Jump to content
Zoran Đurović

Коментар на Беговићев текст, који је дневни лист "Данас" на крају ипак објавио

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 минута, The Godfather рече

ne obazirem se na tvoje prozivke

Молим те, само да ми не утиче на каријеру

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Зар ова ситуација, или сличне њој  - да се надлежном црквеном телу, којег год то било, оспорава право да "процесуира", у најширем смисдлу речи, професора БФ-а за кога  сматра да износи неправославне ставове - не указује на то да је "аутономност" БФ-а у односу на Цркву потенцијално врло опасна? 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa, prosto je nelogicno da Sinod u ime Crkve ne moze da kadrira na svom fakultetu ne_shvata,.... da Sinod preispituje da li se bilo koji kandidat i profesor drzi osnovnih nacela Crkve i vere i 'politike' svoje Crkve kojoj je i dao zavet kanonskog poslusanja i zavet vere.... ili mozda svi na PBF zavet da daju direktno Vucku ili profi Begovicu :D,... kako se odvijaju stvari u ovoj nasoj Srbiji ne bi me zacudilo, kada moze tenk i oklopno vozilo na zelju severne armije da krstare beogradskim bulevarima, ... onda ko zna kakva nas sve iznenadjenja cekaju u buducnosti ...:smeh1:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Tελώνης рече

Са твојим ставом, оче, да је потребно владику Максима разријешити професуре на БФ се слажем, али додајем да би требало разријешити све епископе, почевши од декана. Неки од њих не знају ни гдје им је која црква у епархији, ни како им свештеници живе и шта раде, па кад пукне брука да ваљају дрогу и оружје, онда су попови лопови. Неће да буде - риба смрди од главе!

Имамо прилично образованих људи. Немогуће је да епископ, ма где био (друго је кад је била нужда, почетак 90-тих) буде "добар домаћин" (Тимотеју) и професор. Мишн инпосибл...исто тако, нипошто ПБФ не треба препустити "лаицима". Образовани епископи могу да буду нека врста "надзора", не у смислу УДБА-е, него као стручни руководитељи професорима.

Овде треба истаћи пребитну ствар (Мачковић је писао о томе у одговору Миличевићу, делом) коју истиче и владика Давид (иронино) и влдика Иринеј (опет иронично) - део спрске теологије иде у а у т! Не судим ја Зизјуласу, нисам стручан (треба неко ко има 3 живота и ко је беспослан да то преиспита) за то, али нисам глуп баш. Теологија од теолога без пастве, од Патријаршије из пропалог царства хришћанског, која живи на слави, својим д у х о м је опила део наше теолошке мисли, па под флоскулом етнофилетизам та теологија је постала наднационална и брине бригу света а проблеме у својој кући запоставља. Онда иста та теологија претендује, опијена "великанима" секуларизма, да тобож "мири" секуларне науке и надринауке са Црквом, као да је Црква Инквизиција. То је лаж и замена теза. Улога теологије је да одговара на актуелне проблеме у друштву!

Ми имамо преко 500 (петсторина) дијагноза тзв. менталних болести, а теологија пише испразне текстиће ван времена и ван икаквог смисла, неке есејчиће, нека Апеле о Дарвину и будалаштине. Улога теологије је не да осуди психијатрију, него да одшколује свештенике који ће лечити психичке и душевне болести народа Божијег. Болести ума и душе!

Улога теологије није да иде у корак, да буде "ветар у леђа, глобалистичким фашистима, него да борећи се за очување националног иде по оној основној хрићанској: смири се(бе) и 100-тине око тебе ће се смирити. Не можеш ти са Карабурме да оправослављујеш протестантизам који је заглавио у крајјње пројаве сатанизма (секс са мртвима, жене епископи, хомосекуалсизам, јавне куће скотиапштва, једење људског меса и др.) а да си дигао нос у небо, и нећеш да погледаш свога ближњег. Научи ти, теоложе, свога попа, да овај научи свога сељака да не псује Бога. То је све г о р д о с т , жестока, неколико мозгова који су набубали неколико информација и умуслили да су неки ко за ко...

Ђубре се чисти испред свога прага, онда се иде комшију у помоћ. Ми имамо теологе мундијалисте, не теологе неетнофилетисте.

Сабор је неопходан али .Васиљевић, Ђуровић..па и улога Синода на ПБФ, то су све м и н о р н а питања, Треба их разрешити, али ствар треба да се реши у темељу. Треба вратити Етику на место где је увек била; треба најпре бити хришћанин Србин, па онда ићи спасшавати протестанте из сатанистичких пројава; треба од психијатрије "преузети" од Бога дану улогу Лекара душа и умова народа Божијег, па онда причатио о Дарвину...бре не продајте нам сентиментаност и лаж....Православље је далеко од сентименталности.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не може Синод да кадрира него искључиво Перишић, ако не може кроз Цркву онда кроз државу, ако треба устав да се мијења само да се сачува власт.

Нисам ја против везе Цркве и ПБФ-а. Али ако ће утицај да буде овакав, онда нам нужно следи избацивање са Универзитета. Јер оваквим гестовима се заиста нарушава аутономија Универзитета. Замисли да Влада Републике Србије смењује професоре, на пример, на Филозофском или Правном факултету? Овакав утицај Цркве (или државе) на било који факултет из сасатва УБ јесте грубо нарушавање аутономије Универзитета. Зато се прво морамо одлучити - хоће ли ПБФ бити факултет, високошколска установа у саставу Универзитета у Београду или ће пак бити духовна академија под искључивом ингеренцијом Цркве (у смислу да ће Црква финансирати исту и руководити процесом рада, запослења...)
А кад нешто одлуче Гоца и Зорица то је јаче и од Сабора...

Имао сам необично задовољство да недавно будем на ручку виза ви...
Фасцинирало ме умјеће показивања љубави, просто савршенство, тражио сам по лицу неки траг, неки знак по коме бих могао препознати....ништа.




Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 минута, Родољуб Лазић рече

Зар ова ситуација, или сличне њој  - да се надлежном црквеном телу, којег год то било, оспорава право да "процесуира", у најширем смисдлу речи, професора БФ-а за кога  сматра да износи неправославне ставове - не указује на то да је "аутономност" БФ-а у односу на Цркву потенцијално врло опасна? 

Да процесуира - да, да директно одлучује - не. Може да буде саветодаван и да покрене процес. Да ли су ставови једног архијереја православни или нису, коначно одлучује Сабор, не Синод.

А сад ја тебе нешто да питам, ослоњен на твоју аргументацију - да ли је потенцијално опасно да на ПБФ-у предаје неко ко је богословско образовање стекао у неправослсвној институцији? Ја не мислим да јесте, али твоје поставке које си изнео, воде таквом закључку.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, Александар Милојков рече

Да процесуира - да, да директно одлучује - не. Може да буде саветодаван и да покрене процес. Да ли су ставови једног архијереја православни или нису, коначно одлучује Сабор, не Синод.

 

Делокруг Светог Архијерејског Синода, члан 70: Свети Синод, по својој надлежности, која је обележена у члану 59 овог устава:

1. Одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим Православним Црквама;
2. Чува и брани чистоту учења Православне Цркве о вери и моралу, сузбија свако неправилно учење, верске и моралне предрасуде, празноверице и штетне обичаје.
3. стара се о ширењу православне вере и руководи пословима унутрашње и спољашње црквене мисије;
4. стара се о зближењу и уједињењу хришћанских Цркава;
5. оцењује, одобрава и према нахођењу награђује уџбенике веронауке и књиге верске садржине уопште;
6. бди над животом и радом богословских и монашких школа, установа и завода за спремање и васпитавање кандидата за све црквене службе; бира наставничко и васпитачко особље, и стара се за њихову спрему, поставља га и разрешава од дужности;

...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Александар Милојков рече

Да ли су ставови једног архијереја православни или нису, коначно одлучује Сабор, не Синод.

1. Рекао сам "надлежном црквеном телу", нисам рекао "Синод".

2. Не знам зашто говориш о архијереју, говоримо о професору БФ-а. (То што је он у овом случају и архијереј, није битно за теоријско разматрање проблема.) Да ли Сабор у оваквој ситуацији (када је БФ аутономан у односу на Цркву) може да процесуира професора БФ-а за кога сматра да износи неправославно учење?

пре 9 минута, Александар Милојков рече

да ли је потенцијално опасно да на ПБФ-у предаје неко ко је богословско образовање стекао у неправослсвној институцији?

Не знам како ово питање произилази из моје аргументације, али нема везе. Одговор није баш једнозначан. Односно, није довољно прецизно одређено шта значи "стећи образовање у неправославној институцији". Ако је основно образовање стечено на православном факултету, а постдипломске студије обављене на неправославним училиштима, одређена опасност постоји, али не нужно. Све зависи од утврђености конкретне личности у православљу. Знамо да су и ава Јустин, и владика Николај, и Амфилохије и многи други постдипломске студије и докторате бранили на неправославним факултетима, па то није утицало на њихову православност. Ако је богословско образовање од почетка на неправославном училишту, опасност је свакако већа. То је када говоримо о формалним критеријумима. Али, опасност постоји чак и када је неко основне и постдипломске студије имао на православним училиштима. Прво зато што су православна училишта под великим утицајем неправославне теологије, а друго зато што никад не знаш да ли ће и када и формално православном теологу да "дуне у главу" да учи нешто што му је "пало на памет" а што нема везе са православљем.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar to ti je brate fazon - da se narodski izrazim - videla zaba da se konji kuju.....ali objasni ti to ljudima koji zamisljaju da zive u modernoj drzavi i uredjenom drustvu, koji su odvaljeni od realnosti i brkaju pojmove, koji ne vide stvari onakvima kakve zaista jesu - nego ugadjaju svojim uobrazijama...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 30 минута, Вукашин рече

бира наставничко и васпитачко особље, и стара се за њихову спрему, поставља га и разрешава од дужности

Не знам да ли ово важи за факултет. Наставно особље се бира на конкурсу и бира га комисија коју оформи факултет. То је пракса, колико ја знам. Синод прима к знању.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, Александар Милојков рече

Не знам да ли ово важи за факултет. Наставно особље се бира на конкурсу и бира га комисија коју оформи факултет. То је пракса, колико ја знам. Синод прима к знању.

Čak i da se odnosi, pitanje je da li je to u skladu sa pravilima Univerziteta.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 44 минута, Александар Милојков рече

Не знам да ли ово важи за факултет. Наставно особље се бира на конкурсу и бира га комисија коју оформи факултет. То је пракса, колико ја знам. Синод прима к знању.

Синод, с опроштењем, не прима к знању. Он поставља наставнике за директно црквене школе, али овде, за БФ, даје одобрење да ли неко може да предаје или не. Тако једнако може да повуче благослов некоме да предаје. Да није тако заштићено право Цркве, онда би могло да се деси да нам Зукорлић постане декан. Синод је проценио да Максим са даљине не може да предаје, ариведерћи. Други аргументи су задржани у дискрецији (како ти рече за мене). Зато кажи и Беговићу да нема право да се буни што Синод не износи и верске аргументе. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Desiderius Erasmus рече

Čak i da se odnosi, pitanje je da li je to u skladu sa pravilima Univerziteta.

Јесте, уређено је споразумом БФ и БУ.  

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Вукашин рече

Делокруг Светог Архијерејског Синода, члан 70: Свети Синод, по својој надлежности, која је обележена у члану 59 овог устава:

1. Одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим Православним Црквама;
2. Чува и брани чистоту учења Православне Цркве о вери и моралу, сузбија свако неправилно учење, верске и моралне предрасуде, празноверице и штетне обичаје.
3. стара се о ширењу православне вере и руководи пословима унутрашње и спољашње црквене мисије;
4. стара се о зближењу и уједињењу хришћанских Цркава;
5. оцењује, одобрава и према нахођењу награђује уџбенике веронауке и књиге верске садржине уопште;
6. бди над животом и радом богословских и монашких школа, установа и завода за спремање и васпитавање кандидата за све црквене службе; бира наставничко и васпитачко особље, и стара се за њихову спрему, поставља га и разрешава од дужности;

...

Statut Univerziteta u Beogradu:

Члан 2.

(1) Назив Универзитета је: Универзитет у Београду.

(2) Седиште Универзитета је у Београду, Студентски трг број 1.2

(3) Универзитет је правно лице са статусом самосталне високошколске установе и са правима, обавезама и одговорностима утврђеним законом и овим статутом.

(4) Оснивач Универзитета је Република Србија.

(5) У правном промету са трећим лицима Универзитет иступа самостално, а за своје обавезе одговара својом имовином (потпуна одговорност).

(6) Универзитет је регистрован код Привредног суда у Београду, под бројем регистарског улошка 5 –400 –00.

(7) Назив Универзитета на енглеском језику је: University of Belgrade.

-----

Bilo bi lepo kad bi neko postavio Statut PBF.

Problem ovde je što je Republika Srbija osnivač (za laike čitaj: vlasnik, jer to nema veze sa tim ko je istorijski šta osnovao) Univerziteta u  Beogradu.

Ne znam da li je uključivanjem PBF u BU Srbija postala (ponovo) i osnivač (vlasnik) PBF ali čini mi se da jeste, jer se to desilo Rešenjem kojim je poništeno Rešenje kojim je Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve ukinut kao drzavna ustanova i iskljucen iz sastava Univerziteta u Beogradu.

Ako jeste, onda nema mesta primeni one odredbe Statuta SPC jer se ista može odnositi samo na prosvetne ustanove koje su u vlasništvu SPC.

Ako nije, onda imamo pravno izuzetno čudnu situaciju.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Takođe, čudno je što se ovde najčešće navodi član 59. Ustava SPC kada postoji drugi član koji direktnije reguliše datu situaciju.

Члан 229

Предавања на православном богословском факултету универзитета имају бити у сагласности са учењем православне хришћанске цркве. О томе се стара Свети архијерејски синод као и о верској подобности кандидата за наставника ове школе при њиховом постављењу.

 

Po ovom članu se Sinod stara o verskoj podobnosti kandidata pri postavljenju... a takođe je malo bizarno da neko bude verski podoban da bude episkop, ali je verski nepodoban da bude profesor na PBF...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки госпoдин Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији 13/26. јула 2020. године, на празник Сабора светог архангела Гаврила, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, а саслуживали су свештеници и ђакони.     Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је рекао да Бог слободу коју нам је дао не пориче и никада никоме себе не намеће. Зато је потребна вера. Када бисмо били поробљени и приморани да прихватамо Господа онда не би било вере, не би било нашег подвига, нашег учешћа на путу спасења. Господ нас спасава тако што Он врши Домострој спасења, Он је тај Који је Спаситељ, али не без нас, а поготову не против нас. И данас смо овде у празничном расположењу упркос свим искушењима нашега времена – наше душе и наша срца се радују због ове благодати и човекољубља које Господ штедро излива на све нас. Сви знате колики је страх и колика је опасност и невоља наших дана због вируса, али ни много веће опасности и демонске силе, ни сâм сатана, и ништа не може Цркви Божјој одолети, нити Господу. Христос, Који нам даје себе у светом Причешћу, сигурно да не може бити опасност по људе, као што смо слушали потпуно избезумљене речи и са малих екрана и из других медија. Треба пазити, треба се чувати, треба водити рачуна о себи и о своме здрављу, али знати да је један, први и последњи, Лекар душâ и телâ наших – то је Христос Господ, навео је Епископ бачки г. Иринеј.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Ако нас је Отац Небески привукао Сину Своме Јединородном и Сабеспочетном, показавши нам, макар и у границама наших слабих способности, дубоку мудрост Свог Слова-Логоса и неприступачну висину Његове Љубави – онда ћемо увидети да у Богу нема трагедије. Она је присутна само у људским судбинама, када њихов идеал не прелази земаљске границе. Христос уопште није трагична личност.    Његовим свекосмичким страдањима је потпуно стран елеменат трагизма. Љубав Христова је за све време Његовог пребивања са нама на земљи била многострадална: O роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? (Мт. 17,17). Плакао је због Лазара и његових сестара (Лк. 11,35); туговао је због бездушности Јевреја који су убијали пророке (Мт. 23,30 и даље); у Гетсиманском врту је Његова душа била жалосна до смрти и зној је његов био као капље крви које капљу на земљу (Мт. 26,38; Лк. 22,44).   Он је живео трагедију целог човечанства, али та трагедија није пребивала у Њему самоме. То се види из речи које је изговорио Својим ученицима можда на кратко време пре гетсиманске свето-искупитељске молитве: Мир свој дајем вам (Јн. 14,27). И још: нисам сам, јер је Отац са мном. Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет (Јн. 16,32-33). А на неколико недеља пре Голготе: поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати … и убијен бити, и трећи дан … устати (Мт. 16,21). И опет: не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом (Лк. 23,28). Није у Њему трагизам, него у нама.   Слично томе и хришћанин који је добио дар љубави Христове, при свој свести о још недостигнутој пуноти, избегава трагизам свепрождируће смрти; у сапатничком болу и плачу молитве за свет он не постаје жртва безизлазног очајања коначне пропасти. То постаје још јасније када молитва, ма на који начин, уђе у вековну струју Гетсиманске молитве Христа: када су пробијене уске границе индивидуума, срушен зид времена и када је човеку дато искуство стања „Aзъ Есмь“. Осећајући у себи животвореће дисање Духа Светога, који се у њему моли овом молитвом, човек предосећа и коначну победу Светлости. “   Свети Софроније Нови Есекски,  О молитви   Извор: Епархија жичка
    • Од mario beloti,
      Овај Данас не бира средства у борби прптив СПЦ пошто су на списку Сороша.
       
      Човек који школује сина з иностранству јавно прозива Патријарха,, Чим ти пријатељу даш за те србомрсце интетвју ниси Србин.
      Marko Jakšić: Apsurdno je da patrijarh Irinej podržava Vučića
      WWW.DANAS.RS Apsurdno je da srpski patrijarh Irinej, koji govori da je Kosovo i Metohija Srbija, istovremeno podržava Aleksndra Vučića koji gura Kosovo od Srbije, rekao je danas Marko Jakšić, bivši poslanik i...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије говорио је у емисији Радио-телевизије Републике Српске “Актуелно” о ситуацији која је настала у Црној Гори усвајањем безаконог закона о слободи вјероисповијести.   ВИДЕО ЗАПИС РАЗГОВОРА   “Ово што се данас догађа у Црној Гори само је наставак онога што се у њој догађало у вријеме Светог Петра Цетињског, а и након њега. Црква кроз сву своју историју, па и данас позива на братску слогу, на љубав, на мир и помирење браће, а не на сукобе. Али, опет, с друге стране, Црква штити свој идентитет, с обзиром на тај закон, који није закон него безакоње”, казао је Митрополит црногорско-приморски.   У емисији су, поред Митрополита Амфилохија, на ову тему говорили: адвокат Велибор Марковић из Подгорице, проф. др Миливоје Радовић са подгоричког екониомског факултета, извршни директор НВО “Не дамо Црну Гору” проф. др Здравко Кривокапић, др Марко Митровић, специјалиста оториноларингологије из Никшића, Мато Уљаревић, студент ФЛУ Цетиње, предсједник ДНП Милан Кнежевић, посланик ДФ Милутин Ђукановић и новинар Марко Вешовић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У параклису посвећеном Икони Млекопитатељници, који се налази у Храму Светога Саве у Краљеву, служили смо Свету Архијерејску Литургију којом је началствовао Епископ жички Господин Јустин. Владики су саслуживали протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Светог Саве, и протођакон Александар Грујовић уз појање братства храма, и прислуживање ипођакона Дејана Камиџорца.  
      Пред почетак Свете Литургије, Владика је извршио чин благосиљања живописа. Прелеп живопис чије су обележје топле боје, ведри ликови и мноштво разиграних детаља осликаних у византијском стилу, дело је протомајстора Дејана Камиџорца и његових сарадника – Ненада Матовића и Стефана Новаковића. Господин Дејан Камиџорац је живописац који се учио код ученика пахомејске школе иконописа са Свете Горе и представник је надалеко чувене жичке школе живописа. У параклису су приказани централни догађаји Христове икономије спасења (Божић, Преображење, Распеће, Васкрс и Вазнесење тј. Други Христов Долазак), централни догађаји из животописа Пресвете Богородице (Мала Госпојина, Ваведење, Благовести, Успење) укључујући ту и велику сцену „Богородица Ширшаја Небес“ у златној позадини која се налази у олтарској апсиди, и ликови неколико одабраних светитеља. Данас смо сви као део литургијске заједнице овог храма били радосни и испуњени благодарношћу Богу на овом, за нас, великом догађају и на лепоти фресака које су осликане на зидовима параклиса.    
      У оквиру Литургије мноштво људи се причестило, учествујући и на тај начин у данашњем празнику који је једна од слава нашег храму. Владика је благословио славски колач и жито и одржао је пригодну беседу у оквиру које је поручио да је Мајка Божија заштитница свих оних који верују да је Она родила Сина Божијег ради спасења света. Владика нас је пастирски позвао да следимо пример Светих стараца Порфирија и Пајсија који су позивали верне да Пресвету Богородицу не прослављају само умом већ и срцем и да јој приносе малу жртву тако што ће свакога дана издвојити по десетак минута свога времена како би прочитали Благовештенски Акатист Пресветој Богородици који почиње чувеним кондаком:     „Теби Војвоткињи која се бори за нас, ми слуге твоје Богородице узносимо победне песме и захвалност за избављење од зла, а Ти пошто имаш моћ непобедиву ослободи нас од свих опасности да Ти кличемо: Радуј се Невесто Неневесна!“    – Чинећи тако осетићемо Њену заштиту и благодат која се излива у срца наша, рекао је на крају беседе Владика, и пожелео да нас у свим данима живота прати благослов Пресвете Мајке Божије.     Извор: Епархија жичка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...