Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 часа, ana čarnojević рече

@Снежана 

razumeću ovaj post samo kao potrebu da se odgovori čisto da bi se nešto odgovorilo. prvo zvuči kao krajnje nategnuta duhovitost a drugi stav je toliko besmislen da šta reći. 

sve okej, pijemo kafu.

Razumi kako hoćeš Ana, nemam potrebu ni da ti se pravdam, niti da ti se obrazlažem, a ponajmanje potrebu da odgovaram samo da bih odgovarala pogotovo po forumima, tviterima...

Opušteno, ne moramo ni kafu da natežemo.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@ana čarnojević evo sedim na terasi, pijem kafu, gledam gde ću na godišnji i lakiram nokte, nemoj da me teraš da ti odgovaram...:smeh2:

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Снежана рече

Hvala Bogu što nisu rođeni i odgajani u onoj nakaradnoj tvorevini od države i što nemaju potrebu da se odlučuju.

Ako si mislila na Slo, verovatno tamo nikad nisi bila, te je ovo što si napisala netačno.

Btw, Balašević koliko znam ima nekoliko pesama u kojima pominje Svetog Luku, Badnje veče, Bogojavljensku noć...

Ne znam da li je negde rekao da se stidi što je Srbin ili da je prećutao. A možda je po tome što ne ističe svoju nacionalnost i veći hrišćanin od mnogih koji sebe smatraju hrišćanima.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Srdjan Kotur рече

A možda je po tome što ne ističe svoju nacionalnost i veći hrišćanin od mnogih koji sebe smatraju hrišćanima.

Видимо да истиче своју хрватску националност и да попљуцкује на српску, као фол шалећи се.

А то да си већи хришћанин ако не истичеш своју националност, нешто не видим да има везе. И свети Јустин и свети Николај су се врло залагали за српство, па не знам ко је у новије време већи хришћанин од њих.     

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ђорђе Балашевић јесте одиста велики стихоклепац, човјек који има смисла за хумор, али мени није ни најмање симпатичан, јер осим у стихотворству (у којем је константно квалитетан), ни у чему другом он није постојан и самим тим не заслужује нити један грам поштовања, па тако и његова лиричка достигнућа губе на вриједности. 
Прво се поспрдно односио према Словенцима (ако се сјећате краја осамдесетих и почетка деведесетих), а касније ће се острвити и на нас, Србе, али су га, ипак, најбоље изанализирали људи који говоре или пишу "исправну" верзију српског језика. Марцел Хољевац је написао текст који сасвим довољно говори о Ђоки, као реалтивно љигавом типу, што он, у суштини, и јесте. 

 

balasevictrobojka.jpg?fit=655%2C412&ssl=
KAMENJAR.COM

Zagreb i Balašević vole se javno. Naslovi u novinama nisu skrivali oduševljenje gostom: “Ne morate ga voljeti, ali ga morate cijeniti”, napisao je Večernjak, dok ostali mediji ionako ne skrivaju oduševljenje gotovo bilo...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Караконџула рече

Прво се поспрдно односио према Словенцима (ако се сјећате краја осамдесетих и почетка деведесетих)

Иначе, на сличан, врв и за коју зеру више се према Словенцима односио также један стихоклепац, како кажеш, са овијех страна.

Иначе врло добро позициониран међу "национално напредном омладином" и патриЈотама подразумевано. 

Па на концу ошо у Словенију даживи. Дође само повремено. Додржи концерт за АВ

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 4.9.2019. at 7:43, Снежана рече

Po priči Mome Kapora, Arsenu Dediću otac je bio Srbin, majka Hrvatica, kada se povela neka priča o nacionalnom identitetu, otac mu je rekao: "sine ti moraš da se odlučiš šta si, ali znaj šta god da odlučiš, **baće te i jedni i drugi", i on se odlučio, ceo život je bio Hrvat, to se poštuje.

Арсенов отац је био предсједник Црквеног одбора у Шибенику и сјећам се да је "Православље" средином 80-их објавило вијест о његовом упокојењу. И Ђорђе Новаковић је Србин, родом из Владимираца.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 4.9.2019. at 7:53, ana čarnojević рече

zasto bi neko morao da se odluci...

btw  Kapora bih pljuckala redovno, rekreativno. salonska shatro Srbenda.

moja deca pola Srbi pola Slovenci.  kakvo crno odlucivanje na tu foru...

 

Па нека буду оно што је између Србије и Словеније - Босанци :D

Најбољи хумор бивше Југе и бурек само са месом. Алаха ми.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 4.9.2019. at 16:28, Родољуб Лазић рече

Видимо да истиче своју хрватску националност и да попљуцкује на српску, као фол шалећи се.

 

Daj mu sendvič.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 часа, Караконџула рече

јер осим у стихотворству (у којем је константно квалитетан)

Брате, прошле седмице пусте на послу Балашевићеву плејлисту и ја сам, кунем се, постао поспан и уморан да су мисе очи затварале и осјећао се као пребијена мачка. Зграбио сам прву прилику и промијенио на нешто друго.

Просто нисам могао поднијети тај "панонски мелос". Равно и досадно као Војводина...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Čovek je otvoreni autošovinista. Ide na godišnjicu oluje da peva kod ustaša sa tompsonom.... Onda nas pljuje tamo i ismeva, vrati se ovde i opet uzmi novce za koncerte. Apsolutno nema razlike između njegovog koncerta i koncerta Dina Merlina... On je teški licimer toliko prefrigan i namazan da je to bezobrazluk... Izuzetan umetnik i stvaralac ali teško đubre, nemam sažaljenja za takve ljude ako može posle svega da nađe mir srećno mu. Al dođe satana po svoje kad tad...

Послато са ANE-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Koliko se sećam, ova priča oko jezika je bajata, stara nekiliko godina, ne znam otkud sada opet u tabloidu.
Inače Balašević toliko "mrzi" Srbiju da je ostao da živi u Novom Sadu, a koliko znam poseduje slovenački, a i pasoš UN. Teško je poverovati da pojedinci sa foruma koji su poprilično aktivni i verovatno sebe vide kao kakve pametne ljude ispoljavaju uskogrudost.
Štaviše, smatram da će Balašević biti upamćen kao poprilično značajan srpski umetnik jednog dana bez obzira na svoje političke stavove. E sad, kako će proći ovi koji ga pljuju, to ne znam.
On ima slovenački pasoš, a imao je i pesmu "janezi, je*o nas ko nas sastavi" koja je nekim čudom skinuta sa interneta, ali on je ipak ambasador mira al najjače, što je snimao pesme za tita a onda pričao kako juga nije valjala. A ovde živi jer zaradjuje pare od glupih Srba, što bi se selio bilo gde??

Послато са ANE-LX1 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 часа, Срндаћ рече

 

 

Пријатељу, ово нема везе са оним што сам ја написао, него показује да те нешто генерално жуља у вези са мном. Али то је твој проблем. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Вилер Текс,
      Преминуо последњи Србин у Дечанима
        Бошко Ћирић (58), једини Србин који је живео у Дечанима, пронађен је мртав у свом стану и верује се да је смрт наступила ненасилно, потврђено је Спутњику у манастиру Високи Дечани.
      Ћирић је последњих месеци био лошег здравља, а сахраниће да дечански монаси на православном гробљу које се налази у близини манастира.
      © Фото : Facebook/Bosko Ciric (Ćira)
      Ћирић је рођени Дечанац, а свој завичај је морао да напусти у јуну 1999. године. Вратио се пре десетак година и прве три године, док није повратио стан у центру вароши, боравио је у дечанском манастиру. Албанци су га поштовали и никада није имао проблем зато што је Србин.
      Ћирићев нестанак су полицији пријавили његови пријатељи, пошто се неколико дана није јављао на телефон.
      Уз судско одобрење и у присуству Унмика и Кфора, у Ћирићев стан су провалили ватрогасци и њега затекли мртвог на поду. Тело је већ било у фази распадања и пребачено је у Клинички центар у Приштини где ће бити обављена обдукција.
       
       
      https://srbin.info/drustvo/preminuo-poslednji-srbin-u-decanima/?lang=lat#
    • Од Stefan Morović,
      Помаже Бог!
      Ову тему сам отворио у циљу афирмисања личности и дела Арноа Гујона, великог француско-српског хуманитарца који већ 15 година преко своје хуманитарне организације "Солидарност за Косово" помаже нашем народу на Косову и Метохији. Верујем да вам је име Арно Гујон познато, посебно због тога што он већ дужи низ година,  сарађује искључиво са Епархијом рашко-призренском и улаже велике напоре у стварању услова за иоле нормалнији живот Срба у јужној српској покрајини.
      -----------------------------------------------------------------------
      Нажалост, у данима ванредног стања на Косову се наставља тренд насиља над Србима повратницима. У последњих 5 дана десило се неколико крађа и паљења кућа у селима Новаке, Бабин Мост, Цернице и Црколез. Медији се мало баве овим проблемима и многи људи у Србији нису свесни стварних дешавања у енклавама. 
      Видео о најновим нападима на Србе повратнике можете видети на следећем линку: Насиље над Србима на КиМ и антисрбизам, зашто не треба да ћутимо?
      Да ли сматрате да држава треба нешто конкретније да уради на терену? Шта мислите, које су нам још могућности доступне у борби против прикривања истине и стварне ситуације на Косову и Метохији?
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Човек је биће радости. Радост није жеља, већ conditio umano који носи божанске карактеристике: да траје вечно и да се никада не исцрпи. Радост се препознаје у вечности и зато губи својство ако је исцрпљена. Човек осећа позив да вечно буде радостан.     С. Ц. Луис говори да је радост неутољена жеља која је сама по себи пожељна више него било које задовољство (Surprised by Joy). Поред научних истраживања, многе цивилизације сведоче важност радосних тренутака још у раним периодима живота. Смех и осмех заједно са друштвеним играма, представљају такође неке одлике радости у многим културама. Радост ствара везу међу људима. Није ли довољно да посматрамо бебин осмех који мами обострано задовољство и тако подстиче везу и приврженост? Смех, осмех, раздраганост или задовољство су заиста подржавајући чиниоци односно очигледни исходи радости. Узимајући у обзир све изворе или стумулансе радости који допиру од музике, учења, спорта до добротољубља, радост показује важну улогу као одговор на тугу и у неким случајима одбојност према помену смрти. Крајњи човеков узвик пред неумољивости смрти је покренут жељом за животом. Иако је данашњи појам смрти често одбачен или романтизован, смрт у сваком случају не може да се релативизује. Потребан је начин да се смрт победи и обезбеди квалитетан живот у вечности.   Из уопштеног осврта на прилике у којима се радост доживљава, произилазе три везана правца који прожимају антрополошки феномен радости:   (a) први се бави питањем смисла живота угроженог смрћу, поривом према вечној стварности и (крајњем) смислу човековог лика (личности),   (б) други је (животни) покрет према заједница са Васкрслим Христом као већ дат одговор на питање људског смисла и циља,   (в) трећи описује радост као исход тог достигнућа.   Тешко је заиста говорити о појму живота који је инфициран смрћу. Какав је уосталом и најлепши живот ако се завршава смрћу? Човек се вреднује према највећем проблему. Тражећи решење за највећи проблем, увиђамо тежину човекове муке. Највећи проблем обично потпуно обузима човека. Све вредности и промашаји сливају се у тој највећој муци која нагриза читавог човека, видљиве и невидљиве факултете његовог бића. Сагледавајући напор који човек улаже да победи смрт, постаје очигледно колико је смрт највећи проблем. У тражењу одговора, проблем је пренет на богове као суштински проблем божанства. Условљавајући и вреднујући богове према овоме, човек увиђа пресудну одговорност да изабере правог бога. Само онај бог који надмудри смрт и претворити је у радост јесте прави бог.   Избор, пре свега слобода живљења за правог бога, тј. Христа и последично заједница са Христом, представља несакривени прогрес истинског живота. Прави прогрес открива се у ономе што побеђује смрт. Сваки други покрет, радња или стање које не гарантују бесмртност човеку није ништа друго до фатални регрес човека. Истинско мерило хришћанства је Богочовечанско општење или заједница које се доживљава у Причешћу. То је најприснија благовест човечанства. Без заједничења односно тајанственог јединства са Васкрслим Христом, људска одисеја ослобађања од смрти кроз фригидну науку може се описати као горковест. Избор за Христа је васпостављање истинског човека, онаквог какав је саздан — да живи вечно и да буде радостан у вечности. Тај избор је живи догађај у Евхаристији као доживљај покрета из небића ка Свебићу — ό έσχατος Αδάμ. Овај избор је онотолошког више него етичког својства истинског прогреса: човек превазилази своје не-биће кроз уподобљавање правом човеку Христу и у вечној заједници са Христом.   Радост је исход сусрета са Христом, јер Христос јесте радост. Тај сусрет догађа се у Евхаристији, где на светотајински начин у облику хлеба и вина човек прима и улази у Радост. Ипак, исход заједнице са Христом није само победа смрти и вечни живот. То је само квантитативно антрополошко својство. Заједница са Радошћу повлачи један вечно занимљиви живот са Богом у категорији квалитета. Какав је живот вечни ако је без живота са Христом, без Радости?   У ове дане поста, Црква позива све верне и читаву васељену да препозна истински прогрес у Богочовеку Христу. Радост је оличена у Оваплоћењу, односно у Васкрсењу Христовом. Радост се открива као догађај, тј. покрет ка Христу, и као стање, тј. доживљај тог сусрета у Евхаристији. Радост је увек жива прилика да се човек са-оваплоти у Христу кроз Причешће да би са-васкрсао са Христом у вечности.   Ђакон др Ђорђе Петровић, Жички благовесник, април-јун 2020.   Извор: Епархија жичка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, протонамесник Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник, одржао је предавање 23. фебруара 2020. године, у дворани Фудбалског клуба на Ченеју. Отац Ђорђе је говорио на тему „Молитва – разговор са Богомˮ.   Звучни запис предавања   Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Иван Ц.,
      Какав је добар Србин?
      То је човек са великим Ч,
      правдина планина,
      свечево колено,
      у држави крило.
      Светлог је образа
      пред Богом и родом.
      Гладнији је неба
      него хлеба.
      Не краси име њега, већ он име.
      Душа му на босиљак мирише,
      а срећан је
      и са чашом хладне воде.
      Брз је чути, спор говорити.
      Порани мишљу,
      а покасни речју.
      Ћутећи десеторици одговара,
      али кад каже
      три сунца те огреју.
      Бог му је сваку
      с медом пресекао.
      Ни у мртвога проговора,
      ни у њега поговора.
      Свету реч и јуначку пушку
      нико не може затворити.
      Свака му је реч
      као брдо тврда,
      а ваља три летње кише,
      болан да се лечиш,
      гладан да га слушаш.
      А орило, а горило,
      злу из себе не би испустио.
      јер за злато рђа не пријања.
      Међу зле се пише
      ко и две слабе рече.
      Лакши је и крвав шанац
      него реч непросијана.
      Свашта слуша,
      али свашта не збори.
      Добра памет-готово господство.
      Хода полако,
      па зато увек и стиже на време.
      Брзи ход-често спотицање.
      Хитња је вражје плетиво.
      Нека је и доцкан
      ако је са образом.
      Није му свако путовођа,
      јер много прстију
      чвор не дреше
      и где много петлова поје,
      ту се за зору и не зна.
      Ради као да ће вечно живети,
      а моли се као да ће ноћас у гроб.
      Незнојшу рђа бије,
      а у радише свега бише,
      у штедише још и више.
      Мало снује, много тка,
      никад ласно, али увек часно.
      Себи увек тражи плачидруга,
      а певидруга је лако наћи.
      Боље му је
      по истинском путу и бос ићи
      него по лажном као цар јахати,
      боље с праведником и умрети
      него за безакоником васкрснути,
      боље погинути главом него образом,
      боље бити мртав човек него жив нечовек,
      боље неправду трпети него је чинити,
      боље сиротовати него срамотовати,
      јер новац је ситан, али људе може
      учинити још ситнијим.
      Ко узме врага све због блага,
      благо ће му нестати,
      а враг остати.
      Благо срамоту не покрива.
      На глави му и чин и чојство
      могу заједно стојати.
      И у власти познајеш му части,
      а своју част прво од себе чува,
      па тек онда од других.
      Никад га столица није опијанила,
      а сваку клевету делом избија.
      Поштен увек једно лице има.
      И кад је мука
      гледа се је ли брука,
      јер краснији су поштени
      него одевени.
      Часно име-најлепше наслеђе.
      Пре пристаје да му се кућа ископа
      него издајничком зове,
      а ни земља не прима издајнике
      као и друге људе.
      Зна да је свака сила за времена,
      а само Божја довека,
      да је сила без правде-кола лажи
      и да је увек преча
      правда него право.
      Грех би ти казао,
      али грешника никад.
      Криве милује свиленом,
      а праве брани гвозденом руком
      и увек хоће брата за брата
      и зато никад нема
      туђина за господара.
      Између његових добротворја
      ни врх од игле уметнути не би могао,
      које у море да бациш
      и после девет би га година нашао.
      Узима напрстком,
      а даје мерицом.
      Крв би ти испод грла уточио.
      Захвалан је на свему,
      јер ко ти не захвали на ораху
      неће ни на товару.
      Мирбожа се са свима.
      Ником не враћа шило за огњило,
      јер је од старих упамтио
      да ко се освети тај се не посвети,
      да у инаџије људскости није,
      да ако се с лудим мора путовати
      не мора се с њим лудовати
      и да није јунак
      ко је на браћу јунак.
      Његова је она света реч:
      „Кад се осветиш
      сладак ти је само један дан,
      а кад опростиш
      сладак ти је цео живот“.
      Ако човек није јачи од себе
      није ни од кога.
      Благослов је и његов конац наћи.
      Чини ми се,
      не би било грехота
      из његовог чанка
      у кандило долити.
      Леп је
      као да је са фреске сишао,
      зоран видети и свидети,
      а да је цвет
      на капи бих га носио
      и њиме гору закитио.
      Без таквих би нам било
      сирото огњиште.
      Зарадио је да га
      људи очима не прескачу.
      Србин је сведок да
      крст носити и певати-
      може се.
      То је жив човек живога Бога!
      (Вукосав Илић)

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...