Jump to content

Коментар на Беговићев текст, који је дневни лист "Данас" на крају ипак објавио

Оцени ову тему


Recommended Posts

@Родољуб Лазић Moгао си прочити интервју вл. Иринеја.

* Da li biste zbog specifičnosti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta BU pojasnili u kojim segmentima njegovog rada i na koji način utiče SPC – njen Sveti arhijerejski sabor i Sinod?

– Odgovor na ovo pitanje automatski proističe iz definicije Fakulteta u njegovom Statutu kao najviše prosvetne ustanove SPC i kao ravnopravnog člana beogradskog Univerziteta i akademske zajednice uopšte. Konkretni „segmenti“ koji iz toga slede jesu sledeći: niko se ne može upisati na osnovne studije bez blagoslova nadležnog episkopa; niko ne može konkurisati na bilo koju službu na fakultetu bez blagoslova nadležnog episkopa; niko ne može postati nastavnik Fakulteta i napredovati u službi bez blagoslova i odobrenja Svetog sinoda, a izbor dekana postaje validan tek posle potvrde od strane Sinoda. Sve ovo kao normativ i način funkcionisanja regulisano je ne samo važećim Ustavom SPC i Statutom Bogoslovskog fakulteta, koji Univerzitet automatski prihvata poštujući identitet i autonomiju svakog fakulteta, pa i Bogoslovskog.

 

0702foto-FoNet-Nenad-Djordjevic.jpg
WWW.DANAS.RS

Sveti arhijerejski sinod, svakako, nije ni olako, ni rado, ni bez odgovarajućeg obrazloženja razrešio preosvećenog vladiku...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Replies 819
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Да се не лажемо, интервју са в. Максимом није настао случајно. Рађен је са одређеном намером. Као што се у последњих годину (и више) данa у нашој помесној православној Цркви, мање-више, ништа не дешав

Коментар на Беговићев текст, који дневни лист Данас није хтео да објави!   Племенити професоре Беговићу, Како сте лепо рекли да је у Србистану све могуће (опростите на нелитералном цити

Dragi Avo Konane, ja tebe mnogo gotivim, plus nisam uopšte u Crkvi pa ne može da mi se pripiše da sam deo nekog klana i da mi je neki episkop gotivniji od drugog, pa ćeš nadam se uvažiti i kritiku...

Posted Images

Пре сат времена, Zoran Đurović рече

...Ја начелно познајем причу, јер је улазак ПБФ био са посебним ставкама.

Pa, to je valjda nesto sasvim logicno,.... nece valjda neko na Univerzitetu da sad ispituje da li je neko sa PBF ispravan sto se tice kanonske ispravnosti  i ispovedanja vere.... :D (iako mnogi ovde nisu obratili paznju da je ovaj profa Begovic nesto kao iznalizirao da e.Maksim eto nije zastupao TE i da mu je vera okey,.... mozda moze i da proveri kako e.Maksim veruje na primer po Halkidonskom orosu, pa kako profa kaze onda i Sinod da se povinuje....:smeh1:).... nego ako Sinod koji po Ustavu SPC ima vlast na svojim PBF i moze da ispituje kanonske i verske stavove svojih predavaca i ako oceni da neko ne ispunjava uslove za predavanje na PBF , onda valjda i sam Univerzitet treba to da prihvati kao validnu cinjenicu i da se saglasi sa odlukom Sinoda.... ili valjda i sam dekan ili neko Vece na PBF imaju takodje neku vlast i obaveze prema svojoj Crkvi i svoj neki statut koji regulise njihovu autonomiju u odnosu na Univerzitet i odredjenu zavisnost na svoju maticnu Crkvu... inace, kazem :buba:.... evo neka se profa Begovic odmah baci na izucavanje crkvenih kanona i vere i neka kadrira... mozda i u sinod da udje....:smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Ćiriličar рече

niko ne može postati nastavnik Fakulteta i napredovati u službi bez blagoslova i odobrenja Svetog sinoda, a izbor dekana postaje validan tek posle potvrde od strane Sinoda.

:-) idealna situacija za "dozivotne sinodalce" ;-) imamo li spisak clanova Sinoda u zadnjih 10tak godina, da vidimo ko je tamo "dozivotni baja"…??

пре 4 минута, Ćiriličar рече

Sve ovo kao normativ i način funkcionisanja regulisano je ne samo važećim Ustavom SPC i Statutom Bogoslovskog fakulteta, koji Univerzitet automatski prihvata poštujući identitet i autonomiju svakog fakulteta, pa i Bogoslovskog.

Dakle nema reci o prevazi zakonskih pravila BU u odnosu na PBF, vec se radi o ljubavi vlasti I sinodalaca; pa to tako I treba da bude zar ne.... oops zaboravih da medju hriscanima ne treba da ima sarkazma I sl...  

...nepomjanik se poigrava sa svima nama…. samo tako…. a oci crkve bas mu nesto pomazu… 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Ćiriličar рече

@Родољуб Лазић Moгао си прочити интервју вл. Иринеја.

* Da li biste zbog specifičnosti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta BU pojasnili u kojim segmentima njegovog rada i na koji način utiče SPC – njen Sveti arhijerejski sabor i Sinod?

– Odgovor na ovo pitanje automatski proističe iz definicije Fakulteta u njegovom Statutu kao najviše prosvetne ustanove SPC i kao ravnopravnog člana beogradskog Univerziteta i akademske zajednice uopšte. Konkretni „segmenti“ koji iz toga slede jesu sledeći: niko se ne može upisati na osnovne studije bez blagoslova nadležnog episkopa; niko ne može konkurisati na bilo koju službu na fakultetu bez blagoslova nadležnog episkopa; niko ne može postati nastavnik Fakulteta i napredovati u službi bez blagoslova i odobrenja Svetog sinoda, a izbor dekana postaje validan tek posle potvrde od strane Sinoda. Sve ovo kao normativ i način funkcionisanja regulisano je ne samo važećim Ustavom SPC i Statutom Bogoslovskog fakulteta, koji Univerzitet automatski prihvata poštujući identitet i autonomiju svakog fakulteta, pa i Bogoslovskog.

 

0702foto-FoNet-Nenad-Djordjevic.jpg
WWW.DANAS.RS

Sveti arhijerejski sinod, svakako, nije ni olako, ni rado, ni bez odgovarajućeg obrazloženja razrešio preosvećenog vladiku...

 

Zar postoji sumnja da vl. Irinej nabrajajući prava SPC po Statutu PBF (koji očigledno dobro poznaje) u kontekstu ove priče ne bi naveo i "pravo Sinoda da naloži dekanu otpuštanje profesora"... da tako nešto piše u tom Statutu? Misliš da se setio da to sve nabroji, a zaboravio ključnu stvar za temu razgovora?

Do sad sam imao disclaimer jer nisam pročitao tekst Statuta... sad sam već ubeđen da to u Statutu ne piše.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Служба проучавања је дар цркве изражен благословом, Црква - не спорите- може повући благослов као што је мислим и урадила.

Универзитет не мора да препозна црквени поредак.

Предавач може да настави да ради у служби државе и да без благослова Цркве предаје рецимо Тријадологију.

 

Сад Родољубу треба да завири у неке парафе факултета да види може ли то или не.

Са личног аспекта предавача све је јасно.

 

Родољуб пошто се прославио правним учењем о светости мора да схвати да се може десити ако Господ дође у старозаветно расположење мене моја савест упути да га истрјебим и да посље признам да сам учинио кривично дјело и службу Богу, теже пак од смрти би му ипак пало то што сво његово служење праву у оквиру државе није било служба Богу.

 

Са позиције ПВФ као државне институције и истовремено органа цркве је ствар за који степен компликованија, али се своди на исто.

 

Чак и сваки државни служвеник, па и војник је одговоран прво Цркви кроз савест, па потом држави кроз извршавање команде.

Команда не може да укида савест, а да остане правно регуларна.

А савјест може команду...

 

Етатизам

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Avocado рече

Zar postoji sumnja da vl. Irinej nabrajajući prava SPC po Statutu PBF (koji očigledno dobro poznaje) u kontekstu ove priče ne bi naveo i "pravo Sinoda da naloži dekanu otpuštanje profesora"... da tako nešto piše u tom Statutu? Misliš da se setio da to sve nabroji, a zaboravio ključnu stvar za temu razgovora? Do sad sam imao disclaimer jer nisam pročitao tekst Statuta... sad sam već ubeđen da to u Statutu ne piše.

Напротив - онај ко ти даје nihil obstat за посао, може и да га повуче. Као кад изгубиш лиценцу за психотерапеута и сл. Они који дају лиценцу, они је и могу уклонити, јер би то било кљакаво право које нико никад не би прихватио. Могуће је да ово Иринеј није поменуо само зато што је СПЦ у Данасу представљена као Инквизиција.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 41 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

као код нас у Босни - сва имовина је уписана мислим на епископа.

Апсолутно нетачно. Црквена имовина је власништво правних лица у оквиру Епархија, која су регистрована по важећем Закону о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница, тј. Епархије, манастира, црквене општине... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Родољуб пошто се прославио правним учењем о светости

12:smeha::))12:smeha:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Avocado  @"Tamo daleko" Па ја колико знам Синод се бира од Сабора...сад што је то за некога "самопроглашени"...то је друга ствар...ко не воли послушање увек нађе изговор за самовољу. Синод не подпада под "демкратске" мандате, већ се бира од Сабора.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Zoran Đurović рече

Напротив - онај ко ти даје nihil obstat за посао, може и да га повуче. Као кад изгубиш лиценцу за психотерапеута и сл. Они који дају лиценцу, они је и могу уклонити, јер би то било кљакаво право које нико никад не би прихватио. Могуће је да ово Иринеј није поменуо само зато што је СПЦ у Данасу представљена као Инквизиција.  

Nije dobra paralela. Licenca je kontinuirani uslov za bavljenje psihoterapijom (tamo gde to postoji kao uslov). SPC u ovom slučaju daje blagoslov da se učestvuje na konkursu (ako sam dobro razumeo!) i to je onda konkursni uslov, a ne licenca... tj. u pitanju je uslov koji moraš da ispunjavaš da bi dobio posao, a ne uslov koji moraš (stalno) da ispunjavaš da bi obavljao posao. Rutinski se dešava da ljudi obavljaju posao, a više ne ispunjavaju uslove iz konkursa (najtipičnije: kad poslodavac traži kandidate bez radnog iskustva)... Tako da ne može da se podrazumeva da neko gubi posao povlačenjem tog blagoslova osim ako to nije eksplicitno navedeno...

Ili ako hoćeš drugi primer iz druge oblasti prava: starijim maloletnicima je potrebna saglasnost roditelja da stupe u brak, ali to ne znači da roditelj posle ima pravo da povuče tu saglasnost i da tako automatski nastupi razvod.

Nema tu automatizma... ako Sinod ima prava da povuče blagoslov sa posledicom automatskog otkaza profesoru, to mora tako i da piše.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@"Tamo daleko" Ма каква паралеле, све је то завођење за Голеш....послушање и тачка! И међу говедима се зна старији, камоли у Цркви. Остало је шупља прича. Овде се удара на утицај Синода и СПЦ преко Синода на ПБФ и ништа друго. Макисм је споредна ствар у причи, добар изговор...мада мислим да се он не буни много.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Avocado рече

SPC u ovom slučaju daje blagoslov da se učestvuje na konkursu

Ниси добро разумео. Дају лиценцу на предлог наставничког већа. Никакав Синод мени није дао дозволу да аплицирам на конкурсу, него мој надлежни владика. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Ćiriličar рече

@Avocado  @"Tamo daleko" Па ја колико знам Синод се бира од Сабора...сад што је то за некога "самопроглашени"...то је друга ствар...ко не воли послушање увек нађе изговор за самовољу. Синод не подпада под "демкратске" мандате, већ се бира од Сабора.

Ne znam što ovo meni pišeš, ali kad baš hoćeš, nije mi jasno na čije poslušanje misliš? Ko je taj samovoljni koji neće da posluša?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Ниси добро разумео. Дају лиценцу на предлог наставничког већа. Никакав Синод мени није дао дозволу да аплицирам на конкурсу, него мој надлежни владика. 

Opet ne razumem... (a i pod SPC nisam mislio samo na Sinod)... dakle, tebi tvoj nadležni vladika/episkop da dozvolu da apliciraš na konkursu... i onda ako te hercegovački klan ne zezne, pa te prime na PBF, da li je potrebno da ti Sinod/vladika/episkop/Sabor ili bilo ko iz SPC da nekakvu licencu da predaješ, da nekako potvrde odluku konkursne komisije ili nešto treće?

Da li je blagoslov tvog vladike da konkurišeš dovoljan ili treba tu još neki blagoslov od neke instance u SPC?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Avocado рече

Opet ne razumem... (a i pod SPC nisam mislio samo na Sinod)... dakle, tebi tvoj nadležni vladika/episkop da dozvolu da apliciraš na konkursu... i onda ako te hercegovački klan ne zezne, pa te prime na PBF, da li je potrebno da ti Sinod/vladika/episkop/Sabor ili bilo ko iz SPC da nekakvu licencu da predaješ, da nekako potvrde odluku konkursne komisije ili nešto treće?

Da li je blagoslov tvog vladike da konkurišeš dovoljan ili treba tu još neki blagoslov od neke instance u SPC?

 

Само ти владика даје допуст да конкуришеш. У радни однос те прима наставничко веће и то одобрава Синод. Може да те одбије, без обзира што си имао дозволу свог владике и одобрење наставничког већа БФ. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 11. септембра 2020. године, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, свету архијерејску Литургију у цркви Рођења Светог Јована на Централном гробљу у Београду.        
      Саслуживали су старешина храма протојереј-ставрофор Драган Павловић, презвитер Иван Штрбачки, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Саша Глишић.   Поред многобројног верног народа, празничном богослужењу молитвено су присуствовали генерални директор ЈКП Београд мр Драган Балтовски, управник Централног гробља г. Владимир Гулишија, као и чланови Црквеног одбора.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља торжествено је прослављен у Цетињском манастир, у у којем се чува његова Света десница. Празновање је започето Светом архијерејском литургијом којом је уз саслужење цетињског свештенства и свештеномонаштва началствовао Архиепископ јужненски господин Диодор, викар Митрополита одеског и исмаилског господина Агатангела (Украјина). У литургијској бесједи владика Диодор је казао да устима пророчким Господ каже: – Ево ја сам ти предложио живот или смрт и ти сам бирај да ли ћеш да живиш или умиреш.   Звучни запис беседе     „Данас враћајући се двије хиљаде година уназад и сјећајући се овог тужног, али за нас хришћане уједно и радосног догађаја, ми треба сваки понаособ за себе да направимо избор како ћемо да живимо даље. И данас на крају Свете литургије желим свима браћо и сестре, да ви изаберете живот, да увијек живите са Христом и да Христос увијек буде са вама. Чврсто се држите за Његову руку и поступајте онако како је поступао Свети Јован Крститељ. Не бојте се никога. Поступајте онако како сте поступили када је било потребно штитити и бранити своју Цркву. Из историје знамо да ваш народ није увијек био богат и моћан, али је увијек био храбар. Христос је увијек са онима који се не боје. Историја вашег народа то потврђује“, казао је, између осталог, Архиепископ јужненски господин Диодор.   Владика Диодор се са једним свештеником и вјерницима из своје епархије ових дана налази у посјети манастирима Црне Горе. Прије Цетиња посјетио је манастир Острог.   На крају Свете литургије изнешена је десница Светог Јована Крститеља која се чува у Цетињском манастиру, како би је присутни вјерници цјеливали и узели благослов, а прочитан је и акатист овом светитељу.   Оливера Балабан   Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      "Добро је да кад чинимо заповести Божије, да се непрекидно питамо јесмо ли учинили довољно", рекао је протојереј Арсеније Арсенијевић говорећи на тему јеванђељског зачала о богатом младићу, које је на светој Литургији прочитано у недељу 12. по Духовима.    Звучни запис разговора   Господ нас учи да све оно што је од овога света, а за шта смо везани, треба одбацити да бисмо били савршени, стога питамо о. Арсенија како је могуће схватити и прихватити тако нешто у савременом свету у коме смо од рођења васпитавани потпуно другачије? "Треба имати мало више вере у Господа" каже наш гост који подсећа да "човек не може сам да узраста у свету - без Бога". Данашње друштво је потпуно окренуто човековој удобности, што је сигуран пут за потпуно одвајање од Бога. "Човек данашњице жели да створи изгубљени рај у овоме свету", каже између осталог о. Арсеније.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији на празник Успења Пресвете Богородице, у петак, 15/28. августа  2020. године, у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија, архимандритâ Прокопија (Тајара) и Василија (Костића), свештенства и ђаконâ Епархије бачке.     Беседећи после прочитаног јеванђелског одељка, Преосвештени владика Иринеј је истакао да се сви догађаји из живота Пресвете Богородице посебно прослављају. „Празник Успења Пресвете Богородице је празник њеног уснућа, када она напушта овоземљаски свет и живот, и прелази у живот вечни, у заједницу и наручје свога Сина и Господа. Дан упокојења светих се слави као дан њиховог истинског рођења, јер смрт није прелазак у ништавило, небиће, непостојање, него је прелазак душе из тела у Царство Божје. То посебно важи за празник Успења Пресвете Богородице. Она је – будући истинско, најчистије, најсветије људско биће – нова Ева, нова истинска Мати Живота. Њена смрт је прелазак из смрти у живот – животворна смрт. То се истиче у црквеним песмама данашњег празника. Пресвета Богородица није остала телом у гробу, него је Бог на посебан начин њу прославио: Господ је на чудесан начин њено тело, после тродневног почивања у гробу, узео к Себи на небо. У кондаку данашњег празника се каже да тело оне која је родила Живот – Господа Исуса Христа – гроб и смрт нису могли да задрже, него је она претстављена из смрти у живот. Зато и ми, молитвено се обраћајући Пресветој Богородици, као Мајци свих нас, уверени смо да њена материнска љубав као невидљиви омофор закриљује цео свет и сву Божју творевину, и – преко ње – свака наша молитва допире до Господа”, нагласио је Епископ бачки Иринеј, уједно честитајући празник верном народу, а посебно парохијанима Светоуспенског храма у Новом Саду, који прослављају храмовну славу.   У току свете Литургије, Епископ бачки г. Иринеј је рукоположио ђакона Миладина Божиловића у чин презвитера, а Епископ мохачки г. Исихије је рукоположио катихету Милована Крстића у чин ђакона.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од JESSY,
      питање: Треба ли свима, неконтролисано давати Свето Причешће? питање: Можемо ли неком хришћанину, који има смртни грех забранити да се причести? Ако можемо, на који начин? Треба ли причешћивати хришћане којима смо претходно препоручили да се исповеде, а они приступају неприпремљени? Сва три питања се односе на тешку тему давања Светог Причешћа вернима од стране свештеника. Кажем тешку, јер је са једне стране спојена са питањем одговорности свештеника као пред Богом одговорним за располагање Светим Тајнама, а са друге са савешћу верника, као и са посебним околностима у свакој парохији. Случајева је толико много да се не могу ни предвидети, нити се ο њима може судити истом мером. Сваки човек представља јединствен случај и, по Светом Апостолу Павлу, нико не зна «дубину срца човековог», до сами дух његов. Осим тога, не треба заборављати да је наша вера – вера слободе и благодати, и да сви наши поступци треба да имају у виду само спасење човека, за којег је Христос умро, и за чије је избављење дао Тело Своје, «које се за вас ломи на отпуштење грехова», и Крв Његову, «која се за вас (…) излива на отпуштење грехова», као што се на свакој Литургији понавља. Управо то и јесте циљ Тајне: отпуштење грехова грешницима, а не награда безгрешности.
      С друге стране стоје савети Апостола Павла (1Кор 11, 27-32) и Цркве за припрему пред Причешће, «испитивање», да би нам учешће у Тајни било на корист a «не на суд или осуду». Свете Тајне, наши мислени бисери, не бацају се пред свиње, јер ће их погазити и оскрнавити. Одатле почиње одговорност свештеника.

×
×
  • Креирај ново...