Jump to content
JESSY

Свету се не може угодити

Recommended Posts

Aко поменем љубав према својој земљи и сународницима, при том спомињући наше страдале ближње, испадам ратни хушкач и националиста. Шта ја имам да спомињем рат и наше погинуле претке, то је прошлост, окренимо се будућности.

Ако кажем како не треба глобализовати јер има међу свим народима и у свим религијама добрих људи, како хришћани међу првима требају бити отворени за разговор и испомоћ, оптуже ме да пљујем на свој народ и веру, да сам екумениста и подложан утицају Запада. 

Ако скренем пажњу на неке обичаје и правила који немају суштински важно значење, или су само нуспроизвод времена у ком су настали, те могу бити промењени или одбачени, попљују ме да сам новотарац, теолог сноб којем нису важни канони ни свети оци.

Ако православнима усмерим пажњу да је популарна пракса друге религије сасвим неспојива са хришћанским етосом, они се разочарају како ја, са тобож тако широким видицима, искључујем све што је другачије. 

Ако се нашалим са дешавањима у Цркви, шта ја има да пресуђујем и правим ругло од светиње. Ако браним Цркву, шта браниш те лопове и манипулаторе.

Ако говорим против пуританизма и лажног морала, испадам неморалан и хипик. Ако се залажем за одговорније понашање и однос према другима, шта ја ту моралишем.

И све ме то подсећа на ону причу кад је отац на магарцу кренуо ка граду, а син је ишао уз њих пешке, па ко год да их је срео различито их саветује да ли да на магарцу седи отац или син. И ко год да их је срео, осуђивао их је због одлуке, ма каква била. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

                                                              150044cf8a776f5f760920299951.jpg

 

Е отприлике тако и ја са својим писањем, само што ме је ова прича научила да се не обазирем на туђу заједљивост. Упорно се држим свог мишљења, јашем свог магарца на свој начин, а многи ми добацују да то не радим како треба, подсмевају се или згрожавају. 

Волим да чујем туђе мишљење и савет, и понекад оно може да учини да променим свој став. Али свијету се не може угодити и ни у једном тренутку немам намеру да то чиним. Свако има право да се не слаже са написаним. Свако има могућност и да у недостатку здраворазумских аргумената почне лично да вређа или прети, али због тога се избацује са странице. 

И нека свако добро разлисли и аргументовано образложи свој став, колико год био другачији од мог. Заиста ценим кад неко смирено и јасно изнесе своје мишљење, не вређајући туђе. То је сасвим у реду.

Али ако икада сиђем са свог магарца, то сигурно неће бити да бих удовољио другима.

 

http://avdenagom.blogspot.com/2019/08/blog-post_23.html?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+blogspot%2FUuAXt+(Avdenago)

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Свету ни свештеник угодити не може:

-Ако ли Свештеник проповеда који минут дуже?
Кажу да много дави.
-Ако ли проповеда краће?
Журио се.
-Ако ли лепо пева?
Није он за Попа,боље да је отишао у народњаке.
-Ако ли не пева лепо?
Није требао да постане Поп.
-Ако ли посећује парохијане?
Никада га нема, ко зна где све иде.
-Ако ли не посећује парохијане?
Седи само кући.
-Ако ли нема деце?
Не схвата оне што имају децу.
-Ако ли има децу?
Нека прво научи своју децу.
-Ако ли попадија ради?
Потегао је да се обогати,много га интересује новац.
-Ако ли попадија не ради?
Обоје се натоварили Цркви да их издржава.
-Ако ли га интересују национални проблеми?
Много се бави политиком.
-Ако ли се не бави политиком?
Онда је комуниста.
-Ако ли Цркви приложи новчани прилог?
Има откуда, зар му мало свет даје.
-Ако ли захтева да се Црква украшава?
Велики је расипник.
-Ако ли не украшава Цркву?
Не интересује га изглед Цркве,гледај како му Црква изгледа.
-Ако ли има добар ауто
Тера Поп моду јер има одакле.
-Ако ли нема ауто?
Изиграва сиромаха.
-Ако ли гласније служи?
Много се дере.
-Ако ли тише служи'?
Не можемо да га чујемо.
-И да је врлодобар Свештеник?
Ипак бољи је онај из суседне парохије.
-И да им којим случајем дође онај(бољи)из суседне парохије?
Е,наш је био бољи.
-Ако ли је млад?
Нема искуства.
-Ако ли је стар?
Он је за пензију.
-Ако ли се лепо понаша?
Он је љигавац.
-Ако ли ствари отворено изнесе?
Много је груб.
-Ако ли са неком женском подуже прича?
Е ту већ има нешто.

-А када умре?
Е Бог нека му душу опрости,таквог Попа као што је наш био, више никада нећемо да имамо.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 25.8.2019. at 15:48, JESSY рече

Aко поменем љубав према својој земљи и сународницима, при том спомињући наше страдале ближње, испадам ратни хушкач и националиста. Шта ја имам да спомињем рат и наше погинуле претке, то је прошлост, окренимо се будућности.

Па ти немој угађати другосрбијанцима и не постиди се чесно пострадалих српских жртава, нити српских јунака што су бранили нејач и непријатеље сатирали, од којих и данас неки труну у безаконом хашком суду.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Хришћанин никоме не треба да угађа. Онај који се труди да угоди свима неће бити ни студен ни врућ, па ће га зато Господ избљувати из својих уста.

Хришћанин је огањ који хода, воли, али када треба уме и да мрзи савршеном мржњом, како каже Псалам 139:22. При сусрету са смутљивцима који критизерски захтевају угађање, он само ad hominem аргументе користи. Смутљивцима из уста излази отров, а Хришћанину пламтећи мач који никада не маши.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драшко,
      Двоструки аршини за изборне предмете
      26. јун 2020.   Образовање   6 коментара Стручно упутство о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама у наредној школској години под бројем 610-00-00381/2020-15 објављено је 22. јуна, и достављено 25. јуна свим основним и средњим школама у Републици Србији.
      У Стручном упутству, у одељку који одређује начин формирања група за изборне предмете и програме у основним школама, стоји следеће:
      „Групе за изборне предмете/изборне програме и слободне наставне активности се формирају тако што се укупан број ученика који су се изјаснили за одређени изборни предмет/изборни програм и слободну наставну активност подели са 30 и уколико количник није цео број, заокружи на први већи цео број. Број тако формираних група не може бити већи од броја одељења. Школа прибавља сагласност за формирање већег броја група од броја одељења по истој процедури и у истим роковима као када је реч о формирању одељења. Изузетно број група може бити већи од броја одељења уз сагласност Сектора за основно и предшколско образовање и васпитање.“
      У Стручном упутству, у одељку који одређује начин формирања група за изборне предмете и програме у средњим школама, стоји следеће:
      „Ако наставним планом и програмом, односно планом и програмом наставе и учења за изборни предмет није предвиђена подела одељења на групе, групе се формирају у складу са резултатима анкете на нивоу разреда и број група се одређује тако што се укупан број ученика који се изјаснио за одређени изборни предмет/изборни програм подели са 30 и ако количник није цео број, заокружи на први већи број. Изузетно, број група може бити већи од прописаног, уз сагласност Сектора за средње образовање и васпитање и образовање одраслих.“
      Наведене одредбе нису постојале у стручним упутствима која је министар прописивао претходних година. По одредбама овогодишњег упутства, значајно се смањити број група за верску наставу у свим школама. То ће довести до повећања броја ученика у групама, смањења квалитета саме наставе, и до значајног смањења броја наставника верске наставе и грађанског васпитања, те до нових технолошких вишкова.
      Покушаћемо да на хипотетичком примеру објаснимо шта значе одредбе новог стручног упутства: У једној основној школи у сваком од осам разреда има по четири одељења, и у сваком одељењу по 28 ученика. Од тих 28 ученика, 24 се изјаснило за верску наставу. Пошто у школи има 32 одељења, треба да се формирају 32 групе за верску наставу. Међутим, по новом упутству биће формирано 26 група, што је смањење за готово 20 %. У школама у којима је број ученика опредељених за верску наставу нешто мањи, проценат смањења група се још увећава, све до 30 %.
      Ни у средњим школама стање неће бити боље, иако упутство предвиђа да се формирање група врши на нивоу једног разреда, а не на нивоу школе. На хипотетичком примеру средње школе која на нивоу трећег разреда има 6 одељења са по 25 ученика, од којих се у сваком одељењу 20 определио за верску наставу, по пређашњим правилима би било формирано 6 група за верску наставу. По новим правилима, биће формирано 4 групе, што је опет смањење за 20 %.
      На проблеме у организовању верске наставе по новим правилима, указали су нам данас и сами директори школа. Наиме, ако се од ученика из 6 одељења требају формирати само 4 групе, то у највећем броју школа значи да верска настава и грађанско васпитање, као и изборни предмети не могу бити у редовном распореду, већ морају бити премештени у супротну смену. Важан чинилац у целој ствари је квалитет извођења наставе у групама које броје по готово 30 ученика из различитих одељења. Он ће сигурно бити смањен, упозоравају школски педагози и психолози.
      Овај начин организовања верске наставе, грађанског васпитања и изборних предмета који подразумева повећавање броја ученика у групама, нарочито чуди због чињенице да је општа тенденција смањења броја ученика, подела у групе и слично. Примера ради, пре неколико месеци је министар просвете прописао да ће од следеће године свако одељење у основној школи које броји више од 20 ученика, на часовима информатике или техничког образовања бити дељено у две групе. Дакле, када је настава информатике или техничког у питању, онда групе могу бити и са 11 ученика, а када су у питању верска настава, грађанско васпитање и други изборни предмети у питању, онда група мора имати готово 3 пута више ученика. Сасвим је јасно да су у питању двоструки аршини и ниподаштавање значаја ових предмета.
      На крају, један од значајних ствари је и ангажовање самих наставника верске наставе, грађанског васпитања и наставника који предају изборне предмет и слободне наставне активности. Прва процена јесте да ће примена нових правила утицати на укупан број ангажованих наставника верске наставе, и то између 20 и 30 %. На нивоу целе Србије, садашњи број наставника верске наставе од око 1900 људи, биће смањен за око 450 људи. Ако је у једној школи био ангажован 1 вероучитељ, сада ће тај вероучитељ морати да за пуну норму исти у више школа, што је посебан проблем у малим срединама, јер подразумева рад у више насеља. То ће нарочито погодити наставнике верске наставе оних традиционалних цркава и верских заједница које нису бројне као Српска Православна Црква.
      Стога очекујемо да Министарство просвете, науке и технолошког развоја наведене одредбе Стручног упутства стави ван снаге, те да се врате одредбе које су важиле у свим претходним стручним упутствима: Групе за верску наставу и грађанско васпитање не могу бити мање од 15 нити веће од 30 ученика, што је потпуно у складу са важећим законским прописима.
      Синдикат просветних радника
      Бачка Паланка
       
      Двоструки аршини за изборне предмете | Унија синдиката просветних радника Војводине УСПРВ
      WWW.USPRV.ORG.RS    
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недјељу 7. јуна 2020. године, на дан свете Педесетнице, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије служио је Божанствену Литургију у храму Свете Тројице у Бјеловару. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Лалић, архијерејски намјесник бјеловарски, јереј Немања Обрадовић, парох домаћин, јереј Миломир Гвојић, јереј Угљеша Пилингер и ђакон Александар Лукић.     Више од стотину вјерника узело je учешће у празновању Педесетнице, дана када је рођена Црква и када је Царство Божије једном заувијек ушло у историју.     Митрополит је бесједио послије благосиљања славског колача и жита. Говорећи о данашњем свијету назвао га је антицрквеним, а човјека у њему егоистичним. Модерни човјек може поделити материјална добра и нешто од сувишка свога, дати и помоћи другоме, али му свакако није примарно да подели своје срце, емоцију и истинску љубав.   Човјек је, међутим, позван да по угледу на Свету Тројицу, конституише, изграђује, афирмише и култивише заједницу. Створени смо сви различити. Према Митрополитовим ријечима, они који инсистирају на својој посебности, често заборављају да је она само одскочна даска и дар од Бога којим смо позвани да се дарујемо другима, изграђујући заједницу и надилазећи границе које нас раздвајају.     Тумачећи глосолалију – дар језика – рекао је да су на дан Педесетнице апостоли говорили својим језиком, користили се својим даром и нагласио да је језик апостола утемељен на љубави. Апостоли се љубављу обраћају онима који су другачији, који другим језицима говоре. Љубав чини да свако разуме свакога.     Нагласио је да различитости нису повод за антагонизам, за надметање, за сукоб. Оне су појединачни дарови који, када се удруже са другима, дају пуноћу, лепоту, савршенство дарова Духа Светога, савршенство Цркве.   Због препорука добијених од жупанијског стожера цивилне заштите, по први пут је изостала трпеза љубави, коју сваке године организује бјеловарска Црквена Општина. Народ је уз кафу и послужење разговарао са својим архипастиром.   Храм Свете Тројице у Бјеловару, који ће за двије године прославити 230 година од како га је 1792. године осветио Кирило Живковић, Епископ пакрачки, највећи је храм Загребачко-љубљанске епархије. Током свог дугог постојања преживио је многе недаће. За вријеме Другог свјетског рата је био опљачкан и коришћен од стране унијата.     У току је обнова спољашње фасаде храма, оштећене у последњем рату. Обнову финансира Министарство културе Републике Хрватске. Завршетак радова предвиђен је за крај ове године.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Блаженство архиепископ атински и све Грчке Јероним упутио је посланицу поводом Светског дана заштите животне средине, у којој истиче да се наша  Света Црква увек моли Богу за очување и заштиту животне средине. Позивајући се на Свето писмо, он подсећа да ако човек жели да живи у складу, миру  и здрављу у овом свету, он мора поштовати и ценити своју средину као божанску творевину и да не сме злоупотребљавати овај велики Божји дар, него, штавише, у пракси показивати своју искрену благорадност Богу. Света Црква проповеда да човек не може бити аутономан од остатка творевине и да не може постојати без ње, па је зато мора штитити, чиме штити и себе.     Господ је поставио човека у свету као цара и свештеника твари да чини дела светлости и љубави, а не да разара Божју творевину злоупотребом. Блажењејши наводи мишљења светих Отаца наше Цркве који су у својим делима изражавали свест о својој непосредној средини, као што је то чинио Свети Лука с горе Сириона који се старао о дрвећу и поврћу.   Свети Козма Етолијски често би говорио да ће „људи бивати сиромашнији ако не показују љубав према дрвећу“. Он такође наглашава да ако је еколошки проблем у суштини духовни с великом моралном димензијом, онда докле год се човек не опходи према твари на исправан начин, он ће и даље постојати.   Црква поштује животну средину речима и делима као божанску творевину, а посебно на Дан заштите животне средине 1. септембра (црквена нова година по новом календару), који је установила Васељенска патријаршија.     Извор: Orthodoxtimes.com (са енглеског Инфо-служба СПЦ)
    • Од александар живаљев,
      Прогон Хришћана: Лов на Крст
      Упркос томе, патње Хришћана у Европи и Немачкој скоро никога да не интересују. Ко прогоне Хришћана јавно тематизује тај брзо пада под сумњу да шири антимуслиманске ресентименте а тиме подржава агенду десних екстремиста
      Од  ИН4С  -  01/06/2020 09:37      Широм света све више прогоне Хришћане. Ко о томе прича, бива одмах проглашен за десног екстремисту или исламофоба. Но права политичка опасност лежи у прећуткивању.
      О прогону хришћана се мора причати. Хитно. А зашто ? Зато што се догађа, дан за даном, у пуно региона глобуса. И зато што расте. У 144 земље света Хришћани су због своје вере изложени патњама. Дискриминишу их, протерују. А у многобројним земљама и убијају. И сада, на западни Дан Свете Тројице, само два примера: у Мозамбику, у једном манастиру, су у нападу терориста убијани на десетине хришћана, исто тако у нападима на хришћанска села у Нигерији.
        Упркос томе, патње Хришћана у Европи и Немачкој скоро никога да не интересују. Ко прогоне Хришћана јавно тематизује тај брзо пада под сумњу да шири антимуслиманске ресентименте а тиме подржава агенду десних екстремиста.
      Мађарски премијер Виктор Орбан је 2016. основао Државни Секретаријат за подршку прогоњеним Хришћанима, који је до сада више десетина милиона еура исплатио угроженим хришћанским црквама на Блиском Истоку. Орбан се радо инсценира као бранитељ хришћанства – истовремено је у сопственој држави изградио ауторитарни систем. Немачка највећа опозициона партија Алтернатива за Немачку (АфД) је пре две године Бундестагу поднела апел на усвајање. Под називом: “Зауставити и казнити прогон Хришћана” – у ком је захтевала скраћивање развојне помоћи за земље у којима прогоне Хришћане. Овај апел је немачки Бундестаг скоро једногласно одбио. Тема је, значи, отровна. Многима се чини боље да јој се уопште не приближавају, из страха да ће и сами бити стигматизирани.
        Но, то не помаже. Јер бројеви говоре јасним језиком. Не протекне скоро ни један Ускрс а да током њега негде на свету Хришћани не буду жртве напада: последњи пут у Шри Ланки 2019. Двојица терориста-самоубица су се дигла у зрак и убила 253 човека: највећи део њих за време литургије у једној цркви. На Блиском Истоку су још до пре 100 година око 20% становништва били Хришћани. Данас једва да прелазе 4%. “Нестајање” Хришћана се драматично убрзало у деведесетим годинама XX века. 1990 године је у Ираку живело још 1,4 милиона Хришћана: данас их нема више од 150.000. У Палестини су палестински Хришћани сада сведени на 2% становништва: до пре неку годину их је било више од 11%. После 2011 и устаничког “Арапског Пролећа” против дугогодишњих арапских диктатора је притисак на хришћанске заједнице у скоро свим арапским државама појачан, посебно у Египту, Сирији, Ираку и Либији.
      Не, није тачно да је само радикални исламизам крив за ову потресну ситуацију, како популисти радо желе да верују. Прогонитељи Хришћана имају пуно лица. Комунистички режим Северне Кореје хапси и мучи Хришћане: довољно је за дугогодишњи затвор да само поседујете Библију. У Кини је комунистичка влада, како јавља британски “Гардиjан”, срушила на стотине цркава. У појединим деловима Индије Хришћани морају да рачунају да ће их прогонити а у супер-католичком Мексику су Хришћани сталне мете картела дроге, јер су свештеници Христови често једини, који се тамо боре против кокаинске мафије.
      “80% свеукупног религиозно мотивисаног насиља на свету је усмерено против Хришћана”, написао је Philip Mounstephen , бискуп енглеског Труроа, у 2019 објављеном истраживању о прогону Хришћана. А истраживање је обавила једна институција, коју ама нико не може да осумњичи да гаји религиозни, а посебно не хришћански радикализам: Британско Министарство Спољних Послова.
      Немачка Савезна Влада на свој начин је реаговала на све јачи прогон Хришћана: 2018 је основала Повереништво за религиозне слободе у свету. Које од тада чули нисмо. Понекад се ето гласну и политичари, који и нису десница: после масакра над Хришћанима у Сри Ланки је Волкер Каудер, тадашњи председник клуба посланика ЦДУ у Бундестагу, упозорио да постоји “све јачи прогон Хришћана у целокупном простору Азије”, а посланик Зелених у ЕУ-Парламенту Свен Гиеголд је констатовао да је слобода исповедања вере за Хришћане у пуно делова света угрожена.
      Бискуп Mounstephen је у свом извештају подцртао да њему није био интерес да уздигне на пиједестал мучеништва Хришћанске жртве а да друге прогоњене заборави, него да пре свега покаже кршење фундаменталног људског права: права да верујете или не верујете у Бога. А све бројке показују да је то право највише ускраћено Хришћанима.
      Кукавичлук Запада
      Орбан и АфД су -ако ко хоће то тако да види- само два актуелна разлога зашто ова тема, и поред све драматике, није стварно присутна у свести грађана Европе. Постоје и други, пуно дубљи разлози. Насилна колонијализација великих делова света је обављена под знаком Крста. Чега се многи и даље живо сећају, па Хришћане доживљавају и даље као освајаче и потлачиваче. Ко онда помене прогон Хришћана, томе брзо опале шамар да су они спалили Ђордана Бруна, имали срамотну Инквизицију, индигене народе Латинске Америке покрстили мачем и огњем те да су свеукупно веру у “правог” Бога повезивали са “правом” на људскост.
      Хришћанска црква је током векова била просто прототипни потлачивач. Регистар њених греха је подуг. И врло га се брзо цитира – само да би се пренебегло увидети да су данас и у овом моменту Хришћани свуда пре свега једно: жртве. А постколонијални и постимперијални осећај гриже савести пуно Европљана, особито оне са левице, чини тотално слепим за ову чињеницу.
      Та новоевропска култура стида често иде руку под руку са игнорисањем ситуације хришћанства у садашњости. Па смо формулисали тест-питања: коју боју коже има типични Хришћанин ? Већина Немаца на ово одговара: белу; на питање којем социјалном сталежу припада већина Хришћана, Немци одговарају: принципијелно добростојећима.
      Оба одговара су погрешна: од 2,3 милијарде Хришћана на свету већина је тамнопута и сиромашна. Хришћанство је данас пре свега феномен глобалног Југа, али већина Немаца и Европљана га и даље сматрају за европску, западну религију. Истовремено, кад Хришћане у другим земљама прогоне, то се не доживљава као удар на сопствене, европске културалне корене.
      Rupert Short аутор књиге  “Christianophobia“ наводи и друге разлоге за ову игноранцију: “Разлог зашто западна јавност не жели ништа да чује о прогону Хришћана је врло прост: млади хришћани у Европи и УСА нису “радикализирани” а прогоњени Хришћани не одговарају на прогоне терористичким насиљем.”
      Судбина пакистанске Хришћанке Асиа Биби је карактеристичан за кукавичлук Запада: једна сиромашна жена, која се на сеоском бунару посвађала са муслиманкама а потом од њих била оптужена за бласфемију.
      Што је у Пакистану капитални злочин, за који пада глава: Асиа Биби је 2010 осуђена на смрт. Каменовањем. 8 година је седела у казамату: у самици. Кад јој је 2018 Врховни Суд Пакистана укинуо смртну казну је исламистичка светина изашла на улице главног града и захтевала да она буде убијена. Влада је попустила али Биби је већ била успела да отпутује у једну западну државу. Сем редовних исламофоба, судбина ове жене на Западу дуго није интересовала скоро па никога. Чинило се да многи мисле да ће изазвати верски рат само ако буду и причали о њој и сличним случајевима.
      Истина је сушта супротност: ко о прогону Хришћана ћути, ко га одговорно не тематизира, тај зазива политичку опасност. Јер: прогон Хришћана није само питање људских права, оно на драматични начин мења суседство Европе.
      Кад ми, Европљани, говоримо о “муслиманском свету”, мислимо у првој линији на Блиски Исток. Тамо се налази колевка хришћанства. Оно је вековима било интегрални део Блиског Истока – и то је још увек. Али ако застрашивање и прогони буду даље овако ишли, брзо ће бити реализован циљ терориста “Исламске Државе”: хришћанство ће нестати са Блиског Истока – а сећање на историју Хришћана у региону ће у неком моменту ишчилети.
      Свет ће онда изгледати онако, како то екстремисти желе: свет религиозних сфера, које наводно не могу да битишу у суживоту.
      Аутор: Ulrich Ladurner, шеф-коресподент Die Zeit за ЕУ, Брисел
      Превод: Мирко Вулетић
      Извор: www.zeit.de
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Бањој Луци је свечано прослављен празник Вазнесења Господњег – Спасовдан. Поводом славе града Бање Луке и Саборног храма Христа Спаситеља Епископ бањалучки Г. Јефрем је, уз саслужење више свештеника и ђакона, служио Свету архијерејску Литургију.     Присутним вјерницима пригодном бесједом обратио се Преосвећени Владика, честитајући Спасовдан свим грађанима Бање Луке и Београда. Епископ Јефрем истакао је да Вазнесење Господње, као и сви дани у Христове 33 године земаљског живота, био велики, натприродан дан, који се не може ријечима описати.   Потом је обављен чин благосиљања и резања славског колача и свечана литија улицама које окружују Саборни храм. Учешћа у литији узели су и градоначелник Бање Луке Игор Радојичић, предсједник Скупштине града Зоран Талић и благочестиви народ.     Извор: Саборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...