Jump to content
Zoran Đurović

Коментар на Беговићев текст, који је дневни лист "Данас" на крају ипак објавио

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 50 минута, Zoran Đurović рече

Ниси поменуо да му је отац убио Брозовог конкурента, како пишу медији, или о аферама које потресају његову жену. Ја немам никакве основе да верујем у његову добронамерност, што је потврдио и овај његов мизерни напад на мене.

Оче, медији пишу свашта - зависи ко плаћа. Поготово медији у Србији. Кад видим да некога черече медијски, одмах ми се упали сигнална лампица да су текстови наручени из ко зна каквог интереса.

Ја се с Беговићем слажем да има право да изнесе свој став о некој ствари која је јавна (као што постаде овај случај), ма какав он био, као члан академске заједнице и професор универзитета чији је ПБФ члан. Са његовим ставом се апсолутно не слажем. Ако Црква одобрава именовања на ПБФ, мора имати слободу да то одобрење и повуче, без обзира на универзитет.

Са твојим ставом, оче, да је потребно владику Максима разријешити професуре на БФ се слажем, али додајем да би требало разријешити све епископе, почевши од декана. Неки од њих не знају ни гдје им је која црква у епархији, ни како им свештеници живе и шта раде, па кад пукне брука да ваљају дрогу и оружје, онда су попови лопови. Неће да буде - риба смрди од главе!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Милан Ракић рече

A tko tebe "pujda"?

Mene pujda samo moja zena! Za tvoju informaciju - ne obazirem se na tvoje prozivke ( sto si pokusao i na drugoj temi povodom intervjua sa episkopm Maximom ).  Napadas na licnom nivou - upravo ono sto si meni zamerao i sto sam ja posle tvojih zamerki prestao da radim ( da napadam ljude i da ih vredjam ). 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Родољуб Лазић рече

Александре, да ли и која предност постоји ако је БФ у саставу БУ (посматрано нарочита са аспекта неугрожавања православности Богословског факултета)? Или да формулишем другачије: шта је, имајући у виду главни критеријум - образовање православних богослова - корисније: да је БФ у склопу БУ или ван њега? 

Штета што не постоје снимљене емисије некадашње ТВ Политика...

Тамо негде почетком 21-ог столећа на поменутој телевизији, у емисији форме дијалога, своја мишљења о тада Богословском факултету СПЦ за који је тада покренута акција ради повратка под окриље БУ сучелила су два професора. Отац Љубивоје Стојановић и сада већ покојни, проф. Љубиша Рајић.

У врло културном дијалогу, који је заиста било уживање слушати и један и други су јавности изнели, сваки са својих становишта pro et contra "Богословског" на БУ.

Сећам се да је проф. Рајић предочио оцу Љуби извесне привилегије-да их тако назовем, које су до тада "уживали" студенти и дипломци Богословског, иако факултет тада није био у саставу Универзитета, те с` тога, данашњим речником речено иако није био "акредитован", диплома се признавала рецимо, зарад наставка последипломских студија на неким од факултета БУ. (Иако је БУ или "држава", могла да се постави тако и да не "дозволи" неком дипломираном теологу да упише последипломске на Философском нпр...)

Даље, поменуо је проф. Рајић и ствари из домена студентског стандарда. У смислу да је и студентима Богословског била омогућена исхрана у објектима установе "Студентски центар"; да су две највеће мензе - на Карабурми и у Студентском граду средом и петком и о вишедневним постовима имале у понуди и посну храну на јеловнику. Да је један део смештајних капацитета, истина мали, био опредељен за студенткиње Богословског из унутрашњости (студенти имају свој дом у склопу нове зграде), итд...

Даље, по сећању, проф. Рајић је изнео баш и причу о аутономији Богословског у постављању наставничког кадра, те о условима који би, ако се поштује статут Универзитета и стандардни академске заједнице, онда морали да се примењују и на Богословском. Те каза тада он (очито добро припремљен) да поједине катедре н нашем факултету "уласком" на БУ дотадашње предаваче морају заменити професорима са академским степеном, који опет, како је предвиђено, да би задржали своју доцентуру, односно професуру, морају да имају на годишњем нивоу одређен број радова објављених у домаћој и страној периодици итд...

Такође, рече проф. Рајић тада да ће се и цена школарине морати синхронизовати са ценама на нивоу БУ, те тако уместо тадашњих 100 марака (које су сви плаћали - и редовни и ванредни на име школарине), постојаће редовни истина на буџету и "џабе", али ће ванредни плаћати вишеструко већу цену. Која је успут буди речено сада 20 пута већа од тадашњих 100 марака.

И још доста тога је изнео, не могу се свега ни сетити. Отац Љуба, мој драги земљак из Чокешине заиста није имао много шта приговорити реченом.

Но, треба рећи и то да је проф. Рајић ипак на све казано и саам био за повратак Богословског под окриље БУ из два разлога. 

Први разлог је тај што је Богословски факултет био један од оснивача (са Правним, Философским и Техничким факултетом) Универзитета у Београду 1905. године.

Други разлог је незаконита, агитпроповска и "револуционарна" одлука тадање министарке просвете Митре Митровић Ђилас о удаљавању Богословског факултета из састава београдског Универзитета.

Што је свеукупно, без обзира на све критике, проф. Рајић џентлменски, да тако кажем признао...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Родољуб Лазић рече

Александре, да ли и која предност постоји ако је БФ у саставу БУ (посматрано нарочита са аспекта неугрожавања православности Богословског факултета)? Или да формулишем другачије: шта је, имајући у виду главни критеријум - образовање православних богослова - корисније: да је БФ у склопу БУ или ван њега? 

То је друга тема. Ја мислим да је корисније да буде на Универзитету (што се и бори након што су га комунисти избацили). 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зар ова ситуација, или сличне њој  - да се надлежном црквеном телу, којег год то било, оспорава право да "процесуира", у најширем смисдлу речи, професора БФ-а за кога  сматра да износи неправославне ставове - не указује на то да је "аутономност" БФ-а у односу на Цркву потенцијално врло опасна? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa, prosto je nelogicno da Sinod u ime Crkve ne moze da kadrira na svom fakultetu ne_shvata,.... da Sinod preispituje da li se bilo koji kandidat i profesor drzi osnovnih nacela Crkve i vere i 'politike' svoje Crkve kojoj je i dao zavet kanonskog poslusanja i zavet vere.... ili mozda svi na PBF zavet da daju direktno Vucku ili profi Begovicu :D,... kako se odvijaju stvari u ovoj nasoj Srbiji ne bi me zacudilo, kada moze tenk i oklopno vozilo na zelju severne armije da krstare beogradskim bulevarima, ... onda ko zna kakva nas sve iznenadjenja cekaju u buducnosti ...:smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Tελώνης рече

Са твојим ставом, оче, да је потребно владику Максима разријешити професуре на БФ се слажем, али додајем да би требало разријешити све епископе, почевши од декана. Неки од њих не знају ни гдје им је која црква у епархији, ни како им свештеници живе и шта раде, па кад пукне брука да ваљају дрогу и оружје, онда су попови лопови. Неће да буде - риба смрди од главе!

Имамо прилично образованих људи. Немогуће је да епископ, ма где био (друго је кад је била нужда, почетак 90-тих) буде "добар домаћин" (Тимотеју) и професор. Мишн инпосибл...исто тако, нипошто ПБФ не треба препустити "лаицима". Образовани епископи могу да буду нека врста "надзора", не у смислу УДБА-е, него као стручни руководитељи професорима.

Овде треба истаћи пребитну ствар (Мачковић је писао о томе у одговору Миличевићу, делом) коју истиче и владика Давид (иронино) и влдика Иринеј (опет иронично) - део спрске теологије иде у а у т! Не судим ја Зизјуласу, нисам стручан (треба неко ко има 3 живота и ко је беспослан да то преиспита) за то, али нисам глуп баш. Теологија од теолога без пастве, од Патријаршије из пропалог царства хришћанског, која живи на слави, својим д у х о м је опила део наше теолошке мисли, па под флоскулом етнофилетизам та теологија је постала наднационална и брине бригу света а проблеме у својој кући запоставља. Онда иста та теологија претендује, опијена "великанима" секуларизма, да тобож "мири" секуларне науке и надринауке са Црквом, као да је Црква Инквизиција. То је лаж и замена теза. Улога теологије је да одговара на актуелне проблеме у друштву!

Ми имамо преко 500 (петсторина) дијагноза тзв. менталних болести, а теологија пише испразне текстиће ван времена и ван икаквог смисла, неке есејчиће, нека Апеле о Дарвину и будалаштине. Улога теологије је не да осуди психијатрију, него да одшколује свештенике који ће лечити психичке и душевне болести народа Божијег. Болести ума и душе!

Улога теологије није да иде у корак, да буде "ветар у леђа, глобалистичким фашистима, него да борећи се за очување националног иде по оној основној хрићанској: смири се(бе) и 100-тине око тебе ће се смирити. Не можеш ти са Карабурме да оправослављујеш протестантизам који је заглавио у крајјње пројаве сатанизма (секс са мртвима, жене епископи, хомосекуалсизам, јавне куће скотиапштва, једење људског меса и др.) а да си дигао нос у небо, и нећеш да погледаш свога ближњег. Научи ти, теоложе, свога попа, да овај научи свога сељака да не псује Бога. То је све г о р д о с т , жестока, неколико мозгова који су набубали неколико информација и умуслили да су неки ко за ко...

Ђубре се чисти испред свога прага, онда се иде комшију у помоћ. Ми имамо теологе мундијалисте, не теологе неетнофилетисте.

Сабор је неопходан али .Васиљевић, Ђуровић..па и улога Синода на ПБФ, то су све м и н о р н а питања, Треба их разрешити, али ствар треба да се реши у темељу. Треба вратити Етику на место где је увек била; треба најпре бити хришћанин Србин, па онда ићи спасшавати протестанте из сатанистичких пројава; треба од психијатрије "преузети" од Бога дану улогу Лекара душа и умова народа Божијег, па онда причатио о Дарвину...бре не продајте нам сентиментаност и лаж....Православље је далеко од сентименталности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не може Синод да кадрира него искључиво Перишић, ако не може кроз Цркву онда кроз државу, ако треба устав да се мијења само да се сачува власт.

Нисам ја против везе Цркве и ПБФ-а. Али ако ће утицај да буде овакав, онда нам нужно следи избацивање са Универзитета. Јер оваквим гестовима се заиста нарушава аутономија Универзитета. Замисли да Влада Републике Србије смењује професоре, на пример, на Филозофском или Правном факултету? Овакав утицај Цркве (или државе) на било који факултет из сасатва УБ јесте грубо нарушавање аутономије Универзитета. Зато се прво морамо одлучити - хоће ли ПБФ бити факултет, високошколска установа у саставу Универзитета у Београду или ће пак бити духовна академија под искључивом ингеренцијом Цркве (у смислу да ће Црква финансирати исту и руководити процесом рада, запослења...)
А кад нешто одлуче Гоца и Зорица то је јаче и од Сабора...

Имао сам необично задовољство да недавно будем на ручку виза ви...
Фасцинирало ме умјеће показивања љубави, просто савршенство, тражио сам по лицу неки траг, неки знак по коме бих могао препознати....ништа.




Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Родољуб Лазић рече

Зар ова ситуација, или сличне њој  - да се надлежном црквеном телу, којег год то било, оспорава право да "процесуира", у најширем смисдлу речи, професора БФ-а за кога  сматра да износи неправославне ставове - не указује на то да је "аутономност" БФ-а у односу на Цркву потенцијално врло опасна? 

Да процесуира - да, да директно одлучује - не. Може да буде саветодаван и да покрене процес. Да ли су ставови једног архијереја православни или нису, коначно одлучује Сабор, не Синод.

А сад ја тебе нешто да питам, ослоњен на твоју аргументацију - да ли је потенцијално опасно да на ПБФ-у предаје неко ко је богословско образовање стекао у неправослсвној институцији? Ја не мислим да јесте, али твоје поставке које си изнео, воде таквом закључку.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Александар Милојков рече

Да процесуира - да, да директно одлучује - не. Може да буде саветодаван и да покрене процес. Да ли су ставови једног архијереја православни или нису, коначно одлучује Сабор, не Синод.

 

Делокруг Светог Архијерејског Синода, члан 70: Свети Синод, по својој надлежности, која је обележена у члану 59 овог устава:

1. Одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим Православним Црквама;
2. Чува и брани чистоту учења Православне Цркве о вери и моралу, сузбија свако неправилно учење, верске и моралне предрасуде, празноверице и штетне обичаје.
3. стара се о ширењу православне вере и руководи пословима унутрашње и спољашње црквене мисије;
4. стара се о зближењу и уједињењу хришћанских Цркава;
5. оцењује, одобрава и према нахођењу награђује уџбенике веронауке и књиге верске садржине уопште;
6. бди над животом и радом богословских и монашких школа, установа и завода за спремање и васпитавање кандидата за све црквене службе; бира наставничко и васпитачко особље, и стара се за њихову спрему, поставља га и разрешава од дужности;

...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Александар Милојков рече

Да ли су ставови једног архијереја православни или нису, коначно одлучује Сабор, не Синод.

1. Рекао сам "надлежном црквеном телу", нисам рекао "Синод".

2. Не знам зашто говориш о архијереју, говоримо о професору БФ-а. (То што је он у овом случају и архијереј, није битно за теоријско разматрање проблема.) Да ли Сабор у оваквој ситуацији (када је БФ аутономан у односу на Цркву) може да процесуира професора БФ-а за кога сматра да износи неправославно учење?

пре 9 минута, Александар Милојков рече

да ли је потенцијално опасно да на ПБФ-у предаје неко ко је богословско образовање стекао у неправослсвној институцији?

Не знам како ово питање произилази из моје аргументације, али нема везе. Одговор није баш једнозначан. Односно, није довољно прецизно одређено шта значи "стећи образовање у неправославној институцији". Ако је основно образовање стечено на православном факултету, а постдипломске студије обављене на неправославним училиштима, одређена опасност постоји, али не нужно. Све зависи од утврђености конкретне личности у православљу. Знамо да су и ава Јустин, и владика Николај, и Амфилохије и многи други постдипломске студије и докторате бранили на неправославним факултетима, па то није утицало на њихову православност. Ако је богословско образовање од почетка на неправославном училишту, опасност је свакако већа. То је када говоримо о формалним критеријумима. Али, опасност постоји чак и када је неко основне и постдипломске студије имао на православним училиштима. Прво зато што су православна училишта под великим утицајем неправославне теологије, а друго зато што никад не знаш да ли ће и када и формално православном теологу да "дуне у главу" да учи нешто што му је "пало на памет" а што нема везе са православљем.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar to ti je brate fazon - da se narodski izrazim - videla zaba da se konji kuju.....ali objasni ti to ljudima koji zamisljaju da zive u modernoj drzavi i uredjenom drustvu, koji su odvaljeni od realnosti i brkaju pojmove, koji ne vide stvari onakvima kakve zaista jesu - nego ugadjaju svojim uobrazijama...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, Вукашин рече

бира наставничко и васпитачко особље, и стара се за њихову спрему, поставља га и разрешава од дужности

Не знам да ли ово важи за факултет. Наставно особље се бира на конкурсу и бира га комисија коју оформи факултет. То је пракса, колико ја знам. Синод прима к знању.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Александар Милојков рече

Не знам да ли ово важи за факултет. Наставно особље се бира на конкурсу и бира га комисија коју оформи факултет. То је пракса, колико ја знам. Синод прима к знању.

Čak i da se odnosi, pitanje je da li je to u skladu sa pravilima Univerziteta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу, 20/7. октобра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у селу Милошеву. Дочекан од бројних верника и свештенства беличког намесништва, Владика је пре свете Литургије осветио нову палионицу свећа, која је сазидана прилозима мештана, а највише прилозима господина Митра Рајковића и господина Младена Стојановића.   Звучни запис беседе   Преосвећеном су саслуживали: игуман јошанички архимандрит Евтимије, протојереј Радосав Јаћимовић, протојереј Милан Радовић и протојереј Александар Гајић, помоћник беличког намесника, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић. Литургију су певали свештеници беличког намесништва и хор Светих апостола Петра и Павла из Јагодине.   На почетку своје беседе Владика је рекао: “Бог треба да нам буде Закон, треба да нам буде помоћник, да нас Господ Бог руководи и да нас упути на пут једини, пут који води у Царство небеско, а то је пут Христов, који је Истина и Живот. На здравље нека нам је света Литургија, јер нас позива хришћански да заблагодаримо Господу, пре него што почнемо да му се молимо, на данашњем дану.    Неки нису ни били присутни данас, нису дошли по благослов Светиње, благослов који се огледа у томе што је света Литургија та која своди небо на земљу, Бога своди, а са Богом силазе и сви свети. Чега се ми лишавамо ако нисмо на Литургији, или чега се лишавамо, ако нисмо сабрани, већ само присутни, уђемо исти и изађемо исти...    Литургија тражи целог, сабраног човека, који је икона и слика Божја, који то треба и да осети на светој Литургији. Уколико не осети, значи да је потпуно замрачио Бога у себи. Данашње Јеванђеље нам даје толико значајних поука, да су све подједнако важне.    Народ се на Генисаретском језеру сабирао око Христа, да се храни духовном храном, речима Христовим. Када год се народ окупљао око Христа, заборављао је и није обраћао пажњу на себе, јер је за њих Христова реч била све. И на језеру се народ окупио да види и чује Христа, иако га носе у себи. Када је Христос ушао у Симонову лађу, хтео је да га народ види, јер је тај поглед на Христа појачавао њихову веру. Када су се апостоли пожалили да нису уловили ништа, он им каже да баце мрежу дубоко, а на ту реч Христову, која оживотворава, уловило се јато риба”.   Потом је Владика нагласио: “Значајније од свега у овом Јеванђељу је то што су апостоли оставили све и пошли за Христом. Да ли би и ми тако сада, када би нам дошао и позвао нас? Апостоли нису питали ништа, нису тражили изговоре и оправдања. Ове речи су похвала апостолске одлучности, да крену за њим, без двоумљења, зато и ми треба да будемо такви, одлучни, да знамо коме припадамо, врући, или хладни, никако млаки, јер је то најстрашније стање.    Господ одлучност тражи од сваког од нас, од родитеља, од деце, од свештеника, али нас уједно и позива да проверимо своју веру, своју молитву, свој живот, да види јесмо ли одлучни да будемо са Христом и за Христа. Сви хришћани су позвани, Он никог не присиљава, даје нам да одлучимо, даје нам слободу, али слободу са одговорношћу. Богочовечанска личност Христова је повукла апостоле ка Христу, они су у том позиву препознали Христов глас, као што деца послушају благи глас својих родитеља.    У тим речима је било садржано све, они су знали да су Христови следбеници, одлучни да вером ходе, а не знањем. То и нама треба да да снагу да живимо вером својом. Христов позив је стварност и сигурност у сваком времену. Свако време је Јеванђељско време, од нас зависи колико и како ћемо се снаћи, јер без Бога не можемо.    Наш живот цео треба да буде тежња да се сретнемо и сјединимо са Христом, јер само са њим добијамо вечност. Уколико се не одазовемо његовом позиву, као сада, на овој светој Литургији, онда смо губитници. Наше тежње треба да буду такве да се трудимо да задржимо Бога у срцу и ту благодат коју смо добили рођењем својим”.   На крају свете Литургије одржан је парастос блаженопочившем Епископу Валеријану, првом епископу шумадијском, а потом су Архијерејским захвалницама награђени добротвори цркве: господин Митар Рајковић, господин Миодраг Лукић, господин Радосав Милојевић, господин Драган Миладиновић, госпођа Невена Величковић и орденом Вожда Карађорђа Младен и Радмила Стојановић, сви из Милошева.   Црква, посвећена Светом пророку Јеремији, потиче из 19. века, из 1863. године, а обновљена је из темеља и освештана 14. новембра 1937. године, јер је прва црква била сазидана од дрвених греда, блата, сламе и трске. То уједно показује жељу Милошеваца да имају светињу за углед, како и данас изгледа, заслугом њиховог пароха, протојереја Светислава Радосављевића и његове попадије Биљане.     Да Милошевци нису заборавили како се дочекује Владика, показали су не само на литургијском сабрању, већ и за трпезом љубави у парохијском дому при храму Светог пророка Јеремије у Милошеву.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Волоколамки митрополит Иларион је дао увредљиве изјаве о аутокефалној Грчкој Цркви. Митрополит Иларион је изјавио у интервјуу на каналу "Русија 24" да „Грчка Црква није потпуно аутокефална као што је Руска Црква, јер умногоме зависи од Цариградског патријарха“.     Такође је говорио о разлозима због којих Грчка Црква није потпуно аутокефална и одржао је лекцију из савремене историје: „Хришћанство је религија Грка од 1. века, али Грчка је била вековима под влашћу османских Турака. Грчка је ослобођена турског јарма захваљујући Русији и оружју које је добила од Русије у 19. веку.“   Он је додао је: „Грчка влада је одобрила аутокефалност Цркви Грчкој пошто је Цариградски патријарх био на територији Отоманског царства и сматран је савезником султана.“ „Ако погледате карту, Солун и остале северне области на граници са Турском остали су под надлежношћу Цариградске Патријаршије. Епископи ових земаља су део Грчке Цркве, али они помињу Цариградског патријарха кад служе Божанску литургију. На крају је рекао: „Другим речима, скоро половина митрополија Грчке Цркве јесу епархије Цариградске Патријаршије.“     Извор: Orthodox Times (ранија Ромфеа)
    • Од Логос,
      Једна породица се суочавала са проблемима због сина који је водио ноћни живот. Његова мајка је била веома узнемирена јер није знала где он одлази и шта ради сву ноћ. Једна комшиница, која је познавала Старца, рекла јој је да се молитвено обрати Старцу Порфирију Кавсокаливиту, нашта јој је она одговорила: Иако га не познајем, обратићу му се.     Када је увече њен син отишао, она је клекнула и почела да се моли Богу говорећи:  Боже мој, заступништвом Старца Порфирија просветли  моје дете да промени начин живота. Тако се молила, топло, сво вече.   Око три после поноћи зазвонило је звонце. Уплашила се, пошто је знала да њен син има кључеве. Потрчала је да отвори врата и угледа једног старца који држи за руку њено дете.   „Ево ти, море, узми своје дете, јер си ми пробила уши целу ноћ“.  Затим се Старац повукао уназад и отишао је.   Тада мајка рече детету: Ко је старац који те је довео? Зашто си позвонио када имаш  кључеве? Дете јој одговори: Није ме довео никакав старац, нити сам притисао звонце. Ноћ је, па бунцаш.   - Како си се онда вратио?   - Тамо где сам седао и забављао се помислио сам: Доста више са овим развратним животом, веома је заморан, без смисла је. Вратићу се кући и од сада ћу живети као прави човек. Следећег дана, када је отишла код комшинице да јој исприча шта се догодило, комшиница јој је показала фотографију Старчеву. Жена га је препознала: Он је тај који ми је синоћ довео дете.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      У петак, 18. октобра 2019. године, када наша Црква прославља свету мученицу Харитину и светог свештеномученика Дионисија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић, за певницом су појали протојереј Драгослав Милован и протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чтецирао је г. Владан Степовић.   Звучни запис беседе   Епсикоп Јован се верницима обратио надахнутом и садржајном беседом којом је протумачио поуке светог апостола Павла које се тичу молитвеног живота нас хришћана. “У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас бих се, браћо и сестре, осврнуо на ове дивне речи светог апостола Павла које смо чули из овог прочитаног Апостола. Речи апостола Павла: “Молите се у Духу”, значе да наше молитве ако нису у Духу Божијем, оне онда нису плодотворне. Оне молитве које су у Духу, оне су и плодотворне и чудотворне.    У молитви човек мора истрајавати. У истрајности и присиљавању себе човек треба да се моли, јер као што знамо молити се није лако. Чим се човек омлитави он се предаје и пада. Апостол Павле даље каже да се молимо за свете. Шта то значи? Овде апостол Павле мисли на све хришћане јер су се хришћани у почетку називали светима. Сваки је хришћанин намењен за светост, јер је намењен за вечност. Али не за некуз нашу измишљену светост, већ за ону светост која долази од Христа, која освећује и просвећује сваког човека који долази на свет. Да ли ми живимо у том просветљењу, то је до тебе и до мене брате и сестро. Зато се на Литургији каже: “Светиње светима”. А човек ако не тежи светости, он ће себе затворити у свој мрак. Зато се помолимо да нас Бог просвети. “Узмите мач Духа који је Реч Божија”, ове речи апостола Павла значе да мач одсеца све оно што није свето у свакоме човеку.    Мачем духовним ступимо у рат, духовни рат у нама самима, јер се у нама стално води рат између добра и зла, између светлости и таме. Да се вратим на то питање, шта ће нама браћо и сестре мач духовни? Треба нам да одсечемо сваку нечистоту и неистину у себи, сваку лаж, свако искушење. Људска реч ако није оплемењена Речју Божијом, она је празна реч. Молитва о којој говори свети апостол Павле, потребна је јер она држи у будном стању наш ум и све врлине наше душе.    Молитва нам не да да се олењимо, и помаже нам да напредујемо, да се усавршавамо, до краја живота. Наш живот је школа у којој треба да учимо како треба да живимо. Браћо и сестре, имајмо на уму да нас молитва држи будним. Кад молитвом разговарамо са Богом, онда све оплемењујемо. Молитва је стражар.    Свети оци уче да је молитва хоровођа у хору врлина. Има ли човек молитву у срцу, он никад у искушењу неће бити савладан. Молитва је васпитач ума и стабилизатор, да тако кажемо. Кроз непрекидну и чисту молитву ум се узноси и пребива у Богу. Молитва нам помаже да саберемо свој расејани ум. Човек често сабира свој ум, али не у Духу Божијем. Молитва је пола Јеванђеља, а пост је друга половина, како кажу свети оци. Ако хоћемо да имамо цело Јеванђеље у себи, онда имајмо пост и молитву”, пожелео је Епископ Јован свим окупљеним верницима у виноградском храму.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      У храму Светог Николе у Баошићима литургијски и свечано је прослављен исповједник православља бокељски и далматински Кирил Цвјетковић. Свету архијерејску литургију на празник Светог Кирила, уз саслужење херцегновског и свештенства епархије будимљанско-никшићке, данас је служио викарни Епископ диоклијски г. Методије.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи Владика је рекао да се само онај који узме крст свој на плећа своја и крене за Господом може назвати сином Његовим и братом Христовим и правим и истинским хришћанином. „То је циљ нашега живота. То спомињемо и опомињући се оних дивних угодника Божјих и ми се укрепљујемо и утврђујемо вјеру своју“, казао је Владика диоклијски.   Додао је да су такви угодници Божји, међу којима је и Свети Кирил Бокељски, у свим временима били благослов за све генерације хришћана. „За све оне који иду тим путем до данашњега дана, међу којима смо и ми, они су примјер како треба ходити за Христом Господом“, казао је Владика Методије.   По завршетку Свете Литургије епископ Методије је благословио о пререзао славски колач у славу и част Св. Кирила, а затум освјештао и новоурађену гостопримницу гдје је потом припремљено послужење за све присутне вјернике.   Кирил Цвјетковић је један од најзнаменитијих бокеља који је у вријеме владавине Аустрије на овим просторима, спријечио да се поунијате Бока Которска и Далмација и због тога је тешко пострадао провевши 24. год. у тешким оковима. Упокојио се у манастиру Бездин у Румунији са неоствареном жељом да још једном види своје родне Баошиће. Од стране аустријских власти му је био забрањен повратак у Боку Которску.   Великим трудом и залагањем вјероучитеља из Београда г. Будимира Кокотовића, уз благослов епископа будимског и администратора темишварског г.г. Лукијана,а уз Божију помоћ његове Свете мошти пронађене су 27. јула 2011.год. на три и по метра дубине у манастирској порти, а потом умивене, обучене миропамазане стављене у кивот у коме и данас почивају чекајући тренутак када ће бити донесене у његову родну Боку.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...