Jump to content

Највећа листа филмова о психологији


Recommended Posts

Филми о научној психологији

 

 

  1. Кинсеи / Кинсеи; Билл Цондон, САД - Немачка, 2004.
  2. Када је Ниетзсцхе плакао / Када је Ниетзсцхе заплакао; Пинцхас Перри, САД, 2008.
  3. Моје име је Билл В / Моје име је Билл В; Даниел Петрие, САД, 1989.
  4. Опасан метод / опасан метод; Давид Цроненберг, Немачка, Канада, Велика Британија, Швајцарска, 2011.
  5. Принцесс Мариа Бонапарте / Принцессе Марие; Беноит Јацкуот, Аустрија, 2004.
  6. Рагин; Кирилл Серебренников, Русија, 2004.
  7. Сабина / Соул Кеепер, Тхе; Роберто Фаенза, Француска - Велика Британија - Италија, 2003.
  8. Фројд и побожна Марта; (Документарна и историјска реконструкција), Татиана Малова, Русија, 2009.
  9. Фројд / Фројд; Моира Армстронг, Велика Британија, 1984.
  10. Фројд: Тајна страст / Фреуд; Јохн Хоустон, САД, 1962.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Филм о раду психолога

 

 

  1. Нема свједока (ТВ серија); Иља Малкин, Русија, 2012.
  2. Дон Јуан де Марцо / Дон Јуан ДеМарцо; Јереми Левен, САД, 1995.
  3. Дрво живота / Дрво живота; Терренце Малик, Сједињене Државе.
  4. Још једна земља; Мике Цахилл, САД, 2011.
  5. Ђаво и госпођа Д / Дер гроссе Багарози; Бернд Еицхингер, Немачка, 1999.
  6. Инсигхт; Рената Гритскова, Белорусија, 2009.
  7. Уметност негативног размишљања / Кунстен а тенке негативт / Уметност негативног размишљања; Бард Браиен, Норвешка, 2006.
  8. Лечење / лечење; 3 сезоне, Родриго Гарциа, Парис Барцлаи, Мелание Меирон и сар., САД, 2008-2010.
  9. Лилитх; Роберт Россен, САД, 1964.
  10. Лице у лице / Ансикте мот ансикте; Ингмар Бергман, Шведска, Италија, 1976.
  11. Неопходна окрутност / неопходна грубост (ТВ серија); Кевин Довлинг, САД, 2011.
  12. Обични људи; Роберт Редфорд, САД, 1980.
  13. Посебна веза / Санс куеуе ни тете; Јеанне Лабруне, Француска, 2010.
  14. Кате медиатор (све је легално) / прилично правно (ТВ серија); Антон Цроппер, САД, 2011.
  15. Ултимате Сунсет / Евенинг Екпресс Сунсет Лимитед Тхе Сунсет Лимитед; Томми Лее Јонес, САД, 2010.
  16. Принцесс Мариа Бонапарте / Принцессе Марие; Беноит Јацкуот, Аустрија, 2004.
  17. Притискање на Прозац под знаком шкорпиона / мушкараца Шкорпиона на Прозацу; Ранд Марсх, САД, 2010.
  18. Авакенингс / Авакенингс; Пенни Марсхалл, САД, 1990.
  19. Једна је летела изнад кукавичког гнезда; Милош Форман, 1975.
  20. Псих (видео о наступу позоришног судије О. Табакову); Андреи Житинкин, на основу романа Александра Минчина, продукција 1995, снимак 2005.
  21. Психоаналист / Схринк; Јонас Пате, САД, 2005.
  22. Руби Спаркс / Руби Спаркс; Јонатхан Даитон, Валери Фарис, САД, 2012.
  23. Породични живот, Кен Лоацх, УК, 1971.
  24. Сибил / Сибил; Јосепх Саргент, САД, 2007.
  25. Гоод Вилл Хунтинг; Гус Ван Сент, 1997.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Филмови о психолошким кризама

 

 

  1. Антихрист / Антихрист; Ларс вон Триер, Немачка - Данска - Шведска - Француска - Италија - Пољска, 2009.
  2. Ахиле и корњаче / Акиресу за каме; Такесхи Китано, Јапан, 2008.
  3. Лоша, богата девојчица / млада особа; Јасон Реитман, САД, 2012.
  4. Схине; Сцотт Хицкс, Аустралија, 1997.
  5. Бош на тротоару / Барфус; Тил Сцхвеигер, Немачка, 2005.
  6. У дивљини / Инто тхе Вилд; Сеан Пенн, САД, 2007.
  7. Ванилија небо / Ванилија небо; Цамерон Цров, САД, Шпанија, 2001.
  8. Прољеће, лето, јесен, зима ... и поново пролеће / Бом иеореум гаеул гиеоул; Ким Ки Дук, Немачка, Јужна Кореја, 2003.
  9. Харолд и Мауде / Харолд и Мауде; Хал Асхби, САД, 1971.
  10. Накед Цове / Вуосаари; Аку Лоухимиес, Финска, 2012.
  11. Господине Нико Нико; Јацо Ван Дормел, Немачка - Канада - Француска - Белгија, 2009.
  12. Вутхеринг Хеигхтс; Коки Хидроицх, Велика Британија, 2009.
  13. Дирти Филтхи Лове; Адриан Схерголд, 2004.
  14. Дани вина и ружа / Дани вина и ружа; Блаке Едвардс, САД, 1962.
  15. Још једна жена / друга жена; Вооди Аллен, САД, 1988.
  16. Ако / Ако ... ; Линдсаи Андерсон, Велика Британија, 1968.
  17. Брутал Цреек (Евил Ривер, Баи оф Ревенге) / Меан Цреек; Јацоб Аарон Естес, САД, 2004.
  18. Живот као кућа; Ирвин Винклер, САД, 2001.
  19. Платите другу / платите; Мими Ледер, САД, 2000.
  20. Ратна зона / Ратна зона; Тим Ротх, Уједињено Краљевство, Италија, 1998.
  21. ИдиотиДогма №2 / Догме 2 - Идиотерне; Ларс вон Триер, Данска - Шведска - Француска - Холандија - Италија; 1998
  22. Инстинкт / инстинкт; Јохн Тартелтауб, САД, 1999.
  23. Прича о Антоине Фисхер / Антвоне Фисхер; Дензел Вашингтон, САД, 2002.
  24. Како сам провела овог лета; Алекеи Попогребски, Русија, 2009.
  25. Краљ каже / Краљски говор; Том Хоопер, САД, Велика Британија, Аустралија, 2010.
  26. Ице Винд / Ице Сторм, Тхе; Анг Лее, САД, 1997.
  27. Лилитх; Роберт Россен, САД, 1964.
  28. Лице у лице / Ансикте мот ансикте; Ингмар Бергман, Шведска, Италија, 1976.
  29. Колико добро добија; Јамес Л. Броокс, САД, 1997.
  30. Мој дечко је луда / сребрна линија Плаибоок; Давид О. Русселл, САД, 2012.
  31. Морфијум; Балабанов, Русија, 2008.
  32. Моја девојка не жели (буквално: Не, ћерка, нећете играти) / Нон ма филле, ту н'ирас пас дансер; Цхристопхе Хоноре, Француска, 2009.
  33. Мај / мај; Луцки МцКее, Сједињене Државе, 2002.
  34. Ох срећан човек / О Луцки Ман; Линдсаи Андерсон, САД - УК, 1973.
  35. Обични људи; Роберт Редфорд, САД, 1980.
  36. Фантаси Исланд / Фантаси Исланд (сезона 1); Перри Ланг, Деран Сарафиан, Рицк Валлаце и др.
  37. Веће број 6; Александар Горновски, Карен Шахназаров, 2009.
  38. Комора / Одељење; Ј. Царпентер, САД, 2010.
  39. Дечаци не плачу; Кимберлеи Пиерце, САД, 1999.
  40. Принце оф Тидес; Барбра Стреисанд, САД, 1991.
  41. Лифетиме Летећи / крилати створења; Рован Воодс, САД, 2008.
  42. Последњи мамут Француске / Маммутх; Густаве де Керверн, Беноит Делепине, Француска, 2010.
  43. Последња љубав на земљи / Перфецт Сенсе; Давид МцКензие, Данска, Шведска, Велика Британија, Ирска, 2011.
  44. Потомци / Потомци; Алекандер Паине, САД, 2011.
  45. Сахрани ме иза постоља; Сергеј Снежкин, Русија, 2008.
  46. Притискање на Прозац под знаком шкорпиона / мушкараца Шкорпиона на Прозацу; Ранд Марсх, САД, 2010.
  47. Једноставне ствари; Алекеи Попогребски, Русија, 2009.
  48. Псих (видео о наступу позоришног судије О. Табакову); Андреи Житинкин, на основу романа Александра Минчина, продукција 1995, снимак 2005.
  49. Птах / Бирди; Алан Паркер, САД 1984.
  50. Прашина; Сергеј Лобан, Русија, 2001.
  51. Фиве Сенсес / Фиве Сенсес; Јереми Подесва, Канада, 1999.
  52. Бреакинг тхе Вавес / Бреакинг тхе Вавес; Ларс вон Триер, 1996.
  53. Реал Лове / Лове Ацтуалли; Рицхард Цуртис, САД - УК, 2003.
  54. Руби Спаркс / Руби Спаркс; Јонатхан Даитон, Валери Фарис, САД, 2012.
  55. Садист / Булли; Ларри Цларк, САД, Француска, 2001.
  56. Породични живот; Кен Лоацх, Уједињено Краљевство, 1971.
  57. Форецастер / Тхе Веатхер Ман; Горе Вербински, САД, Немачка, 2005.
  58. Павлов пас; Екатерина Шагалова, Русија, 2005.
  59. Солиста / солиста; Јое Вригхт, САД - Француска - Велика Британија, 2009.
  60. Блацк Снаке Моан / Блацк Снаке Моан; Цраиг Бревер, САД, 2006.
  61. Срамота; Стеве МцКуеен, Велика Британија, 2011.
  62. Стуарт: Паст Лифе / Стуарт: Живот назад; Давид Аттвоод, Велика Британија, 2007.
  63. Субмарино / Субмарино; Тхомас Винтерберг, Данска - Шведска, 2010.
  64. Мистериозни Алберт Ноббс / Ноббс Алберт Ноббс; Родриго Гарциа, Велика Британија, 2011.
  65. Састажете се мистериозног странца / упознали сте високог мрачног странца; Вооди Аллен, САД, Шпанија, 2010.
  66. Гоод Вилл Хунтинг; Гус Ван Сент, САД, 1997.
  67. Добар дечко / Прекрасан дечко; Сеан Коо, САД, 2010.
  68. Хронике обичног лудила / Прибехи обицејнехо силенстви; Петер Зеленка, Немачка, Чешка Република, Словачка, 2005.
  69. Цхат / Цхатроом; Хидео Наката, Велика Британија, 2010.
  70. Раин Ман / Раин Ман; Барри Левинсон, САД, 1988.
  71. Велика врхунска емисија; Сергеј Лобан, Русија, 2011.
  72. Шок коридор / шок коридор; Самуел Фулер, САД, 1963.
  73. Југићи / Сцорцхерс; Давид Бирд, САД, 1992.
  74. Јуријев дан; Кирил Серебрјанников, Русија, 2008.
  75. Само желим да ме волиш / Ја ћу доћи нур, даß ихр мицх лиебт; Раинер Вернер Фассбиндер, Немачка, 1976.
  76. И; Игор Волосхин, Русија, 2009.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Самоубилачки филмови

  1. Норвешка шума / Норувеи но мори; Цхан Анх Хунг, Јапан, 2010.
  2. Гитара / гитара; Ами Редфорд, САД, 2008.
  3. Куцање на рају / Кноцкин 'на небесима; Тхомас Јан, Немачка, 1997.
  4. Мартха, Марци, Маи, Марлене / Мартха Марци Маи Марлене; Сеан Дуркин, САД, 2011.
  5. Не боли ме; Алексеј Балабанов, Русија, 2006.
  6. Тхе Ботхерсоме Ман / Брисомме Маннен, Ден; Јенс Лиен, Исланд - Норвешка, 2006.
  7. Мој живот без мене / Мој живот без мене; Исабел Цоикет, Канада - Шпанија, 2003.

Филм о губитку вољеног

  1. Још једна земља; Мике Цахилл, САД, 2011.
  2. Норвешка шума / Норувеи но мори; Цхан Анх Хунг, Јапан, 2010.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Филми о социјалној адаптацији

  1. Овај живот је за вас / Дие Зеит, умрет човек Лебен неннт; Схарон вон Виетерсхеим, Немачка, Аустрија, 2008.
  2. 1 + 1 / Недодирљиви / Интоуцхаблес; Оливије Накаш, Ериц Толедано, Француска, 2011.
  3. Бен Кс / БенКс; Ницк Балтхазар, Холандија - Белгија, 2007.
  4. Плесем у себи / У унутрашњости Ја сам Данцинг; Дамиен О'Доннелл, Француска - Велика Британија - Ирска, 2004.
  5. Кључеви куће / Ле Цхиави ди цаса; Гианни Амелио, Италија, Немачка, Француска, 2004.
  6. Мартха, Марци Маи, Марлене / Мартха Марци Маи Марлене; Сеан Дуркин, САД, 2011.
  7. Мора изнутра / Мар адентро; Алејандро Аменабар Шпанија, Француска, Италија 2004.
  8. Свемирска одећа и лептир / Ле сцапхандре ет ле папиллон; Јулиан Сцхнабел, САД - Француска 2007.
  9. Овај живот је за вас / Дие Зеит, дие ман Лебен неннт: Схарон вон Виетерсхеим, Немачка, Аустрија, 2008.
  10. Ја сам Сам / Ја сам Сам, Јессе Нелсон, 2001.
  11. Хорсемастер (1998).

Филми о тоталитарним сектама

  1. Вицкер / Тхе Вицкер; Неил ЛаБутх Ман, Сједињене Државе, 2006.
  2. Мастер / Господар Паул Тхомас; Андерсон, САД, 2012.
  3. Мартха, Марци, Маи, Марлене / Мартха Марци Маи Марлене; Сеан Дуркин, САД, 2011.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Филми о личном расту

  1. 2 дана; Авдота Смирнова, Русија, 2011.
  2. Све до краја / Све мора ићи; Дан Русх, САД, 2010.
  3. Херо / Херо; Степхен Фреарс, САД, 1992.
  4. Дирти Филтхи Лове; Адриан Схерголд, Велика Британија, 2004.
  5. Оутцаст / Цаст Аваи; Роберт Земецкис, САД, 2000.
  6. На оштрој страни / трчање са маказама; Риан Мурпхи, САД, 2006.
  7. Прекинути живот / девојка, прекинут; Јамес Манголд, САД, 1999.
  8. Случајни туристички / туристички неовлашћени / случајни туристи; Лавренце Каздан, САД, 1988.
  9. Бодигуард / Лондон Боулевард; Виллиам Монагхан, САД, Уједињено Краљевство, 2010.
  10. Темпле Грандин / Темпле Грандин; Мицк Јацксон, САД, 2010.
  11. Ово је врло смешна прича / То је врста забавне приче; Анна Боден, Риан Флецк, САД, 2010.
  12. Ја сам киборг, али ово је нормално; Пак Цхан-вк, Јужна Кореја, 2006.

 

Филм о проблему одрастања

  1. Акуариум / Фисх Танк; Андреа Арнолд, Велика Британија, Холандија, 2009.
  2. Анита: Дневник тинејџерке / Анита - ур ен тонарсфлицкас дагбок; Торгни Вискман, Шведска, Француска, 1973.
  3. Биг Литтле И / Л'аге де раисон; Иан Самуел, Француска, 2010.
  4. Нећете дохватити / Изгубити и Делириум; Леах Пооле, Канада, 2001.
  5. Сви ће умрети, али остаћу; Валерија Гаи-Германика, 2008.
  6. Живот изнад / после живота; Агниеска Воитовић-Восло, САД, 2009.
  7. Хоундед / Хоунддог; Деборах Кампмеиер, САД, 2007.
  8. Класа / Класс; Илмар Рааг, Естонија, 2007.
  9. Краљевство пуног месеца / Краљевство Моонрисеа; Вес Андерсон, САД, 2012.
  10. Лепа и луда (Црази Беаути) / Луан кинг цхун; Цхи Ии. Ли, Тајван, 2008.
  11. Кров; Борис Грачевски, Русија, 2009.
  12. Лице у лице / Ансикте мот ансикте; Ингмар Бергман, Шведска, Италија, 1976.
  13. Ворлд фром Гарп / Тхе Ворлд Аццординг то Гарп; Георге Рои Хилл, САД, 1982.
  14. Моја мала принцеза; Ева Ионесцо, Француска, 2011.
  15. Мајмун / апфлицкорна; Лиса Ауцхан, Шведска, 2011.
  16. Друштво мртвих песника; Петер Веир, САД, 1989.
  17. Узимање; Милош Форман, 1971, САД.
  18. Прелазна доб / Како бити; Оливер Ирвинг, Велика Британија, 2008.
  19. Полисс / Полиссе; Маивенн Ле Бесцо, Француска, 2011.
  20. Пхантом Ворлд / Гхост Ворлд; Терри Звигофф, САД - Немачка - Велика Британија, 2001.
  21. ЛОЛ (Лаугхинг Оут Лоуд); Лиса Алессандрин, Француска, 2008.
  22. Руби Спаркс / Руби Спаркс; Јонатхан Даитон, Валери Фарис, САД, 2012.
  23. Руски; Александар Веледински, Русија, 2004.
  24. Стуарт: Паст Лифе / Стуарт: Живот назад; Давид Аттвоод, Велика Британија, 2007.
  25. Замена наставника / одељење; Тони Каи, САД, 2011.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Филми о проблему самоидентификације

  1. Нећете дохватити / Изгубити и Делириум; Леах Пооле, Канада, 2001.
  2. Водене лилије / Наиссанце дес пиеуврес; Селин Сциамма, Француска, 2007.
  3. Дневник Царлота / Ел диарио де Царлота; Јосе Мануел Царрасцо, Шпанија, 2010.
  4. Лезбејски дневник / Елоисе; Исус Гарај, Шпанија, 2009.
  5. Томбои / Томбои; Целине Сциамма, Француска, 2011.

 

Филм о окрутности дјеце

  1. Брутал Цреек (Евил Ривер, Баи оф Ревенге) / Меан Цреек; Јацоб Аарон Естес, САД, 2004.
  2. Садист / Булли; Ларри Цларк, САД, Француска, 2001.
  3. Битки / перрас; Гуиллермо Риос, Мексико, 2011.
  4. Цибер Террор / Цибербулли; Цхарлес Бинами, Канада, 2011.

 

Филмови о девијантном понашању

  1. Четири стотине удара / Лес Куатре Цент Цоупса; Францоис Труффаут, Француска, 1959.
  2. И; Игор Волосхин, Русија, 2009.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Филмови о менталним патологијама

  1. Агносиа / Агносиа; Еугенио Мира, Шпанија, 2010.
  2. Бити тамо / Бити тамо; Хал Асхби, САД, 1979.
  3. Глитцхес / Буг; Виллиам Фриедкин, САД, 2006.
  4. Евенинг Екпресс Сунсет Лимитед / Тхе Сунсет Лимитед; Томми Лее Јонес, САД, 2010.
  5. Девојка на мосту / Ла филле сур ле понт; Патрице Лецонте, Француска, 1999.
  6. Снаке Пит / Тхе Снаке Пит; Анатол Литвак, САД, 1948.
  7. У унутрашњости; Д.В. Бровн, САД, 2011.
  8. Котоко / Котоко; Сигна Тсукамото, Јапан 2011.
  9. Лабиринти / Дедалес; Рене Манзор, Француска, Белгија, 2003.
  10. Возач / Ел Макуиниста; Бред Андерсон, Шпанија, 2004.
  11. Мој дечко је луда / сребрна линија Плаибоок; Давид О. Русселл, САД, 2012.
  12. На оштрој страни / трчање са маказама; Риан Мурпхи, САД, 2006.
  13. Не гледајте уназад / Не те ретоурне пас; Марина де Ван, Француска, Италија, Белгија, Луксембург, 2009.
  14. Предњи део класе; Петер Вернер, САД, 2008.
  15. Запамти / Мементо; Цхристопхер Нолан, САД, 2000.
  16. Свитцхман / Де висселвацхтер; Јосс Стеллинг, Холандија, 1986.
  17. Стуарт: Паст Лифе / Стуарт: Живот назад; Давид Аттвоод, Велика Британија, 2007.
  18. Екуус / Екуус; Сидни Лумет, САД, Велика Британија, 1977.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Филмови о агорафобији

  1. Јавни домен (2003).
  2. Томов љубавник / Тхомас ест амоуреук; Пиерре-Паул Рандер, Француска, Белгија, 2000.
  3. Замрзнуто од страха (2000).
  4. Тхе Симулатор (1995).
  5. Нуде страх (1999).

 

Аутизам Филмс

  1. Адам (2009).
  2. Луд за љубав (2005).
  3. Бен Кс (2007).
  4. Хоусе оф Цардс (1993).
  5. Цубе (1997).
  6. Дечак који је знао да лети (1986).
  7. Моје име је Кхан (2010).
  8. Меркур је у опасности (1998).
  9. Снов Цаке (2006).
  10. Тхе Биг Банг Тхеори (ТВ серија) (од 2007. године).
  11. Темпле Грандин (филм) (2010).
  12. Тхе Раин Ман (1988).
  13. Блацк Балл (2008).

 

Биполарни поремећаји

  1. Мад Лове (1995).
  2. Информант (2009).
  3. Мицхаел Цлаитон (2007).
  4. Господин Јонес (1993).
  5. Поллоцк (2001).
  6. Силвиа (2003).
  7. Мајка / Алиен међусобно (ТВ серија 2011).
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Депресиони филмови

  1. Ангел за мојим столом (1990).
  2. Вероница одлучује да умре (2009).
  3. Виргин Суицидес (1999).
  4. Интеријери (1978).
  5. Месар (1997).
  6. Прозац Натион (2001).
  7. Обични људи (1980).
  8. Покушај Рицхарда Никона (2004).
  9. Црази Хоусе / Де Галес; Ева Исаксен, Норвешка, 2008.
  10. Сати (2002).

 

Филми о дисоцијативним поремећајима

  1. Мад истраживач (2007).
  2. Тхе Хелплесс (2007).
  3. Хипноза (2004).
  4. Два убица (1998).
  5. Два живота (2000).
  6. Доротхи Миллс (2008).
  7. Хиде анд Сеек / Хиде анд Сеек; Јохн Паулсон, 2005.
  8. Идентификација (2003).
  9. Прича о две сестре (2003).
  10. Тхе Мацхинист (2004).
  11. Тхе Унинвитед (2009)
  12. Никад не разговарајте са странцима (1995).
  13. Јакна (2005).
  14. Пеацоцк (2010).
  15. Психо (1960).
  16. Ангел срце (1987).
  17. Сибил (1976).
  18. Тајни прозор (2004).
  19. Дарк флоорс (2008).
  20. Три кључа (2007).
  21. Три лица Еве (1957).
  22. Хуррицане (1999).
  23. Франкие и Алице (2010).
  24. Боја ноћи (1994).
  25. Ја, ја и Ирина опет (2000).
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Опсесивни компулзивни поремећаји

  1. Глее (2009).
  2. Шта је са Бобом? (1991).
  3. Авиатор (2004).
  4. Магнифицент Сцам (2003).
  5. Дирти Лове (2004).
  6. Колико добро добија; Јамес Л. Броокс, САД, 1997.
  7. Људи-мачке (1942).
  8. Планет Ка-Пак (2001).
  9. Тајне душе (1926).
  10. Пхоебе ин Вондерланд (2009).

 

Филмови о ретроградној амнезии

  1. Снаке Пит (1948).
  2. Мулхолланд Дриве (2001).
  3. Број 23 (2007).

 

Филмови о шизофренији

  1. Револуција 9 (2001).
  2. Анђели универзума / Енглар алхеимсинс; Фридрик Тор Фридрикссон, Немачка, Данска, Шведска, Норвешка, Исланд, 2000.
  3. Лудило краља Џорџа (1994).
  4. Бенни и јун (1993).
  5. У рукама Бога (2004).
  6. Донние Дарко (2001).
  7. Забрањени пријем (2011).
  8. Игби иде на дно (2002).
  9. Хиде анд Сеек / Хиде анд Сеек; Јохн Паулсон, САД - Немачка, 2004.
  10. Минд Гамес / А Беаутифул Минд; Рон Ховард, САД, 2001.
  11. Идеални домаћин (2010).
  12. Кинг Фисхерман (1991).
  13. Ко сте ви, господине Броокс? (2007).
  14. Мај (2002).
  15. Слике (1972).
  16. Тхе Литтле Јулиан (1999).
  17. Исле оф тхе Дамнед (2010)
  18. Спидер (2002).
  19. Спидер Форест (2004).
  20. Планет Ка-Пак (2001).
  21. Мессенгер: Прича Јоан оф Арц (1999).
  22. Кроз димљено стакло (1961).
  23. Солист (2008).
  24. Сума свих мојих делова / Дие Сумме меинер еинзелнен Теиле; Ханс Веингартнер, Немачка, 2011.
  25. Теорија о конзервацији (1997).
  26. Блацк Сван / Блацк Сван; Даррен Аронофски, САД, 2010.
  27. Чист, обријан (1995).
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Филмови о психотичким поремећајима

  1. Бабицалл / бабицалл; Паул Слаитон, Норвешка, Немачка, Шведска, 2011.
  2. Унутра / унутра; Тревор Сандс, САД, 2002.
  3. Хипнотист / Хипнотисорен; Лассе Халлстром, Шведска, 2012.
  4. Краљ комедије (1982).
  5. Ларс и права девојчица (2007).
  6. Опсесија (2009).
  7. Дисгуст (1965).
  8. Одбацивање; дир Владимир Лерт, Украјина, 2009.
  9. Фатал Аттрацтион (1987).

 

Анксиозни неурозни филмови

  1. Обични људи (1980).
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Филмови зависности

  1. 28 дана / 28 дана; Бетти Тхомас, САД, 2000.
  2. Собер и Солид Мемори / Цлеан и Собер, Гленн Гордон Царон, САД, 1988.
  3. Баскетбалл Диариес; Сцотт Цалверт, САД, 1995.
  4. Дани вина и ружа / Дани вина и ружа; Блаке Едвардс, САД, 1962.
  5. Када љубав није довољна: Прича о Лоис Вилсон / Када љубав није довољна: Прича Лоис Вилсон; Јохн Кент Харрисон, Канада, 2010.
  6. Када човек воли жену / Када човек воли жену; Луис Мандоки, САД, 1994.
  7. Морфијум; Балабанов, Русија, 2008.
  8. На игли / Траинспоттинг; Данни Боиле, УК, 1996.
  9. Јунк / јункхеартс; Тинге Крисхнан, Велика Британија, 2011.
  10. Љубавне песме / За обојене девојке; Тилер Перри, САД, 2010.
  11. Леавинг Лас Вегас / Леавинг Лас Вегас; Мике Фиггиес, Француска, Велика Британија, 1995.
  12. Раи / Раи; Таилор Хацкфорд, САД, 2004.
  13. Сате Сате / Схадов Хоурс; Исаац Х. Еатон, САД, 2000.
  14. Црев / Флигхт; Роберт Земецкис, САД, 2012.

Филм о болној страсти

  1. Сачувај љубав / Елецтросхоцк; Јуан Царлос Цлавер, Шпанија, 2006.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Филми о психологији утицаја

  1. 1984 / деветнаест осамдесет четири; Мицхаел Редфорд, Велика Британија, 1984.
  2. Гаттака / Гаттаца; Андрев Ниццол, САД, 1997.
  3. Догвилле / Догвилле; Ларс вон Триер, Данска, 2003.
  4. Елена; Андреи Звиагинтсев, Русија, 2011.
  5. Брутал Цреек (Евил Ривер, Баи оф Ревенге) / Меан Цреек; Јацоб Аарон Естес, САД, 2004.
  6. Коцка / коцка; Винцензо Натали, Канада, 1997.
  7. Коцка 2: Хиперцубе / Цубе 2: Хиперцубе; Андрзеј Секула, 2002.
  8. Цубе Зеро / Цубе Зеро; Ерние Барбарасх, 2004.
  9. Мој амерички ујак / Мон онцле д'Америкуе; Алаин Рене, Француска, 1980.
  10. Москва 2017 / Брандед; Јамие Брадсхав, Алекандер Дулераин, 2012, САД.
  11. Неко чека; Мартин Донован, САД, 1996.
  12. Лези мени (3 сезоне); Даниел Сацкхеим, Ериц Ланеувилле, Мицхаел Зинберг и други САД, 2009.
  13. Исланд; Леонид Квиникхидзе, СССР, 1989.
  14. Комора / Одељење; Јохн Царпентер, САД, 2010.
  15. Господар муха / Господар муха; Петер Брооке, УК, 1963.
  16. Господар муха / Господар муха; Харри Хоок, УСА 1990.
  17. Масакр / Масакр; Р.Полански, Немачка, Француска, Шпанија, Пољска, 2011.
  18. Рејчел се венчава / Рејчел се ожени; Јонатхан Демме, САД, 2008.
  19. Садист / Булли; Ларри Цларк, САД, Француска, 2001.
  20. Фамили Лифе; Кен Лоацх, Уједињено Краљевство, 1971.
  21. Форецастер / Тхе Веатхер Ман; Горе Вербински, САД, 2005.
  22. Цити Исланд / Град Исланд; Раимонд Де Фелитта, САД, 2009.
  23. Страст у пустињи; Лавиниа Царриере, САД, 1997.
  24. Страх и страх / Ступер и тремблементс; Алаин Цорно, Француска, Јапан, 2003.
  25. Трик 22 / Цатцх-22; Мике Ницхолс, САД, 1970.
  26. Експеримент, Дас; Оливер Хирсцхбиегел, Немачка, 2001.
  27. Експеримент послушности / усаглашености; Цраиг Зобел, САД, 2012.
  28. Екперимент 2: Ваве / Дие Велле; Деннис Ханзел, Немачка, 2008.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Друштвена фантастика

  1. 1984 / деветнаест осамдесет четири; Мицхаел Редфорд, Велика Британија, 1984.
  2. Бразил / Бразил; Терри Гиллиам, Велика Британија, 1985.
  3. Галаки ТХКС-1138 / ТХКС-1138; Георге Луцас, САД, 1971.
  4. Харрисон Бергерон / Харрисон Бергерон; Бруце Питтман, Канада, 1995.
  5. Гаттака / Гаттаца; Андрев Ниццол, САД, 1997.
  6. Браве Нев Ворлд / Браве Нев Ворлд (ТВ); Леслие Лиебман, Ларри Виллиамс, САД, 1998.
  7. Метропиа / Метропија; Тарик Салех, Данска, Шведска, Финска, Норвешка, 2009.
  8. Сцхизополис / Сцхизополис; Степхен Содерберг, САД, 1996.

 

Криминални филмови о психологији

  1. Хипнотист / Хипнотисорен; Лассе Халлстром, Шведска, 2012.
  2. Хиде анд Сеек / Хиде анд Сеек; Јохн Паулсон, САД - Немачка, 2004.
  3. Фацес ин тхе цровд / Фацес ин тхе Цровд; Јулиен Маниа, Канада, Француска, 2011.
  4. Тишина Јагњетина / Тишина Јагњетина; Јонатхан Демме, САД, 1990.
  5. Коначна анализа / коначна анализа; Пхил Јоан, САД, 1992.
  6. Основни инстинкт / основни инстинкт; Паул Верхоевен, САД - Француска, 1992.
  7. Схуттер Исланд; Марио Сцорсесе, САД, 2010.
  8. Јакна / Јакна; Јохн Маибури, САД - Немачка, 2005.
  9. Под хипнозом / Доктор Спавање; Ницк Виллинг, Велика Британија, 2002.
  10. Схелтер / Схелтер; Манс Марлинд, Бјорн Стеин, САД, 2008.
  11. Боја ноћи / боја ноћи; Рицхард Русх, САД, 1994.
  12. Шести смисао / Шести смисао; М.Книгхт Схиамалан, САД, 1999.
  13. Шок коридор / шок коридор; Самуел Фулер, САД, 1963.
  14. Екуус / Екуус; Сидни Лумет, САД, Велика Британија, 1977.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У смирај празничног дана када савршавамо свештени спомен на преподобну мајку Ангелину, 12. Августа 2020. Лета Господњег благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, емитовано је уживо из Саборног храма Христова Васкрсења у Подгорици девето издање емисије "Живе речи". Специјални гост девете по реду емисије био је протопрезвитер Предраг Шћепановић, парох подгорички и настојатељ Светомакавејског храма у подгоричком насељу Толоши.  Музички део емисије милозвучним појањем које је наликовало на ангелско славословље употпунила је наша драга гошћа Бранка Зечевић, уметница из Подгорице, уз пратњу наше сестре Јане Обрадовић. Модератор емисије био је катихета Бранислав Илић.      Након одслуженог акатиста Часном и Животворном Крсту Господњем, који је у крипти подгоричког Саборног храма служио протопрезвитер Предраг Шћепановић, разговор је реализован у студију васељенског радија Светигора. У уводном делу разговора прота Предраг је казивао о историјату и великом значају храма Христовог Васкрсења, који се по величини налази одмах после храма Светог Саве у Београду, и који је бисер над бисерима међу православним храмовима. Отац је посебно истакао да је велелепни Саборни храм у Подгорици једини храм у историји који су освештали васељенски и московски патријарх. Незаобилазни детаљ приче о освећењу Саборног храма била је Светосимеоновска лоза из Хиландара, чију су младицу својим рукама, а као израз саборности и љубави, засадили патријарси Вартоломеј, Кирил и Иринеј. Та лоза поред храма данас већ рађа плодове.      Небо се радовало великом догађају освећења Саборног храма у Подгорици, а како и да се не радује када су многе христочежњиве душе своје биће уградиле у овај храм, који је изграђујући себе, нас духовно изграђивао, речи су проте Предрага.  У закључку разговора о Саборном храму, прота Предраг се са љубављу сетио великог човека и најбољег историчара проф. Предрага Вукића, који је живео за своју Цркву. Почивши професор Предраг Вукић је брижљиво и вредно сакупљао евро по евро за изградњу ове велике и значајне светиње која сведочи да је храм крајичак неба на земљи.      Будући да се наш гост налази на послушању настојатеља Светомакавејског храма у подгоричком насељу Толоши, он нам је исцрпно изложио историјат и значај ове подгоричке светиње која својим постојањем пројављује велико чудо и постаје весник свеопштег васкрсења, будући да се налази у средишту толошког гробља. Причу о толошкој светињи, која ће за два дана прославити престони празник, њен настојатељ је употпунио сведочанством о једној знаменитој и чудесној композицији која се налази на северном зиду овог храма.      Васељенски радио Светигора врши своју мисију, шири реч Божју и тако на посебан начин доприноси мисији наше Цркве, истакао је прота Предраг говорећи о васељенском радију на чијем се челу налазио десет година. Са пуно љубави наш гост је поменуо многе значајне личности међу којима неколико архијереја, који су били и остали делатници на Светигори. Присећајући се почетака рада најстаријег црквеног медија у СПЦ, некадашњи директор радио Светигоре је истакао да благослов патријарха Павла прати и руководи мисионарско-информативни рад. 
          Други део наше емисије посвећен је детаљима из живота оца Предрага који је преко бављења фудбалом и глумом дошао до спознаје Бога. Говорећи о свом животном путу прота је нагласио своју љубав према Светом владици Николају и преподобном Јустину ћелијском, као и према великом старцу Тадеју витовничком са којим се сусрео неколико пута у животу. Према речима оца Предрага, читање дела светих отаца Николаја жичког и Јустина ћелијског, је од изузетног значаја за хришћански етос, јер нас упућују да ходимо стазом правом.      Отац Предраг је одговарао на занимљива и важна питања наших гледалаца, међу којима посебно истичемо наше сестре мр Смиљу Влаовић, Љубицу Гојковић и Силвију Ромић, које су поставиле видео питања и на посебан начин допринеле да наша емисија буде употпуњена лепим констатацијама и важним питањима на које је отац Предраг мудро и са пуно љубави одговорио.      На самом крају протопрезвитер Предраг Шћепановић је произнео пастирску реч поуке и укрепљења узносећи молитвене жеље да Господ благослови мисионарске подухвате који сведоче реч љубави Божје.    Ово девето издање наше емисије својим умилним појањем одјавила је наша сестра Бранка Зечевић која је постала драгоцени део наше емисије. Бранкино милозвучно појање употпунила је тиха и мелодична пратња талентоване Јане Обрадовић.      Благодаримо редакцији васељенског Радија Светигора на чијем челу се налази уредник протопрезвитер Никола Пејовић, на прилици да се емисија емитује из студија васељенског радија, као и нашем брату Срећку Радовићу, тонском реализатору који се побринуо да у техничком смислу све протекне у најбољем реду.
        Приредио: Катихета Бранислав Илић
    • Од александар живаљев,
      Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати!
      20. маја 2020.     Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија Острошког, једног од најцењенијих светитеља у Црној Гори, ухапшен епископ Јоаникије Будимљанско-никшићки. Заједно са владиком полиција је привела остале свештенике из града Никшића, град у чијој близини се налази светски познати „манастир у стени“, где се чувају мошти светог Василија. Повод за привођење(епископа и светеника) био је то што су учесници литије, која се тог дана одвијала у граду, нису поштовали прописе за борбу против коронавируса. Након истека времена притвора, владика Јоаникије и остали свештеници пуштени су на слободу. Ипак, док су свештенство Српске православне цркве власти држале у притвору 72 сата, још више грађана изашло је на улице црногорских градова, захтевајући правду.
      Дописница РЕГНУМ-а Татјана Стојановић разговарала је о најновијим догађајима око Српске православне цркве у Црној Гори са протојерејем ставорофором Велибором Џомићем, координатором Правног савета Митрополије црногорско-приморског СПЦ.
      Протојереј ставрофор Велибор Џомић
      Молимо Вас да прокоментаришете последња хапшења владике и свештеника у Црној Гори? Шта је власт хтела тиме да постигне?
      – Хапшење Владике Јоаникија и никшићких свештеника јесте само један у читавом низу неуспелих покушаја секуларног утицаја режима на Цркву репресивним методама. Морам да нагласим да овде нису у питању Јоаникије Мићовић и свештеници као грађани него Епископ и свештенство Српске Цркве у Црној Гори. Кренуло се у угоњење страха у народ после истинског духовног ослобођења у литијама током претходних неколико месеци. Циљ је био да се понизи Црква и упрља њено достојанство, а да се сваки или највећи број учесника литија запита шта ли тек чека њега када се овакве
      ствари догађају једном епископу и свештенству и то баш на празник Светог Василија Острошког у сред Никшића. Ипак, није добачено до режимског циља. Народ се истински, изнутра ослободио тако да је режим добио контраефекат и снажну поруку у лицима оних хиљада храбрих људи који су изашли пред судове и на улице јасно поручујући да не дају светиње, владику и свештенике. И још нешто! Режим је око главе Владике Јоаникије и свештеника ставио ореоле и трајно их уписао у незавршено, трајуће житије Светог Василија Острошког.
      Да ли имате вести о томе како се осећају владика Јоаникије и други свештеници који су били ухапшени са њим, а сада пуштени на слободу?
      – Имао сам прилику да се чујем са њима. Владика и највећи број свештеника су добро, али здравствено нису добро пројереј-ставрофор Слободан Јокић, Архијерејски намесник никшићки, и протојереј Жељко Ројевић, парох Никшићки. Отац Слободан је још увек у никшићкој болници. Не треба губити из вида да је у децембру прошле године имао врло озбиљну кардиолошку интервенцију, али то није занимало тужиоца када му је одредио тродневно задржавање у полицијском подруму.
      Може ли се њихово ослобађање из притвора сматрати крајем гоњења од стране режима?
      – Једино се тако може посматрати, јер је то истина. То се уклапа у претходно двоструко привођење Митрополита Амфилохија и нас свештеника у полицију и тужилаштво због службе Божје. Прогон Цркве Христове у Црној Гори кроз гоњење, шиканирање и прогањање свештенства и монаштва је константа током претходних десетак година.
      Мислили смо, почетком 90-их година ХХ века, да је завршено са гоњењем Цркве и њеног свештенства и монаштва. Митрополија је у Другом светском рату и после рата платила велику цену. Убијен је од комуниста 1945. године Митрополит Јоаникије са око 120 најбољих свештеника тако да им се до данас не зна гроба ни мрамора. После рата, свештеници су силом гоњени да напусте парохије и пређу у државну службу као матичари и наставници. Оскрнављено је и опогањено преко 600 храмова. Уништено је огромно духовно и културно благо. Довољно је да напоменем да су комунисти 1952. године на 700. годишњицу Манастира Мораче запалили скоро све рукописне средњовековне књиге. Ни то није било довољно, па је 1954. године Митрополит Арсеније (Брадваровић) осуђен на 11 година тешке робије. Заједно са њим су суђена и четворица цетињских свештеника. А у народу је убијан Бог и то посебно у омладини. И уместо да се наставило путем духовне, моралне и свеукупне обнове Црне Горе добили смо на крају прошлог и почетку овог века нове, софистициране видове гоњења свештенства и монаштва. За време социјализма је Црква гоњена у име дијалектичког материјализма и бескласног друштва, а данас у име стварања новог ”црногорског” идентитета”. Био бих срећан када бих могао да кажем да је случај гоњења Епископа Јоаникија и никшићких свештеника последњи, али се бојим да није.


      Од момента хапшења владије Јоаникија и других свештеника ситуација на улицама многих црногорских градова је више него забрињавајућа? Може ли се по вашем мишљењу на тај начин решити конфликт који је настао по доношењу спорног Закона о слободи вероисповести?
      – Народ је препознао велику неправду и у спорном закону и у спорној примени мера током епидемије вируса корона и на то је реаговао. То може да чуди само некога ко уопште не познаје Црну Гору. Овде постоји изрека: ”Није ми криво на мали део него ми је криво на криви део”. Тај криви део је овде увек резервисан за Митрополију и епархије Српске Цркве. Отуда толики дивни, честити, добри, упорни, истрајни и мирни народ на литијама као молитвеној борби против спорног закона. Били смо под медијском ватром режимских медија. Само је против мене за два месеца објављено преко 20 ауторских текстова на режимским порталима са најгрубљим могућим квалификацијама. И то само зато што сам демантовао лажну вест да се у Манастиру Дајбабе код Подгорице налазе заражени свештеници. О броју текстова против Митрополита да не говорим. Све је народ трпељиво истрпео, а онда су помислили да је то мало и да треба још, па су кренули да верницима бране да уђу у храм, да запале свећу, да се помоле, да се причесте, да прекаде славски колач и да их при том
      легитимишу до зуба наоружани полицајци испред црквених врата. Зато више нико није хтео да слуша никакве мере, јер се видело да се оне селективно и дискриминаторно примењују само према нама. Позната старлета се за две веће кривице казни тако што јој се нареди да уплати 500 евра у добротворне сврхе. А широј јавности непознати свештеник се казни са 4500 евра за једну кривицу. И тако редом. Нисам се зачудио што је у Никшићу народу, како се каже, пукло трпило на празник Светог Василија. Да није било селективне и дискриминаторне примене мера према нашој Цркви и да су правила једнако важила за све не би било проблема. Проблем са законом се мора решити. Ми смо позвали на дијалог и дијалог је почео, али је на молбу Владе заустављен у време епидемије и ми смо то прихватили. Митрополит Амфилохије је премијеру Душку Марковићу 11. маја упутио писмо у коме је тражио да се дијалог
      хитно настави. Видећемо одговор.

      Колико је велика вероватноћа избијања правог грађанског конфликта уколико власти и даље буду инсистирале на примени свог „закона“?
      – Ја не волим да користим тешке речи попут грађанског сукоба, конфликта или рата. Али знам да проблем, и то озбиљан и дубински, постоји због спорних одредби закона, а не због закона као таквог. Тај проблем протеком времена, а посебно једностраном применом спорних законских одредби никако не може бити мањи него само већи. Закон није унапредио верске односе него их је сурвао у амбис. Пољуљани су и темељи верске толеранције због нарушавања једнакости правног положаја цркава и верских заједница. Грубо је прекршена уставна одредба о једнакости њиховог правног положаја. Није проблем када се права признају верским мањинама, али је проблем када се грубо крше права верске већине. Црна Гора је и по томе специфична, јер се овде крше права и слободе верске већине, а то су православни хришћани и то све у име ”државности, суверености и евро-атланских интеграција”. И зато проблем са дискриминаторним Законом треба решити на начин на који и озбиљне међународне адресе јавно указују – дијалогом уз поштовање међународних стандарда о слободи вероисповести.


      Представници Митрополије Црногорско-приморске су се већ састајали са представницима владе. Било је договорено да експертске групе преговорима покушају да реше спор између цркве и државе. Колико су по вашем мишљењу намере владе тада биле озбиљне?
      – Ја са овом темом живим деценијама и могу да препознам доста тога, али о намерама и скривеним осећањима, било чијим, тешко могу да говорим. Једно је сигурно, а то је да је Влада водила разговор са нашим епископима на највишем нивоу. Камо среће да смо дијалог, али прави, а не симулирани, водили пре доношења закона. Ми смо то тражили, али није имао ко да чује. Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка.
      Није лако с Богом ратовати!

      На ком становишту стоји Црква, а на ком Влада и постоји ли шанса да се ова гледишта приближе? Каква варијанта Закона би била прихватљива за Митрополију Црногорско-приморску?
      – Сада смо сви на становишту дијалога о спорним одредбама Закона, а не о примени, како је истицано из Владе као ултиматум. Ми смо предложили решење које је правно утемељено и цивилизацијски прихватљиво. И лако применљиво. Прво, изменаодредбе о прекиду стеченог правног субјективитета Цркве и верских заједница. Друго, измена три члана којим се атакује на имовинска права Цркве на Светињама и то у управним поступцима пред Владиним органима. Не бојимо се ми аргумената и доказивања, али тражимо да то искључиво буде пред надлежним судовима, а не пред
      Владиним подређеним органима који су под непосредном политичком, идеолошком и кадровском контролом Владе. Ако се Црква не боји суда зашто би се бојала Влада?
      Регнум
      Извор: 
      Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати! | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија...  

      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати!
      20. маја 2020.     Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија Острошког, једног од најцењенијих светитеља у Црној Гори, ухапшен епископ Јоаникије Будимљанско-никшићки. Заједно са владиком полиција је привела остале свештенике из града Никшића, град у чијој близини се налази светски познати „манастир у стени“, где се чувају мошти светог Василија. Повод за привођење(епископа и светеника) био је то што су учесници литије, која се тог дана одвијала у граду, нису поштовали прописе за борбу против коронавируса. Након истека времена притвора, владика Јоаникије и остали свештеници пуштени су на слободу. Ипак, док су свештенство Српске православне цркве власти држале у притвору 72 сата, још више грађана изашло је на улице црногорских градова, захтевајући правду.
      Дописница РЕГНУМ-а Татјана Стојановић разговарала је о најновијим догађајима око Српске православне цркве у Црној Гори са протојерејем ставорофором Велибором Џомићем, координатором Правног савета Митрополије црногорско-приморског СПЦ.
      Протојереј ставрофор Велибор Џомић
      Молимо Вас да прокоментаришете последња хапшења владике и свештеника у Црној Гори? Шта је власт хтела тиме да постигне?
      – Хапшење Владике Јоаникија и никшићких свештеника јесте само један у читавом низу неуспелих покушаја секуларног утицаја режима на Цркву репресивним методама. Морам да нагласим да овде нису у питању Јоаникије Мићовић и свештеници као грађани него Епископ и свештенство Српске Цркве у Црној Гори. Кренуло се у угоњење страха у народ после истинског духовног ослобођења у литијама током претходних неколико месеци. Циљ је био да се понизи Црква и упрља њено достојанство, а да се сваки или највећи број учесника литија запита шта ли тек чека њега када се овакве
      ствари догађају једном епископу и свештенству и то баш на празник Светог Василија Острошког у сред Никшића. Ипак, није добачено до режимског циља. Народ се истински, изнутра ослободио тако да је режим добио контраефекат и снажну поруку у лицима оних хиљада храбрих људи који су изашли пред судове и на улице јасно поручујући да не дају светиње, владику и свештенике. И још нешто! Режим је око главе Владике Јоаникије и свештеника ставио ореоле и трајно их уписао у незавршено, трајуће житије Светог Василија Острошког.
      Да ли имате вести о томе како се осећају владика Јоаникије и други свештеници који су били ухапшени са њим, а сада пуштени на слободу?
      – Имао сам прилику да се чујем са њима. Владика и највећи број свештеника су добро, али здравствено нису добро пројереј-ставрофор Слободан Јокић, Архијерејски намесник никшићки, и протојереј Жељко Ројевић, парох Никшићки. Отац Слободан је још увек у никшићкој болници. Не треба губити из вида да је у децембру прошле године имао врло озбиљну кардиолошку интервенцију, али то није занимало тужиоца када му је одредио тродневно задржавање у полицијском подруму.
      Може ли се њихово ослобађање из притвора сматрати крајем гоњења од стране режима?
      – Једино се тако може посматрати, јер је то истина. То се уклапа у претходно двоструко привођење Митрополита Амфилохија и нас свештеника у полицију и тужилаштво због службе Божје. Прогон Цркве Христове у Црној Гори кроз гоњење, шиканирање и прогањање свештенства и монаштва је константа током претходних десетак година.
      Мислили смо, почетком 90-их година ХХ века, да је завршено са гоњењем Цркве и њеног свештенства и монаштва. Митрополија је у Другом светском рату и после рата платила велику цену. Убијен је од комуниста 1945. године Митрополит Јоаникије са око 120 најбољих свештеника тако да им се до данас не зна гроба ни мрамора. После рата, свештеници су силом гоњени да напусте парохије и пређу у државну службу као матичари и наставници. Оскрнављено је и опогањено преко 600 храмова. Уништено је огромно духовно и културно благо. Довољно је да напоменем да су комунисти 1952. године на 700. годишњицу Манастира Мораче запалили скоро све рукописне средњовековне књиге. Ни то није било довољно, па је 1954. године Митрополит Арсеније (Брадваровић) осуђен на 11 година тешке робије. Заједно са њим су суђена и четворица цетињских свештеника. А у народу је убијан Бог и то посебно у омладини. И уместо да се наставило путем духовне, моралне и свеукупне обнове Црне Горе добили смо на крају прошлог и почетку овог века нове, софистициране видове гоњења свештенства и монаштва. За време социјализма је Црква гоњена у име дијалектичког материјализма и бескласног друштва, а данас у име стварања новог ”црногорског” идентитета”. Био бих срећан када бих могао да кажем да је случај гоњења Епископа Јоаникија и никшићких свештеника последњи, али се бојим да није.


      Од момента хапшења владије Јоаникија и других свештеника ситуација на улицама многих црногорских градова је више него забрињавајућа? Може ли се по вашем мишљењу на тај начин решити конфликт који је настао по доношењу спорног Закона о слободи вероисповести?
      – Народ је препознао велику неправду и у спорном закону и у спорној примени мера током епидемије вируса корона и на то је реаговао. То може да чуди само некога ко уопште не познаје Црну Гору. Овде постоји изрека: ”Није ми криво на мали део него ми је криво на криви део”. Тај криви део је овде увек резервисан за Митрополију и епархије Српске Цркве. Отуда толики дивни, честити, добри, упорни, истрајни и мирни народ на литијама као молитвеној борби против спорног закона. Били смо под медијском ватром режимских медија. Само је против мене за два месеца објављено преко 20 ауторских текстова на режимским порталима са најгрубљим могућим квалификацијама. И то само зато што сам демантовао лажну вест да се у Манастиру Дајбабе код Подгорице налазе заражени свештеници. О броју текстова против Митрополита да не говорим. Све је народ трпељиво истрпео, а онда су помислили да је то мало и да треба још, па су кренули да верницима бране да уђу у храм, да запале свећу, да се помоле, да се причесте, да прекаде славски колач и да их при том
      легитимишу до зуба наоружани полицајци испред црквених врата. Зато више нико није хтео да слуша никакве мере, јер се видело да се оне селективно и дискриминаторно примењују само према нама. Позната старлета се за две веће кривице казни тако што јој се нареди да уплати 500 евра у добротворне сврхе. А широј јавности непознати свештеник се казни са 4500 евра за једну кривицу. И тако редом. Нисам се зачудио што је у Никшићу народу, како се каже, пукло трпило на празник Светог Василија. Да није било селективне и дискриминаторне примене мера према нашој Цркви и да су правила једнако важила за све не би било проблема. Проблем са законом се мора решити. Ми смо позвали на дијалог и дијалог је почео, али је на молбу Владе заустављен у време епидемије и ми смо то прихватили. Митрополит Амфилохије је премијеру Душку Марковићу 11. маја упутио писмо у коме је тражио да се дијалог
      хитно настави. Видећемо одговор.

      Колико је велика вероватноћа избијања правог грађанског конфликта уколико власти и даље буду инсистирале на примени свог „закона“?
      – Ја не волим да користим тешке речи попут грађанског сукоба, конфликта или рата. Али знам да проблем, и то озбиљан и дубински, постоји због спорних одредби закона, а не због закона као таквог. Тај проблем протеком времена, а посебно једностраном применом спорних законских одредби никако не може бити мањи него само већи. Закон није унапредио верске односе него их је сурвао у амбис. Пољуљани су и темељи верске толеранције због нарушавања једнакости правног положаја цркава и верских заједница. Грубо је прекршена уставна одредба о једнакости њиховог правног положаја. Није проблем када се права признају верским мањинама, али је проблем када се грубо крше права верске већине. Црна Гора је и по томе специфична, јер се овде крше права и слободе верске већине, а то су православни хришћани и то све у име ”државности, суверености и евро-атланских интеграција”. И зато проблем са дискриминаторним Законом треба решити на начин на који и озбиљне међународне адресе јавно указују – дијалогом уз поштовање међународних стандарда о слободи вероисповести.


      Представници Митрополије Црногорско-приморске су се већ састајали са представницима владе. Било је договорено да експертске групе преговорима покушају да реше спор између цркве и државе. Колико су по вашем мишљењу намере владе тада биле озбиљне?
      – Ја са овом темом живим деценијама и могу да препознам доста тога, али о намерама и скривеним осећањима, било чијим, тешко могу да говорим. Једно је сигурно, а то је да је Влада водила разговор са нашим епископима на највишем нивоу. Камо среће да смо дијалог, али прави, а не симулирани, водили пре доношења закона. Ми смо то тражили, али није имао ко да чује. Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка.
      Није лако с Богом ратовати!

      На ком становишту стоји Црква, а на ком Влада и постоји ли шанса да се ова гледишта приближе? Каква варијанта Закона би била прихватљива за Митрополију Црногорско-приморску?
      – Сада смо сви на становишту дијалога о спорним одредбама Закона, а не о примени, како је истицано из Владе као ултиматум. Ми смо предложили решење које је правно утемељено и цивилизацијски прихватљиво. И лако применљиво. Прво, изменаодредбе о прекиду стеченог правног субјективитета Цркве и верских заједница. Друго, измена три члана којим се атакује на имовинска права Цркве на Светињама и то у управним поступцима пред Владиним органима. Не бојимо се ми аргумената и доказивања, али тражимо да то искључиво буде пред надлежним судовима, а не пред
      Владиним подређеним органима који су под непосредном политичком, идеолошком и кадровском контролом Владе. Ако се Црква не боји суда зашто би се бојала Влада?
      Регнум
      Извор: 
      Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати! | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу, дана 14. марта 2020. године, када Црква слави свету преподобномученицу Евдокију, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Тењи. Епископу Херувиму саслуживали су протонамесници Драгослав Шалајић и Ненад Лазић и ђакон Војислав Николић. Беседа Епископа Херувима:     -У име Оца и Сина и Светога Духа!   Господ каже ,,Ја Сам Пут, Истина и Живот и ко иде за мном неће живети у тами“. Заиста, тај позив нас је данас, драга браћо и сестре, сабрао у овај храм Светог Оца нашег Николаја у Тењи. Да се једнодушно саберемо у молитви и да примимо благодатне Дарове за живот вечни у виду Тела и Крви Христове. Јер, када човек живи тим начином живот и када прима Тело и Крв Христову као најлепше дарове које је Господ човеку оставио онда он има живот и врлину у времену у којем живи. Може да се бори против свих искушења која се намећу, а које једино сабрани у молитви можемо да победимо и да превазиђемо.    У недељама свете Четрдесетнице на човека свакако долазе различита искушења желећи да га одврате од Цркве Божије, од благодатне заједнице Светога Духа која се испуњава у Телу и Крви Христовој. Човечанство је данас заокупљено новим вирисум, новим искушењем које је задесило целокупно човечанство. Завладао је страх, али ми хришћани не требамо бити малодушни и маловерни. Требамо имати вере у Бога. Све можемо превазићи заједничком молитвом.    Требамо да се молимо да Господ пошаље свој благослов да се целокупно човечанство избави од искушења које је дошло да би обмануло род људски и одвојило га од љубави и милости Божије. Не требамо да се одвајамо од Цркве Божије без обзира на сва упозорења и све оно што се препоручује као обавезујуће. Једино молитва. Када су највећа искушења Црква позива на молитву. Тако то треба да буде и у овоме тренутку, и у овоме часу.    Да се молимо да Господ пошаље Своју милост. Како каже молитва коју читамо у великом Канону светог Андреја Критског : ,, Где Бог хоће Он побеђује поредак природе“. Заиста, ако смо у молитви и ако смо у благослову Божијем онда побеђујемо поредак природе  и све оно што природа са собом носи. Али и природа треба да се спашава кроз човека. Човек је господар природе, Господ му даје блсгослов да господари. Ово што се десило, овај вирус је плод људског малоумља. Пуштен је у овај свет да би заиста упао у искушење.    Молитвама Господу Богу, једнодушно сабрани једни са другима можемо да победимо ту пошаст и да достојно у молитви превазиђемо ово искушење које нас је задесило. Дубоко верујем и дубоко се надам да ће то тако и бити, да ће Господ послати свој благослов и  избавити човечанство од ове пошасти која нас је снашла.    Нека би Господ Бог дао да то тако и буде и нека благослов Божији буде на свима нама. Да нас штити и чува и да нама руководи у овом животу, да увек вером, надом и љубаљу можемо побеђивати сва искушења која ће нас задесити кроз Четрдесетницу, али и кроз целокупан живот. Све што долази постављено је тако да одвраћа човека од Цркве Божије и од Светога Сабрања. Овде је љубав и милост Божија, овде се проповеда Јеванђеље које нас упућује управо на тај пут Истине и Живота којима нас је учио Господ. Свакако да ми морамо бити одговорни према своме телу, јер је тело храм Духа Светога.   Не будимо маловерни, будимо народ Христов, јер као такви можемо да следимо пут Васкрсења. Господ долази због човека, Оваплоћава се и Васкрсава да би показао човеку Пут. То требамо увек имати на уму. Да нас вера краси и да она буде круна нашега живота. Да Црква буде уз народ и да потврђује веру свакоме човеку. Требамо да стремимо томе да заједница буде чврста, да вера буде јака. Вером ћемо победити сва искушења и недаће.    Јер ако смо маловерни ни у чему не можемо напредовати и ништа добро не можемо учинити. Не смемо да упаднемо у маловерје и у панику и страх који је завладао и да се понашамо као да нема Господа. У свему томе нема наде, нема љубави и све је засновано на људској умотворини која не познаје пут Христов. Као Хришћани требамо да творимо супротно од онога што нам овај свет намеће. У Цркви Божијој ми проналазимо наду и утеху, ту се испуњава љубав.   Нека благослов Божији буде на свима нама од сада и кроз сву вечност! Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
×
×
  • Креирај ново...