Jump to content
  1. geronymo

    geronymo

  2. obi-wan

    obi-wan

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Свакога дана роди се само 176 беба, а умре чак 278 особа, због чега годишње „изгубимо” град од 35.000 људи. – Свака трећа тридесетогодишњакиња у Београду и свака четврта жена у Србији која се налази на прагу четврте деценије нема дете   (Фото Н. Марјановић) Када завирите у историјске уџбенике, врло брзо се суочите са суморним закључком да у Србији никада није живело мање људи него данас. Из породилишта широм наше земље сваке године изнесе се хиљаду беба мање него претходне – више деце рађало се за време балканских ратова, оба светска рата, па чак и за време бомбардовања. Свакога дана роди се само 176 беба, а умре чак 278 особа, због чега годишње „изгубимо” град од 35.000 људи. И док се љуљашке у дечјим парковима све чешће њишу празне, листе чекања за старачке домове све су дуже – сваки пети становник Србије старији је од 65 година, а тек свако седмо дете није одувало 15 свећица на торти. Највећи број малишана у Србији нема ни брата ни сестру јер се маме и тате најчешће одлучују на једно дете. Сваки трећи брачни пар у нашој земљи уопште нема наследнике. Свака трећа тридесетогодишњакиња у Београду и свака четврта жена у Србији која се налази на прагу четврте деценије нема дете.
      Све ређе изговарамо судбоносно „да”, а све чешће се одлучујемо за развод него за прославу сребрне или златне свадбе. За само годину дана матичари су склопили чак 700 бракова мање, док су бракоразводни адвокати све заузетији – разведено је чак 1.000 бракова више. Сваки трећи пар у Београду и Војводини ставља тачку на брачну заједницу, а у бракоразводној статистици заврши и сваки четврти брачни пар у Србији. Сваки трећи мушкарац у Србији не носи бурму, а венчаницу никада није обукла свака четврта жена. Национални емотивни графикони сведоче да 1.719.959 особа никада није стало на луди камен, а судбоносно „да” изговорило је 3.396.240 особа. Свако четврто дете у Србији роди се ван брака.
      Ово су подаци с којима ће се првог радног дана суочити министар за бригу о породици, деци и демографији, који има веома изазован задатак – Како повећати наталитет у земљи у којој све мањи број парова излази пред матичара, све већи број жена одустаје од родитељства, а половина младих планира да се из ње исели? Да ли ће ново министарство за бригу о породици бити „трећа срећа” – ако имамо на уму да је прво основано 1997. године (с Бубом Морином на челу), а друго је било на савезном нивоу и основано је 1998. године (с Радом Трајковић на челу).
      Иако су демографски закони прости и говоре да будућност једне земље зависи од рађања, умирања и емиграција, за нијансу је сложеније питање како мотивисати младе људе да остану у земљи и стварају породицу, када половина њих каже да своју будућност види изван Србије. Ако младе питате шта би их мотивисало да стварају или прошире породицу, њихови одговори такође су јасни и недвосмислени – сталан посао, кров над главом и осећај психолошке и материјалне сигурности. Колико су њихове жеље далеко од реалности најбоље говори податак да две трећине младих у нашој земљи, старости од 16 до 30 година, живи с родитељима, а више од 60 процената младића и девојака нема никаква примања. На луди камен је стала тек свака осма млада особа, а у свом стану живи само десет одсто њих, показују подаци из најновијег Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији, који сваке године објављује Кровна организација младих Србије.
      С обзиром на то да највећи број девојака у нашој земљи уписује и завршава тзв. друштвене факултете и да највећи број запослених у здравству, просвети, државној администрацији и социјалној заштити чине жене, то значи да је држава највећи послодавац за представнице лепшег пола. А та држава је, подсећања ради, ставила ембарго на запошљавање у јавном сектору крајем 2013. године. Зато и не чуде подаци „Центра за маме”, који говоре да мање од половине мајки у Србији има стално запослење – петина њих је незапослена, трећина ради на црно или је ангажована на привремено-повременим пословима. Преко 60 одсто запослених мајки у Србији има примања испод републичког просека.
       
      http://www.politika.rs/thumbs//upload/Article/Image/2020_10///757z468_DECARAZVODI1210.jpg Политика Online - Све мање деце, све више развода
      WWW.POLITIKA.RS Када завирите у историјске уџбенике, врло брзо се суочите са суморним закључком да у Србији никада није живело мање људи него данас. Из породилишта широм наше земље сваке године...  
    • Од Иван Ивковић,
      Свети Антоније је рекао: „Када сам седео код једног аве дошла је нека девојка и рекла му: ‘Аво, ја проводим свој живот у посту, једем једном недељно и свакодневно изучавам Стари и Нови Завет.’
      Старац је упитао: ‘Је ли за тебе оскудица постала потпуно исто што и изобиље?’
      Она је рекла: ‘Не.’
      ‘Срамота исто што и похвала?’
      ‘Не.’
      ‘Непријатељи што и пријатељи?’
      ‘Не.’
      Тада мудри старац рече: ‘Иди, труди се, још ништа немаш.'“
    • Од Поуке.орг инфо,
      Доносимо у целини кривичну пријаву Милоша Ковића против Николе Самарџића због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац

      Милош Ковић, Никола Самарџић
       
      ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У БЕОГРАДУ
      ул. Савска 17а
      11000 Београд
      ПОДНОСИЛАЦ:  Милош Ковић, са пребивалиштем у Београду, ***** **** ****, кога заступа Ортачко адвокатско друштво СТОЈКОВИЋ, из Београда, ****** ****, и то адвокат Душан Стојковић, као и адвокат Ђорђе Николић, из Београда, ****** ***** ****, по уредном пуномоћју које је овде приложено под 1/
      На основу члана 280 и 281 Законика о кривичном поступку, подноси се Вишем јавном тужилаштву у Београду као надлежном на основу чланa 14. Закона о јавном тужилаштву и члана 23, става 1, тачке 2 Закона о уређењу судова следећа:
      КРИВИЧНА ПРИЈАВА
      Против:
      ОКРИВЉЕНОГ НИКОЛЕ САМАРЏИЋА, редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду на Одељењу за историју, са пребивалиштем у Београду, ** ****** ***, због тога што:
      од дана 21.11.2019. године до дана 5.8.2020. године у стању урачунљивости, свестан свог дела и да је исто забрањено, при чему је хтео његово извршење, посредством рачунара на месту пребивалишта окривљени је изјавио, јавно одобравао, ширио и чинио јавно доступним изјаве, слике и текстове којима се јавно одобрава или значајно умањује тежина геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против националних, верских и других група, односно којима се заговара или подстрекава мржња, дискриминација или насиље против истих, а нарочито предузимањем следећих радњи:
      11.2019. године на друштвеној мрежи Twitter на свом налогу @username_ns јавно одобравао изјаве којима се оправдава и значајно умањује тежина геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против националних, верских и других група 06.2020. године на друштвеној мрежи Twitter јавно одобрио и подржао (тзв. like) изјаву објављену на налогу (@Iggyb666) којима се оправдава и значајно умањује тежина геноцида у Јасеновцу, 08.2020. године на друштвеној мрежи Twitter на свом налогу @username_ns јавно објавио „More MARŠ srpska BAGRO od naroda“ уз фотографије на којима су приказане колoне Срба протераних из Хрватске током операције Олуја из 1995. године, чиме је извршио кривична дела Расне и друге дискриминације из чл. 387, ст. 4 и 5 Кривичног законика („Службени гласник Републике Србије“, бр. 35/2019)
      ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
      Јавно одобравање и значајно умањивање геноцида и злочина против човечности
      Законски опис првог кривичног дела које овде пријављујемо је следећи:
      (5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
      На друштвеној мрежи Twitter, дана 30. јуна 2020, објављена је следећа порука:

      Ову изјаву, којом се очигледно оправдава и значајно умањује геноцид над српским, јеврејским и ромским народима који се спроводио у Јасеновцу и која је несумњиво вид говора мржње (поред тога што је свака чињенична тврдња у њој погрешна), окривљени је јавно одобрио и подржао (тзв. like). Али и више од тога, окривљени се касније (15. јула 2020.) на најјаснији могући начин идентификовао са изјавама на том налогу (@Iggyb666) и препоручио их више него било које друге у политичком систему Србије:

      Ово је изазвало оштру реакцију јавности, те су објављени Протестно писмо поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја (29. јула 2020) и Протест против порицања геноцида над српским народом (20. августа 2020), у којима су обухваћене додатне изјаве окривљеног, као и изјаве других људи, а који показују систематски карактер дискриминаторских изјава и поступака окривљеног. Даље, 6. јула 2020. године у дневном листу Данас, објављен је текст под насловом Лајковање на правдање Јасеновца, у коме се износи на који начин су изјаве осумњиченог противне Кодексу професионалне етике Универзитета у Београду. Очигледно дискриминишући карактер изјава и поступака окривљеног навео је и више других медија да их коментаришу. Штавише, првобитни „твит“ о оправданости злочина у Јасеновцу уклонио је сâм Twitter зато што је противан њиховим Општим правилима о коришћењу, а нарочито одредбама о говору мржње.
      Разлог за подношење кривичне пријаве против окривљеног, а не против особе која је спорну изјаву изворно објавила или других лица која су је јавно одобрила јесте због услова да такво одобравање, негирање или умањивање злочина може довести до насиља или изазивања мржње. Као што је напоменуто, окривљени Никола Самарџић је професор историје Универзитета у Београду, укључујући и савремену историју, којој припадају догађаји о којима је овде реч. Вероватноћа изазивања мржње, па и насиља, знатно се увећава када особа која износи те ставове није само неко са хиљадама пратилаца на друштвеним мрежама (мада је и то од значаја), већ неко чији је посао да младе поучава историји, па самим тим има и извесну моћ да обликује њихове ставове. Сходно томе, окривљени има положај велике одговорности и требало би да зна каквим последицама поменуте и сличне изјаве могу да воде. Поред тога, окривљени је и јавна личност која неретко дели своје ставове у штампаним и електронским медијима, а са јавним иступањем почео је ’90-их година, шовинистичким ставовима објављеним у крагујевачком листу Погледи. Мета његове мржње се наизглед променила, али њена срж и интензитет нису.
      Објективни услов инкриминације у виду постојања пресуде суда у Србији или Међународног кривичног суда, основаног Римском конвенцијом од 1998, којом је дотични злочин правноснажно утврђен, испуњен је. Наиме, постојање геноцида, ратних злочина и других злочина против човечности на територији Независне Државе Хрватске, а нарочито у логору смрти Јасеновац, утврђено је пресудама против Андрије Артуковића, Мирослава Филиповића-Мајсторовића, Љубе Милоша, Арсена Позаића, Владимира Крена, Јурија Остермана, Луке Аждајића, Тијаса Мортигија, Нике Љубића, Алојзија Степинца и многих других. Континуитет пресуда судова ФНРЈ и СФРЈ са правним системом Републике Србије претпоставка је Закона о рехабилитацији („Сл. гласник РС“, бр. 92/2011). Постојање тог закона подразумева да Република Србија и даље извршава одлуке судова из бивше Југославије и њихове последице признаје све док се не пониште посебним актом у посебном поступку који је предвиђен тим законом. Ако се ово не би прихватило, због временске удаљености и практичне немогућности да се данас кривично гоне организатори геноцида у НДХ, то би значило да ће за правни систем Републике Србије било каква злоупотреба сећања на највећи злочин учињен на простору бивше Југославије вечно остати некажњива.
      Подстрекавање мржње, дискриминације и насиља
      (4) Ко шири или на други начин учини јавно доступним текстове, слике или свако друго представљање идеја или теорија које заговарају или подстрекавају мржњу, дискриминацију или насиље, против било којег лица или групе лица, заснованих на раси, боји коже, верској припадности, националности, етничком пореклу или неком другом личном својству, казниће се затвором од три месеца до три године.
      Поред већ поменутог јавног одобравања изјава, које се може квалификовати као радња извршења и кривичног дела под чл. 387, ст. 4 КЗ, а не само под ст. 5 као што је до сада истакнуто, окривљени је путем друштвених мрежа ширио и следеће:

      Из наведеног се јасно види да осумњичени шири (јавно истиче и прослеђује другима) текстове, слике и друго представљање идеја којима се заговара и подстрекује мржња и насиље према припадницима српског народа. Прво, окривљени позива на прогањање, хапшење и убијање политичких противника из Србије, као и на њихово затварање и мучење на озлоглашеном Голом Отоку, по угледу на „чистке“ од 1948. године, а истовремено изражава жаљење да тај поступак не би за његов укус био довољно ефикасан због чекања на граничном прелазу са Хрватском. Даље, нарочито се слави протеривање и убијање Срба из Крајине, ширењем и јавним одобравањем изјава попут „More MARŠ srpska BAGRO od naroda“, чиме се директно подстрекује насиље. Напомињемо да на твитер налогу окривљеног има и бројних других изјава које се дају квалификовати као радња извршења предметног кривичног дела, али за потребе језгровитости кривичне пријаве овде истичемо само најочигледније, којима је извршено продужено кривично дело у смислу чл. 61, ст. 1 КЗ. Такође, иако се ова кривична пријава односи само на окривљеног јер нам је његов идентитет познат и зато што због свог положаја има нарочиту одговорност, овиме указујемо тужилаштву и на постојање других учинилаца истих кривичних дела.
      Најзад, треба се осврнути на питања слободе говора и тога да ли је вођење кривичног поступка против одређене особе због „лајковања на твитеру“ недопустиво ограничење те слободе. С обзиром на чињеницу да су увреда и претња, којима се такође може ограничити слобода говора, кривична дела када су уперени против појединца, било би потпуно апсурдно да буду законите када су уперене против читавих етничких, верских, расних и других група. Али глорификација геноцида какву овде видимо је и више од тога. У изјави да су Срби, а по аналогији и припадници других народа који су у Јасеновцу страдали, заслужили тај злочин (или заслужили протеривање и убијање током „Олује“), налази се срж мржње која наводи на даља злодела – одузимање људскости читавој групи. Дехуманизација, презир и гнушање су нужне претпоставке злочина против човечности. Постепена нормализација таквих ставова увод је у тоталитаран режим који поништава сва људска права. Разлог зашто се такве изјаве инкриминишу јесте да се њиховим ширењем и понављањем не би уобичајили ставови о оправданости злочина и дискриминације. Такве изјаве нису ни на који начин изношење ставова, мишљења и идеја којима се доприноси јавној расправи и стога излазе из оквира слободе говора. Штавише, такве изјаве гуше слободу изражавања јер се не може очекивати мирна и разумна расправа тамо где је уобичајено заговарање истребљења или протеривања читаве националне, етничке, верске, расне или друге групе. Они који себе сматрају припадницима тих група, сасвим разумљиво, неће желети да у таквим разговорима учествују, а они који заговарају њихово истребљење или протеривање  не могу се од тога разумом одвратити јер такви ставови не могу бити разумни, нити се до таквих ставова разумом долази. Сâм окривљени, у случајевима који се слажу са његовим политичким убеђењима, свестан је опасности умањивања и релативизације злочина:

      Сходно свему изнетом, предлажемо да надлежно јавно тужилаштво спроведе доказне радње против окривљеног због постојања основане сумње да је извршио кривична дела наведена у кривичној пријави, те да у доказном поступку:
      –           саслуша окривљеног,
      –           саслуша подносиоца,
      –           изврши увид у достављене писане доказе
      –           изврши увид у наведене пресуде за ратне злочине
      У Београду, 24.9.2020.
      пуномоћник подносиоца
      адв. Душан Стојковић
      ПРИЛОГ 2/: Исечци текста окривљеног из крагујевачког листа Погледи

       
      Милош Ковић поднео кривичну пријаву против Николе Самарџића због одобравања геноцида над Србима у НДХ ~ Стање ствари
      STANJESTVARI.COM Доносимо у целини кривичну пријаву Милоша Ковића против Николе Самарџића због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти...  
    • Од JESSY,
      У име Оца и Сина и Светог Духа "Ко претрпи до краја, тај ће се спасти". (Мт.24:13) Ове ријечи заузимају веома значајно мјесто у историји спасења рода људског. Ријечи кратке, али много значајне за нас људе овдје на земљи. На првом мјесту то је трпљење, на које Бог позива нас, који смо створени по слици и прилици Његовој, нас које је призвао из небића у биће, нас које је украсио многбројним даровима и разним врлинама, једном ријечју, нас које је призвао у живот вјечни. Образац трпљења дао нам је Он сам, који нас је и призвао на спасење, Господ наш, Исус Христос, који је сва страдања и унижења претрпио до краја, а притом не зароптавши ни у једном тренутку. За вријеме Часног Поста, у страсној седмици, ми пјевамо: ,,Слава долготерпјенију твојему Господи, то јест ,,Слава дуготрпљењу твоме Господе“, и заиста не само што је Господ као човјек претрпио сва страдања, него је Он и као Бог трпељив. Непрекидно чека и очекује човјека да се врати к Њему и да се врати на прави пут истинитог Богопознања. Без обзира колико се човјек удаљио од лица Божијег и колико је упоран у своме гријеху, Бог је онај који непрекидно чека човјеков повратак. Тако и ми, драга браћо свештеници, будући да смо рукоположењем директно добили благодат свештенства од светих Апостола, а за образац и критеријум живота имамо Христа, треба да будемо образац трпљења својој пастви, и то не само трпљења него и свих других врлина. Ви то знате, али ја још једном да поновим, да је свештеничка служба веома узвишена, али са друге стране и врло одговорна, јер, између осталог, и поред бриге за своје лично спасење, свештеник је дужан да се стара за своју паству и да је својим трпљењем и љубављу усмјери на пут ка Царству Божијем. Треба стално да се опомињемо, браћо, ове свештеничке одговорности, утолико прије, уколико знамо да ће се и на страшном суду од нас много више тражити него од наших парохијана. Наш патријарх Павле, када говори о свештенству, каже: ,,Онако како се свештеник брине о својој парохији и пастви, тако ће се и Христос старати о њему и његовој породици“. У току је и Часни Пост, вријеме када вјерници посебно испуњују храмове, исповиједају се, и траже од свештеника духовну помоћ и савјете како да побиједе гријех и одоле разним искушењима које вребају у ово смутно вријеме, да би што достојније приступили Светој Чаши и што спремније дочекали Празник који слиједи, Празник над Празницима, Васкрсење Христово. Прије свега, пастир ће најприје помоћи помоћи вјерницима својим личним примјером, молитвом и духовним савјетом, али не треба се зауставити на овоме, него као што милост и љубав Божија прате човјека у све дане живота његовог, како каже Свети Пророк: ,,Милост твоја Господе, пратиће ме у све дане живота мојега“, тако и свештеник треба непрестано по својој могућности да прати и надгледа животе вјерника и непрекидно им буде на услузи, и да својим примјером трпљења и љубави, научи вјернике да ове врлине постану њихове врлине. Без стрпљења нема спасења. Било у радости, било у жалости, или у болести или у било каквим опасностима које сналазе човјека, човјек је позван изнад свега да трпи, да до краја претрпи, да носи свој крст. Да га понесе, не у очајању или безнађу, него у дубокој нади да ће се Господ постарати. Колико је трпио праведни Јов, колико је само требало трпљења Праоцу Авраму, када је повео сина свог јединца да га принесе на жртву. Колико је требало вјере и љубави према Богу да на синовљево питање, гдје је жртва, одговори: ,,Господ ће се постарати за жртву“.И заиста, када је Аврам већ подигао нож, спреман да иде до краја, Господ је послао Анђела свог и спасао је дјечака, Аврам је угледао овна запетљаног у жбуње, узео га је и принио на жртву. Велика и света тајна жртве Аврамове, и најсветија тајна Христове жртве кроз коју је и откривена та тајна дуготрпељивости Божије и Божанске љубави и Божанског човјекољубља. Зато размишљајмо о свим тегобама свога живота и сјећајмо се тих ријечи Аврама праоца ,,Господ ће се постарати“, и никада немојмо посумњати да ће се Бог побринути за нас, јер брине се Бог и за траву пољску и за птице небеске, а да неће за људе који су дјеца Његова, и нека су нам увјек на памети Јеванђелске ријечи ,,ко претрпи до краја, тај ће се спасити“ љубављу Божијом, силом Христовом, коме нека је слава и хвала у вијекове. АМИН. Проповијед на свешеничкој исповијести,
      Цирих, 06. априла 2009.год.
      Свештеник Ђорђе Лукић,парох у Лугану
       
      http://kandilovere.blogspot.com/2011/10/blog-post_22.html
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недјељу, седме седмице по Педесетници, на празник када прослављамо Сабор Светог архангела Гаврила, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија, уз поштовање мјера НКТ-а. Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, саслуживали су му протојереј-ставрофор: Драган Митровић, протојереј Мирчета Шљиванчанин, као и протођакон Владимир Јарамаз. Сабраном вјерном народу се пастирским словом обратио началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је казао да се наша вјера непрестано преиспитује, провјерава још од чина крштења па све до упокојења.     ,,Непрестано је наша вјера на испиту и суду Божијем. А са тврдом, постојаном вјером могуће је све побиједити. Све недостатке, људске слабости, мржњу, злобу, све своје гријехове побјеђујемо и превазилазимо вјером.”   Отац Далибор је такође нагласио да Господ непрестано чудотвори кроз сва времена и епохе исцјељујући нас од слабости и гријеха:   ,,Слушајући света јеванђеља сваке недјеље на служби ви чујете и видите да је Господ непрестано чинио чудеса, чинећи их тако да људи исповиједе вјеру, праву и постојану. А тако Господ чини и дан данас, и у ово наше вријеме Господ чудотвори и исцјељује нас од наших слабости, гријеха и сваког зла својом неисказаном силом и човјекољубљем испитујући и нашу вјеру. Заиста силом Божијом и љубављу можемо задобити Царство Божије. Господ који је силан у слави својој, оваплотио се од Свете Дјеве, родио се у Витлејему, живио међу људима, проповиједао, страдао и васкрсао ради нас и нашега спасења.”   У пастирском слову отац Далибор се дотакао благовјештења архангела Гаврила, који се у Старом, али и у Новом завјету јављао светим Божијим људима откривајући им неизрециве Божанске тајне:   ,,Архангел Гаврило чији сабор данас прослављамо јављао се пророку Мојсију који је записао то што му је Архангел Гаврило рекао о Божијем стварању човјека, стварању свијета, свега видљивога и невидљивога, описао је велики потоп, Нојеву барку. Јављао се још и пророцима, патријарсима, свима у Старом завјету, а затим и пророку Захарији, рекавши му да ће добити сина – Светог Јована Крститеља. Архангел Гаврило је такође објавио и новозавјетне домостроје спасења – Благовијести Господње, јављајући се непрестано Пресветој Богородици”.   На крају прота Далибор је још једном подвукао битност исповиједања и имања праве, постојане, тврде Божије вјере, пожеливши и помоливши се да такву вјеру, вјеру Светих отаца завлада у срцима свих људи:   ,,Вјеру тврду, праву и постојану, имали су у Свети оци које данас такође прослављамо. А то су Свети оци свих васељенских сабора који су ипсовиједили праву вјеру у Васкрслога Христа, који су донијели каноне и утврдили Цркву Божију овдје на земљи по промислу Божијем. Они су били Свети Божији људи, крштени, проповиједајући и свједочећи цијелог свог живота Христа Васкрслога. Такву вјеру, вјеру Светих отаца, требамо и ми да исповиједамо и да та вјера завлада у срцима нашим”, закључио је на крају свог обраћања протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...