Jump to content
Логос

Патријарх Вартоломеј: Напетост у међуправославним односима прети евхаристијском идентитету Цркве!

Rate this topic

Recommended Posts

dsc_1642-750x375.jpg
 
Ово је изјавио васељенски патријарх Вартоломеј на отварању међународне богословске конференције „О богословском наслеђу протојереја Георгија Флоровског“ у недељу увече, 1. септембра 2019. године.
 
 
„Топло вас поздрављамо у Цариграду, историјском седишту Православља, где обележавамо 40-годишњицу упокојења протојереја Георгија Флоровског, утицајне личности у Цркви и богословљу, који је био прееминентни професор патристике,“ рекао је васељенски патријарх Вартоломеј у свом говору на отварању. Конференцију у Цариргаду организује Васељенска Патријаршија са Патријаршијским институтом за светоотачке студије у Солуну.
 
„Дело протојереја Георгија Флоровског заувек ће припадати будућим нараштајима, и свагда ће бити врело надахнућа и усмерења при богословским изучавањима. Суштински елемент Флоровскове мисли и сведочења био је „креативни повратак светим Оцима“, рекао је Васељенски Патријарх и продужио нагласивши важност православног дискурса у савременом свету.
 
„Да бисмо одговорили на све изазове, сви морамо разумети важност православног јединства. Из искуства знамо како крхко је било свеправославно јединство приликом сазивања Светог и Великог Сабора Цркве на Криту и какво је оно сада по питању украјинске аутокефалности.
 
Нажалост, евхаристијском и есхатолошком идентиту Цркве данас прети неплодна духовност у Православној Цркви, као и напетост у међуправославним односима.“
 
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

Нажалост, евхаристијском и есхатолошком идентиту Цркве данас прети неплодна духовност у Православној Цркви, као и напетост у међуправославним односима.

Бојим се, Ваша Светости, да сте те односе и лично занемарили - издижући себе изнад и изван односа (саборности). Та напетост ће спласнути када свој идентитет Првога поново будете вратили тамо где му је и место - у саборност. И када тај идентитет Првога поново будете црпели тамо одлакле је једино и могуће - из саборности. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Александар Милојков 

Александре,

Није фарисејско кушање, искрено и конкретно питање - захтева искрен и конкретан (вероватно мало опширнији) одговор. Пошто си радио мастер на митрополиту Зизјуласу; пошто имамо раскол а митрополит (не кажем да је актер истог) је из ЦП и једноставно је немогуће да он, који има утицај на цело Православље, нема утицај на догађања - твоје виђење митрополитове улоге (теолошки, кроз радове) би било драгоцено.

Ево текст нашег најбољег (једног од) црквеног историчара. Лепо је човек направио краћи увод и укратко описаа неку историјску перспективу. Затим је узео у обзир - што је и циљ текста - иискушење дијаспоре и хаоса који имамо. Затим је прешао на ЦП и дотакао се ставова најуглднијег теолога ЦП, а можда и Правсолавља уопште, данас.

Вероварно си читао, ипак ево линкови за форумаше, и молба да из твог познавања митрополитове теологије даш нека своја мишљења. Мишљења не твоја лична (само) о расколу, него мишљења о митрополитовој еклисиологији по овом питању - ужа и шира, јер (верујем) познајеш добро његову еклисиологију. Како то да се неки његови ставови данас буквално оделотворавају у животу Цркве? Треба нам шири поглед. Немој само "касетне бомбе" текстова.

АНГАЖОВАНА ТЕОЛОГИЈА ЦАРИГРАДСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, проф. Радомир Поповић

 

Митрополит пергамски Јован (Зизјулас), ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА И ЊЕН ОДНОС СА ДРУГИМ ПРАВОСЛАВНИМ ЦРКВАМА

https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/XXXI.1998/1-4/3:vaseljenska-patrijarshija-i-njen-odnos-sa-ostalim-pravoslavnim-tsrkvama

https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1998/1-4/59-66.pdfж

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Ćiriličar рече

Није фарисејско кушање, искрено и конкретно питање - захтева искрен и конкретан (вероватно мало опширнији) одговор. Пошто си радио мастер на митрополиту Зизјуласу; пошто имамо раскол а митрополит (не кажем да је актер истог) је из ЦП и једноставно је немогуће да он, који има утицај на цело Православље, нема утицај на догађања - твоје виђење митрополитове улоге (теолошки, кроз радове) би било драгоцено.

Кренуо сам да пишем рад за Богословље или Теолошке погледе на ту тему, али не стижем... Тренутно завршавам један на тему Августинове егзегезе старозаветних теофанија, па ћу након тога покушати да наставим са писањем тог чланка у вези са Зозијуласовом еклисиологијом, тачније са његовим повезивањем тријадологије и еклисиологије. По мом истраживању (а прочитао сам углавном више пута све што је митрополит написао), спорна еклисиологија, односно функција Првог као оног који нема себи равног, функција Првог по себи који је изван и изнад Сабора - не може се оправдати митрополитовом еклисиологијом. Напротив, такве појаве грубо одударају од онога што је митрополит писао. Мишљења сам да спорну еклисиологију управо треба трезнити Зизијуласовим текстовима. Ја ћу то покушати у том свом чланку који сам започео. Надам се да ће хтети да га објаве. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Ćiriličar рече

Ево текст нашег најбољег (једног од) црквеног историчара. Лепо је човек направио краћи увод и укратко описаа неку историјску перспективу. Затим је узео у обзир - што је и циљ текста - иискушење дијаспоре и хаоса који имамо. Затим је прешао на ЦП и дотакао се ставова најуглднијег теолога ЦП, а можда и Правсолавља уопште, данас.

Не слажем се са мојим драгим и уваженим професором Рашом по питању тумачења Зизијуласа у контексту ове теме. Али, појаснићу детаљно у чланку, ако Бог да.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда је митрополит Зизијулас променио мишљење или претумачио самог себе, не знам. На основу оног што нам је доступно (његови радови) - спорна еклисиологија се не може оправдати. Напротив, она пада пред оним што митрополит пише.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нешто не видим да на званичном сајту Васељенске патријаршије има текстова митрополита Зизијуласа, којим се потврђују "ексклузивни прерогативи васељенског трона"?

https://www.patriarchate.org/theological-and-other-studies

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Александар Милојков 

Управо сада, Александар Милојков рече

Надам се да ће хтети да га објаве. :)

Ма не секирај се, ако они неће даш овима са www.teologija.net   :) Шала мала...

Види, ни речи ниси рекао о тексту. Отишао си у паралеле "првог" у Цркви са тријадологијом којом се доста бавиш. Ок, сама идеја о тој тематици за твој будући рад/текст је ок, ако је још осавремениш...биће занимљиво читати. Него, није овде митрополит ишао у те ширине. Пази, конфернеција је сазвана на ову тему - тему о односу "васељенске" (и то је дискутабилно) са осталима. Дакле на почтеку, у темељу, је она већ сомуан спешл. Даље, митрополит сагледава стање са разних аспеката, никако са тријадеолошког - то је сад друга прича, и можда она, митрополитова еклисиологија са тог аспекта, даје бољу слику реченог овде. Ипак, предавања није баш такво да се баш нипта не може закључити без познавања тог, тријадолошког, аспекта митроп. еклисиологије. Мали си "развукао", мораш признати.

Истина - изузимајући тумачење канона, и од митроп. и од прф. Поповића, која (туамчења) колидирају - митрополит је, па он је дубок и образован човек, лепо дао један контекст, и лепо сагледао и изразио та сагледавња. Рецимо кад критикује етнофилетизам, помиње Грчку Цркву и критикује их, али издваја Цариград из тога, иако су и ту Грци (клир), па наводи пример како настављају традицију подржавања Словена без "јелинизације". Све је то лепо...али (оградио сам се од канонског тумачења) у потпуности  се слажем са Поповићем о томе да је ово "навраћање воде на свој млин".

Ево дела закључка:

"Нова ситуација која је настала као резултат до- бијања слободе допринеће да се осети дубока потреба за јединством које укључује и потребу да се сви окрену ка средишту Цркве  (Цариграду, прим. Ћирко) које може деловати као заједничка тачка ослонца, понекад као посредник у неспоразумима (нпр. проблеми у вези Украјине, Молдавије и ел.), а у сваком случају као координатор и гласноговорник уједињеног Православља".

Дакле, размем ја шта кажеш, али овде нема говора о тријадологији (ок, верујем даова еклисиологија проистиче из тријадологије митрополитове која, по теби, управо оповргава расколнилко деловање Цариграда) - али оно што ове митрополит говори, стварност је оповргла у нагорем могућем облику!

Ниси хтео да комнтаришеш ништа, "развукао" си ствар на еклисиологију произашлу из тријадологије о којој овде нема говора, и кажеш да се еклисиологија која је изазвала раскол треба оповргавати митрополитовм - а овде видимо да су се нека виђења "првог" од стране митрополита, чак у конкретном примеру, одразила ка-та-стро-фа-лно на живот Цркве.

Мало си ми "изврдао" овде...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПС

Напомињем, није ово никаво "раскринкавање", још од мене никавог, можда највећег теолога даншљице, митроплита. Па нисам луд бре...једноставмо покупавам да појмим вхатс гоинг он хиејр? Исто тако, не као неки секташ, па одцешиш део реченице и удри као "борбаши"...мораш, Александре, признати, да није како треба...мени би било ПРЕдраго да је тако како кажеш, и да ће баш митрополит да удигра улогу ка једниству а не расколу. Бре, највећа Црква не служи са њим...па много је то за Православље у овом лудилу око нас.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Романтично, Зизијуласова теологија (теоонтологија) је цјеловит и завршен систем, можда једини такав у паравослављу ( ако уопште опстане у православљу јер је то ипак метафизичка теологија - западна.)

Имао сам срећу и прилику да годинама Владици Игњатију досађујем са свим могућим питањима и износим разно разне примједбе, од којих су неке и остале без одговора, неки одговори су ми значили, неке сам одбацио.

Када кажем да је цјеловит систем то значи да принципи функционишу у антропологији ( учењу о личности) Еклисиологији ( учењу о заједници) Тријадологији и учењу о бићу (онтологији).

Тако ако нешто неваља - неваља све, оно гдје би заиста узалуд било тражити билу какву примједбу је христологија, која је можда и центранло учење овог система, али да тако кажем - и катололици имају очувану христологију.

Једна анегдота Владике Игњатија о једнакости епископа у сабору: Нешто се Игњатије споречкао са светим Патријрхом Павлом, и Павле изашо, а сад остали епископи говоре Игњатију ајде иди га зови. Игњатије одговара, зовнућу га , ако ме пустите да сада нешто кажем, ако не - нећу га звати.

- Ајде реци - кажу они

- Да ми наставимо без Патијарха има нас двољно, сви смо једнаки

- Ма како без Патријарха, гдје да наставимо без Патријарха иди зови Патријарха

-Ето коликомо смо једнаки, да неко од нас није био на сједници могли смо мирно настават, али без патријарха не може, он је малте  не као ми сви скупа..

 

Једначина иде овако

На нивоу учења о личности, она је условљена заједницом, заједница је предвођена епископом, сабор епископа је опет (ефхаристија) предвођена патријархом....да ли треба да настављам.... нужно и природно се намеће да је васељенски сабор наравно литургијски сабран (јер то је природа цркве) предвођен васељнским патријархом.

Скраћено ко хоће да постоји као личност-слободно -тај прихвата возглављење у Христу

Ако погледаш у тријадологију, наглашавањем узручности она само потврђује једначину.

ако хоћеш да се буниш - ниси личност... непризнајеш епископа---

Ово је чиста пирамида, првог или другог Рима свеједно.

 

Своје сам приговоре износио Игњатије је одговарао, нешто сам питао и Атанасија

Много се не може приговорити, углавном људи осјећају да је то нешто ново у животу цркве, а словесну ритику је започео Лудивиос...

Ако некога занима могу да изнесем приговоре и дијалог са Игњатијем

Али оно што је за ову тему битно, једначина је неумитна, улога Васељенског на ефхаристијском сабрању (а то је природа цркве) је као улога презвитера на литургији.

Е сад нашима се то свидило кад су мислили да се њихова позиција снажи....

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Hadzi Vladimir Petrovic рече

нужно и природно се намеће да је васељенски сабор наравно литургијски сабран (јер то је природа цркве) предвођен васељнским патријархом.

Ако би се Црква и сложила да јој треба "први", намеће се питање из које Цркве ће он бити? Зар није тада нормално да "првог" бирају СВЕ Цркве?  Сам Зизјулас овде наводи разлоге настанка 5 катедри ране Цркве, те крако историјски преглед разлози настанка других катедри који су се мењали. Зашто "први" мора бити из Цариграда? Константинопољ се изједначио са Римом услед гео-политичких промена, а те промене су итеткако утицале на живот Цркве. Константинопољ у то време јесте био центар Хришћанства, а шта је данас?

По којим критеријима треба да имамо "првог" и одакле? По наслеђу? То је неко ново "прво-наслеђе". И то неминовно води папизму, само "православном". Осим тога, "част" Констанипољу је дао Сабор! Било би занимљиво подсетити се по којим критеријима га је дао? Да ли су ти критерији вечно-важећи? Како се они одражавају на живот Цркве у историји? Па имамо довољно дугу "исоријску дистанцу" од "само 1500 година...мислим да се овде од очигледности прави непотребна и штетна елисиологија која оправдава неоправдиво (не мислим на тебе, ко пика мене и тебе).

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar  Не може тако, одговарају ти принципи ако је Руски Патријарх први. Нормално као што је нормално да народ бира епископа као на Кипру, али није обавезно, црква је опстала и када је бирала Марија Терезија и Султан.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Hadzi Vladimir Petrovic  наступа са позиција које не заступа у интересу теме....Мој ствав је јасан, рекао сам Владици Игњатију испред параклиса, да се одричем његове теологије, наравно не нјега, и не Христа, звао ме да наставимо разговере у канцеларији јер не можемо све на часовима. Питао је у чему је проблем - рекао сам да има сувише тачки спорења.

Дао ми је лову за изградњу Црквице светог Вукашина и извинјио се што за сад може само толико.

Владика је човјек диалога

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By PredragVId
      Патријарх Кирил пронеће икону Умиленије улицама Москве

       
      У петак, 3. априла 2020, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил пренеће икону Матере Божје „Умиленије“ из места њеног пребивалишта у Владимирској цркви патријархове резиденције у Чистом переулоку у Богојављенску саборну цркву у Елохови у Москви. Вест преноси инфо служба Српске Православне Цркве.
      У 16.00 ч. Његова Светост започиње обилазак града Москве са иконом Матере Божје „Умиленије", пред којом се молио преподобни Серафим Саровски и стиже са светињом у Богојављењенски саборни храм, где у 18.00 ч. почиње јутарња прослава празника Похвале Пресветој Богородици. Службом ће началствовати Његова Светост патријарх Кирил. Литију и богослужење преносиће уживо два тв канала.
      Његова Светост Патријарх апелује на вернике да, док су у својим домовима,  заједно се моле, започињући читањем акатиста Пресветој Дјеви Марији и додатком молитве за избављење од опаке болести – заразе од вируса короне -  почев  од 16:00  ч. по московском времену у петак, 3. априла 2020. године.
      **
      Икона Мајке Божје "Умиленије" је келејна икона преподобног Серафима Саровског. Икона се јавила монаху Серафиму у шумама Сарова. Назвао ју је „Радост свих радости“. Чудотворни лик био је у његовој манастирској келији, а испред ове иконе преподобни се преставио у Господу 2. (14.) јануара 1833. године.
      У писаним мемоарима савременика преп. Серафима, икона се помиње у описима последњег периода његовог живота, када је, после 1815. године, у своју келију почео да прима све оне који су тражили разговор и поуку. После заједничке покајне молитве и благослова, преп. Серафим обично је крстообразно помазао чело особе која је дошла уљем из кандила које је горело испред келијске иконе.
      После упокојења преп. Серафима икона „Умиленије“ пренета је у манастир Дивјејево, где је чудотворна икона постала је главна светиња манастира. Да би целивали ову икону, верници у 19. веку препешачили би стотинама и хиљадама километара. 1927. године манастир је затворен, али чесна икона се тајно сачувала, па су је деценијама чували побожни људи.
      У јуну 1991. године икона је уручена блаженопоч.  патријарху Алексију II. Данас се стално налази у радном дому Патријарха руског у Чистом переулоку. Једном годишње - на празник Похвале Пресветој Богородици (празнује се у суботу 5. недеље Великог поста) - икона Светог Серафима-Дивјејевска „Умиленије“ доноси се на поклоњење у Богојављенском катедралном собору у Елохови (Москва).
      Икона је изображена на платну развученом на чемпресовој плочи димензија 67 × 49 цм и представља допојасни лик Матере Божје са погнутом главом, погледом и рукама прекрштеним у тренутку кад изговара арханђелу Гаврилу на Благовести: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој ” (Лука 1,38).
      Извор: Patriarchia.ru (с руског протођакон Радомир Ракић)
       
    • By Логос
      У петак, 3. априла 2020, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил пренеће икону Матере Божје „Умиленије“ из места њеног пребивалишта у Владимирској цркви патријархове резиденције у Чистом переулоку у Богојављенску саборну цркву у Елохови у Москви.     У 16.00 ч. Његова Светост започиње обилазак града Москве са иконом Матере Божје „Умиленије", пред којом се молио преподобни Серафим Саровски и стиже са светињом у Богојављењенски саборни храм, где у 18.00 ч. почиње јутарња прослава празника Похвале Пресветој Богородици. Службом ће началствовати Његова Светост патријарх Кирил. Литију и богослужење преносиће уживо дван тв канала.   Његова Светост Патријарх апелује на вернике да, док су у својим домовима,  заједно се моле, започињући читањем акатиста Пресветој Дјеви Марији и додатком молитве за избављење од опаке болести – заразе од вируса короне -  почев  од 16:00  ч. по московском времену у петак, 3. априла 2020. године.   * * *   Икона Мајке Божје "Умиленије" је келејна икона преподобног Серафима Саровског. Икона се јавила монаху Серафиму у шумама Сарова. Назвао ју је „Радост свих радости“. Чудотворни лик био је у његовој манастирској келији, а испред ове иконе преподобни се преставио у Господу 2. (14.) јануара 1833. године.   У писаним мемоарима савременика преп. Серафима, икона се помиње у описима последњег периода његовог живота, када је, после 1815. године, у своју келију почео да прима све оне који су тражили разговор и поуку. После заједничке покајне молитве и благослова, преп. Серафим обично је крстообразно помазао чело особе која је дошла уљем из кандила које је горело испред келијске иконе.   После упокојења преп. Серафима икона „Умиленије“ пренета је у манастир Дивјејево, где је чудотворна икона постала је главна светиња манастира. Да би целивали ову икону, верници у 19. веку препешачили би стотинама и хиљадама километара. 1927. године манастир је затворен, али чесна икона се тајно сачувала, па су је деценијама чували побожни људи.   У јуну 1991. године икона је уручена блаженопоч.  патријарху Алексију II. Данас се стално налази у радном дому Патријарха руског у Чистом переулоку. Једном годишње - на празник Похвале Пресветој Богородици (празнује се у суботу 5. недеље Великог поста) - икона Светог Серафима-Дивјејевска „Умиленије“ доноси се на поклоњење у Богојављенском катедралном собору у Елохови (Москва).   Икона је изображена на платну развученом на чемпресовој плочи димензија 67 × 49 цм и представља допојасни лик Матере Божје са погнутом главом, погледом и рукама прекрштеним у тренутку кад изговара арханђелу Гаврилу на Благовести: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој ” (Лука 1,38).     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      У својој проповеди после Божанске литургије у московској саборној цркви Христа Спаситеља, 4. недеље Великог поста, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил позвао је вернике Руске Православне Цркве да се уздрже од присуства богослужењима због вируса корона.     „Позивам вас, драги моји, да се уздржите од одласка у цркву наредних дана, док не добијете  посебни патријархов благослов“, рекао је Патријарх, мада ће свештенство и даље богослужити.   Градоначелник Москве Сергеј Собјањин претходно је апеловао на људе да не иду у цркву, иако није хтео да изриче званичну забрану, а председник Владимир Путин прогласио је 30. март - 3. април  нерадном срдмицом за читаву земљу. Собјањин је после тога завео карантин у целом граду, јер су случајеви вируса корона у Москви преко викенда премашили 1.000.   После истицања духовних подвига описаних у „Лествици“ светог Јована Лествичника и њиховог остваривања у животу Свете Марије Египћанке, патријарх  Кирил се осврнуо на тему вируса корона, приметивши да је примио писмо једне  православне жене у Италији, које је на њега оставило велики утисак, јер је навела како су становници Италије, као и становници Русије данас, до само пре неколико недеља мислили да  вирус није  озбиљна претња и наставили да живе као и обично. Међутим, сада је, као што је познато, ситуација у Италији постала веома озбиљна.   „,Пре него што у нашим породицама буде жртава, Црква данас позива да се обавезамо да ћемо строго поштовати све мере прписане од здравствених власти у Русији“, наставио је Његова Светост.   Као и многи архијереји широм православног света, Патријарх је тада указао на живот свете Марије Египћанке  као пример тога да је спасење могуће и без одласка у цркву, и позвао је своју паству да своје домове претворе у пустињу (у пустињи се подвизавала преподобна Марија. – прим. прев.).   „Узмимо себи за задатак да не напуштамо своје домове, као што је и Марија Египћанка узела себи за задатак да не напушта пустињу. А вероватно је била и гладна и жедна!“ - истакао је патријарх Кирил. „А у савременим градовима можете добити и храну и пиће, а да не напустите своје пустиње.“   „Управо овако би сада требало да живимо“, наставио је Патријарх, позивајући верне да не слушају неко свештено лице које би казало другачије. „Слушајте шта вам је данас Патријарх рекао.“   Није случајно што се ово време карантина подудара са данима прослављања Свете Марије Египћанке, јер „ништа случајно не бива у Бога", рекао је.   „Марија се борила против ђавола, који је погодио људске душе, а данас се морамо борити против сила зла које погађају наша физичка тела, а преко тога и наше душе.“  „Зато вас позивам, драги моји, да се уздржите од одласка у цркву наредних дана док не буде посебног патријарховог благослова, и ако вам неко  другачије каже, подсетите га на пример Марије Египћанке“, наставио је Свјатјејши патријарх и додао:   „Други одговор немамо, јер волимо наше цркве. 51 годину проповедам са проповедаоница, подстичући људе да дођу у цркву и превазиђу тегобу своје сопствене зле воље и спољних околности. Сав свој живот посветио сам овом позиву! Надам се да разумете колико ми је данас тешко рећи: Уздржите се од одласка у цркву; и вероватно то никада не бих рекао да није било дивног, спасоносног примера Свете Марије Египћанке, коју током ове недеље Црква слави као велику подвижницу, која је чак и током свог земаљског живота примила анђеоску природу.   „Нека њеним молитвама  Господ све заштити од зараза и болести ... Верујемо да нас и данас Господ позива да следимо њен пут чак и у савременим метрополама“, закључио је Свјатјејши  патријарх сверуски Кирил.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Васељенски патријарх Вартоломеј началствовао је Божанском литургијом данас, у недељу 29. марта 2020. године, четврте недеље Великог поста у Патријаршијској  саборној цркви светог Героргија.     Литургија је одслужена иза затворених врата, услед пандемије коронавируса, у којој су саслуживали и неки свештеници и присуствовали лаици Патријаршијског двора. Присутни су били и митрополити Стефан Калиупоља и Мадитоса, Максим Силивријски и епископ Венијамин Тралеонски.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      У суботу 28. марта 2020.г. Његово Блаженство патријарх јерусалимски Теофило III молитвено је обележио свој имендан, кад је узео име Теофило по једном од 40 севастијских мученика бачених у севастијско језеро у Понту у време владавине цара. Ликинија 320. г. Свеноћно бденије је одслужено у цркви Христовог Гроба, у коју се могло ући с посебне стране. Ујутру је лично Блажењејши одслужио Литургију уз саслужење архијереја и свештеника.     На свечаности у Патријаршијској резиденцији генерални секратар Свештеног Синода Патријаршије, архиепископ константински Аристарх одржао је поздравно слово, после доксологије. Доносимо извод:   „...По питању јединства Цркве, Ваше Блаженстве је уложио много залагања и акција, непрестано истичући потребу неговања дијалога како би се постигло помирење и мир. Признајући овај допринос за 2018. годину, Московска патријаршија и Његова Светост  патријарх Кирил уручили су Вам орден за „изванредне активности на јачању јединства православних хришћанских народа“ и „за помагање и промовисање хришћанских вредности у животу друштва“, током Ваше посете Москви новембра прошле године,  до које је дошло на лични позив председника Русије господина Владимира Путина.   Што се тиче духовног унапређења наше пастве, вредна спомена је сарадња са палестинским властима на обнови историјске цркве Светог Мојсија Мурина у парохији у Рафидији, у близини Јаковљевог извора; изградња иконостаса са иконама у парохији у Сахнину у области Птолемаида-Акра;  оснивање Атлетске академије у Каракану у Јордану, као и локална и међународна активност Вашег Блаженства око заштите имовине Патријаршије код Јафа капије  и очување дугогодишњег библијског и међународно успостављеног статуса Кво Старог града Јерусалима, на добро нашег Братства, пастве и свих хришћана и поклоника Свете земље.   Да бисте успели у овим циљевима, Ви сте његовали добре односе сарадње са политичким властима. Што се тиче односа са Грчком, то је постало очигледно приликом  недавног састанка с председником Грчке Републике господином Прокописом Павлопулосом у Патријаршији и код Цркве Светога Гроба, као и са министром туризма Грчке г. Харисом Теохаравсом, са генералним секретаром за јавну дипломатију конзулата и верских питања Министарства спољних послова, г. Алекандрисом.   Што се тиче односа Патријаршије са Државом Израел, према јеванђељским речима „дајте цару царево, а Богу Божје“, Ваше Блаженство је примио у Патријаршији новог градоначелника Јерусалима, и пред предстојатељима локалних хришћанских Цркава, поменули сте питање наметнутих неправедних пореза на имовину Цркве, а на свечаности Министарства туризма Израела истакли сте проблем недостатка воде у хришћанским манастирима на гори Тавор. Штавише, на новогодишњем састанку у резиденцији Председништва тражили сте од председника господина Рувена Ривлина да се заложи за праведно решење нерешених питања око имовине Патријаршије код Јафа капије, уз отказивање незаконитих уговора поптисаних неколико година раније.   Што се тиче односа Патријаршије са Јорданом, они су добри, с обзиром на везе краљевске породице са Патријаршијом, јордански закон о Патријаршији из 1957. године  и на чињеницу да је Јордан чувар хришћанских и муслиманских светиња у Јерусалиму.   Кад  говоримо о тим односима, Ваше Блаженство је о Новој години срдачно дочекао град Фхес, и Његово Краљевско Величанство, краљ Јордана Абдулах Ибн-Хусеин Алтани био је домаћин свечаности организоване за наш Божићн, на месту крштења на реци Јордану, и касније примио је предстојатеље аутокефалних православних Цркава, који су били гости наше Патријаршије на братском састанку у Аману, кад је започет дијалог о јединству у Православној Цркви... „     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...