Jump to content
Natasa.

Starac rek'o; Guruizam u pravoslavlju

Recommended Posts

пре 14 минута, Natasa. рече

Kad te neko čita kao knjigu i kaže ti kako treba, nema tu previše slobode. Tu duhovnik ima ooogromnu odgovornost, potrebno je veliko iskustvo da čedu ne saspe sve u lice i zavede ga. Msm...neko ti pogleda u dušu i sve vidi i sve zna...i zna kako da te izleči...kakva sloboda, ideš za tim kao ovca samo da se rešiš muke koja te tišti, a ne znaš šta ti je.

Nisu ovo stvari za zezanje...može ozbiljno da se zastrani...nema veze što je pravoslavlje u pitanju.

људи драги можете ли Ви сад свако у својој соби да замисли велику канту меда...и да заврне рукав и стави руку у мед...мало дубље...и да извади руку из меда и да ми опише какав је доживљај био....

Share this post


Link to post
Share on other sites

светитељима треба веровати зато што су искуствено прошли све оно ка чему ми идемо (као кад ми причамо некоме како је у школи или какав је пут од шефилда до вићенце и сл.),поделиш искуство,а до њега је како и да ли ће прихватити савет...битно је не подлећи слепој послушности...лично,у свему покушавам да пронађем Божији промисао или одговор на неку моју недоумицу (и у комшијином поздраву,или осмеху  пролазника ... )...супер је имати духовника,али обзиром на тренутно духовно сиромаштво треба послушати свог парохијског свештеника...Бог је свуда,до нас је у коме или где ћемо Га наћи...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, ana čarnojević рече

ne nisi razumela, rekla sam uopsteno...mozda zato sto nisam navikla da neko brine o meni...

nevezano za tebe, oprosti draga, znas da nisam delikatna osoba. znaci nam tvoje iskustvo, pa mozda je nekome potrebno...

Porfiriju bih dala svoju dusu u ruke, tu nema dileme...volim ga i samo kad vidim sliku ali koliko je takvih kao sto je bio on...ima li ih...

 

 

а има их, има их, има  иххххх....рекла сам ти дођи али добро ти не можеш...можда Бог да...па да будеш неколико дана па да се отвориш прво мислено па затим  чекаш одговор управо као и код старца Порфирија...без питања старац је одговарао.....овај се скрива....али ће помоћи кад види да је проблем велик....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Старац који хода нама "испред носа", а то многи и знају и осећају, је владика Порфирије. Изнећу овде јавно, они су свеједно јавне личности неке људе које ја видим као оне који иду високим врлетним стазама. То не значи да нема других, наводим оне који су мени "запали за око"...рецимо отац Рафаило - нама је свим престрог, али људи су различити, као и светитељи што су били, и свако по Даровима делује.

Владика Давид - оставимо сада полемике на страну - велики калуђер који страда много, осећам, за Цркву у молитви, за Метохију његову "невесту". Отац Василије из Завале ("Србијанац" у Ерцеговини), владика Стефан из Храма (душа честита иде стазама оца Лазара али не свој начин)...митрополит Амфилохије је опет друга сфера, висока гора коју ми не можемо сагледати јер смо мали (на страну црквена политика). Владика Теодосије...треба носити крст раскола на КиМ, и сведочити Господа на КиМ....то су све људи који су "живе свеће пред Христом упаљене".

Владику Иринеја не смем помињати да буде Бачка у миру ))...па незаобилазни Атанасије и после Атанасија убеђен сам итд. Све су то разлиити "Цветови" на Њиви Господњој. Владика Фотије....отац Милош из Чикага...попови непознати (јер је некако у народо, ако си поп то је као "нижи степен" свештенства...а Бог нам дао св. Јована Кронштарског као претечу времена попова, када ће попови изнети Крт Спасења). Зато поштујмо попове наше и тешке крстове њихове.

Поента: да се радујемо и не плашимо, имамо ми велике пастире, а колико их је тек ненаборјаних.

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar ?? Блудне помисли Ниџа нема овде ка никоме. Интернет керфеке, а у реалном свету да. Признајем. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Из мог искуства и личног односа са светим старцем је овакав.
Он све зна..и моје мисли и моја дела...и шта сам са неким причала и где ћу ићи и где нећу и кога волим и ко мене воли...он све зна..и да ми до знања да зна...ето...ја верујем мом старцу јер ме је безброј пута скенирао...
а о благодати коју има и у којој обитавам кад сам у његовом присуству....неописиво....и како онда  да не слушам или да расуђујем кад знам да он ме води...хвала Богу...
Битна ствар је моја слободна воља да га слушам и поверење у Божију милост ...
Како је то дивно, а била је једна зајахала мужа, па преко њега хтјела Владику, али онда остао он без статуса, па у нади да их приме у Америку била спремна на свашта, писала, али...





Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Како је то дивно, а била је једна зајахала мужа, па преко њега хтјела Владику, али онда остао он без статуса, па у нади да их приме у Америку била спремна на свашта, писала, али...

 

 

 

 


Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

 

 

 

 

 

пре 14 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Како је то дивно, а била је једна зајахала мужа, па преко њега хтјела Владику, али онда остао он без статуса, па у нади да их приме у Америку била спремна на свашта, писала, али...

 

 

 

 


Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну 

 

 

 

 

Dzasmine tebi su vile u glavuuu!!12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Nikola Stojanovic рече

а у реалном свету да. Признајем. 

(Жени се човече, што се патиш бре :) ) Шалим се. То је, нажалост "нормална" појава али морамо се борити. Ја то гледам као последицу нашег пара, као изипачење оних животних енергија које су у нас усађене, па се сада изопачиле - треба се бороти на том пољу много и сви се боримо...па не би Св. Павле писао о томе...и убраку има са тим проблема. Везано за ово мала анегдота - истинита. Мати Макарија пише о свом духовном оцу владики Данилу Крстићу којег је много волела. Пред смрт је позвао да дође (не саћам се сад детаља, али она је осликала у дивну фреску Бели Христос, па ју је позивао да дослика мислим владику Николаја и оца Јустина, небитно у контесту, али не знам да ли је то био њихов задњи сусрет или после) тамо у Сант Андреју и тада јој је рекао да је дошло време да "иде"...као знак по којем је препознао да ће се упокојити видео је у томе што су га напуусле те врсте помисли (наравно да их он као подвижник није прихватао, али их је распознавао)...дакле, Ниџо, ето и нама утехе - када великане непомјаник не напушта лако са тим помислима...па не да он нас тако лако. Сад...помисао је помисао, онај лукави нуди - наше је хоћемо ли да прихватимо. А ако прихватимо, ето нам белаја...

Ја Анчи стано вичем да се не деколтира ал'  неће да ме слуша и то ти је :)...волем ја њу, ал' да пази да људи не помисле свашта :)

ПС

Шалу на страну, мислим да се главни духовни покољ данас врши баш на том мисаоном пољу...геноцид. Жене немају појма да мушкарци не мисле мозгом...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Majin klip je meni bio presmesan , zena je mim ,ti si video samo dekolte. nije do mene. admin je bio na temi, nije obrisano. mi ovde pricamo o svemu i svacemu , ima gorih opscenosti, pazi sta klikces...ali okej, prihvatam, kad si u blizini zakopacana sam do grla. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 " Чувајте душу  " Старац Пајсије Светогорац  страна  420, прича о Американцу и његовој блудној неваљалој жени. :smeh1: Није поучни наратив, одмах да вам кажем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, ana čarnojević рече

ti si video samo dekolte

 

Управо сада, Ćiriličar рече

Жене немају појма да мушкарци не мисле мозгом...

:)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Istopljeni kamen рече

људи драги можете ли Ви сад свако у својој соби да замисли велику канту меда...и да заврне рукав и стави руку у мед...мало дубље...и да извади руку из меда и да ми опише какав је доживљај био....

Лепљиво и врло непријатно, чупка ми и длаке па ме мало и боли, цури мед на све стране, лепи ми се по оделу...

Што би неко завртао рукав и стављао руку мед, побогу?!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Архимандрит Јован Крестјанкин је био старац  који наравно није себе тако никада називао и који је изузетно поштовао слободну вољу својих духовних чеда. Он је знао вољу Божију о људима . Људи код њега нису долазили по мудре савете на основу његовог великог духовног искуства  већ су долазили да сазнају  како да поступе  на једино исправан начин јер је знао вољу Божију за те људе. Читајте " Несвети а свети " поглавље о оцу Јовану  и наћи ћете милион живих примера, који наравно нису поучни наративи...али сам убеђена да ће за неке и ти одељци о оцу Јовану бити само поучне православне причице које не могу бити стварна истина.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, RYLAH рече

Лепљиво и врло непријатно, чупка ми и длаке па ме мало и боли, цури мед на све стране, лепи ми се по оделу...

Што би неко завртао рукав и стављао руку мед, побогу?!

Pa prvo da si zavrnuo rukav ne bi ti se lepio po odelu..šalim se.Moraš biti pažljiv...

 

Naime radi se o tome da bi svi imali drugačiji doživljaj...i osećaj...ali je bitan podvig..i za to delo

Tako i za sve u životu...i med ..i ruka...i podvig i poslušanje....praštaj...ali hvala ti jer si pokušao....možda bi neko odbio i rekao ja ću samo da degustiram kašikom....poslušanje starcu.....ehhh...izvadiš ruku iz meda a ona čista...t.j. ne smeta ti ništa....zanemarljivo...naspram blagodati koju dobiješ...ne znam ja svedočili mi neki poslušnici starcu...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Срђан Ранђеловић,
      У тренутку када је скуп достигао свој врхунац, када је читав трг био препун људи, а представник градске власти држао комеморативни говор, огромни Стаљинов портрет је букнуо и за тили час нестао у пламену. Монах Гаврило је претходно некако успео да уђе у владину зграду, отворио прозор, полио керозином полеђину тих огромних плаката и запалио их. Одмах затим и Лењинов портрет је, такође, нестао у пламену. Људи на тргу су били ужаснути: завладао је општи мук, сви су претрнули од страха. Док су плакати са ликовима партијских лидера горели, са прозора на другом спрату отац Гаврило је, вичући, одржао ово слово:

      „Господ је рекао – не чините себи идола, нити каква лика… Немојте имати других богова! Људи, уразумите се! Народ ове земље је увек био хришћански народ. Зашто се онда клањате идолима? Исус Христос је умро и трећи дан васкрсао из мртвих… А ваши мртви идоли никада неће васкрснути. Они су, чак, и за живота већ били мртви…“
      Било је јасно да му се није смело дозволити да изрекне више ни једну једину реч! Врата владине зграде су била изнутра закључана. (Монах Гаврило је претходно успео да се сакрије у поткровљу зграде, где је чекао да скуп почне).
      Брзо су га скинули са прозора: довезли су ватрогасна кола, попели се преко противпожарних мердевина и шчепали га.
      Када су га спустили на земљу, руља је – порушивши све барикаде – јурнула на њега. Шутирали су га, ударали кундацима, тукли ватрогасним цревима, урлајући: „Докрајчимо вашку!“. Свако из те помахнитале руље је хтео да лично изгази тог „непријатеља народа“ и на тај начин изрази своју лојалност комунистичком режиму. Ватрогасци су Гаврила полумртвог однели са трга.

      Главни разлог што није био стрељан на лицу места јесте то што су мислили да је мртав. Лице му је било обливено крвљу и исповређивано до непрепознатљивости. Лобања му је напрсла и имао је седамнаест прелома костију. Лежао је без свести скоро месец дана, лебдећи између живота и смрти, али није умро. После неколико година робије пуштен је из затвора и отишао код своје мајке где је, потом, живео неколико наредних година. Јавно су га прогласили за лудака. Нико није хтео да му да посао, нити да га пусти у свој дом да би зарадио бар нешто новца за живот. Сви су га знали и сви су га се плашили. Ни он ни његова мајка нису смели по дану да се појаве на улици, јер су знали да би њихови суграђани пустили псе на њих. Годинама су га виђали како седи на степеницама цркве и проси.
      Гаврило је многе године проживео на овај начин, одбачен, напуштен и омрзнут од свију, али за све то време никада није посустајао у својој вери. Повлачио се у рупу, коју је сам ископао у једној стени и ту се често молио са сузама. Много година пошто је спалио портрете врховних комунистичких безбожника, старца Гаврила су питали да им објасни смисао тог свог спаљивања „идола“. Он је рекао следеће:

      „Они су начинили идола и захтевали од народа да се клања том идолу. Тај идол је био својеврсни антихристовски символ – слика човека, тачније звери, а они су хтели да му указују почасти које припадају само Богу. Нисам могао да допустим да се то и даље чини.“
      Када се завршило време прогона Хришћана и када је у срцима људи почела да се рађа чежња за духовним одговором на питање овог крвавог света, многи су почели да долазе јеромонаху Гаврилу по духовни савет. Он је постао старац и духовник многим људима, укључујући ту и монахиње једног женског манастира у Грузији. И управо су страдања кроз која је прошао и која је истрпео са љубављу, била оно што му је отворило двери Царства Божијег. Кроз страдања која је претрпео Истине Божије ради, Бог Истинити је дошао Свом слуги Гаврилу и отворио му двери духовнога света.
      Ево неколико поука старца Гаврила које откривају духовну снагу изниклу из његовог страдалничког живота и његове саможртвене љубави према Истини Божијој:

      „Све лоше у човеку је случајнога карактера. Никада не презири никога: ни кукавице, ни прљаве, ни пијане, ни оне који најгоре псују. Икона Божија је сачувана у свима њима, у дубини њиховога бића, и поред тога што је они најчешће нису ни свесни. Непријатељ човеков је тај који каља ту боголикост и затрпава је прљавштином.
      Тешко је видети Икону Божију у онима који вам се ругају, који се јављају у обличју звери. Али, човек тим више мора да их сажаљева зато што су њихове душе унакажене, можда чак и неповратно, до степена вечне муке… О, како је тешко волети своје непријатеље.“
      Преузето из књиге „Деца апокалипсе“, Светигора 2000.
      Извор: Радио Светигора
      https://www.pouke.org/forum/topic/23151-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B0-%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B8/
    • Guest
      Од Guest,
      Старац Гаврило био је одлучни противник комунистичког режима у совјетској Грузији и претрпио је дугогодишње прогоне. Ухапшен је када је 1965. током параде у Тбилисију спалио велики Лењинов портрет. Био је познат као велики духовник и чудотворац са бројним духовним даровима. Последње године провео је у манастиру Самтавро гдје је и сахрањен.
      Радио Светигора
    • Guest
      Од Guest,
      На челу са настојатељом манастира архимандрита Кирила, браћа и сестре манастира су срдачно дочекали и поздравили Председника ОВЦС. У разговору са игуманом, Митрополит Иларион поделио утиске са путовања на Светој Гори и са његове посете Риму.
      Митрополит Иларион, у главној манастирској цркви, служио Свете Литургију у саслужењу јеромонаха Николаја (Сахаров) и друге сабраће манастира. Богослужење је вршено на словенском и енглеском језику, архимандрит Кирил се молио и причестио се Светим Христовим Тајнама.
      По отпусту Литургије, настојатељ обитељи срдачно поздравио Владику, истицући, да будући митрополит Иларион, тада као јеромонах, први пут је посетио манастир 1991.године и од тада много пута је био његов гост, укључујући и године студија на Оксфордском универзитету .
      Архимандрит Кирил је Митрополиту пожелео помоћ Божију у одговорном и тешком црквеном послушању, са уверењем, да ће братсво манастира наставити да га спомињу у својим молитвама.
      Одговарајући на поздрав манастира, митрополит Иларион поделио сећање на сустет са оснивачем манастира блаженог архимандрита Софронија (Сахаров), ученик и сапутника светог Силуана Атонског:
      " Овде, пре двадесет и једне године, први пут сам служио Божанствену литургију праћено молитвом и причешћем оца Софронија. И данас, служећи литургију у цркви, не само да сам се сетио блаженога старца, него и осетио његово присуство у његовој обитељи " , - рекао је Митрополит, позивајући насељнике манастира да се стриктно придржавају заповести свог оснивача.
      После Богослужења, Митрополит Иларион у пратњи игумана манастира наставио у трпезарију где су попили чај. Затим је Владика служио помен на гробу архимандрита Софронија.
      У знак сећања на посете, Председник ОВЦС је даривао архимандриту Кирилу напрсни крст, а манастирској библиотеци своје књиге на енглеском језику.
      Извор: Служба коммуникации ОВЦС
      Превод: Поуке.орг





    • Guest
      Од Guest,
      Тражење неких «својих права» присутно је данас не само код /модерне/ омладине, већ и код младих монаха. Неки од њих уопште не знају ни зашто су постали монаси, ни шта је то уопште монаштво. Зато и траже «своја права», зато су и обузети једним светским духом, једном чудном логиком, људским виђењем правде - у сваком погледу. Ова људска правда, покренута европским духом, продрла је и у монаштво.

      старац Пајсије Светогорац





      Извор: Епархија далматинска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...