Jump to content
Zoran Đurović

Коментар на Беговићев текст, који је дневни лист "Данас" на крају ипак објавио

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Стани, зар нисам пре неколико месеци написао да је Максим пророк, као она Валамова магарица,  и прорекао: ако је ово крај, знаћу да није била љубав?  

Pa to, ja reko da te podsetim na proročanstvo. 

Nego ajde da ti lepo ovde priznaš da ste se ti i Maxim dogovorili sve ovo samo da otkrijete ko su vam neprijatelji i da nam lepo kažeš kada ćeš na parohiju kod Maxima? :cheesy3:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Avocado рече

i baš ne bi voleo da se to talibanstvo među vama zapati... da to postane normalno u državi u kojoj živim... a za Maksima me zabole, nemam pojma ništa o njemu, ne znam ni kako izgleda... ne branim njega kao ličnost... kad bi ti nešto značilo da ti ja potpišem da te on bezakono sprečio da dođeš na fakultet, potpisao bih ti... ali tužno je ako braniš isti mehanizam bezakonja...

Законом је уређено да Синод одлучује о професорском кадру. Видиш и да Терзин не може да баљезга све што му падне на памет него мора да се огради, јер би попио отказ, а Алберта није теолшки универзитет (факс, шта год да је). Ови бандити су чак пустили буву да АВ хоће да га скине јер се као овај противи његовој политици, што нема никакве везе. 

На крају, опет си испао безбразан, јер ја ти само кажем да си неморалан што браниш овај исти механизам који је мени скинуо главу. Дакле, ти би требало да кажеш: Максим свакако заслужује да буде скинут са БФ, мада из других разлога. То пак твој проф Беговић не би никад рекао. Или би, зависи како се плати. Његовог потписа не би над шакалским прогонима других проф. са БУ, како је неко поменуо. Свакога који каже да је ок. то што је Макс потписао да ја немам ОШ, могу само да стиснем руку и да га никад у животу више не видим. И само то било довољан разлог да се избаци са БФ. Није се дигла никаква фрка кад је ова екипа узела да ме развлачи по ледини. 

Такође, не постоји добра паралела између мог и Максиног случаја, зато што сам ја био квалификована особа за то радно место, а он није (његов пулен Андреј Јефтић). Лудило је да неко и помисли како владика може да буде супермен и да ради 3 посла. Ти можеш да га замислиш и да он путује са Марса па да држи фантастична предавања на БФ. Али је то немогуће. Можда си ти неки баја напумпан мишићима и сл. па да можеш после после 20 сати лета (а све траје и дуже) да држиш предавања. Максим је безаконо држао ова предавања, а како се није смиривао и правио је стално додатне проблеме, као и сада - јер не слушати Синод је грех - решило се да му се стане на пут. Игњатију је Амфилохије забранио да предаје у ЦГ, под изговором да не може да проповеда у туђој епархији. И то је тачно. Тако су уређене ствари. Сада је Игњатије присиљен да да отказ Максиму, јер му је то Синод наредио, или да сам да оставку, а следећи декан ће дати отказ Макси.    

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Жика рече

Ништа епископ Иринеј Буловић није погрешно рекао кад је рекао да се ради о теолошким разлозима. Епископ Максим је похвално говорио о патријарху Вартоломеју који је направио безакони потез и говорио како Свети Сава није канонски добио аутокефалију. То је супротно ставовима Сабора Српске Православне Цркве и легитимно је да се епископ Максим смени са места предавача.

Ako je smijenjen zbog toga, onda su to čudni razlozi za smjenu, a ostao mu je čin. Ja bih Maksima lišio episkopskog čina zbog njegovih stavova kao episkopa SPC zbog Ukrajine. Ovako, ako su to razlozi, to nije teološke prirode niti je nerazumljivo narodu. Svako bi razumio obrazloženje, ako je razlog stav o autokefalijo SPC i stav o Ukrajini. 

Ako je trebao da leti kao predavač, a da mu ostane čin onda je moglo ako je utvrđeno da je loš predavač i da nije kompetentan. Ako je tako, on ne bi bio jedini tako i metla bi trebala raditi još. 

Ako je razlog stvarno teološke prirode, nije bilo razloga da se ne obrazloži. Nije tačno ni da narod ne bi razumio. Ne bi neko, ali bi i mnogi razumjeli. Ne živimo u  6 vijelu gdje je jedna uska grupa ljudi dovoljno obrazovana. Većina naroda bi razumjela obrazloženje i koje je teološke prirode, samo da je navedeno šta...kojo su nu to stavovi? Šta propagira arijanstvo, ne vjeruje i Boga, itd....

Međutim, bojim se da je skinut zbog podrške potpisnicima peticije o TE i da je to taj "teološki problem". E to je užasno. Jer David Kruševački je poslednje vrijeme nešto raspisan u vezi te teme i mislim da je to razlog nažalost. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Justin Waters рече

Ja bih Maksima lišio episkopskog čina zbog njegovih stavova kao episkopa SPC zbog Ukrajine. Ovako, ako su to razlozi, to nije teološke prirode niti je nerazumljivo narodu.

У овоме налазим да грешиш. 

Наравно да бих га и ја рашчинио због овога, али је то народу нејасно. И то јесу теолошки разлози зато што потичу из погрешне тријадологије и еклисиологије. Но, избацивање са БФ није само тиме мотивисано. Чуди ме да се нису обазрели на обичне разлоге (предалеко си, прика). 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Justin Waters рече

Ako je smijenjen zbog toga, onda su to čudni razlozi za smjenu, a ostao mu je čin. Ja bih Maksima lišio episkopskog čina zbog njegovih stavova kao episkopa SPC zbog Ukrajine. Ovako, ako su to razlozi, to nije teološke prirode niti je nerazumljivo narodu. Svako bi razumio obrazloženje, ako je razlog stav o autokefalijo SPC i stav o Ukrajini. 

Ako je trebao da leti kao predavač, a da mu ostane čin onda je moglo ako je utvrđeno da je loš predavač i da nije kompetentan. Ako je tako, on ne bi bio jedini tako i metla bi trebala raditi još. 

Ako je razlog stvarno teološke prirode, nije bilo razloga da se ne obrazloži. Nije tačno ni da narod ne bi razumio. Ne bi neko, ali bi i mnogi razumjeli. Ne živimo u  6 vijelu gdje je jedna uska grupa ljudi dovoljno obrazovana. Većina naroda bi razumjela obrazloženje i koje je teološke prirode, samo da je navedeno šta...kojo su nu to stavovi? Šta propagira arijanstvo, ne vjeruje i Boga, itd....

Međutim, bojim se da je skinut zbog podrške potpisnicima peticije o TE i da je to taj "teološki problem". E to je užasno. Jer David Kruševački je poslednje vrijeme nešto raspisan u vezi te teme i mislim da je to razlog nažalost. 

Због тога може да буде смењен јер може то да предаје студентима а Сабор СПЦ не држи те ставове. Мислим да је епископ Иринеј дао интервју за неке новине и логично је да се читаоци не разумеју у ту тематику па није подробно објашњавао. Нисам сигуран да је због петиције јер се то одиграло пре две године а није добио отказ пре две године већ сад. Да не говорим колико му је епархија удаљена од факултета и да је епископ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Zoran Đurović рече

У овоме налазим да грешиш. 

Наравно да бих га и ја рашчинио због овога, али је то народу нејасно. И то јесу теолошки разлози зато што потичу из погрешне тријадологије и еклисиологије. Но, избацивање са БФ није само тиме мотивисано. Чуди ме да се нису обазрели на обичне разлоге (предалеко си, прика). 

Кад помињеш погрешну тријадологију и еклисиологију можда би требало и испитати литературу на Богословском факултету. Има доста аутора који подржавају политику Цариграда а њихова дела се изучавају на факултету.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Жика рече

Кад помињеш погрешну тријадологију и еклисиологију можда би требало и испитати литературу на Богословском факултету. Има доста аутора који подржавају политику Цариграда а њихова дела се изучавају на факултету.

Ја сам као Сунг Цу. Не бавим се тренутно небитним, него да сатрем противника. После ћу им објашњавати зашто су им догмати наопачни. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Zoran Đurović рече

У овоме налазим да грешиш. 

Наравно да бих га и ја рашчинио због овога, али је то народу нејасно. И то јесу теолошки разлози зато што потичу из погрешне тријадологије и еклисиологије. Но, избацивање са БФ није само тиме мотивисано. Чуди ме да се нису обазрели на обичне разлоге (предалеко си, прика). 

I to što je na drugom kraju planete, a redovan je profesor. Daj da mi neko navede primjer da je neko redovan profesor na bilo kom falultetu u Beogradu, a ima neku funkciju koja mu dodjeljena i zbog koje mora biti u Japanu. Vjerujem ti također da nije kompetentan za patrologiju. Evo potvrdi me. Ima li on listu radova? Šta su mu publikacije u vezi patrologije? Koliko se dugo bavi time?

Smatram u svemu tome samo da je trebalo biti jasno naznačeno zašto je skinut. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Zoran Đurović рече

Не бавим се тренутно небитним, него да сатрем противника. После ћу им објашњавати зашто су им догмати наопачни. 

Прво пуцате, па питате ко је ...:smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Zoran Đurović рече

На крају, опет си испао безбразан, јер ја ти само кажем да си неморалан што браниш овај исти механизам који је мени скинуо главу. Дакле, ти би требало да кажеш: Максим свакако заслужује да буде скинут са БФ, мада из других разлога. То пак твој проф Беговић не би никад рекао. Или би, зависи како се плати. Његовог потписа не би над шакалским прогонима других проф. са БУ, како је неко поменуо. Свакога који каже да је ок. то што је Макс потписао да ја немам ОШ, могу само да стиснем руку и да га никад у животу више не видим. И само то било довољан разлог да се избаци са БФ.

Sad si ti bezobrazan (ne znam kad sam ja to šatro ispao i prethodno) jer me optužuješ za nešto što sasvim nesporno ne zastupam. Ne branim nikakav mehanizam, već napadam jedan mehanizam... objasnio sam koji i zašto.

Ako je Maksim potpisao da ti nemaš OŠ znajući da to nije tačno, to svakako nije ok i on ne zaslužuje da bude ni profesor ni episkop... treba da leti zbog toga... ali ne leti zbog toga, zar ne?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Justin Waters рече

I to što je na drugom kraju planete, a redovan je profesor. Daj da mi neko navede primjer da je neko redovan profesor na bilo kom falultetu u Beogradu, a ima neku funkciju koja mu dodjeljena i zbog koje mora biti u Japanu. Vjerujem ti također da nije kompetentan za patrologiju. Evo potvrdi me. Ima li on listu radova? Šta su mu publikacije u vezi patrologije? 

Smatram u svemu tome samo da je trebalo biti jasno naznačeno zašto je skinut. 

О томе говорим. 1) Не може бити у Калифорнији и држати предавања у Бг, а све под називом да је редован проф. 

2) Није компетентан за патрологију јер се он у томе није специјализирао на неком светском (у Србији не постоји) патролошком институту. Он је као лекар опште праксе који је написао рад на неку одређену тему. 

3) Листа радова је комична, јер се ту наводи и кад је причао са својом сестром од тетке и сл. Има понављање једног истог рада. Нису радови из светски признатих часописа. Лагао је да су му неке ствари у штампи, а оне нису објављене и после зилион година.

4) Ја знам које су владике интервенисали да би он докторирао у Грчкој јер је имао проблеме. Али је то небитно, Максим сам то зна. Ми његов докторат немамо штампан на грчком. По мојој класификацији (оно што влада на Западу), он је само докторант, јер да би добио титулу доктора, мораш да објавиш докторски. 

5) Када буде рашчињен, онда ће се све објавити. СПЦ је спора. Ја бих га давно ражаловао.   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Avocado рече

Ako je Maksim potpisao da ti nemaš OŠ znajući da to nije tačno, to svakako nije ok i on ne zaslužuje da bude ni profesor ni episkop... treba da leti zbog toga... ali ne leti zbog toga, zar ne?

Између осталог и због тога. Патријарх је прочитао мој извештај. Али то нису ствари које се ваљају све изнети на пјацу. Чаша се једноставно препуни, али се штуро дају нека објашњења. Сада, да ли је то супер или не, не знам. Жао ми је што сам морао да ти грубо одговорим јер си ми ти супер лик. И тиме ризикујем спасење твоје душе, јер сам те саблазнио.:)) Хвалио си ме у једној прилици да ја паметно радим са неверницима и да их полако привлачим, а не као ови талибани који их одбијају од Цркве, а сада сам ти показао да је Црква разбојничка пећина, као и свет. Ако се не крстиш, одох ја у пакао!:))) 

Шалим се од муке, јер знам са каквим бандитима оперишемо. Ко се одвоји од њихове логике, и поверује, заиста је спашен! 

ПС. Наравно да је Максим знао да имам ОШ. Јер сам живео у земљи где је то било обавезно, а могао си да упишеш БФ само ако си завршио средњу (ја дизајн у гимназији у Подгорици), и који сам завршио, онда уписао постдипломске на Филозофском у Бг на Историји античке филозофије, и овде, у Риму, магистрирао и докторирао (морао сам да приложим сведочанство о завршеној средњој). За нострификацију у Бг сада су ми тражили и диплому са БФ. Приложио сам је, али ми срећом нису затражили и брис из...   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Лудило је да неко и помисли како владика може да буде супермен и да ради 3 посла. Ти можеш да га замислиш и да он путује са Марса па да држи фантастична предавања на БФ. Али је то немогуће

Христос може да буде истовремено ван космоса, после Вазнесења и у космосу на хиљаде олтара, а да остане једно тело ван космоса . И наравно да буде телесно присутан у свакој парохији. Али само Христос. Ово рече блаженопочивши епископ Данило Крстић .  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Свете Тајне изображавају Цркву, али не као символи; оне су за Цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то Господ рекао. Јер, овде није у питању само заједничко име или сличност својстава, него истинска истоветност.     2. Наиме, Тело и Крв Христова представљају свете Тајне; за Цркву, они су, међутим, истинско јело и пиће. Кад се Црква њима причешћује, не претвара их у човечанско тело, као што то бива са другом храном, него се и сама претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава. Уосталом, кад дође у додир са ватром, и само гвожђе постаје ватра, а не претвара ватру у гвожђе; па као што ужарено гвожђе не посматрамо као гвожђе него само као ватру, јер су његове особине у ватри потпуно ишчезле, тако је и са Црквом Христовом: кад би неко могао да је види онако како је сједињена са Христом и како се причешћује Телом Његовим, он ништа друго не би видео него само Тело Господње.    Из тог разлога апостол Павле пише: „Ви сте Тело Христово, и удови понаособ“. Назвао је Христа Главом, а нас телом не да би тиме показао Његово промишљање, педагогију и поучавање, уз помоћ којих се о нама стара, нити да би показао наше потчињавање Њему – као што и ми, претерујући, неке своје сроднике или пријатеље називамо својим удовима – него је имао на уму управо то што је и рекао, односно да верници, благодарећи тој Крви, већ живе животом у Христу, и да уистину зависе од Оне Главе и носе оно Тело.   3. Због тога никако није неприлично што се овде о Цркви говори кроз свете Тајне.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке.   Звучни запис разговора     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиo je на празник Светог великомученика Димитрија у Храму посвећеном овом Божјем угоднику на Новом Београду.         Звучни запис беседе   Његовој Светости су саслуживали протојереји – ставрофори Бранко Митровић, Јеремија Старовлах и Предраг Мићић, два нова протојереја Александар Баjић и Војислав Костић и јереји Марко Којић, Стефан Васиљевић и Андрија Вукчевић, архиђакон Марко Момчиловић и ђакони Дамјан Божић, Илија Томић, Зоран Недић и Драган Танасијевић.   У току Свете Литургије Његова Светост је одликовао јереје Александра Бабића и Војислава Костића у чин протојереја због њиховог доприноса у изградњи храма Св. Димитрија.   Кумови овогодишње славе су били запослени у колективу Југоимпорт СДБР, на челу са директором Југославом Петковићем. Колач је у име колектива са Његовом Светости пресекао финансијски директор предузећа Даниел Пантић.   Светој Литуригији су присуствовали директор владине Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић, министар културе у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић и многобројни верни народ.   У беседи је Свјатјејши између осталог поучио да је велики угодник Свети Димитрије живео у тешко време и да се, иако је заузимао високи положај, није стидео хришћанског имена и није заборавио да је слуга Божји. Пред царем је не само признао да је хришћанин, већ је цара изобличио за многобоштво. Од верног слуге свог је пред смрт тражио да разда његово имање сиромашнима. Од дана страдања је слава и понос Солуна.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Поводом изјаве господина Мила Ђукановића, предсједника Црне Горе, о Цркви - Цетиње, 2. новембар 2019.     На празник Светог Петра Цетињског, рукоположеног за Митрополита у Сремским Карловцима од насљедника Пећких Патријараха (1784) по укидању Пећке Патријаршије (1766), господин Ђукановић ставља ”реално на дневни ред”, питање Православне Цркве у Црној Гори; оптужујући СПЦ и њену филијалу у Црној Гори да покушава да поништава, на уврједљив начин, ”све вриједности савремене Црне Горе”. Изјављује да не може даље затварати очи пред тим виталним проблемом са намјером да, на основу “историјских чињеница и логике утемељене у канонском праву” и вођен својим интересима, изграђује друштво и вјерских слобода да би се сваком грађанину обезбједило ”да своја вјерска права може остваривати у цркви у којој он жели а не у некој коју му неко прописује као монополску”.   Свако частан и разуман, у свој хришћанској васељени Истока и Запада, знаде и признаје да, у некадашњој Зети, данашњој Црној Гори, како историјски, тако и канонски, већ 800 година постоји јединствена  Православна Црква, основана Светим Савом, Архиепископом жичким (1219). И као што је Светог Петра и све његове претходнике рукополагао насљедник Пећког Патријарха, тако је било и са данашњим Митрополитом, који је устоличен децембра 1990. године уз присуство тадашње (и садашње) нове власти у Црној Гори (додуше, тада збачена власт била је ставила вето старом Митрополиту Данилу Дајковићу на долазак Амфилохија-Риста Радовића, Морачанина, за Митрополита). Сигурни смо да г. Ђукановић памти да је дуго времена сарађивао са овом Црквом (и овим Митрополитом), помагао градњу Храма Христовог Васкрсења, тражио и добио пријем код Српског Патријарха Павла… Понадали смо се да је то била његова потрага, као Титовог пионира, за Богом и дубљим смислом живота. На основу, пак, онога што сада тврди, види се да је то и тада, као и сада, био приватни властољубиви политичко-партијски интерес, проглашен за државни интерес Црне Горе и њених ”европских вриједности”.   Оптужбе за субверзивну и антидржавну дјелатност и за рушење културе Црне Горе против Православне Цркве, која је створила Црну Гору и сву њену културу, морал и духовност, дала јој писмо и књижевност, уродиле су послије рата (1945) убиством Митрополита црногорског, преко 120 свештеника, рушењем цркве Светог Петра на Ловћену, осудом на 11 година затвора Митрополита Арсенија и увођењем марксизма као једино важеће науке и религије. Да ли се ово кумровачки ђаци враћају том и таквом односу према Цркви? Бојати се и још горем, јер ондашњи властодршци макар нијесу стварали своје цркве, а иако су отимали имовину, нису и храмове (као што пријете садашњи).   Жао нам је да уважени господин Ђукановић, предсједник Црне Горе покушава да гради идентитет Црне Горе на лажним историчарима који пројицирају послијератну тоталитарну идеологију на претходних хиљаду година историје Дукље, Зете и Црне Горе, као и историју и устројство Православне Цркве на њима измаштаном лажном канонском поретку. Да је крштен и да иде у Цркву, он би знао да православни Хришћани на Литургији не исповиједају ни грчку, ни руску, ни српску ни црногорску ни било коју националну Цркву, него вјерују ”у једну, свету, саборну (католичанску) и апостолску Цркву” Христову и да је за Хришћане битно да припадају тој Цркви Божијој – Христовој, а не какав је њен спољашњи поредак условљен историјским збивањима. Већ је прије двије хиљаде година Апостол Павле записао да у Цркви Христовој ”Нема Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.” (Гал. 3, 28) Таква Црква постоји на просторима данашње Црне Горе од апостолских времена, а са оваквим спољашњим устројством – 800 година!   Тако схваћена Митрополија црногорско-приморска, без обзира како се звала и како се зове, као епископија саборне Цркве Христове, није ничија ”филијала” (како је предсједник назива) него својом Литургијом представља пуноћу Цркве Христове, којој свака друга Православна Црква, Епископија дарује свепуноћу Љубави Оца и Сина и Духа Светога. Ту свепуноћу је она кроз вијекове остваривала у оквирима Пећке Патријаршије – Православне Цркве Српске. Када је укидана организација Пећке Патријаршије (1766), Митрополија црногорска је и даље живјела својом природном пуноћом. И не само то: писмо Митрополита Саве Петровића Синоду Руске Цркве, написано у име свих епископа некадашње Пећке Патријаршије, представља његов захтјев Руском Синоду да постави свог човјека и обнови од Грка укинуту Пећку Патријаршију (свакако на притисак отоманских власти). Ту вјерност Патријаршији је потврдио и Свети Петар рукоположењем не у Цариграду, коме је Митрополија формално припадала, већ у Карловцима. То је потврдио и Петар Други, рукоположен за јеромонаха од канонског Константинопољског Рашко-призренског митрополита Ананија, али за епископа у Петрограду, као и његови насљедници све до Митрофана Бана. У то вријеме је Митрополија називана и аутокефалном, као једина епископија Пећке Патријаршије која је сачувала своју (а тиме и Пећке Патријаршије) самосталност, а у исто вријеме и као Црквом чији су митрополити из тог разлога имали и титулу ”егзарх пећког трона” и који су створили независну Црну Гору. Као таква, Митрополија (=Црква) црногорска је 16. децембра 1918. године, и то прва, одлуком свог Синода, под предсједништвом Митрополита Митрофана Бана, васпоставила јединство свих епископија – епархија (=Цркава) некадашње Пећке Патријаршије.   О некаквом тадашњем укидању Црногорске Цркве говоре само људи који не знају шта је Црква. Тзв. обнављање ”аутокефалне Црногорске Цркве” (1993) представља авантуру групе црквених деликвената, која, као и друге невладине организације, нема никакве везе са изворном Црквом у Црној Гори, као ни са васељенском Православном Црквом. То што је Митрополија црногорска Уставом СПЦ из 1931. године добила (вратила) и назив ”приморска” (први писани траг о том називу имамо у Молитвослову из 1504, гдје се тадашњи Митрополит Роман потписује као црногорски и приморски), догодило се због тога што јој је тада присаједињена Епархија бококоторска, основана у некадашњој Аустроугарској.   Тражити, дакле, у Црној Гори, некакву ”аутокефалну Црногорску Цркву”, или нову Православну Цркву, могу само људи који не знају шта је и ко је Црква. А темељити идентитет секуларне Црне Горе, на нечему што је све друго само није Црква – значи темељити је на лажи и лажним идејама, на партијској антицрквеној идеологији.   Надамо се да европска Црна Гора, ако стварно хоће то да буде, неће озаконити, Предлогом закона о слободи вјероисповијести предвиђено, пљачкање храмова Цркве Христове, вјековне Митрополије црногорско-приморске и других епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, саграђених до 1918. године.   Посебно се надамо да господин Ђукановић неће као човјек, државник и изворни Црногорац, дозволити себи да изгуби образ оваквим безакоњем и нељудским антиевропским чином.     Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски +Амфилохије   Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Питање које чини наслов овог текста, иако носи парадоксални призвук, заслужује да буде размотрено, превасходно у циљу афирмације позитивног одговора.      Данас се често чује приговор да теологија треба да се суочи са савременим изазовима, да изиђе из конзервативне окамењености и приступи проблемима савременог човјека и свијета на нов и креативан начин. Контра-питање би било: да ли је теологија кадра да се суочи са савременим проблемима уколико она није аутентична, укоријењена у Предање, и у живот Цркве, ако није опитна, светотајинска и црквена? Гледано са стране, богослужење и теологија могу да изгледају анахроно и конзервативно и тако ће и изгледати све док се опитно не проникне у њихов смисао, док се не доживе.    Сљедствено томе, намеће се још једно питање: ко је и какав треба да буде (данашњи) теолог? Св. Григорије Богослов каже: „ако желиш да богословствујеш буди као Мојсије“, јер богословље није ученост, оно је боговиђење. Тројица светих богослова, Јован, Григорије и Симеон су понијели назив „богослов“ управо због харизматског, опитног и пророчког карактера њиховог богословља. Темељ богословља је Божије јављање и откривање човјеку. Богословље тумачи Откривење, каже Г. Флоровски. Управо у том моменту се најбоље уочава разлика између аутентичне и не-аутентичне, беживотне, суве академске теологије. То не значи да теолог не смије и не треба да буде образован и учен.    Знамо да су Св. Оци били једни од најученијх људи свога доба. Међутим, њихова ученост је била у служби свједочења Онога Кога су видјели и чули (1Јн. 1-3). Уколико се, међутим, остане на учености и академизму, онда се не долази до теологије, остаје се у изолацији од стварности и живота. Не постоји суштински антагонизам између учености и теологије (између Цркве и Академије) али теологија иде даље од Академије, теологија је „боговиђење“. Као што је Мојсије, као парадигма богослова, провео на гори 40 дана и ноћи, разговарао с Богом, сазнао од Бога истине које је објавио свијету, тако је „потребно да богослов најприје постане црквени, светопредањски, литургијско-подвижнички човјек, да би и његово богословље било истинско свједочење о виђеноме и доживљеноме.“[1]    Како примјећује Пол Рорем, Мојсијев узлазак на гору (богословља), његов пут ка Богу, када из себе оставља трубне гласове, огањ и сијање свјетлости (2Мој. 24,18), означава Мојсијев улазак у срце литургијске тајне. И само у литургијској тајни, тј. тајни сједињења са Богом теологија бива харизматска, просвећена и освећена. У супротном, она неће бити теологија него „брбљање“ (Св. Атанасије Велики).   Суштински гледано, Бог је онај Који говори кроз богослове, а не обратно, што потврђују ријечи Апостола: Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, у ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио (Јевр. 1,1-2). Богословље упућује на Христа јер се у Његовој Личности све испуњује. Другим ријечима, бити богослов значи бити христоносан. Ако узмемо у обзир развој богословља код нас, сложићемо се да су два најистакнутија богослова прошлог вијека – Ава Јустин и Владика Николај Велимировић. И оно што чини срж њихове теологије јесте дубока укоријењеност у Предање, у литургијско-подвижнички живот Цркве. Остварени и освједочени духоносци, они богословствују у Цркви и кроз Цркву. Њихова тема је Богочовјек-Свечовјек, а њихово богословље је потврђено и освештано личним подвигом, недаћама, жртвом и страдањем и кроз све то познањем – Бога. На њиховом примјеру се потврђују ријечи да је “сваки богослов истовремено и светитељ“. (Ј. Мајендорф).   Савремени теолошки дискурс у значајном свом дијелу је у раскораку са богословском традицијом из које су поникли великани попут Јустина и Николаја. Главна тачка у којој се то препознаје јесте недостатак подвижничке димензије у теологији. Молитва и пост су остављени манастирима, хришћанска етика је потпуно уступила своје мјесто “онтологији“, Христов позив да се нахране гладни, одјену наги и посјете болесни (Мт. 25,31-46) постаје непотребни изазов или у бољем случају нешто што није неопходно за спасење. Свето Писмо и Предање се тумаче “споља“, а заборавља се основна истина православне егзегезе да је Црква једини тумач Писма. Тражи се некакава “аутентичност“ у теологији која постаје ништа друго него протестантским духом напојен метод: “како ко хоће.“ Тако се многи данашњи теолози профилишу као “религијски философи“, теолошки “професионалци.“    Постоји пријетња да се православна теологија у својој транзицији од “вавилонског ропства“ ка “повратку Оцима“ контаминира протестантским духом либерализма и релативизма. Тако се светоотачки текстови често користе за афирмацију сопствених ставова. Геополитички моменат и политички коректан наратив који је доминантан у данашњем друштву рефлектује се и на теолошки дискурс. Постајемо „теолошки коректни“. Писмо и агиографска литература су демитологизовани и деконструисани, а управо то је оно што је протеклих деценија изражајно осликавало одступање западне теологије од Истине. Наглашава се потреба “осавремењења“ теологије при чему се ствара све већи јаз између теологије и живота. У чему је сврха дисертовања нпр. на тему исихазма а да се при томе не учини ни најмањи покушај да се опитно проникне у бескрајну тајну исихастичке молитве. Није без разлога Св. Григорије Богослов рекао: „ко су богослови-они који су прво очистили своју душу и тијело, или који су бар у процесу очишћења.“ Паламитско богословље је у 20. вијеку кроз дисертације поједних теолога враћено у средиште интересовања али је очито да се последњих година неки новији западни теолози показују као интересантнији и “животно“ важнији.   Вјероватно најсвјежији примјер како један тенденциозни приступ у теологији може довести до драматичних посљедица по цјелукупан живот и устројство Цркве јесте украјинска црквена драма.  Поједини теолози виде у еклисиологији Ј. Зизјуласа главно утемељење одлуке Фанара о признавању расколника у Украјини. Жан-Клод Ларше наводи примјер једног православног теолога у Америци који је у циљу оправдања свог противљења браку и оправдања хомосексуалности – смтрајући да свака личност треба да изрази слободу у односу на природни детерминизам – употријебио ни мање ни више него теолошки персонализам Ј. Зизијуласа.[2]  Ово наводим као још један примјер докле може да одведе не-црквено и ван-црквено богословствовање.   Потврђује се, дакле, да је теологија од суштинског значаја за живот Цркве. Теологија јесте критеријум распознавања онога што је истинито и спасоносно и што треба да буде предмет свједочења Цркве у свијету. Свијет коме свједочимо православну вјеру жели да чује од Цркве нешто што не може да чује од било које секуларистичке установе. Зато теологија као језик Цркве треба да буде освештана Црквом, да се не би утопила у секуларистички муљ релативизма и вриједности “овог свијета.“ Како примјећује Ј. Мајендорф, “у време Другог ватиканског концила (1965) Римокатоличка црква је била у илузији да ће се, секуларизацијом и утапањем у свет, најбоље приближити свету. То је, напротив, довело до дехришћанизације коју данас констатујемо, јер оно што људи очекују од Цркве, то је различитост и трансценденција, а не оно што срећу у свакодневном свету.“[3]   Теологија је свевремена, јер је Црква свевремена. Такође, теологија Цркве не претендује да буде “у моди“ јер је она ријеч о Богочовјеку који је увијек “авангарда.“ Зато основна одлика једног православног теолога јесте да буде способан да изрази непромјењиви садржај православног предања и учења, кроз лично духовно искуство, а у складу са теолошким и уопште духовним потребама савремене му епохе. Истинска теологија није плод људског умовања, она бива само унутар Цркве и једино ако има Цркву за своје исходиште и критеријум, она ће бити кадра да одговори на проблеме свијета и човјека.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...