Jump to content
Zoran Đurović

Коментар на Беговићев текст, који је дневни лист "Данас" на крају ипак објавио

Оцени ову тему

Recommended Posts

@Zoran Đurović Аво, Александар има рацио који колидира жестоко са мојим (мада ј емного обаразованији, али неискуснији) али му веријем! Добар је АМ! Дакле, Александре теби чојство а другима катдра :))

Ионако то, изгледа, не иде једно са другим :)) 

Шалим се за све, осим за оне комплименте (ђе ти ударих на смирење сад).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ćiriličar рече

Дакле, Александре теби чојство а другима катдра

Није ме мајка родила са катедром, па да не могу без ње. Сећам се првог предавања на ПБФ-у, код покојног оца Радована Биговића, кад рече да не очекујемо да ће нас теологија учинити поштованим у друштву и да ћемо се превише хлеба од ње најести.

Ја сам се давно смирио по тим каријерним питањима. Оно, није да не бих прихватио друго и боље радно место, али и ако га не буде - радим оно што ми је поверено и сматрам то за Божју вољу. Веронаука у школи до краја - ако тако мора, нека буде. Једном ме једна старија госпођа у Цркви на Врачару, која ме иначе познаје, питала (у вези са мојим напредовањем у образовању), шта сада радим? Реко, предајем веронауку. Кад она - само то !? :) Да, то. Али није то "само". И то је служба.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свратих мало на ову тему и запазих да  је  Синод  добио  новог  портпарола  који  уредно  извештава и све  будуће  потезе "као"износи..., а такође  видех  да  су оставили упражњену  парохију у  главном граду и седишту  Високог  члана  Синода, па ко вели чека га поред  функције  портпарола , катедра  и  парохија....Свака  част!  Заслужено!      АЛИ!!!           АЛИ!!!            АЛИ!!!

Познавајући екипу, класична навлакуша! Па ко се прими , прими се! Пазите се, портпаролу оче!

 

 Хтели  неки да ураме Канонски пријем у ту Епархију па им је присело! Мало запажање...небитно:D, онако успут!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 52 минута, Александар Милојков рече

Да ли одбијени има право жалбе вишој инстанци, то јесте Светом архијерејском сабору?

Мајке Цркве (у Стамболу на Босфору)?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Istopljeni kamen рече

Свратих мало на ову тему и запазих да  је  Синод  добио  новог  портпарола  који  уредно  извештава и све  будуће  потезе "као"износи..., а такође  видех  да  су оставили упражњену  парохију у  главном граду и седишту  Високог  члана  Синода, па ко вели чека га поред  функције  портпарола , катедра  и  парохија....Свака  част!  Заслужено!      АЛИ!!!           АЛИ!!!            АЛИ!!!

Познавајући екипу, класична навлакуша! Па ко се прими , прими се! Пазите се, портпаролу оче!

 

 Хтели  неки да ураме Канонски пријем у ту Епархију па им је присело! Мало запажање...небитно:D, онако успут!

Њихова парола је А П П....ако прође прође...ајмо.....:D после пустиш низ воду и ником ништа!  Мирна Бачка!  Битно је замутити чорбу, ал добро...са доста зачина и црвене паприке...и још ако има љуте! Их!   Ма прсте да полижеш!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Ромејац рече

Мајке Цркве (у Стамболу на Босфору)?

Не, него наше СПЦ.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović Аво, јеси читао текст нови владике Давида? Има тамо "дијалог" са оцем Перишићем о Цркви...а има још потешких изјава. Биће приче на Сабору о образовању и те како...

Coat_of_arms_of_Serbian_Orthodox_Church-
WWW.EPARHIJAKRUSEVACKA.COM

Прилози за Ново Добротољубље (наставак) Господе Исусе Христе помилуј ме и свет Твој   Коме дојади живот, тај се...

Лепо они треба да се затворе једно 2-3 недење, на јесен, па к'о браћа да неке ствари ставе на место.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ćiriličar рече

@Zoran Đurović Аво, јеси читао текст нови владике Давида? Има тамо "дијалог" са оцем Перишићем о Цркви...а има још потешких изјава. Биће приче на Сабору о образовању и те како...

Нисам, сутра ћу. Иначе, моја смиреност је за Синод написала текст о чудесној еклисиологији о. Владана. Тај човек нема појма о еклисиологији и његово незнање је вапијуће. Био би у старој Цркви одмах осуђен за јерес. Такви ликови се овде провлаче због превише благог приступа Цркве и зато што имамо доста слабо образованог кадра. Лупетања Перишићева не постоје ни у једној од традиционалних Цркава. Зато није ни чудо да их беговићи бране. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Ćiriličar рече

@Istopljeni kamen Јеси се консултовала са духовником о својим изјавама? :)

 

Нисам, јел проблем да имам своје запажање и мишљење? Имам ли право на слободу? Или морам бити под нечијом шапом, папучом или чизмом? 

Овај мој закључак је дошао као када добијете кичицу и празан папир у руке, а испред себе имате распршено сунчево зрачење али у заласку па изливено у најлепшим бојама од јарко жуте, наранџасте до јарке црвене...и само излијете на папир оно што сте запазили, и у оку и у души.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Zoran Đurović рече

Нисам, сутра ћу. Иначе, моја смиреност је за Синод написала текст о чудесној еклисиологији о. Владана. Тај човек нема појма о еклисиологији и његово незнање је вапијуће. Био би у старој Цркви одмах осуђен за јерес. Такви ликови се овде провлаче због превише благог приступа Цркве и зато што имамо доста слабо образованог кадра. Лупетања Перишићева не постоје ни у једној од традиционалних Цркава. Зато није ни чудо да их беговићи бране. 

Daj dokaze da si ti pisao za Sinod evo pred širokim auditorijumom obećavam padam na koljena i ljubim ti stope. Čuješ li ti sebe čovječe?

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović Ево кратко, еклисолошка тематика (није поштедио ни Зизјуласа, Максима, Игнатија, Јанариса по другим темама), овде је о. Перишић на тапету - еклисиологија:

Господе Исусе Христе

помилуј ме и свет Твој

        

Цитат

Протестантско-секташки, нецрквено-непредањски, и атеистичко-пропагандистички опис Православне Цркве од стране свештеника Владана Перишића, гласи:

Цитат

 

Она је превозно средство које је некуда усмјерено…

Коментар еп. Давида: Куда је усмерено?

Владан Перишић: Црква није циљ за себе…

К. еп. Д: За кога је циљ?  

Сама по себи није циљ, Црква је средство којим сви људи треба да сазнају Бога…

По чему је другоме циљ, и на који конкретан начин сви људи треба да Га спознају?

У срједишту хришћанске поруке није Црква, него Бог…

У којем је то другом, нецрквеном средишту Бог?  

За хришћанство није и не смије бити централна Црква него спасење цијелога свјета. Хришћани не смеју бити усмјерени на саме себе, него на свијет у којем су. Црква је ту само инструмент, додуше она је инструмент који свира Бог, попут лире коју свира Орфеј…

Шта друго осим Цркве треба да буде централно, или, где се то врши спасење света? Како то хришћани мимо себе, и опет не на себе смеју да буду усмерени на свет у којем се налазе?

Да ли је Црква само свирачки инструмент, попут Орфејеве лире по којој добује Бог?

Црква, дакле није Царство Божије, па чак ни Царство Божије на Земљи, јер Царство Божије на Земљи не постоји...

Да ли је Христос Царство које нам је дошло, и које је већ са нама и међу нама? Зар Христос не борави на Небесима и зар се Духом Светим непрестано не враћа у историју на Земљи?

Никаква еклисиологија не може створити Царство Божије на Земљи, али може створити илузију како је она уствари Црква, што црквени идеолози и чине...

Да ли црквена проповед омогућује да прилазимо ближе Царству које је међу нама и међу нама, и да ли су црквени благовесници идеолози?

Највише што једна еклисиологија може јесте да помогне да Црква не поприми форму супротну Царству Божијем, чиме би Исусову поруку учинила невјеродостојном, и то је већ велика ствар...

Да ли је Исус само Исус или је Он и Господ Христос, и да ли нам Он само шаље поруке, или је са нама и ми са Њим, и у Њему?  

Надаље Црква није првенствено институција и хијерархија, и не треба да функционише на темељу детаљно разрађеног Црквеног права и свеобухватног овлашћења епископске службе; насупрот томе Црква је духовна стварност…

Зар Христос није конституисао Цркву, зар Дух Свети не институише Цркву, зар ју Он није устројио и у њој дао разноврсне службе да би се изграђивало Његово Тело? Зар у њој није све устројено по реду и поретку да би сви равномерно узрастали до пуноће раста Тела Христовога? Шта се подразумева под духовном стварношћу Цркве?

Институција и хијерархија може да постоји, можда чак у људском свјету и мора да постоји, али све интезивнијим наглашавањем институције и хијерархије кроз вијекове, духовни вид Цркве постепено је маргинализован. У таквим случајевима теологија мора реаговати, а то су они случајеви када је Исусова порука заклоњена црквенима формама којима се даје готово божанско порјекло, као и разноразним уредбама вишега клира, које се снагом и свеобухватношћу своје примјене не ријетко уздижу изнад самога Јеванђеља…

Црква је Тело Христово, не апстракција. Дух Свети не институише Цркву докетистички, несторијански, замагљено. У сваком тренутку ми видимо Цркву јер се у њој крећемо и у њој јесмо. Зар ми нисмо њени чланови, и њено избрање, њена клирономија?

Зар целокупна црквена установа није божанско смотреније или Домострој, непрестано конституисање и задахњивање Јеванђељем свега живљења нашег, које се по њему онда и равна? Зар Господ није дао једне да буду Апостоли, друге учитељи, па пророци, презвитери и ђакони, надзиратељи, еда би сви бринули о Телу и узимали благодатнога учешћа у изворним, идентитетским службама Христовим у Цркви?

Тачно је да Црква баца свијетлост на живот свијета или би барем то требало да чини, али та свјетлост није њена него Христова; она је попут Мјесеца који само рефлектује свјетлост Сунца…

Зар Христос давши себе за Цркву, није са собом и сву своју славу дао њој, но која се свакоме открива према његовој моћи и ревности да заједничи са Њим?  

У тој аналогији Бог је Сунце, а Црква је само Мјесец, зато Црква није свјетлост народима, него она народима само одражава свјетлост која је једино Христос. Према томе задатак Цркве је да ухвати нешто од Христовог свјетла и да га рефлектује у свјет, а не да се самозадовољно затвара у своја стварна или самоумишљена постигнућа...

Сва слава њена, и ње као Христове невесте, пресветло сија тројичном светлошћу.

Како се то Црква затвара у самоумишљена достигнућа када знамо да је она отворена заједница у непрестаном ширењу према свим људима. И опет, да је она безгрешна, без мане и мрље, света и пречиста Невеста Христова? Док се њени чланови лече од плегме Адамове.

Молимо Васкрслог Господа да нам не дозволи да се уљуљкамо у погрешној представи о Цркви као Царству Божијем; као да је довољно само то што идемо у Цркву или што смо монаси, презвитери или епископи, патријарси или папе, па да будемо спасени...

Црква није погрешна представа Царства Божјега него је она заруке Царства које је већ наступило, но не у пуноћи, јер се још није сасвим испунило време њенога боравка на земљи као Божје Скиније која ће се у своје време преобразити у Божје Царство и Нову Земљу.

Господ од нас тражи више, много више, а то је да будемо људи. За наше спасење су пресудна само конкретна дјела љубави, која долазе из човјековог срца, без рачунице, а то се своди на дјела милосрђа: напојити жедног, нахранити гладног, одјенути голог, посјетити болесног и утамниченог, покопати мртвог, не оставити пријатеља у невољи, не мрзети непријатеља, бити члан Цркве, а поготово онај који управља Црквом значи да се односи према људима на Исусов начин; …

Зар Господ не тражи од нас да се непрестано кајемо, исправљамо и преображавамо у обожене људе, крећући се од добра ка наддобру – јединоме Доброме Господу, Који жели да ми будемо тамо где је Он?

И служити им, а не подјармљивати их демагогијом како би они нама служили ...

Сигурно да је величина у служењу људима, а не у подјармљивању њих самих чак не ни својим ценовницима и корванама и умреженим новцима.

Онима који истинкси воле, а то значи воле на дјелу, онако како смо управо набројали, на скривен начин дат је Дух Свети, зато је истинска Црква духовна стварност. Из свега произилази да Црква није крај и циљ нашег путовања; она је, као нека стабилна лађа, чија стабилност потиче од Исуса Христа, који је у њој...

Зар истинска Црква није оваплоћени Логос и њен Кормилар, небоземна стварност коју устројава Свети Дух ради пријемчивости за спасење? Истовремено и лука спасења, и оних који се спасавају …?  

Добро средство за достизање тог циља, мирне луке, Царства, Бога…

из своје превелике човекољубивости Бог је подарио такво средство…“

Зар Црква није живот и животи, сада и овде претакање нашега живота и живота Христовога по моћи наше вере, наде и љубави? Искање могућности још приснијег причешћивања Христом у незалазноме дану Царства Божјега. Чијих смо зарука ми реални причесници, и то у границама богопричастија у благодатним Тајнама, по сили делатне љубави према Богу и ближњима. Ревносном стицању врлина, које су такође христолике све до једне…

Бесједа о. Владана Перишића – Црква као лађа (Матеј 14,22-34).

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Haralampije рече

Daj dokaze da si ti pisao za Sinod evo pred širokim auditorijumom obećavam padam na koljena i ljubim ti stope. Čuješ li ti sebe čovječe?

Друже, ја ти рекох да смо ми различити светови. Ис није давао демонима да га разглашавају. Имало је то свог разлога. Зато и ја не могу јавно да причам шта све радим, а ово је само једна безазлена ствар, и зато сам је поменуо. О другоме не могу да говорим. Тек постхумно ће бити објављено. А ти можеш унапред стопе да љубиш. Ништа ти неће фалити. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Zoran Đurović рече

А ти можеш унапред стопе да љубиш. Ништа ти неће фалити. 

:)):))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Ćiriličar рече

@Zoran Đurović Ево кратко, еклисолошка тематика (није поштедио ни Зизјуласа, Максима, Игнатија, Јанариса по другим темама), овде је о. Перишић на тапету - еклисиологија:

Знам, бацио сам поглед и драго ми је да се нисмо преклопили по наводима. Али то је то. Ја сам јако близак Давиду. Ова тема ће се ускоро развити. 

Дух Свети је показао јеретичност еклисиологије ових ликова у доктриналном смислу, као и исту накарадну јеретичност у прављењу раскола американаца и Амфилохија. Ми смо пред великим искушењима и морамо стати на реп овој змији. Посреди је озбиљна духовна борба, а имамо шарлатане који ништа не капирају и бацају прашину у очи. Господ да нам буде на помоћи! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу, 20/7. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у селу Милошеву. Дочекан од бројних верника и свештенства беличког намесништва, Владика је пре свете Литургије осветио нову палионицу свећа, која је сазидана прилозима мештана, а највише прилозима господина Митра Рајковића и господина Младена Стојановића.   Звучни запис беседе   Преосвећеном су саслуживали: игуман јошанички архимандрит Евтимије, протојереј Радосав Јаћимовић, протојереј Милан Радовић и протојереј Александар Гајић, помоћник беличког намесника, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић. Литургију су певали свештеници беличког намесништва и хор Светих апостола Петра и Павла из Јагодине.   На почетку своје беседе Владика је рекао: “Бог треба да нам буде Закон, треба да нам буде помоћник, да нас Господ Бог руководи и да нас упути на пут једини, пут који води у Царство небеско, а то је пут Христов, који је Истина и Живот. На здравље нека нам је света Литургија, јер нас позива хришћански да заблагодаримо Господу, пре него што почнемо да му се молимо, на данашњем дану.    Неки нису ни били присутни данас, нису дошли по благослов Светиње, благослов који се огледа у томе што је света Литургија та која своди небо на земљу, Бога своди, а са Богом силазе и сви свети. Чега се ми лишавамо ако нисмо на Литургији, или чега се лишавамо, ако нисмо сабрани, већ само присутни, уђемо исти и изађемо исти...    Литургија тражи целог, сабраног човека, који је икона и слика Божја, који то треба и да осети на светој Литургији. Уколико не осети, значи да је потпуно замрачио Бога у себи. Данашње Јеванђеље нам даје толико значајних поука, да су све подједнако важне.    Народ се на Генисаретском језеру сабирао око Христа, да се храни духовном храном, речима Христовим. Када год се народ окупљао око Христа, заборављао је и није обраћао пажњу на себе, јер је за њих Христова реч била све. И на језеру се народ окупио да види и чује Христа, иако га носе у себи. Када је Христос ушао у Симонову лађу, хтео је да га народ види, јер је тај поглед на Христа појачавао њихову веру. Када су се апостоли пожалили да нису уловили ништа, он им каже да баце мрежу дубоко, а на ту реч Христову, која оживотворава, уловило се јато риба”.   Потом је Владика нагласио: “Значајније од свега у овом Јеванђељу је то што су апостоли оставили све и пошли за Христом. Да ли би и ми тако сада, када би нам дошао и позвао нас? Апостоли нису питали ништа, нису тражили изговоре и оправдања. Ове речи су похвала апостолске одлучности, да крену за њим, без двоумљења, зато и ми треба да будемо такви, одлучни, да знамо коме припадамо, врући, или хладни, никако млаки, јер је то најстрашније стање.    Господ одлучност тражи од сваког од нас, од родитеља, од деце, од свештеника, али нас уједно и позива да проверимо своју веру, своју молитву, свој живот, да види јесмо ли одлучни да будемо са Христом и за Христа. Сви хришћани су позвани, Он никог не присиљава, даје нам да одлучимо, даје нам слободу, али слободу са одговорношћу. Богочовечанска личност Христова је повукла апостоле ка Христу, они су у том позиву препознали Христов глас, као што деца послушају благи глас својих родитеља.    У тим речима је било садржано све, они су знали да су Христови следбеници, одлучни да вером ходе, а не знањем. То и нама треба да да снагу да живимо вером својом. Христов позив је стварност и сигурност у сваком времену. Свако време је Јеванђељско време, од нас зависи колико и како ћемо се снаћи, јер без Бога не можемо.    Наш живот цео треба да буде тежња да се сретнемо и сјединимо са Христом, јер само са њим добијамо вечност. Уколико се не одазовемо његовом позиву, као сада, на овој светој Литургији, онда смо губитници. Наше тежње треба да буду такве да се трудимо да задржимо Бога у срцу и ту благодат коју смо добили рођењем својим”.   На крају свете Литургије одржан је парастос блаженопочившем Епископу Валеријану, првом епископу шумадијском, а потом су Архијерејским захвалницама награђени добротвори цркве: господин Митар Рајковић, господин Миодраг Лукић, господин Радосав Милојевић, господин Драган Миладиновић, госпођа Невена Величковић и орденом Вожда Карађорђа Младен и Радмила Стојановић, сви из Милошева.   Црква, посвећена Светом пророку Јеремији, потиче из 19. века, из 1863. године, а обновљена је из темеља и освештана 14. новембра 1937. године, јер је прва црква била сазидана од дрвених греда, блата, сламе и трске. То уједно показује жељу Милошеваца да имају светињу за углед, како и данас изгледа, заслугом њиховог пароха, протојереја Светислава Радосављевића и његове попадије Биљане.     Да Милошевци нису заборавили како се дочекује Владика, показали су не само на литургијском сабрању, већ и за трпезом љубави у парохијском дому при храму Светог пророка Јеремије у Милошеву.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Волоколамки митрополит Иларион је дао увредљиве изјаве о аутокефалној Грчкој Цркви. Митрополит Иларион је изјавио у интервјуу на каналу "Русија 24" да „Грчка Црква није потпуно аутокефална као што је Руска Црква, јер умногоме зависи од Цариградског патријарха“.     Такође је говорио о разлозима због којих Грчка Црква није потпуно аутокефална и одржао је лекцију из савремене историје: „Хришћанство је религија Грка од 1. века, али Грчка је била вековима под влашћу османских Турака. Грчка је ослобођена турског јарма захваљујући Русији и оружју које је добила од Русије у 19. веку.“   Он је додао је: „Грчка влада је одобрила аутокефалност Цркви Грчкој пошто је Цариградски патријарх био на територији Отоманског царства и сматран је савезником султана.“ „Ако погледате карту, Солун и остале северне области на граници са Турском остали су под надлежношћу Цариградске Патријаршије. Епископи ових земаља су део Грчке Цркве, али они помињу Цариградског патријарха кад служе Божанску литургију. На крају је рекао: „Другим речима, скоро половина митрополија Грчке Цркве јесу епархије Цариградске Патријаршије.“     Извор: Orthodox Times (ранија Ромфеа)
    • Од Логос,
      Једна породица се суочавала са проблемима због сина који је водио ноћни живот. Његова мајка је била веома узнемирена јер није знала где он одлази и шта ради сву ноћ. Једна комшиница, која је познавала Старца, рекла јој је да се молитвено обрати Старцу Порфирију Кавсокаливиту, нашта јој је она одговорила: Иако га не познајем, обратићу му се.     Када је увече њен син отишао, она је клекнула и почела да се моли Богу говорећи:  Боже мој, заступништвом Старца Порфирија просветли  моје дете да промени начин живота. Тако се молила, топло, сво вече.   Око три после поноћи зазвонило је звонце. Уплашила се, пошто је знала да њен син има кључеве. Потрчала је да отвори врата и угледа једног старца који држи за руку њено дете.   „Ево ти, море, узми своје дете, јер си ми пробила уши целу ноћ“.  Затим се Старац повукао уназад и отишао је.   Тада мајка рече детету: Ко је старац који те је довео? Зашто си позвонио када имаш  кључеве? Дете јој одговори: Није ме довео никакав старац, нити сам притисао звонце. Ноћ је, па бунцаш.   - Како си се онда вратио?   - Тамо где сам седао и забављао се помислио сам: Доста више са овим развратним животом, веома је заморан, без смисла је. Вратићу се кући и од сада ћу живети као прави човек. Следећег дана, када је отишла код комшинице да јој исприча шта се догодило, комшиница јој је показала фотографију Старчеву. Жена га је препознала: Он је тај који ми је синоћ довео дете.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      У петак, 18. октобра 2019. године, када наша Црква прославља свету мученицу Харитину и светог свештеномученика Дионисија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић, за певницом су појали протојереј Драгослав Милован и протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чтецирао је г. Владан Степовић.   Звучни запис беседе   Епсикоп Јован се верницима обратио надахнутом и садржајном беседом којом је протумачио поуке светог апостола Павла које се тичу молитвеног живота нас хришћана. “У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас бих се, браћо и сестре, осврнуо на ове дивне речи светог апостола Павла које смо чули из овог прочитаног Апостола. Речи апостола Павла: “Молите се у Духу”, значе да наше молитве ако нису у Духу Божијем, оне онда нису плодотворне. Оне молитве које су у Духу, оне су и плодотворне и чудотворне.    У молитви човек мора истрајавати. У истрајности и присиљавању себе човек треба да се моли, јер као што знамо молити се није лако. Чим се човек омлитави он се предаје и пада. Апостол Павле даље каже да се молимо за свете. Шта то значи? Овде апостол Павле мисли на све хришћане јер су се хришћани у почетку називали светима. Сваки је хришћанин намењен за светост, јер је намењен за вечност. Али не за некуз нашу измишљену светост, већ за ону светост која долази од Христа, која освећује и просвећује сваког човека који долази на свет. Да ли ми живимо у том просветљењу, то је до тебе и до мене брате и сестро. Зато се на Литургији каже: “Светиње светима”. А човек ако не тежи светости, он ће себе затворити у свој мрак. Зато се помолимо да нас Бог просвети. “Узмите мач Духа који је Реч Божија”, ове речи апостола Павла значе да мач одсеца све оно што није свето у свакоме човеку.    Мачем духовним ступимо у рат, духовни рат у нама самима, јер се у нама стално води рат између добра и зла, између светлости и таме. Да се вратим на то питање, шта ће нама браћо и сестре мач духовни? Треба нам да одсечемо сваку нечистоту и неистину у себи, сваку лаж, свако искушење. Људска реч ако није оплемењена Речју Божијом, она је празна реч. Молитва о којој говори свети апостол Павле, потребна је јер она држи у будном стању наш ум и све врлине наше душе.    Молитва нам не да да се олењимо, и помаже нам да напредујемо, да се усавршавамо, до краја живота. Наш живот је школа у којој треба да учимо како треба да живимо. Браћо и сестре, имајмо на уму да нас молитва држи будним. Кад молитвом разговарамо са Богом, онда све оплемењујемо. Молитва је стражар.    Свети оци уче да је молитва хоровођа у хору врлина. Има ли човек молитву у срцу, он никад у искушењу неће бити савладан. Молитва је васпитач ума и стабилизатор, да тако кажемо. Кроз непрекидну и чисту молитву ум се узноси и пребива у Богу. Молитва нам помаже да саберемо свој расејани ум. Човек често сабира свој ум, али не у Духу Божијем. Молитва је пола Јеванђеља, а пост је друга половина, како кажу свети оци. Ако хоћемо да имамо цело Јеванђеље у себи, онда имајмо пост и молитву”, пожелео је Епископ Јован свим окупљеним верницима у виноградском храму.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У храму Светог Николе у Баошићима литургијски и свечано је прослављен исповједник православља бокељски и далматински Кирил Цвјетковић. Свету архијерејску литургију на празник Светог Кирила, уз саслужење херцегновског и свештенства епархије будимљанско-никшићке, данас је служио викарни Епископ диоклијски г. Методије.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи Владика је рекао да се само онај који узме крст свој на плећа своја и крене за Господом може назвати сином Његовим и братом Христовим и правим и истинским хришћанином. „То је циљ нашега живота. То спомињемо и опомињући се оних дивних угодника Божјих и ми се укрепљујемо и утврђујемо вјеру своју“, казао је Владика диоклијски.   Додао је да су такви угодници Божји, међу којима је и Свети Кирил Бокељски, у свим временима били благослов за све генерације хришћана. „За све оне који иду тим путем до данашњега дана, међу којима смо и ми, они су примјер како треба ходити за Христом Господом“, казао је Владика Методије.   По завршетку Свете Литургије епископ Методије је благословио о пререзао славски колач у славу и част Св. Кирила, а затум освјештао и новоурађену гостопримницу гдје је потом припремљено послужење за све присутне вјернике.   Кирил Цвјетковић је један од најзнаменитијих бокеља који је у вријеме владавине Аустрије на овим просторима, спријечио да се поунијате Бока Которска и Далмација и због тога је тешко пострадао провевши 24. год. у тешким оковима. Упокојио се у манастиру Бездин у Румунији са неоствареном жељом да још једном види своје родне Баошиће. Од стране аустријских власти му је био забрањен повратак у Боку Которску.   Великим трудом и залагањем вјероучитеља из Београда г. Будимира Кокотовића, уз благослов епископа будимског и администратора темишварског г.г. Лукијана,а уз Божију помоћ његове Свете мошти пронађене су 27. јула 2011.год. на три и по метра дубине у манастирској порти, а потом умивене, обучене миропамазане стављене у кивот у коме и данас почивају чекајући тренутак када ће бити донесене у његову родну Боку.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...