памтимо, а већ сутра ћемо заборавити. Памћење има пуноћу само уколико се укоријени и засади у вјечности у којој нема смрти, бола и жалости, у којој ништа не вене. Зато узносимо имена мученика у службу Божју, јер жарко желимо да се њихов спомен и њихово име заувијек настане у вјечном Божјем памћењу. Њихово и своје постојање ћемо осигурати само ако будемо записани у књизи живота вјечнога.    -Друга страна памћења није само заборав већ нешто много злокобније – злопамћење. Памтити значи с љубављу се сјећати пострадалих. Памтити значи сачувати имена мученика од заборава. Памћење значи не дозволити да се злочин икада више негдје понови. А злопамтити, пак, значи гајити мржњу у свом срцу према убицама. Злопамтити значи жељети зло крвницима, на зло узвраћати злом које трује наше душе силније од најљућег отрова. Злопамтити, на концу, значи жудјети за осветом и за туђом смрћу, истакао је владика Григорије.   По заамвоној молитви црквеном сабрању обратио се домаћин, епископ Јован, који је поздравио присутне архијереје, госте и сабрани народ. Владика Јован је рекао да су се у Јасеновцу окупили епископи са разних страна земљиног шара да освете цркву, као што су у вријеме када се освештавао храм Гроба Господњега, архијереји са Сабора из Тира бродовима дошли у Јерусалим како би осветили први од храмова Цркве Божје. Говорећи о новоосвећеној капели, Владика је истакао:   -Ово је зимска црква, прва у српском народу, прва у Цркви Божјој, прва у Српској Цркви, прво мјесто које је посвећено новомученицима јасеновачким.   Након обраћања домаћина освећене су спомен-плоче трговцу Михаилу Благојевићу, предсједнику Црквене општине пакрачке, убијеном у Јасеновцу, и недавно упокојеном историчару Жарку Видовићу, који је преживео заточеништво у јасеновачком логору.   Послије отпуста Литургије, вјерници су се окупили на јасеновачком спомен-подручју, гдје је епископ Андреј на једној од хумки савршио чин благосиљања славског жита и колача. Владика Андреј се обратио окупљенима назвавши јасеновачко стратиште својеврсном апокалипсом. Рекао је да је народ који је страдао у Јасеновцу страдао голорук и био у немогућности да се брани. Владика је додао да ти људи нису ишли у смрт, јер су носили некакво зло: -Напротив, носили су у себи вјеру и завјет својих породица и својих предака. Упоредио је незлобивост јасеновачких жртава са незлобивошћу старозавјетних патријараха и праотаца: Авраама, Исаака, Јакова и Јосифа.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом имендана и јубилеја Епископа бачког господина др Иринеја – тридесет година архијерејске службе, у реализацији Информативне службе Епархије бачке снимљен је вишеделни интервју са Преосвештеним владиком бачким, који је, том приликом, говорио о многим значајним богословским, духовним и другим актуелним темама из живота наше свете Цркве. У наведеном видео запису можете погледати први део интервјуа са Епископом бачким господином др Иринејем.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Драгана Милошевић,
      Предео Ђердапске клисуре уврштен је на листу коју је Унеско покренуо 2015. године како би подстакао међународну сарадњу и заштиту подручја од међународног геолошког значаја
       
      Осим што је један од пет националних паркова у Србији, Ђердап је однедавно, одлуком Извршног савета Унеска, постао први геопарк у нашој земљи. Вест да је та организација УН уврстила ово заштићено природно добро на своју листу, на којој је укупно 161 геопарк из 44 државе, побудила је интересовање јавности. Шта су заправо Унескови глобални геопаркови и шта ово несумњиво признање значи за Ђердап?
      Према наводима са сајта те светске организације, глобални геопаркови су јединствена, географски целовита подручја која се одликују локалитетима од међународног геолошког значаја, при чему садрже и изузетно природно и културно наслеђе. Реч је о иницијативи која је зачета 2004, а конкретизована 2015. године како би се подстакла међународна сарадња оваквих подручја у погледу њихове заштите, одрживог развоја и едукације.
      „’Унеско глобални геопаркови’ користе повезаност геолошког наслеђа ових локалитета са свим другим аспектима њиховог природног и културног наслеђа зарад повећања свести o кључним друштвеним темама, попут одрживе употребе ресурса планете, ублажавања ефеката климатских промена и умањења ризика повезаних са природним катастрофама. Подизањем свести о важности геолошког наслеђа у овим подручјима кроз историју и данас, подстиче се и стварање иновативних локалних предузећа, нових радних места и висококвалитетних течајева за обуку, уз развој геотуризма и заштиту геолошких ресурса ових локалитета”, наводи се на сајту Унеска.
      Конкретно, чланство у овом телу доноси могућност геопарковима да развију међусобна партнерства, уз активирање свих локалних чинилаца у овим подручјима – од власника земље, преко заједнице и пружалаца туристичких услуга, све до староседелачког становништва и локалних организација које делују у неком геопарку. На листу се улази тако што државе номинују „кандидате” са своје територије, при чему је услов да локалитет за који се подноси апликациони досије ужива одређени степен заштите у матичној земљи, било да је реч о локалним, односно регионалним актима било националном законодавству.
      Према наводима из Министарства заштите животне средине, проглашењем геопарка „Ђердап” створени су услови за развијање пракси и модела за јединствено повезивање заштите геолошког наслеђа и регионалног одрживог економског развоја овог подручја. Из ресорног министарства су додали да је још 2014. године, пре него што је Унеско институционализовао подухват глобалне мреже ових подручја, покренута иницијатива за успостављање геопаркова у Србији. Затим је крајем 2015. формиран Радни тим за успостављање геопарка „Ђердап”, који је урадио апликациони досије. Апликација је преко Националне комисије за сарадњу са Унеском достављена секретаријату те међународне организације.
      „Геопарк ’Ђердап’ је успостављен на основу споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, ЈП ’Национални парк Ђердап’ и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, којим је предвиђено да ЈП ’НП Ђердап’ буде носилац активности Геопарка”, наводе у Министарству заштите животне средине.
      Осим подручја Ђердапске клисуре – која је са дужином од преко 100 километара најдужа у Европи – саставни део геопарка, чија је укупна површина 1.330 километара квадратних, јесу и делови планинских масива Кучај и Мироч.
      Статус Унесковог глобалног геопарка, иначе, није „вечан”. Сваки локалитет добија ту ознаку на четири године, после чега евалуатори Унеска на терену испитују да ли су и даље испуњени услови за чланство. Ако јесу, геопарк добија зелени картон на још четири године. У супротном, следи жути картон уз обавезу да се недостаци исправе у наредне две године. Ако управа геопарка то не учини, следи црвени картон и искључење из Унескове мреже.
      Мајанско дрво и мистериозна пара
      На недавном пленарном заседању Извршног савета Унеска, осим Ђердапа, међу глобалне геопаркове је уврштено још 14 локација из Европе, Азије и „обе” Америке. Том приликом, Србија је, заједно с Никарагвом и Русијом, била једна од три државе из којих је први пут неко подручје доспело на ову листу. Тако се Ђердап нашао у друштву никарагванског локалитета Рио Коко, познатог и по дрвету златна цеиба старом 500 година које су древне Маје сматрале светим, али и руског парка Јангантау, надомак истоимене планине близу границе с Казахстаном, из које избија пара иако на њој нема вулканске активности.
      На Унексову листу су уврштена и по два геопарка из Канаде, Шпаније и Кине, као и по једна локација из Финске, Индонезије, Португалије, Јужне Кореје, Велике Британије и Вијетнама.
      Иначе, од укупно 161 заштићеног подручја у Унесковој мрежи највише их је у Кини (41), а затим у Шпанији (15). Кад је реч о бившим југословенским државама, на листи су по два геопарка из Хрватске (планина Папук и архипелаг Виса) и Словеније (старо рударско насеље Идрија и планински венац Караванке, за који је ова држава заједнички аплицирала с Аустријом).
       
      Политика Online - Ђердап – први српски геопарк
      WWW.POLITIKA.RS Осим што је један од пет националних паркова у Србији, Ђердап је однедавно, одлуком Извршног савета Унеска, постао први геопарк у нашој земљи. Вест да је та...
×
×
  • Креирај ново...