Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Овде још нема ничега

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Какав је добар Србин?
      То је човек са великим Ч,
      правдина планина,
      свечево колено,
      у држави крило.
      Светлог је образа
      пред Богом и родом.
      Гладнији је неба
      него хлеба.
      Не краси име њега, већ он име.
      Душа му на босиљак мирише,
      а срећан је
      и са чашом хладне воде.
      Брз је чути, спор говорити.
      Порани мишљу,
      а покасни речју.
      Ћутећи десеторици одговара,
      али кад каже
      три сунца те огреју.
      Бог му је сваку
      с медом пресекао.
      Ни у мртвога проговора,
      ни у њега поговора.
      Свету реч и јуначку пушку
      нико не може затворити.
      Свака му је реч
      као брдо тврда,
      а ваља три летње кише,
      болан да се лечиш,
      гладан да га слушаш.
      А орило, а горило,
      злу из себе не би испустио.
      јер за злато рђа не пријања.
      Међу зле се пише
      ко и две слабе рече.
      Лакши је и крвав шанац
      него реч непросијана.
      Свашта слуша,
      али свашта не збори.
      Добра памет-готово господство.
      Хода полако,
      па зато увек и стиже на време.
      Брзи ход-често спотицање.
      Хитња је вражје плетиво.
      Нека је и доцкан
      ако је са образом.
      Није му свако путовођа,
      јер много прстију
      чвор не дреше
      и где много петлова поје,
      ту се за зору и не зна.
      Ради као да ће вечно живети,
      а моли се као да ће ноћас у гроб.
      Незнојшу рђа бије,
      а у радише свега бише,
      у штедише још и више.
      Мало снује, много тка,
      никад ласно, али увек часно.
      Себи увек тражи плачидруга,
      а певидруга је лако наћи.
      Боље му је
      по истинском путу и бос ићи
      него по лажном као цар јахати,
      боље с праведником и умрети
      него за безакоником васкрснути,
      боље погинути главом него образом,
      боље бити мртав човек него жив нечовек,
      боље неправду трпети него је чинити,
      боље сиротовати него срамотовати,
      јер новац је ситан, али људе може
      учинити још ситнијим.
      Ко узме врага све због блага,
      благо ће му нестати,
      а враг остати.
      Благо срамоту не покрива.
      На глави му и чин и чојство
      могу заједно стојати.
      И у власти познајеш му части,
      а своју част прво од себе чува,
      па тек онда од других.
      Никад га столица није опијанила,
      а сваку клевету делом избија.
      Поштен увек једно лице има.
      И кад је мука
      гледа се је ли брука,
      јер краснији су поштени
      него одевени.
      Часно име-најлепше наслеђе.
      Пре пристаје да му се кућа ископа
      него издајничком зове,
      а ни земља не прима издајнике
      као и друге људе.
      Зна да је свака сила за времена,
      а само Божја довека,
      да је сила без правде-кола лажи
      и да је увек преча
      правда него право.
      Грех би ти казао,
      али грешника никад.
      Криве милује свиленом,
      а праве брани гвозденом руком
      и увек хоће брата за брата
      и зато никад нема
      туђина за господара.
      Између његових добротворја
      ни врх од игле уметнути не би могао,
      које у море да бациш
      и после девет би га година нашао.
      Узима напрстком,
      а даје мерицом.
      Крв би ти испод грла уточио.
      Захвалан је на свему,
      јер ко ти не захвали на ораху
      неће ни на товару.
      Мирбожа се са свима.
      Ником не враћа шило за огњило,
      јер је од старих упамтио
      да ко се освети тај се не посвети,
      да у инаџије људскости није,
      да ако се с лудим мора путовати
      не мора се с њим лудовати
      и да није јунак
      ко је на браћу јунак.
      Његова је она света реч:
      „Кад се осветиш
      сладак ти је само један дан,
      а кад опростиш
      сладак ти је цео живот“.
      Ако човек није јачи од себе
      није ни од кога.
      Благослов је и његов конац наћи.
      Чини ми се,
      не би било грехота
      из његовог чанка
      у кандило долити.
      Леп је
      као да је са фреске сишао,
      зоран видети и свидети,
      а да је цвет
      на капи бих га носио
      и њиме гору закитио.
      Без таквих би нам било
      сирото огњиште.
      Зарадио је да га
      људи очима не прескачу.
      Србин је сведок да
      крст носити и певати-
      може се.
      То је жив човек живога Бога!
      (Вукосав Илић)

      View full Странице
    • Од Иван Ц.,
      Какав је добар Србин?
      То је човек са великим Ч,
      правдина планина,
      свечево колено,
      у држави крило.
      Светлог је образа
      пред Богом и родом.
      Гладнији је неба
      него хлеба.
      Не краси име њега, већ он име.
      Душа му на босиљак мирише,
      а срећан је
      и са чашом хладне воде.
      Брз је чути, спор говорити.
      Порани мишљу,
      а покасни речју.
      Ћутећи десеторици одговара,
      али кад каже
      три сунца те огреју.
      Бог му је сваку
      с медом пресекао.
      Ни у мртвога проговора,
      ни у њега поговора.
      Свету реч и јуначку пушку
      нико не може затворити.
      Свака му је реч
      као брдо тврда,
      а ваља три летње кише,
      болан да се лечиш,
      гладан да га слушаш.
      А орило, а горило,
      злу из себе не би испустио.
      јер за злато рђа не пријања.
      Међу зле се пише
      ко и две слабе рече.
      Лакши је и крвав шанац
      него реч непросијана.
      Свашта слуша,
      али свашта не збори.
      Добра памет-готово господство.
      Хода полако,
      па зато увек и стиже на време.
      Брзи ход-често спотицање.
      Хитња је вражје плетиво.
      Нека је и доцкан
      ако је са образом.
      Није му свако путовођа,
      јер много прстију
      чвор не дреше
      и где много петлова поје,
      ту се за зору и не зна.
      Ради као да ће вечно живети,
      а моли се као да ће ноћас у гроб.
      Незнојшу рђа бије,
      а у радише свега бише,
      у штедише још и више.
      Мало снује, много тка,
      никад ласно, али увек часно.
      Себи увек тражи плачидруга,
      а певидруга је лако наћи.
      Боље му је
      по истинском путу и бос ићи
      него по лажном као цар јахати,
      боље с праведником и умрети
      него за безакоником васкрснути,
      боље погинути главом него образом,
      боље бити мртав човек него жив нечовек,
      боље неправду трпети него је чинити,
      боље сиротовати него срамотовати,
      јер новац је ситан, али људе може
      учинити још ситнијим.
      Ко узме врага све због блага,
      благо ће му нестати,
      а враг остати.
      Благо срамоту не покрива.
      На глави му и чин и чојство
      могу заједно стојати.
      И у власти познајеш му части,
      а своју част прво од себе чува,
      па тек онда од других.
      Никад га столица није опијанила,
      а сваку клевету делом избија.
      Поштен увек једно лице има.
      И кад је мука
      гледа се је ли брука,
      јер краснији су поштени
      него одевени.
      Часно име-најлепше наслеђе.
      Пре пристаје да му се кућа ископа
      него издајничком зове,
      а ни земља не прима издајнике
      као и друге људе.
      Зна да је свака сила за времена,
      а само Божја довека,
      да је сила без правде-кола лажи
      и да је увек преча
      правда него право.
      Грех би ти казао,
      али грешника никад.
      Криве милује свиленом,
      а праве брани гвозденом руком
      и увек хоће брата за брата
      и зато никад нема
      туђина за господара.
      Између његових добротворја
      ни врх од игле уметнути не би могао,
      које у море да бациш
      и после девет би га година нашао.
      Узима напрстком,
      а даје мерицом.
      Крв би ти испод грла уточио.
      Захвалан је на свему,
      јер ко ти не захвали на ораху
      неће ни на товару.
      Мирбожа се са свима.
      Ником не враћа шило за огњило,
      јер је од старих упамтио
      да ко се освети тај се не посвети,
      да у инаџије људскости није,
      да ако се с лудим мора путовати
      не мора се с њим лудовати
      и да није јунак
      ко је на браћу јунак.
      Његова је она света реч:
      „Кад се осветиш
      сладак ти је само један дан,
      а кад опростиш
      сладак ти је цео живот“.
      Ако човек није јачи од себе
      није ни од кога.
      Благослов је и његов конац наћи.
      Чини ми се,
      не би било грехота
      из његовог чанка
      у кандило долити.
      Леп је
      као да је са фреске сишао,
      зоран видети и свидети,
      а да је цвет
      на капи бих га носио
      и њиме гору закитио.
      Без таквих би нам било
      сирото огњиште.
      Зарадио је да га
      људи очима не прескачу.
      Србин је сведок да
      крст носити и певати-
      може се.
      То је жив човек живога Бога!
      (Вукосав Илић)
    • Од Логос,
      У емисији "Пирг" на таласима Радија "Глас" гост је био презвитер Ђорђе Шојић, нови парох у Мозгову. Презвитер Ђорђе је на Савиндан, у понедељак, 27. јануара 2020. године рукоположен за презвитера током Свете архијерејске Литургије у Малом Саборном храму у Нишу, руком Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија.    Звучни запис разговора     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Сваки дан носи са собом велика искушења. Свако од нас се са њима бори са онолико снаге колико му је Господ дао. Некоме мање, некоме више. Узносећи свакодневне молитве свемогућем Творцу, ми, свршени богослови Богословије Светог Саве, из генерације 1998-2002, одупирући се својим искушењима, чврсто смо решени да, уједињени, својим залагањем и трудом пружимо благу утеху онима којима је она најпотребнија.       Ову генерацију увек је красило јединство. Тешко и немилосрдно време у коме живимо навело нас је да ово јединство ставимо у службу милосрђа и оснујемо фондацију, која своје име, Ђорђе Вујић, носи по нашем недавно, прерарано и трагично настрадалом другу из школских дана.   Ујединили смо се још једном, овога пута са циљем да својим скромним прилозима помогнемо и побољшамо материјални статус ученика Богословија, који ово својим трудом и финансијском ситуацијом заслужују и требају.   Фондација је почела са радом првих дана септембра, одмах након регистрације у Агенцији за привредне регистре. Захвални смо Богу што су у врло кратком року обезбеђена средства и претходних дана већ уплаћена на рачун Богословије Светог Саве, као стипендија за ученика, кога смо одредили у договору са управом школе.   Циљ нам је да фондација у наредном периоду, сходно својим могућностима, помаже ученике Богословија, те окупи што већи број чланова. Зато позивамо све свршене богослове београдске, али и других Богословија, Епископе, свештенике, монахе, вероучитеље и све људе добре воље да нам се придруже и својим малим месечним прилогом олакшају школовање будућих проповедника Јеванђеља Христовог. За ово ћемо се свакога дана молити пред иконом Распетога Христа.   Помозимо ближњем и мислимо тако и на своје спасење.   Управу фондације можете контактирати путем е-поште uprava@fondacijadjordjevujic.rs и броја телефона +381 66 8000 539, и тако добити све потребне информације о нашем раду.     Управа Фондације Ђорђе Вујић     Извор: Богословија Светог Саве у Београду
    • Од Логос,
      Презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник и сабрат Светосавског храма на Новом насељу, одржао је 14. септембра 2019. године предавање у Успенском храму у Новом Саду, на тему Равноапостолни просветитељ и Архиепископ наш Свети Сава.   Звучни запис предавања   Смисао живота Светога Саве био је преображавање људскога бића умирањем за овај свет и у одбацивању привременога ради вечности, оне истинске непролазне вечности у коју Господ сваку душу људску зове, рекао је отац Ђорђе. Предавање је одржано у оквиру вишедневне манифестације Госпојински дани, коју је организовало братство Светоуспенског храма у Новом Саду.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...