Jump to content
Zoran Đurović

Коментар на Беговићев текст, који је дневни лист "Данас" на крају ипак објавио

Оцени ову тему

Recommended Posts

 

Коментар на Беговићев текст, који дневни лист Данас није хтео да објави!

 

Племенити професоре Беговићу,

Како сте лепо рекли да је у Србистану све могуће (опростите на нелитералном цитирању), тако је и мене зачудила непријатно политика листа у коме сте објавили свој чланак Engleski džentlmen u Sinodu SPC (

V01foto-medija-centar.jpg
WWW.DANAS.RS

Povodom pokušaja Sinoda SPC da sa Bogoslovskog fakulteta izbaci dva nastavnika (od kojih je jedan...

Ја живим на Западу, у Риму, и нисам навикао на такав третман који спроводе ваши пријатељи (изаберите, ако желите, неки други назив, који вам је по укусу). Овде сам доживео да одговор нисам имао само од једног епископа (весково, на ит.) из Палестрине, и то кад сам чак се заузео за једног католичког свештеника. Видео сам на ТВ и један интервју са тим епископом, и онда ми је све било јасно, јер је човек талибан – ја тако називам хришћанске фундаменталисте.

Ови за које сте писали су се показали талибанима. Србистанцима. А на ту појаву се жалите. Дакле, поред свих покушаја, мој коментар на ваш текст није објављен.

Како вас добро познајем (не мислим на вас лично, него на Србистан), знам и како сте добијали дипломе, научна знања и сл. и како сте окупирали катедре. Мали, Тома Диплома, Стефановић итд., ме не чуде. И не чуди ме што за мене нема места у Србистану. И ви сте се сада сврстали на ту страну. – Да ме не схватите погрешно, ја знам само да сте и у пројекту Јадовно, а ја сам радио ствари за СПЦ које су биле за садашњег папу Франциска. Зато мислим да сте ово урадили на основу лимитираних информација, док за Данас не гојим никакве двојбе, јер они пишу по наруџбини. И зато ми није јасна ваша улога у целој причи. Направили су вас човеком са неспособношћу да управља својом интелигенцијом. Објаснићу вам зашто.

9SaFlNp.jpg

Зоран Ђуровић 

Особа сам која се бавила канонским правом цркве, а докторирао сам на самим изворима истог, односно на материји која објашњава како се формирала догма и шта је било мишљење Цркве кроз векове. Та материја се зове патристика или патрологија. Неко ће правити филолошку разлику, али је то иста ствар. Докторирао сам на првом папском универзитету, а завршио сам богословски док је овај био ван Универзитета. Ево шта сте ви, по мом мишљењу, бранили или приговарали  у овом тексту:

а) Да се ствари обављају испод руке. Ту сте у праву. Али пренебрегавате да је управо ова екипа та која ради испод жита и да нема никакве транспарентности или демократичности. Негативна селекција је златно правило код њих, и ствари се клански третирају. Када је Атанасије Јевтић (духовни отац Максима Васиљевића) напао писано мене и Дејана Мачковића, дипломату при БиХ, иначе одличног теолога, наше одговоре нису хтели да објаве у „Видослову“, у коме нас је Атанасије напао. По другом поводу сам доживео напад од Амфилохија Радовића, и када је мој одговор објављен у „Православљу“, он је тражио моју, као и главу уредника. Нису му изашли у сусрет. Дакле, симптоматично је кругу – коме свесно или несвесно – гравитирате, да не постоји идеја о поштовању мисли или права на одговор.

б) Идеја да су они млади или напредни је сасвим маркетиншка, јер они не знају ништа о дарвинизму. Игром случаја, ја сам се бавио науком као млад и прилично сам обавештен, а чак имам и неке изуме у хемији (сликарска технологија). Овом клану та слика служи да се представе модернима за разлику од „затуцаних“ владика, и она служи за задобијање власти у СПЦ.

в) Оно што ме је узнемирило у вашем излагању је подметање, односно лагање. Наиме, у природи мог посла је да испитујем и зарезе. Из сасвим лоших намера сте избегли да наведете текст из Статута БУ, а самог Иринеја Буловића сте черечили као злонамерног. Да је он нешто тамо лагао... Пишете: „Примера ради, то Образложење (које И. Буловић чува од очију 'нестручне' јавности) садржи позивања на одређене чланове Статута универзитета (шта је ту теолошко?) не би ли се створио утисак да је налог који је Синод издао декану... утемељен у том Статуту. Иринеј Бачки наводи Члан 141 као доказ да Статут универзитета забрањује тзв. блок-наставу (какву одржава владика Максим) те пошто он држи наставу на начин који Универзитет забрањује, Синод ће избацивањем владике Максима са Факултета заштитити поштовање Статута универзитета. Какав племенит чин!...“

У крешенду: „Наравно, тзв. блок-настава (какву изводи еп. Максим) је експлицитно дозвољена Статутом универзитета ставом 8, Члана 105, Статутом Богословског факултета Чланом 63, став 8 (али се то, разуме се, морало прећутати како би се створио утисак како владика Максим крши, а владика Иринеј штити закон)“.

Због моје наредне критике, Данас ме блокира и не преноси је, јер вас изобличавам ван икакве разумске сумње: „Аутор овог текста је некоректан, јер се ствара утисак да Статут БУ одобрава блок наставу. Тачно је да је она легитимна, али само у ИЗУЗЕТНИМ ситуацијама, а не као правило. Аутор намерно не доноси текст члана 105, да се не би приметила његова махинација. Тамо пак читамо: „Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (семестри, триместри, блокови и сл.), чије се појединачно трајање утврђује студијским програмом факултета, при чему њено укупно годишње трајање износи 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите“. – Дакле, БУ не дозвољава блок наставу као редовни начин, а код Максима је то редовна пракса која траје годинама. Такође, Максим је редовни професор, па је то у колизији и са његовим звањем“. Максим није блок професор, него редовни. Блок професура се има када неки велики трактор из света долази и ванредно држи предавања на неком факултету. Ја сам то имао, а не знам, да ли сте то ви, Беговићу, имали? Мени је тако на докторским предавао само Хубертус Дробнер, али су та предавања вредела.

г) Аргумент, који сте сасвим „случајно“ пренебрегли, је да Дробнер је редовни професор и да му је то професија, а да је Максим еписоп (владика). Како сте ви модеран човек, питам вас: Како неко може да врши два посла? Да ли знате да на Западу ниједан владика/бискуп не може да буде професор на факултету? Да ли ви знате шта је замор материјала? Или Максима замишљате Суперменом? Седните ви у авион и идите за Србију и као момчић одржите предавање. Ја сам из Рима долази и распадао сам се на комаде, а Рим је пред носом.

Мислим да је бесмислено ово што вам износим, али морам због других. Да се не бисмо правили будалама. Ја, као свештеник, сам пребукиран свакодневним обавезама, а замислите једног владику! Или мислите да је то посао за спрдњу?

Даље, ако су некада у СПЦ постојали владике као предавачи, то је било условљено ситуацијом. Некада сам БФ није био на БУ. И не треба то да се постави као регула. Ако смо се помагали помоћу штапа и канапа, не значи да сада не користимо компјутере и програме. Аргумент да данас неки од владика предају на БФ не може да важи, јер је то као рећи да Хусеин Болт узме да трчи на 10.000 метара. Не иде. Тако није исто владика који треба да путује из Калифорније и онај из Загреба. Разлика је драматична и физичка.

д) Оно што нисте знали а тиче се „одлива мозгова“, се десило управо у мом случају када сам хтео да се вратим у Сербистан. Не верујем да ће вас изненадити. Конкурисао сам тамо, и они су примили човека без школе. И то је Максим, кога сте бранили, потписао. Ствар је кафкијанска и пренео сам је у тексту Херцеговачки клан.[1] Можда ће вам мотивација мог одбијања на БФ бити јаснија ако узмете у обзир чињеницу да је Максим без квалификација предавао патрологију, јер није доктор из те области, док ја јесам. То је као када бисте лекара опште праксе поставили за начелника хируршког! Можда је то вама и «напредном» Максиму нормално, мени није. На крају, евентуални аргумент: Како све ово и пре није сметало?, не стоји, јер једном кад се примети грешка, ваља је исправити.

Не знам зашто, ви сте ми изгледали симпатична особа, али ови ваши упорно неће да публикују мој одговор, тако да ћу овај текст, ако се не предомисле, другде објавити, а ви питајте њих о мотивима. Интересују ме, мада су ми јасни... Ако мислите да један римски доктор не завређује дијалога са вама, сасвим сте слободни. Ја никога не присиљавам.

Свештеник др Зоран Ђуровић

 

View full Странице

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Аво, вртиш ко покварена плоча те "аргументе" - то да Максим није докторирао на патролошкој теми, па онда да из тога што у РКЦ владике не предају на факултетима следи да то не треба да буде ни код нас... Максим јесте докторирао на патролошкој теми. То што код римокатолика владике не предају на факултетима нас не обавезује да и код нес не могу предавати. Код њих се попови не жене, а код нас се жене, па ником ништа.

 И ово у вези са блок наставом и регулама БУ и ПБФ ниси у праву.

Хајде да видимо да ли ће ти професор одговорити. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Александар Милојков рече

То што код римокатолика владике не предају на факултетима нас не обавезује да и код нес не могу предавати. Код њих се попови не жене, а код нас се жене, па ником ништа.

Човек није писао у контексту некаквог канонског права, православне традиције црквене - писао је чисто практично-гледано и навео практични и рационални Запад како је код њих. Дакле владика има превише обавеза, има и поп, камоли владика, и ако хоће да их испуњава у некој пуноћи, шансе да буде и редовни професор, а и у једном и другом добар су нула! Још ако је у Америци.

Оћеш да кажеш да је питање брака свештеника у икавој вези са овом? Да ти је поређење добро? Невероватно као изузетно образовану људи мешају бабе и жабе. Да не улазим сад у Ђуровижев текст. Добро да ниси филиокве поменуо. Ауторова опаска је, са становишта аргументације по том питању - могућности, физиче и ефикасносту, потпуно на месту. Везе нема са црквеном традицијом то (Предањем, ако више волиш). Осим тога или болоњски ситем, њихов. Ја за њега нисам, нисам ни за секуларизацију и деклерикализацију Факултета црквеног, али кад причамо о аргуентима, дај макар да не потурамо будак за ајфон.

Но небитно...оваква поређења плаше, јер показују, уздати се да је брзоплетост, да врхунска образованос није кадра да резонује смислено на баналним нивоим. Или не знам шта је то....шокантно, заиста. Још човек пише како је он завршио код владика (дакле не би порицао своју диплому, али то је било нужда, а асда има људи колико оћеш)...аман ужас од резона....и онда да се полемише о нечему...невероватно. Коментари личе ко на тумачење Св. Писма Јехових сведока.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Ćiriličar рече

Коментари личе ко на тумачење Св. Писма Јехових сведока.

Немој замерати Милјици, он је заљубљен човек... :D Њему само на помену речи Максим почиње да се лучи допамин! :smeh1: Наиме, сва она бурна осећања која доводе до еуфорије заљубљености потичу од супстанце фенилетиламин, која се назива и молекул љубави. Настаје у мозгу и помаже ослобађању допамина, хормона љубави. Али то онемогућава мозгу да рационално функционише...   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Ćiriličar рече

Невероватно као изузетно образовану људи мешају бабе и жабе. Да не улазим сад у Ђуровижев текст. Добро да ниси филиокве поменуо. Ауторова опаска је, са становишта аргументације по том питању - могућности, физиче и ефикасносту, потпуно на месту. Везе нема са црквеном традицијом то (Предањем, ако више волиш). Осим тога или болоњски ситем, њихов. Ја за њега нисам, нисам ни за секуларизацију и деклерикализацију Факултета црквеног, али кад причамо о аргуентима, дај макар да не потурамо будак за ајфон.

Но небитно...оваква поређења плаше, јер показују, уздати се да је брзоплетост, да врхунска образованос није кадра да резонује смислено на баналним нивоим. Или не знам шта је то....шокантно, заиста. Још човек пише како је он завршио код владика (дакле не би порицао своју диплому, али то је било нужда, а асда има људи колико оћеш)...аман ужас од резона....и онда да се полемише о нечему...невероватно. Коментари личе ко на тумачење Св. Писма Јехових сведока

Opet si izdominirao Milojkova ? Citirao sam samo iz razliga da bi dr mogao da procita posto te je jos na prvom suceljavanju na nekoj od proslih tema u nedostatku inspiracije da parira odgovorima blokirao pod izgovorom da nema nameru da cita gluposti

Share this post


Link to post
Share on other sites

@The Godfather Ма знам, а и ја сам нисам написао  њему...блокирао ме је због исте поставке ствари, али на вишем опасном нивоу. Поновићу га овде, одлична прилика за поређење. Јер ако овде маши поређење, али онако драстично, без икакве везе, како је на вишем нивоу.

Ево:

  • Долази митроп. Зизјулас у БГ везано за раскол јер смои ми Срби блиски и са Јелинима и Русима - ок.
  • Милојков каже да је Зијулас велики човек, теолог (слажем се) и да је перфектна особа за ове ствари, те да ће бити занимљиво да се чује његов став - митрополитов око раскола.
  • Ја му "нацртам", линкујем и копирам, линкујем текст/транскрипт митрополитовог предавања од пре 20 година где човек отворено заговара првенсто не само по части за истамбулског Патријарха.
  • Милојков - све са "поткрепом" његових речи напомиње да је магистрирао на Зизјуласу, али ни речи о еклисиологији коју сам му поставио као питање. Траћи "анализу".
  • Ја му копирам текст проф. Раше Поповића, највећег нашег историчара, а и доброг каноничара јер је детаљно обрађивао васењенске Саборе (има дивна књига његова, знте/знамо). Милојокв удари блокаду.
  • Дакле имамо еклисологију 2 деценије раније која се оделотворила у Украини...и сад њега, а мигистрирао на том човеку и тој еклисиологији, сад га занима "став". Па чекај...немој баш да нас правиш луде...ако ти имаш и милион пута више информација у глави, а ми мање, како "прерађујеш" те информације?

Па видело се и на овом коментару горе. Ајде небитно (иако смртно битно, да плаши). И човек мисли да га неко напада а залаже се за "слободу мишљења". Тачно је да ми нисмо на истим нивоима (без наводника)...осим тога, био сам мало груб, језичав - ајде, тражио сам опроштај за то - добио сам "ришћанску" блокаду....то је теологија другости :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, The Godfather рече

Opet si izdominirao Milojkova

Ма да, ad hominem аргументи и исмевање саговорника су увек били величанствена доминација. На хришћанском и академском нивоу, нема шта. Бог с вама људи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Авини "аргументи" у овом обраћању поменутом професуру су или нетачни или логички неисправни. На пример, нетачно је да Максим није докторирао у патролошкој области. Затим, логички је неисправан суд - код РК владике не предају на факултетима, следи да и код нас не треба да предају.

Сад, ви причајте шта хоћете - ове чињенице просечно интелигентан човек види из авиона.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Александар Милојков ne secam se da te je ismevao kada si ga blokirao? Bloknuo si ga kada je bacio link Zizjulasovog predavanja od pre 20god u kome zagovara prvenstvo ne samo po casti itd. Ti si odg da si magistrirao na doticnom....On je dao text Rase Popovica i ti si ga bloknuo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слушајте сада ову комедију!

Беговић ме није удостојио ни обраћања на мејл - ваљда је то научио од Максе - 

али Дух Свети, који има сјајног смисла за хумор, узме и намести Беговића па ми овај грешком форвардовао мејл упућен неком Владану: "Dragi Vladane, Evo ove nesreće iz Rima. Čekamo da li će neko da mu objavi... pa onda reagujemo, po potrebi". 

Да не износим даље. Одсад можете да ме зовете новим именом: Несрећа из Рима!:))12:smeha::)) 

Дакле, Борис је отворио мејл и хтео моје прикачено писмо да проследи Владану, али је грешком послао мени писмо за Владана! Брт, који је ово стручњак па ни са мејлом не уме да се сналази!:))

Види се да се ови саветују и утврђују на који начин да се боре против Несреће из Рима. Такође, гле чуда Брис зна за мене, ја никад нисам чуо за њега. Али то није за чудити, јер имамо посла са злочиначким удружењем о коме сам толико писао. 

Ко би био тајанствени Владан? По мен, али и још некима који ме обавестише, нико други до ли прерушени у монаха и са изгледом побожности, Владан Перишић. Наиме, Владан Перишић је директор Центра за филозофију о Теологију из Требиња који руководи годишњим симпозијумом Теологија у јавној сфери а Беговић је учесник на симпозијуму прошле године. Да би спасили Максима, тражили су "неутрални" протест са БУ и то су нашли у особи Бориса Беговића, њиховог другара. Дакле, не ради се ни о каквом објективном сагледавању овог проблема него помоћи Игњатију да одбије синодско повлачење благослова датог овим лицима. Само заљубљеном Милојкову није јасно да имамо посла са озбиљним бандитима. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Александар Милојков Дај Александре плиз....ОцКеј...ја јесам поган на језику, али сам једно 100 пута поновио, ево нацртаћу ти: треба пазити на речи - не оправдавам себе него кудим - али ако ми овде причамо, и неко непто каже - човече, валда смо на оном наааааајнижем нивоу да и теоретски не можемо човека осуђивати, немамо никавиј ближих рилејшнс. А и да имамо, валда смо усвојили правило свих правила: суди греху не човеку! Поред тога, идемо још даље. побогу зар је мој/твој коментар грех да му судимо?

Дакле то ад хоминем је двосттруки промашај у резону.

Исмевање? Када сам ја објавио моју песму владики Максимо, искрену која, ма кава, одржава стање и има - ко воли литературу може да потврди, двоструку метафору у себи, позитивно, лепу - ти си почео да исмејаваш. Треба имати храборсти, више, показати своја осећања ка некоме/нечему, лепа, него негативну критику. Па цело српско друштво је у негативним критикама, а тветер је постао "слика пакла".

Не буди дете. Још сам подвалчио како сматрам да си фин момак, добар и сто епитета...е то ЈЕСТЕ ад хоминем. Замисли да ти објавиш песму, а то су изрази осећања дубоких, још ако је ка Цркви, и да ти ја исмејавам? Опет и опет, а то је валда већ дубље, изврћеш. Ја немам уопште потребу да тебе "прогањам" на ЖРУ, нити ти имаш везе са неким мојим ставовима о вл. Максиму, него "очепио" сам те свесно, али добронамерно, а знаш "кога" сам очепио? Ето ти си високообразовани теолог, јеси, ноћи и годаина си жртвовао, па разми - "очепио" сам дисхармонију онтологије и етике у српској теологији! Али и то си омаловаћио и исмејао.

Ето, ајде отвори(мо) тему на то. Ти ћеш имати 1000 пута јача теолошка "оруђа", више си читао и Оце и савремене теологе од мене - али ако се будемо држали теме, видећеш колико је дубока, важан и колико је нашу теологију и живот Цркве обузела. Преко тебе, био си ми "на дохват руке", сам "ударио" на дисхармонију онтологије и етике - то везе благе нема са вл. Макисмом, ТЕ или тобом или икаквим ад хоминем!

Брате, ок ти си магистрирао на Зијуласу, кажмо да се не хвалиш, да је то аргумент - ја сам докторирао на Владики Николају, али немам докторат. Докторирао сам хранечи душу. Не хвалим се, Николај није писао као теолог, а ми о теологији причамо. Па ето, позив на дискусију свима: дисхармонија онтологије и етике у српској теологији и у животу Цркве! Ма какав ја нисам човек ф о р м е. Ја сма човек с у ш т и н е.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Александар Милојков рече

Авини "аргументи" у овом обраћању поменутом професуру су или нетачни или логички неисправни.

Па кад су у Синоду будалаши, како ти велиш, што бих се чудио када за мене кажеш да не умем да мислим? Нећу да губим енергију на глупости које пишеш.    

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Па кад су у Синоду будалаши, како ти велиш, што бих се чудио када за мене кажеш да не умем да мислим? Нећу да губим енергију на глупости које пишеш.    

Нити сам рекао да су у Синоду будалаши, нити да ти не умеш да мислиш. Кажем само да ово што конкретно пишеш није исправно - не треба ићи у генерализацију према теби као мислећем човеку. Умеш ти да мислиш, али у овом случају као да не желиш да мислиш и као да намерно пласираш неистине и логичке вратоломије.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      „Контакт између Цркве и државе постоје свакодневно, али институционални дијалог о закону о слободи вјероисповјести, у смислу дијалога са радном групом за израду закона није почео“, поручио је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско приморске.       Он је гостујући у емисији Клуб А са Иреном Татар објаснио да су контакти, као и сваки разговор добри, међутим то се не може дефинистаи као дијалог.   „Дијалог о закону значи субјекти вјерске слободе са једне стране, експерти поред њих, представници цивилног сектора са друге стране и преко пута радна група Владе Црне Горе. То је дијалог. Митрополија је још прије пар мјесеци, одмах након усвајања Мишљење Венецијанске комисије, званично обавијестила Владу Црне Горе да прихвата и да је отворена за дијалог и да је именовала своје представнике за дијалог о том важном питању.“   Даље је објаснио да је свако људско право универзално и припада сваком човјеку у сваком времену, свакој епохи, на свакој тачки земљине кугле, али да ниједно људско право не може да буде политичко питање:   „Ако се вратимо на то, да то буду политичка питања, онда ћемо да се вратимо у најгора времена људске прошлости. Сматрам да је од једне врло јасне и прецизне ствари, какво је право на слободу вјероисповијести, направљено класично политичко питање у Црној Гори и то је оно што забрињава“, оцијенио је координатор Правног савјета Митрополије црногорско приморске.   Подсјетио је да годинама указује да се Предлог закона и уопште законски акт о слободи вјероисповјести припрема на до сада невиђени начин што је преседан у припреми закона о било ком људском праву.   Истичући да Влада Црне Горе нема стратегију о начину остваривања и заштити права на слободу вјероисповести, као што има за сва остала људска права, објаснио је да је стратегија битна зато што се њоме дефинише јавна политика Владе, односно извршне власти по том врло важном питању. У прилог томе је навео да на званичној интернет страници Министарства за људска и мањинска права постоји сијасет стратегија о свему и свачему, што није спорно, али о слободи вјероисповести нема као што нема ни акционог плана, ни радне групе. По његовом мишљењу то је једна ствар која веома забрињава, иако су многи, који нису правници, склони да то олако тумаче као „нека процедурална питања“.   „Али, у праву је форма на првом мјесту и она је веома важна и готово да је она и суштина док дођемо до оне праве материјално-правне стране којем се бавимо“, рекао прота Велибор Џомић.   Истиче да је законодавни поступак врло јасан и прецизан. У радној групи за израду таквог једног закона као што је закон о слободи вјероисповјести, као и о другим људским правима, неизоставно морају да партиципирају они који су субјекти вјерске слободе, дакле они на које се тај будући општи правни акт односи, а тога није било:   „У питању је један унилатерални, једнострани предлог извршне власти при чему никад нико од нас није спорио Влади Црне Горе, Скупштини Црне Горе, дакле држави Црној Гори, да има право по Уставу да припрема законе и регулише различите области друштвеног живота. Међутим ни једна власт није неограничено у томе, зато постоји устав, као устава самовољи који овдје очевидно није то што треба да буде.“   Мишљења је да је у питању врло нетранспарентан и дискриминаторни процес што је проблематично у првом сегменту,  док је у другом сегменту још проблематичнији садржај Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, и по оцјени Венецијанске комисије која је дала скоро 40 врло битних готово суштинских примједби.   „Забрињава то је да је прошло скоро пет мјесеци од кад је Венецијанске комисије усвојила своје Мишљење. У првим препорукама је, чини ми се да је и прва препорука Влади Црне Горе, да отвори инклузивни транспарентни дијалог са црквама и вјерским заједницама, експертима и цивилним друштвом. До дана данашњега тај дијалог у институционалном облику кроз радну групу, кроз присуство представника свих цркава и вјерских заједница којих ће се тај закон тицати, то до сада није учинила.“   Подсјетио је отац да су се септембра мјесеца срели премијер Душко Марковић и Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, што је јако важно, да је тада је речено да ће се стрпљиво водити дијалог, али након мјесец дана са исте адресе стигла је порука да се неће ту много чекати и да се неће трошити вријеме, и да постоји теме око којих нема дискусије:   „Ако једна страна није спремна да преговара, води дијалог и увјери другу страну или друге стране, потенцијалне саговорнике, у исправност својих решење и њихову усаглашеност са Европском конвенцијом за људска права, са пресудама Суда у Стразбуру, са Уставом Црне Горе, правним и друштвеним поретком Црне Горе, онда проблем постоји. Дакле ми још увијек данас, на данашњи дан. на овај празник Светих врачева Козме и Дамјана, 14 новембра, немамо информацију ни ко је у радној групи, нити имамо чињеницу да је дијалог почео“, казао је, између осталог, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско приморске у емисији Клуб А са Иреном Татар.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Свете Тајне изображавају Цркву, али не као символи; оне су за Цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то Господ рекао. Јер, овде није у питању само заједничко име или сличност својстава, него истинска истоветност.     2. Наиме, Тело и Крв Христова представљају свете Тајне; за Цркву, они су, међутим, истинско јело и пиће. Кад се Црква њима причешћује, не претвара их у човечанско тело, као што то бива са другом храном, него се и сама претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава. Уосталом, кад дође у додир са ватром, и само гвожђе постаје ватра, а не претвара ватру у гвожђе; па као што ужарено гвожђе не посматрамо као гвожђе него само као ватру, јер су његове особине у ватри потпуно ишчезле, тако је и са Црквом Христовом: кад би неко могао да је види онако како је сједињена са Христом и како се причешћује Телом Његовим, он ништа друго не би видео него само Тело Господње.    Из тог разлога апостол Павле пише: „Ви сте Тело Христово, и удови понаособ“. Назвао је Христа Главом, а нас телом не да би тиме показао Његово промишљање, педагогију и поучавање, уз помоћ којих се о нама стара, нити да би показао наше потчињавање Њему – као што и ми, претерујући, неке своје сроднике или пријатеље називамо својим удовима – него је имао на уму управо то што је и рекао, односно да верници, благодарећи тој Крви, већ живе животом у Христу, и да уистину зависе од Оне Главе и носе оно Тело.   3. Због тога никако није неприлично што се овде о Цркви говори кроз свете Тајне.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке.   Звучни запис разговора     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиo je на празник Светог великомученика Димитрија у Храму посвећеном овом Божјем угоднику на Новом Београду.         Звучни запис беседе   Његовој Светости су саслуживали протојереји – ставрофори Бранко Митровић, Јеремија Старовлах и Предраг Мићић, два нова протојереја Александар Баjић и Војислав Костић и јереји Марко Којић, Стефан Васиљевић и Андрија Вукчевић, архиђакон Марко Момчиловић и ђакони Дамјан Божић, Илија Томић, Зоран Недић и Драган Танасијевић.   У току Свете Литургије Његова Светост је одликовао јереје Александра Бабића и Војислава Костића у чин протојереја због њиховог доприноса у изградњи храма Св. Димитрија.   Кумови овогодишње славе су били запослени у колективу Југоимпорт СДБР, на челу са директором Југославом Петковићем. Колач је у име колектива са Његовом Светости пресекао финансијски директор предузећа Даниел Пантић.   Светој Литуригији су присуствовали директор владине Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић, министар културе у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић и многобројни верни народ.   У беседи је Свјатјејши између осталог поучио да је велики угодник Свети Димитрије живео у тешко време и да се, иако је заузимао високи положај, није стидео хришћанског имена и није заборавио да је слуга Божји. Пред царем је не само признао да је хришћанин, већ је цара изобличио за многобоштво. Од верног слуге свог је пред смрт тражио да разда његово имање сиромашнима. Од дана страдања је слава и понос Солуна.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Поводом изјаве господина Мила Ђукановића, предсједника Црне Горе, о Цркви - Цетиње, 2. новембар 2019.     На празник Светог Петра Цетињског, рукоположеног за Митрополита у Сремским Карловцима од насљедника Пећких Патријараха (1784) по укидању Пећке Патријаршије (1766), господин Ђукановић ставља ”реално на дневни ред”, питање Православне Цркве у Црној Гори; оптужујући СПЦ и њену филијалу у Црној Гори да покушава да поништава, на уврједљив начин, ”све вриједности савремене Црне Горе”. Изјављује да не може даље затварати очи пред тим виталним проблемом са намјером да, на основу “историјских чињеница и логике утемељене у канонском праву” и вођен својим интересима, изграђује друштво и вјерских слобода да би се сваком грађанину обезбједило ”да своја вјерска права може остваривати у цркви у којој он жели а не у некој коју му неко прописује као монополску”.   Свако частан и разуман, у свој хришћанској васељени Истока и Запада, знаде и признаје да, у некадашњој Зети, данашњој Црној Гори, како историјски, тако и канонски, већ 800 година постоји јединствена  Православна Црква, основана Светим Савом, Архиепископом жичким (1219). И као што је Светог Петра и све његове претходнике рукополагао насљедник Пећког Патријарха, тако је било и са данашњим Митрополитом, који је устоличен децембра 1990. године уз присуство тадашње (и садашње) нове власти у Црној Гори (додуше, тада збачена власт била је ставила вето старом Митрополиту Данилу Дајковићу на долазак Амфилохија-Риста Радовића, Морачанина, за Митрополита). Сигурни смо да г. Ђукановић памти да је дуго времена сарађивао са овом Црквом (и овим Митрополитом), помагао градњу Храма Христовог Васкрсења, тражио и добио пријем код Српског Патријарха Павла… Понадали смо се да је то била његова потрага, као Титовог пионира, за Богом и дубљим смислом живота. На основу, пак, онога што сада тврди, види се да је то и тада, као и сада, био приватни властољубиви политичко-партијски интерес, проглашен за државни интерес Црне Горе и њених ”европских вриједности”.   Оптужбе за субверзивну и антидржавну дјелатност и за рушење културе Црне Горе против Православне Цркве, која је створила Црну Гору и сву њену културу, морал и духовност, дала јој писмо и књижевност, уродиле су послије рата (1945) убиством Митрополита црногорског, преко 120 свештеника, рушењем цркве Светог Петра на Ловћену, осудом на 11 година затвора Митрополита Арсенија и увођењем марксизма као једино важеће науке и религије. Да ли се ово кумровачки ђаци враћају том и таквом односу према Цркви? Бојати се и још горем, јер ондашњи властодршци макар нијесу стварали своје цркве, а иако су отимали имовину, нису и храмове (као што пријете садашњи).   Жао нам је да уважени господин Ђукановић, предсједник Црне Горе покушава да гради идентитет Црне Горе на лажним историчарима који пројицирају послијератну тоталитарну идеологију на претходних хиљаду година историје Дукље, Зете и Црне Горе, као и историју и устројство Православне Цркве на њима измаштаном лажном канонском поретку. Да је крштен и да иде у Цркву, он би знао да православни Хришћани на Литургији не исповиједају ни грчку, ни руску, ни српску ни црногорску ни било коју националну Цркву, него вјерују ”у једну, свету, саборну (католичанску) и апостолску Цркву” Христову и да је за Хришћане битно да припадају тој Цркви Божијој – Христовој, а не какав је њен спољашњи поредак условљен историјским збивањима. Већ је прије двије хиљаде година Апостол Павле записао да у Цркви Христовој ”Нема Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.” (Гал. 3, 28) Таква Црква постоји на просторима данашње Црне Горе од апостолских времена, а са оваквим спољашњим устројством – 800 година!   Тако схваћена Митрополија црногорско-приморска, без обзира како се звала и како се зове, као епископија саборне Цркве Христове, није ничија ”филијала” (како је предсједник назива) него својом Литургијом представља пуноћу Цркве Христове, којој свака друга Православна Црква, Епископија дарује свепуноћу Љубави Оца и Сина и Духа Светога. Ту свепуноћу је она кроз вијекове остваривала у оквирима Пећке Патријаршије – Православне Цркве Српске. Када је укидана организација Пећке Патријаршије (1766), Митрополија црногорска је и даље живјела својом природном пуноћом. И не само то: писмо Митрополита Саве Петровића Синоду Руске Цркве, написано у име свих епископа некадашње Пећке Патријаршије, представља његов захтјев Руском Синоду да постави свог човјека и обнови од Грка укинуту Пећку Патријаршију (свакако на притисак отоманских власти). Ту вјерност Патријаршији је потврдио и Свети Петар рукоположењем не у Цариграду, коме је Митрополија формално припадала, већ у Карловцима. То је потврдио и Петар Други, рукоположен за јеромонаха од канонског Константинопољског Рашко-призренског митрополита Ананија, али за епископа у Петрограду, као и његови насљедници све до Митрофана Бана. У то вријеме је Митрополија називана и аутокефалном, као једина епископија Пећке Патријаршије која је сачувала своју (а тиме и Пећке Патријаршије) самосталност, а у исто вријеме и као Црквом чији су митрополити из тог разлога имали и титулу ”егзарх пећког трона” и који су створили независну Црну Гору. Као таква, Митрополија (=Црква) црногорска је 16. децембра 1918. године, и то прва, одлуком свог Синода, под предсједништвом Митрополита Митрофана Бана, васпоставила јединство свих епископија – епархија (=Цркава) некадашње Пећке Патријаршије.   О некаквом тадашњем укидању Црногорске Цркве говоре само људи који не знају шта је Црква. Тзв. обнављање ”аутокефалне Црногорске Цркве” (1993) представља авантуру групе црквених деликвената, која, као и друге невладине организације, нема никакве везе са изворном Црквом у Црној Гори, као ни са васељенском Православном Црквом. То што је Митрополија црногорска Уставом СПЦ из 1931. године добила (вратила) и назив ”приморска” (први писани траг о том називу имамо у Молитвослову из 1504, гдје се тадашњи Митрополит Роман потписује као црногорски и приморски), догодило се због тога што јој је тада присаједињена Епархија бококоторска, основана у некадашњој Аустроугарској.   Тражити, дакле, у Црној Гори, некакву ”аутокефалну Црногорску Цркву”, или нову Православну Цркву, могу само људи који не знају шта је и ко је Црква. А темељити идентитет секуларне Црне Горе, на нечему што је све друго само није Црква – значи темељити је на лажи и лажним идејама, на партијској антицрквеној идеологији.   Надамо се да европска Црна Гора, ако стварно хоће то да буде, неће озаконити, Предлогом закона о слободи вјероисповијести предвиђено, пљачкање храмова Цркве Христове, вјековне Митрополије црногорско-приморске и других епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, саграђених до 1918. године.   Посебно се надамо да господин Ђукановић неће као човјек, државник и изворни Црногорац, дозволити себи да изгуби образ оваквим безакоњем и нељудским антиевропским чином.     Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски +Амфилохије   Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...