Jump to content
  1. Срндаћ

    Срндаћ

  2. Драшко

    Драшко

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Stefan Morović
      Помаже Бог!
      Ову тему сам отворио у циљу афирмисања личности и дела Арноа Гујона, великог француско-српског хуманитарца који већ 15 година преко своје хуманитарне организације "Солидарност за Косово" помаже нашем народу на Косову и Метохији. Верујем да вам је име Арно Гујон познато, посебно због тога што он већ дужи низ година,  сарађује искључиво са Епархијом рашко-призренском и улаже велике напоре у стварању услова за иоле нормалнији живот Срба у јужној српској покрајини.
      -----------------------------------------------------------------------
      Нажалост, у данима ванредног стања на Косову се наставља тренд насиља над Србима повратницима. У последњих 5 дана десило се неколико крађа и паљења кућа у селима Новаке, Бабин Мост, Цернице и Црколез. Медији се мало баве овим проблемима и многи људи у Србији нису свесни стварних дешавања у енклавама. 
      Видео о најновим нападима на Србе повратнике можете видети на следећем линку: Насиље над Србима на КиМ и антисрбизам, зашто не треба да ћутимо?
      Да ли сматрате да држава треба нешто конкретније да уради на терену? Шта мислите, које су нам још могућности доступне у борби против прикривања истине и стварне ситуације на Косову и Метохији?
    • By Поуке.орг - инфо
      Човек је биће радости. Радост није жеља, већ conditio umano који носи божанске карактеристике: да траје вечно и да се никада не исцрпи. Радост се препознаје у вечности и зато губи својство ако је исцрпљена. Човек осећа позив да вечно буде радостан.     С. Ц. Луис говори да је радост неутољена жеља која је сама по себи пожељна више него било које задовољство (Surprised by Joy). Поред научних истраживања, многе цивилизације сведоче важност радосних тренутака још у раним периодима живота. Смех и осмех заједно са друштвеним играма, представљају такође неке одлике радости у многим културама. Радост ствара везу међу људима. Није ли довољно да посматрамо бебин осмех који мами обострано задовољство и тако подстиче везу и приврженост? Смех, осмех, раздраганост или задовољство су заиста подржавајући чиниоци односно очигледни исходи радости. Узимајући у обзир све изворе или стумулансе радости који допиру од музике, учења, спорта до добротољубља, радост показује важну улогу као одговор на тугу и у неким случајима одбојност према помену смрти. Крајњи човеков узвик пред неумољивости смрти је покренут жељом за животом. Иако је данашњи појам смрти често одбачен или романтизован, смрт у сваком случају не може да се релативизује. Потребан је начин да се смрт победи и обезбеди квалитетан живот у вечности.   Из уопштеног осврта на прилике у којима се радост доживљава, произилазе три везана правца који прожимају антрополошки феномен радости:   (a) први се бави питањем смисла живота угроженог смрћу, поривом према вечној стварности и (крајњем) смислу човековог лика (личности),   (б) други је (животни) покрет према заједница са Васкрслим Христом као већ дат одговор на питање људског смисла и циља,   (в) трећи описује радост као исход тог достигнућа.   Тешко је заиста говорити о појму живота који је инфициран смрћу. Какав је уосталом и најлепши живот ако се завршава смрћу? Човек се вреднује према највећем проблему. Тражећи решење за највећи проблем, увиђамо тежину човекове муке. Највећи проблем обично потпуно обузима човека. Све вредности и промашаји сливају се у тој највећој муци која нагриза читавог човека, видљиве и невидљиве факултете његовог бића. Сагледавајући напор који човек улаже да победи смрт, постаје очигледно колико је смрт највећи проблем. У тражењу одговора, проблем је пренет на богове као суштински проблем божанства. Условљавајући и вреднујући богове према овоме, човек увиђа пресудну одговорност да изабере правог бога. Само онај бог који надмудри смрт и претворити је у радост јесте прави бог.   Избор, пре свега слобода живљења за правог бога, тј. Христа и последично заједница са Христом, представља несакривени прогрес истинског живота. Прави прогрес открива се у ономе што побеђује смрт. Сваки други покрет, радња или стање које не гарантују бесмртност човеку није ништа друго до фатални регрес човека. Истинско мерило хришћанства је Богочовечанско општење или заједница које се доживљава у Причешћу. То је најприснија благовест човечанства. Без заједничења односно тајанственог јединства са Васкрслим Христом, људска одисеја ослобађања од смрти кроз фригидну науку може се описати као горковест. Избор за Христа је васпостављање истинског човека, онаквог какав је саздан — да живи вечно и да буде радостан у вечности. Тај избор је живи догађај у Евхаристији као доживљај покрета из небића ка Свебићу — ό έσχατος Αδάμ. Овај избор је онотолошког више него етичког својства истинског прогреса: човек превазилази своје не-биће кроз уподобљавање правом човеку Христу и у вечној заједници са Христом.   Радост је исход сусрета са Христом, јер Христос јесте радост. Тај сусрет догађа се у Евхаристији, где на светотајински начин у облику хлеба и вина човек прима и улази у Радост. Ипак, исход заједнице са Христом није само победа смрти и вечни живот. То је само квантитативно антрополошко својство. Заједница са Радошћу повлачи један вечно занимљиви живот са Богом у категорији квалитета. Какав је живот вечни ако је без живота са Христом, без Радости?   У ове дане поста, Црква позива све верне и читаву васељену да препозна истински прогрес у Богочовеку Христу. Радост је оличена у Оваплоћењу, односно у Васкрсењу Христовом. Радост се открива као догађај, тј. покрет ка Христу, и као стање, тј. доживљај тог сусрета у Евхаристији. Радост је увек жива прилика да се човек са-оваплоти у Христу кроз Причешће да би са-васкрсао са Христом у вечности.   Ђакон др Ђорђе Петровић, Жички благовесник, април-јун 2020.   Извор: Епархија жичка
    • By Поуке.орг - инфо
      Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, протонамесник Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник, одржао је предавање 23. фебруара 2020. године, у дворани Фудбалског клуба на Ченеју. Отац Ђорђе је говорио на тему „Молитва – разговор са Богомˮ.   Звучни запис предавања   Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Иван Ц.
      Какав је добар Србин?
      То је човек са великим Ч,
      правдина планина,
      свечево колено,
      у држави крило.
      Светлог је образа
      пред Богом и родом.
      Гладнији је неба
      него хлеба.
      Не краси име њега, већ он име.
      Душа му на босиљак мирише,
      а срећан је
      и са чашом хладне воде.
      Брз је чути, спор говорити.
      Порани мишљу,
      а покасни речју.
      Ћутећи десеторици одговара,
      али кад каже
      три сунца те огреју.
      Бог му је сваку
      с медом пресекао.
      Ни у мртвога проговора,
      ни у њега поговора.
      Свету реч и јуначку пушку
      нико не може затворити.
      Свака му је реч
      као брдо тврда,
      а ваља три летње кише,
      болан да се лечиш,
      гладан да га слушаш.
      А орило, а горило,
      злу из себе не би испустио.
      јер за злато рђа не пријања.
      Међу зле се пише
      ко и две слабе рече.
      Лакши је и крвав шанац
      него реч непросијана.
      Свашта слуша,
      али свашта не збори.
      Добра памет-готово господство.
      Хода полако,
      па зато увек и стиже на време.
      Брзи ход-често спотицање.
      Хитња је вражје плетиво.
      Нека је и доцкан
      ако је са образом.
      Није му свако путовођа,
      јер много прстију
      чвор не дреше
      и где много петлова поје,
      ту се за зору и не зна.
      Ради као да ће вечно живети,
      а моли се као да ће ноћас у гроб.
      Незнојшу рђа бије,
      а у радише свега бише,
      у штедише још и више.
      Мало снује, много тка,
      никад ласно, али увек часно.
      Себи увек тражи плачидруга,
      а певидруга је лако наћи.
      Боље му је
      по истинском путу и бос ићи
      него по лажном као цар јахати,
      боље с праведником и умрети
      него за безакоником васкрснути,
      боље погинути главом него образом,
      боље бити мртав човек него жив нечовек,
      боље неправду трпети него је чинити,
      боље сиротовати него срамотовати,
      јер новац је ситан, али људе може
      учинити још ситнијим.
      Ко узме врага све због блага,
      благо ће му нестати,
      а враг остати.
      Благо срамоту не покрива.
      На глави му и чин и чојство
      могу заједно стојати.
      И у власти познајеш му части,
      а своју част прво од себе чува,
      па тек онда од других.
      Никад га столица није опијанила,
      а сваку клевету делом избија.
      Поштен увек једно лице има.
      И кад је мука
      гледа се је ли брука,
      јер краснији су поштени
      него одевени.
      Часно име-најлепше наслеђе.
      Пре пристаје да му се кућа ископа
      него издајничком зове,
      а ни земља не прима издајнике
      као и друге људе.
      Зна да је свака сила за времена,
      а само Божја довека,
      да је сила без правде-кола лажи
      и да је увек преча
      правда него право.
      Грех би ти казао,
      али грешника никад.
      Криве милује свиленом,
      а праве брани гвозденом руком
      и увек хоће брата за брата
      и зато никад нема
      туђина за господара.
      Између његових добротворја
      ни врх од игле уметнути не би могао,
      које у море да бациш
      и после девет би га година нашао.
      Узима напрстком,
      а даје мерицом.
      Крв би ти испод грла уточио.
      Захвалан је на свему,
      јер ко ти не захвали на ораху
      неће ни на товару.
      Мирбожа се са свима.
      Ником не враћа шило за огњило,
      јер је од старих упамтио
      да ко се освети тај се не посвети,
      да у инаџије људскости није,
      да ако се с лудим мора путовати
      не мора се с њим лудовати
      и да није јунак
      ко је на браћу јунак.
      Његова је она света реч:
      „Кад се осветиш
      сладак ти је само један дан,
      а кад опростиш
      сладак ти је цео живот“.
      Ако човек није јачи од себе
      није ни од кога.
      Благослов је и његов конац наћи.
      Чини ми се,
      не би било грехота
      из његовог чанка
      у кандило долити.
      Леп је
      као да је са фреске сишао,
      зоран видети и свидети,
      а да је цвет
      на капи бих га носио
      и њиме гору закитио.
      Без таквих би нам било
      сирото огњиште.
      Зарадио је да га
      људи очима не прескачу.
      Србин је сведок да
      крст носити и певати-
      може се.
      То је жив човек живога Бога!
      (Вукосав Илић)

      View full Странице
    • By Иван Ц.
      Какав је добар Србин?
      То је човек са великим Ч,
      правдина планина,
      свечево колено,
      у држави крило.
      Светлог је образа
      пред Богом и родом.
      Гладнији је неба
      него хлеба.
      Не краси име њега, већ он име.
      Душа му на босиљак мирише,
      а срећан је
      и са чашом хладне воде.
      Брз је чути, спор говорити.
      Порани мишљу,
      а покасни речју.
      Ћутећи десеторици одговара,
      али кад каже
      три сунца те огреју.
      Бог му је сваку
      с медом пресекао.
      Ни у мртвога проговора,
      ни у њега поговора.
      Свету реч и јуначку пушку
      нико не може затворити.
      Свака му је реч
      као брдо тврда,
      а ваља три летње кише,
      болан да се лечиш,
      гладан да га слушаш.
      А орило, а горило,
      злу из себе не би испустио.
      јер за злато рђа не пријања.
      Међу зле се пише
      ко и две слабе рече.
      Лакши је и крвав шанац
      него реч непросијана.
      Свашта слуша,
      али свашта не збори.
      Добра памет-готово господство.
      Хода полако,
      па зато увек и стиже на време.
      Брзи ход-често спотицање.
      Хитња је вражје плетиво.
      Нека је и доцкан
      ако је са образом.
      Није му свако путовођа,
      јер много прстију
      чвор не дреше
      и где много петлова поје,
      ту се за зору и не зна.
      Ради као да ће вечно живети,
      а моли се као да ће ноћас у гроб.
      Незнојшу рђа бије,
      а у радише свега бише,
      у штедише још и више.
      Мало снује, много тка,
      никад ласно, али увек часно.
      Себи увек тражи плачидруга,
      а певидруга је лако наћи.
      Боље му је
      по истинском путу и бос ићи
      него по лажном као цар јахати,
      боље с праведником и умрети
      него за безакоником васкрснути,
      боље погинути главом него образом,
      боље бити мртав човек него жив нечовек,
      боље неправду трпети него је чинити,
      боље сиротовати него срамотовати,
      јер новац је ситан, али људе може
      учинити још ситнијим.
      Ко узме врага све због блага,
      благо ће му нестати,
      а враг остати.
      Благо срамоту не покрива.
      На глави му и чин и чојство
      могу заједно стојати.
      И у власти познајеш му части,
      а своју част прво од себе чува,
      па тек онда од других.
      Никад га столица није опијанила,
      а сваку клевету делом избија.
      Поштен увек једно лице има.
      И кад је мука
      гледа се је ли брука,
      јер краснији су поштени
      него одевени.
      Часно име-најлепше наслеђе.
      Пре пристаје да му се кућа ископа
      него издајничком зове,
      а ни земља не прима издајнике
      као и друге људе.
      Зна да је свака сила за времена,
      а само Божја довека,
      да је сила без правде-кола лажи
      и да је увек преча
      правда него право.
      Грех би ти казао,
      али грешника никад.
      Криве милује свиленом,
      а праве брани гвозденом руком
      и увек хоће брата за брата
      и зато никад нема
      туђина за господара.
      Између његових добротворја
      ни врх од игле уметнути не би могао,
      које у море да бациш
      и после девет би га година нашао.
      Узима напрстком,
      а даје мерицом.
      Крв би ти испод грла уточио.
      Захвалан је на свему,
      јер ко ти не захвали на ораху
      неће ни на товару.
      Мирбожа се са свима.
      Ником не враћа шило за огњило,
      јер је од старих упамтио
      да ко се освети тај се не посвети,
      да у инаџије људскости није,
      да ако се с лудим мора путовати
      не мора се с њим лудовати
      и да није јунак
      ко је на браћу јунак.
      Његова је она света реч:
      „Кад се осветиш
      сладак ти је само један дан,
      а кад опростиш
      сладак ти је цео живот“.
      Ако човек није јачи од себе
      није ни од кога.
      Благослов је и његов конац наћи.
      Чини ми се,
      не би било грехота
      из његовог чанка
      у кандило долити.
      Леп је
      као да је са фреске сишао,
      зоран видети и свидети,
      а да је цвет
      на капи бих га носио
      и њиме гору закитио.
      Без таквих би нам било
      сирото огњиште.
      Зарадио је да га
      људи очима не прескачу.
      Србин је сведок да
      крст носити и певати-
      може се.
      То је жив човек живога Бога!
      (Вукосав Илић)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...