Jump to content
Sign in to follow this  
grigorije22

Opravdanje verom ili delima

Оцени ову тему

Recommended Posts

Molitva osma, Gospodu našem Isusu Hristu:

Mnogomilostivi i svemilostivi Bože moj, Gospode Isuse Hriste, iz velike ljubavi sišao si i ovaplotio se da bi spasao sve. I opet, Spase, spasi me po blagodati, molim Te. Jer ako me spaseš zbog dela, onda to nije blagodat i dar, nego dug. O veliki u milosrđu i neiskazani u milosti, Ti si, o Hriste moj, rekao: koji veruje u mene, biće živ i neće videti smrti vavek. Ako, dakle, vera u Tebe spasava očajnike, evo verujem: spasi me, jer si Ti moj Bog i Sazdatelj. Neka mi se mesto dela uračuna vera, Bože moj, stoga ne traži dela koja me opravdavaju. No, ova vera moja neka zameni sve, neka ona odgovara, neka me ona opravdava, neka me ona pokaže učesnikom Tvoje večne slave, da me ne bi ugrabio satana i da se ne bi pohvalio, o Reči, da me je oteo iz Tvojih ruku i zaštite. No, hteo ja ili ne hteo, spasi me, Hriste Spase moj; pohitaj brzo, brzo, pogiboh, jer si Ti Bog moj od utrobe matere moje. Gospode, udostoj me da Te sada zavolim kao što nekada zavoleh sami greh, i da opet služim Tebi bez lenosti usrdno, kao što ranije služih lažljivom satani. Osobito pak služiću Tebi, Gospodu i Bogu mome Isusu Hristu, u sve dane života moga, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

nasa dela dobra nisu od nas, nego od Boga... tako da treba i o tome misliti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, sanja84 рече

Molitva osma, Gospodu našem Isusu Hristu:

Mnogomilostivi i svemilostivi Bože moj, Gospode Isuse Hriste, iz velike ljubavi sišao si i ovaplotio se da bi spasao sve. I opet, Spase, spasi me po blagodati, molim Te. Jer ako me spaseš zbog dela, onda to nije blagodat i dar, nego dug. O veliki u milosrđu i neiskazani u milosti, Ti si, o Hriste moj, rekao: koji veruje u mene, biće živ i neće videti smrti vavek. Ako, dakle, vera u Tebe spasava očajnike, evo verujem: spasi me, jer si Ti moj Bog i Sazdatelj. Neka mi se mesto dela uračuna vera, Bože moj, stoga ne traži dela koja me opravdavaju. No, ova vera moja neka zameni sve, neka ona odgovara, neka me ona opravdava, neka me ona pokaže učesnikom Tvoje večne slave, da me ne bi ugrabio satana i da se ne bi pohvalio, o Reči, da me je oteo iz Tvojih ruku i zaštite. No, hteo ja ili ne hteo, spasi me, Hriste Spase moj; pohitaj brzo, brzo, pogiboh, jer si Ti Bog moj od utrobe matere moje. Gospode, udostoj me da Te sada zavolim kao što nekada zavoleh sami greh, i da opet služim Tebi bez lenosti usrdno, kao što ranije služih lažljivom satani. Osobito pak služiću Tebi, Gospodu i Bogu mome Isusu Hristu, u sve dane života moga, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

nasa dela dobra nisu od nas, nego od Boga... tako da treba i o tome misliti. 

тако је ништа није наше....ни дарови, ни дела...све је Божији дар...ми смо  или отворени за Бога или не....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono što hoću, nego što mrzim to činim. Ako li činim ono što neću, priznajem da ja zakon dobar. Tada to ne činim više ja, nego greh koji živi u meni. Jer znam da dobro ne živi u meni, tj. u telu mojemu; jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro, što hoću, ne činim, već zlo, što neću, ono činim. A kad činim ono što neću, već to ne činim ja, već greh što živi u meni. Nalazim, dakle, zakon: dobro da činim, zlo mi je prisutno. Jer se radujem zakonu Božijemu, po unutarnjem čoveku; drugi zakon u udovima svojim koji se bori protiv zakona uma mojega, i porobljava me zakonom greha koji je u udovima mojima. Jadan ja čovek!“

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вером се спасавамо, јер се спасење постиже кроз веру у Христа. Христос је испуњење ЗАКОНА, оно што људи након пада нису у стању савршено тј. у потпуности остварити и тако се  оправдати, али вером Га прихватајући, они који су верни показују да и они то желе, али не могу  савршено да испуне тј. далеко су од тога. Но, труде  се да кроз чињење што више ДОБРИХ ДЕЛА (без којих је вера мртва) и учествовањем у Литургији (Евхаристији) изразе своју веру (тј.  ту жељу да буду истински добри и врлински у Христу, безгрешни). А безгрешност, бесмртност и  истински  мир, спокој и радост непролазна, и сва друга савршенства, у сваком погледу,  у Царству Божјем, биће дар Божји тј. одговор на нашу веру.  

 

Праведност (безгрешност) се постиже вером у Господа Исуса Христа

 22 Наиме, праведност Божија која вером у Исуса Христа долази за све који верују. Јер нема разлике; 23 сви су згрешили и тако су лишени славе Божије, 24 те се оправдавају за бадава - његовом благодаћу - на основу искупљења у Христу Исусу, 25кога је Бог поставио као жртву измирења - његовом крвљу - која се вером усваја, да се покаже његова праведност, јер је Бог у својој стрпљивости опраштао грехе учињене у прошлости, 26 да би своју праведност показао у садашње време, да буде сам праведан и да оправда онога који верује у Исуса. 27 Где је, дакле, хвалисање? Оно је искључено. Којим законом? законом дела? Не, него законом вере. 28 Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без дела закона. 29 Или Бог припада само Јудејима, а не и многобошцима? Да, и многобошцима, 30 пошто је само један Бог који ће обрезанога оправдати по вери а необрезанога вером. 31 Да ли ми, према томе, укидамо закон вером? Далеко од тога, него пре подржавамо закон.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Отац протестаната је, ђавоимани, Нови-Јуда Искариотски, Мартин Лутер,   одбацује потребу добрих дела као потврду (т. израз) вере, па је  погружен у у свој горди, непросвећени разум, одбацио Посланицу Апостола Јакова као сламу, јер овај благовести - вера без дела је мртва... Но, сиромашан у добрим делима, богат у прекршајима завета датих Богу, и прегршт богомрских непочинстава и стварања раздора међу хришћанима, пребогат у (не)делима стварања заваде и стварања зле крви хушкањем њему наклоњених кметова на католичке племиће, и с друге стране, њему наклоњених тзв. протестантских племића на побуњене кметове (иако су и ти јадни кметови били заведени Лутером, али будући пристрасан, није дозвољавао непокорност према њему лојалним племићима)... Што се тиче превода Светог Писма, и ту је био некоректан, дописујући "само" вером. Тзв. Јеховини сведоци и остали су га само усавршили отишавши још даље у отпад... Тако да то је то, где нема добрих има злих дела... и таква вера је мртва!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Благовесник рече

Тако да то је то, где нема добрих има злих дела... и таква вера је мртва!

Ali samo Bog je dobar.

Kako ti kao loš čovek možeš činiti dobra dela? Jedino po blagodati Božjom.

Onoliko koliko učestvuješ u božanskom (tj. u zajednici sa Bogom) toliko si dobar. Sam po sebi si grešan i zao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, sanja84 рече

Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono što hoću, nego što mrzim to činim. Ako li činim ono što neću, priznajem da ja zakon dobar. Tada to ne činim više ja, nego greh koji živi u meni. Jer znam da dobro ne živi u meni, tj. u telu mojemu; jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro, što hoću, ne činim, već zlo, što neću, ono činim. A kad činim ono što neću, već to ne činim ja, već greh što živi u meni. Nalazim, dakle, zakon: dobro da činim, zlo mi je prisutno. Jer se radujem zakonu Božijemu, po unutarnjem čoveku; drugi zakon u udovima svojim koji se bori protiv zakona uma mojega, i porobljava me zakonom greha koji je u udovima mojima. Jadan ja čovek!“

јесте али има му спасења и као таквом....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, Благовесник рече

Отац протестаната је, ђавоимани, Нови-Јуда Искариотски, Мартин Лутер,   одбацује потребу добрих дела као потврду (т. израз) вере, па је  погружен у у свој горди, непросвећени разум, одбацио Посланицу Апостола Јакова као сламу, јер овај благовести - вера без дела је мртва... Но, сиромашан у добрим делима, богат у прекршајима завета датих Богу, и прегршт богомрских непочинстава и стварања раздора међу хришћанима, пребогат у (не)делима стварања заваде и стварања зле крви хушкањем њему наклоњених кметова на католичке племиће, и с друге стране, њему наклоњених тзв. протестантских племића на побуњене кметове (иако су и ти јадни кметови били заведени Лутером, али будући пристрасан, није дозвољавао непокорност према њему лојалним племићима)... Што се тиче превода Светог Писма, и ту је био некоректан, дописујући "само" вером. Тзв. Јеховини сведоци и остали су га само усавршили отишавши још даље у отпад... Тако да то је то, где нема добрих има злих дела... и таква вера је мртва!

Mislim da si malo previše ocrnio Lutera. Tačno je da nije dozvoljavao nepokornost prema njemu, ali tada to niko nije dozvoljavao. Drugo je to vreme bilo. Kad je Cvingli poginuo, Luter se veoma obradovao, ali ne samo Luter, nego čak i krotki Erazmo. Tad se smatralo da jeretik ne treba da živi i oni su hvalili Boga što je Cvingli ubijen.

A i samu tu Luterovu pobunu protiv Katoličke crkve treba razumeti. Svačega se on tu nagledao. Šta bismo mi danas rekli kad bi neki prevarant išao u ime Crkve od grada do grada i prodavao oproštajnice za grehe? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Tumaralo. @Desiderius Erasmus   Христос је дошао у овај свет као Човекољубац, да покаже моћ добра над злом и да утврди веру људи у добро - само у добро. Овај свет је свет мегдана, свет мешовитих сила, на коме људи имају свесно и добровољно изабрати: или поћи за Христом Победником или за нечистим и пораженим демонима. Поћи за Христом јесте чин вере, али  ње реално нема ако трагови нису одговарајућа дела тј. плодови вере!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Desiderius Erasmus рече

 Svačega se on tu nagledao. Šta bismo mi danas rekli kad bi neki prevarant išao u ime Crkve od grada do grada i prodavao oproštajnice za grehe? 

Несравњено горе је оно што је он чинио и произвео, од индулугенција, које успут речено у бити нису то што кажеш. Покора или да боље схватимо - својеврсна епитимија - била је усмерена на опште добро утврђења у вери делима милосрђа и прилога за  тренутну изградњу и обнову Сикстинске капеле, као опште дело (њихове) духовне цркве сабране око римског епископа - папе. Било како било, након само око двадесетак година, папа је (иако то у суштини није било спорно) укинуо дељење индулугенција за новчане прилоге за изградњу, већ се захтевала стара пракса,  чинити искључиво добра дела по својој вољи и слушати Свето Писмо. А Лутерови (и осталих реформатора) плодови након двадесетак година, су општа деструкција црквеног и моралног живота, уз гажење целокупног Светог предања,  Светих тајни итд...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 45 минута, Благовесник рече

Несравњено горе је оно што је он чинио и произвео, од индулугенција, које успут речено у бити нису то што кажеш. Покора или да боље схватимо - својеврсна епитимија - била је усмерена на опште добро утврђења у вери делима милосрђа и прилога за  тренутну изградњу и обнову Сикстинске капеле, као опште дело (њихове) духовне цркве сабране око римског епископа - папе. Било како било, након само око двадесетак година, папа је (иако то у суштини није било спорно) укинуо дељење индулугенција за новчане прилоге за изградњу, већ се захтевала стара пракса,  чинити искључиво добра дела по својој вољи и слушати Свето Писмо. А Лутерови (и осталих реформатора) плодови након двадесетак година, су општа деструкција црквеног и моралног живота, уз гажење целокупног Светог предања,  Светих тајни итд...

Luter to nije želio...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Agnostik__,
      Pozdrav svim clanovima foruma.

      Vjerujem da je ova tema bila aktuelna na forumu vise puta, a kako na forumu, tako i kroz istoriju crkve, ali nakon cetri godine proucavanja biblije i vodjenja diskusija, ako cu biti iskren prema sebi, moram priznati da ne mogu tvrditi (vise) sa sigurnoscu da pismo govori o Bogu kao trojicnom, niti o Isusu kao nekom ko je iste prirode kao Bog Otac.

      Bas naprotiv, cini mi se da pismo predstavlja Boga Oca kao jedinoga istinskog Boga (Jov 17;3) a Isusa kao mesiju. S obzirom na to, prije nego sto potpuno promjenim svoje misljenje, pomislio sam da pokrenem dijalog oko te teme na pravoslavnom forumu. Ukoliko je neko zainteresovan i ima vremena, voljeo bih da mi objasni takvo vjerovanje na osnovu pisma. Istina se ne boji kritike, te sam naumio da kriticki analizram to kroz dijalog sa ljudima kao sto ste vi, ne bih li dosao do istine.

      Pored toga sto je tesko shvatiti nauku o trojicnom Bogu jer je vrlo zbunjujuca za razum, jos je teze izvuci takvu istinu iz pisma (makar meni), osim ukoliko se uzme nekolicina stihova i izvuce iz konteksta kao sto sam primjetio da se desavalo prilikom mnogih diskusija. Medjutim, prilikom dublje analize takvih stihova, koji navodno potvrdjuju da je Bog trojican ili da je Isus iste prirode kao i Bog Otac (npr najcesce Jov 10;30), ispostavi se da vecina pravoslavaca uopste nije upoznata sa jevrejskim nacinom razmisljanja niti za kontekstom to poglavlja.
       
      Ja bih rado zapoceo sa analizom stiha kojeg sam najvise puta dobijao kao argument za to da je Isus Bog, a to je:

      1) "Ja i Otac jedno smo" (Jov 10;30)

      Ako neko tvrdi da je Isus izjavio da je Bog rekavsi navedeno, odnosno, da je iste prirode kao Bog Otac, time je strasno zanemario kontekst citavog poglavlja, jer on ne govori o tome da je Bog, nego mesija. Citav dijalog izmedju Isusa i jevreja se vodi po pitanju toga da li je on mesija ili nije. Samo par stihova unazad, jevreji od njega sa ocajem traze da kaze otvoreno da je mesija:  "Jevjreji su ga okruzili i govorili mu: 'Dokle ces drzati nase duse u neizvjesnosti? Ako si Hrist (mesija), reci nam otvoreno!' Isus im odgovori: 'Rekoh vam pa ne vjerujete." (da je mesija, ne Bog) (Jov 10;24-25)

      Isus zapravo govori da je jedno s Ocem u smislu potpune haromije sto se tice njegove misije - oni su ujedinjeni u istoj volji, misli, zelji. To potvrdjuju rijeci samog Isusa na drugom mjestu:  "..Sacuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi sto smo jedno" (Jovan 17;11) Iz ovoga je jasno da ce Isusovi ucenici biti jedno sa Bogom na isti nacin na koji je Isus jedno sa Njim, odnosno u istoj volji, zelji, misli. Suludo bi bilo tvrditi ikako drugacije, jer ne bi imalo smisla ako se uzme navedeno u obzir.
      Mnogi su zanemarili navedeno (sto molim da vi ne uradite), navodeci kao protiv argument tvrdnju jevreja: "..nego na hulu na Boga, sto se ti covjek buduci, pravis Bogom" (Jov 10;33)  Medjutim, nije potrebno obrazlagati takav protiv argument, s obzirom da je sam Isus odgovorio na njihovu optuzbu: "Odgovori Isus: 'Nije li pisano u vasim zakonima bogovi ste? Kad one nazva bogovima kojima bozija rijec bi data, a pismo se ne moze ukinuti, kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svijet: 'Hulis', zato sto rekoh 'ja sam Sin Boziji?'" (Jov 10;34-36)
      Iz navednog da se zakljuciti:

      1) Isus jasno porice jevrejsku optuzbu da tvrdi da je Bog
      2) Pravi razliku izmedju sebe i Boga Oca
      3) Potvrdjuje svoj identitet, Sina Bozijeg, a ne Boga

      One koji zele da argumentovano odogvore na ovo, molim da uzmu u obzir sve sto sam naveo te da isto pobiju.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Diplomirani psiholog i koordinator za populacionu politiku i natalitet u lebanskoj opštini Tamara Stefanović (31) veruje da je prava sreća u velikim porodicama i za dva meseca doneće na svet svoje šesto dete.
      Stefanovići su porodica za primer i to ne samo zbog toga što su dovoljno hrabri da imaju više dece već i zbog toga što veruju da su priroda i odrastanje u malim sredinama pravi recept za srećno detinjstvo. Daliboru, parohu u selu Bošnjacu i Tamari to je najvažnija misija. Decu odgajaju sa puno ljubavi i slede reči Vladete Jerotića koji je znao govoriti “jedno dete – sebičnost, dva – rivalstvo, tri  – harmonija”.

      “Zaista verujem da svaka porodica može odgajati troje dece i to ne zbog nekog višeg cilja već samo zbog toga što će tako svojoj deci pružiti sigurnost tokom odrastanja ali i za ceo život. I sama sam imala brata i sestru i to mi je puno pomoglo u životu. Iskreno, na početku zajedničkog života nismo imali plan koliko ćemo dece imati ali su ona došla na svet kao željena i voljena, priča Tamara koja ne krije da je sveštenički poziv njenog supruga odredio njihov način života u smislu duhovnog pogleda na život.
      “Kada me pitaju da li mi je teško. Pa, bilo mi je teško i kad sam imala dvoje dece jednako kao i petoro. Svako dete je zahtevno na svoj način ali isto tako oni su upućeni jedni na druge, igraju se, imaju društvo tako da su ima dani ispunjeni i nisu usamljeni, kaže Tamara. Ona je zahvalna svojoj svekrvi Zorici i svekru Zoranu koji joj puno pomažu oko dece.
      “Bez njihovo podrške bilo bi puno teže i divno je što deca imaju baku i deku jer nauče puno stvari za koje mi roditelji ponekad nemamo vremena, priznaje Tamara koja je pre braka živela u okolini Subotice, u selu Novi Žednik. Veli da je očarala priroda na jugu Srbije a suprug se potrudio da joj pokaže sve prirodne i duhovne lepote njehovog rodnog kraja.
      “Pronašli smo jedno drugo, delimo iste vrednosti i to je zajedno sa našom decom najveće bogatstvo koje imamo. To nije fraza jer mi zaista živimo u skladu sa svojim uverenjima. Nikog ne osuđujem ali mi se čini da smo postali bezvoljni i bežimo od obaveza a onda to rađa nezadovoljstvo sa kojim ne umemo da se nosimo jer ne želimo da uvidimo uzrok. Svesna da je potrebna materijalna sigurnost ali moramo i sami napraviti mali pomak da nam bude bolje, kaže majka Simeona (9), Hristijane (7), Justina (5), Marije (3,5) i Krstinje (2).
      “Trudimo se da se dopunjavamo. Nekada to bude teže, a nekada lakše. Ipak, oni pozitivni momenti isplivaju i krepe čoveka. To nam daje snagu da idemo dalje, da se popravljamo. I mi učimo i menjamo se svakim danom. Ljubav se u braku rađa. U brak se ne stupa iz ljubavi nego se ona, kroz žrtvu i odricanje, godinama stvara. Božjom voljom svedočimo da treba imati više dece. Teško jeste. Bilo je tu mnogo strahova, i trudnoća svaka, ali u životu nema mnogo planiranja, jer koliko je toga realno u našim rukama. Premalo. Skoro ništa. Kada se prevaziđu iskušenja, onda vidimo lepotu toga i velika se blagodat oseća i dolazi.
       
      Popadija Tamara delima protiv "bele kuge"
      MAGAZINSANA.RS Diplomirani psiholog i koordinator za populacionu politiku i natalitet u lebanskoj opštini Tamara Stefanović (31) veruje da je prava sreća u velikim  
    • Од Милан Ракић,
      Da l` da stanem na naslovu i prestanem da pišem (dotvaram temu), jeri se o okusima ne raspravlja ili da podelim sa vama problem?
      Pripadam nekoj generaciji odrasloj na jugoslavenskoj verziji rokenrola (i svim njenim iteracijama na polju popularne kulture-dakle nisu mi strani ni uradci Arsenija Dedića, Josipe Lisac, pa i ranije još iz ere Lutajućih srca i tak daljše)
      U "vremenima raspleta" muzički okus je evoluirao prvotno na, opet, jugoslovenskim pankrokovima tipa ElOrg i EKV npr., da bi se negde zaustavio na Brzim Bendovima Srbije (Goblini, Bjesovi, Atheist Rap, Kristali, Jarboli, Ništa Ali Logopedi, Zvončekova bilježnica, Džukele i proče)
      I od "malih beba", kako su moja deca odrastala, nisam naravno "silovao", ali negde ako se u kući nešto sluša, to bi bilo to.
      Meždutime, moja me deca "obradovaše" ovih dana i "proglasiše" ovaj uradak izvesnog Cobeta, kao "vrh" popularne muzičeske umetnosti...
      Kažu, Cobija je vrhunski umetnik i jebem te robijo (čkolovao se u Amerikama) i sve tako u tom smislu.
      Inače i moj stariji sin je prošle godine na fonu tog Cobije napravio uradak koji sam smatrao incidentom i prolaznom tinejdžerskom ekscentričnošću...

      I sad nisam ja neki čistunac (znamo se) , al ovo bajo moj (po meni) ni reči, ni poruke, ni suštine.
      Ima te li vi vakih priključenija?
    • Од Tristatri,
      .
      Ako je Ćovek Božija kreacija i ako Bog nadilazi vlastitu kreaciju, to bi dalo mogućnost ili značilo, da je nije morao ni stvoriti. Onda, da li je to učinio iz ljubavi ili neke potrebe. Ako je to milost i dar, a ne potreba koliko bi mu bilo mirnije da nas nije stvorio. Da li je moguće da je zažalio zbog odluke da se upusti u očinstvo!?
      .
    • Од Милан Ракић,
      „Srpski raketaši vežbaju u Rusiji na S-400 i Pancir S-1“ ova vest prvo je prostrujila društvenim mrežama, ali u početku nije imala preteranog odjeka, dok potvrda ove informacije nije stigla iz Ministarstva odbrane Ruske federacije, a onda su je po inerciji preneli i ostali srpski portali.

      Naime, Ministarstvo odbrane Rusije poslalo je pre nekoliko dana saopštenje da se u Rusiji nalaze pripadnici raketnih jedinica PVO Vojske Srbije, gde će zajedno sa ruskim kolegama učestvovati u zajedničkoj protivvazdušnoj vežbi Rusije i Srbije pod nazivom „Slavenski štit 2019.“

      Ono što je bilo interesantno u tom saopštenju, ali i kasnije u prilogu ruskih vojnih medija bilo je navedeno da će srpski raketaši zajedno sa ruskim na vežbi koristiti savremene raketne sisteme „S-400“ i „Pancir S-1“. Takođe, navedeno je i da su oni zbog učešća na vežbi prošli odgovarajuću obuku na simulatorima pre borbene provere, a takođe onako uzgred spomenuto je i srpsko upoznavanje sa savremenim osmatračkim sistemima. Isto tako navedeno je i da će u vežbama učestvovati, lovačke, raketne i jedinice vazdušnog javljanja i osmatranja ruske vojske.
      Ruski mediji su dodali da su srpski raketaši prošli intenzivnu obuku na trenažerima u Lenjingradskoj oblasti u Rusiji. Naglašava se i da je obuka srpskih vojnika sprovedena na najmodernijim trenažerima u centru Gatčina. Takođe se dodaje i da su svi pripadnici srpske vojske sa pozitivnom ocenom položili ispit, i da su dobili dozvolu da samostalno „pristupaju svojim obavezama“ u prevodu da mogu samostalno rukuju ovim raketnim sistemima (bez nadzora ruskih kolega).

      Tokom boravka u Rusiji srpski oficiri i podoficiri imaće priliku da tokom vežbe „Slavenski štit 2019.“ upoznaju i sa ostalom tehnikom koja se nalazi u okviru Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) ruske armije. Tu će biti i modernizovani sistem S-125 „Pečora-2M“, radari „Volga“ i „Gama“, kao i da upoznaju automatizovanim sistemom upravljanja PVO na prostoru Rusije.
      Ono što najveću pažnju probudilo u ovom kratkom saopštenju bilo je odakle srpski vojnici u obuci sa savremenim PVO sistemima kakvi su S-400, i Pancir, a koje nemaju u svom naoružanju. Inače „Pancir S 1“ je jedan od savremenih ruskih PVO sistema, koji je svoju borbenu upotrebu i vatreno krštenje imao u Siriji pre nešto više od godinu dana protiv izraelskih krstarećih projektila.
      Naravno srpski mediji su se po automatizmu usmerili na savremeni raketni sistem S-400. Na pojedinim portalima osvanuli su već naslovi tipa da Srbija kupuje ovaj raketni sistem, koji je za sad prodat Turskoj, koja je za njega izdvojila dve milijarde dolara i Kini.

      Inače već duže vreme se spekuliše, nekih dve godine da je Srbija u okviru procesa modernizacije i jačanja svoje PVO planirala da od Rusije kupi, prema nekim informacijama dve baterije hibridnog PVO sistema „Pancir S1“ koji je trebao da zameni već zastareli raketni sistem  S-125 „Neva“, poznat po obaranju dva američka aviona tokom NATO agresije 1999.
      Ruski vojni mediji navode da su srpske starešine obučavane na simulatorima za S-400 i „Pancir S-1“, kao i da su im ti sistemi neposredno uživo i prikazani, kao i da su tokom obilaska srpski raketaši posetili su i komandnu stanicu iz koje se integrisano upravlja baterijama ovih raketnih sistema koji čine kimču PVO Rusije.
      Šef srpske vojne delegacije na vežbi „Slavenski štit 2019.“ brigadni general Tiosav Janković je samo kratko za ruske vojne medije prokomentarisao

      „Počinjemo sa zajedničkom vežbom „Slavenski štit 2019. Bilo nam je važno da se upoznamo sa oružjem i opremom koja trenutno nosi borbeno dežurstvo ruske protivvazdušne odbrane“, kratko je prokomentarisao brigadni general Janković, koji je daleke 1999 bio na obuci u Rusiji tad za čuveni S-300.
      Kako je navedeno srpski oficiri najviše su se zadržali pored „Pancira S-1″. Komandant koji vodi obuku na trenažerima za PVO sistem “ Pancir S-1″ do detalja je srpskim kolegama opisao je funkcionisanje PVO sistema „Pancir S-1“, kako reaguje u različitim situacijama, režimima rada i u uslovima jakog elektronskog ometanja.
      „Posle teorijske obuke, srpsko vojno osoblje je dobilo priliku moglo da izvrši nekoliko zadataka borbene obuke u otkrivanju, praćenju i uništavanju vazdušnih ciljeva. Kako su ruski mediji preneli utiske srpskih raketaša njima se dopao rad na simulatoru, a borbene sposobnosti ovog raketnog sistema protivvazdušne odbrane Pancir-S1  su impresivne“, dodali su oni.

      „Ista lekcija održana je srpskim kolegama i na simulatoru za raketni sistem S-400 „ALTEK-400″, s tim što je jedina razlika u odnosu na “ Pancir S-1″ bila to što je komandant centra za obuku predložio da oni (srpski raketaši) sami odbiju vazdušni napad potencijalnog neprijatelja. Zadatak je bio komplikovan činjenicom da je napad bio praćen aktivnim i pasivnim ometanjima tokom rada borbenog sistema. Međutim, uprkos tome, pod strogom koordinacijom iskusnih oficira i nastavnika, srpski raketaši su uspeli da identifikuju sve neprijateljske ciljeve, precizno ih pogode i uspešno se izbore sa svim problemima tokom obuke na simulatoru.
      Šef centra za obuku pukovnik Andrej Dugin, naveo je da njegov ceo centar za obuku opremljen modernom opremom identičnom onom kojom su opremljene aktivne jednice PVO. On je doda i da njegov centar omogućuje obuku i prekvalifikaciju specijalista, raznih namena u okviru PVO“, pišu ruski mediji.

      Priča da Srbija nabavlja hibridni PVO sistem „Pancir S-1“ poslednji put u srpskoj javnosti spomenuta je uoči dolaska ruskog predsednika Putina u Srbiju januara ove godine. Priča je dugo najavljivana, a neprestano spominjanje imena „Pancir S-1“ podiglo je tenzije među srpskim komšijama, koji na ovu „navodnu“ nabavku nisu nimalo blagonaklono gledali, pa su čak i pretili Srbiji sankcijama.
      Međutim, priča je iznenada kako se pojavila, tako je i utihnula, a o njoj nije bilo ni reči, sve dok Rusi nisu objavili informaciju da su srpske posade obučavane za korištenje i upravljanje PVO sistemom kakav je “ Pancir S-1″. Da li Srbija zaista za potrebe modernizacije svoje PVO kupila Pancir S-1″? Logična pretpostavka bi bila da jeste, jer postavlja se pitanje čemu obuka na simulatorima i vežba na realnim borbenim sistemima, ako to nismo kupili ili planiramo koristiti?! Upoznavanje tehnike DA, a koliko to i čemu realno koristi ako nemamo te sisteme u operativnoj upotrebi, osim da je ovo zapravo posredna poruka, da Srbija intenzivno u najvećoj tajnosti radi na obuci budućih posada i da je konačno izdvojen novac za kupovinu ovog sistema ( ili je možda kupljen već???) koji će realno ako se ove informacije pokažu tačnim izazvati bes komšiluka, koji smo sigurni baš neće blagonaklono gledati na „Pancir S-1“ u Srbiji s obzirom na njegovu reputaciju.

      Takođe, ranije u gore navedenom saopštenju se spominju i savremeni radarski sistemi. Uporedo sa pričom o nabavci Pancira tekla je paraleno saga o kupovini savremene radarske tehnike. Negde se spominjao pre svega radar „Nebo M“. Međutim i ova priča je iznenanda utihnula i više se nije spominjala.
      Istorijat slanja srpskih raketaša u Rusiju na obuku i nije nov. Ako izuzmemo period JNA, poslednja ekipa koja je poslata u Rusiji na obuku na savremenim PVO sistemima bilo je 1999.










      Put u Moskvu
      Trećeg dana od početka NATO agresije u Moskvu je otputovala ekipa ekspreata PVO na čelu sa načelnikom uprave ARJ i PVO general-majorom Mladenom Karanovićem. Tom prilikom u Moskvi je Rusima predstavljena potreba za još dva diviziona S-300. Rusi su tad obavestili našu delegaciju da je većina tražene tehnike u okolini Moskve i da problema u isporuci neće biti, ako to odobri Jeljcin. Dok je Karanović boravio u Moskvi u Komandi JRV i PVO planiran je prihvat tehnike i obuke ljudstva do uključenja u borbena dejstva. Međutim od toga nije bilo ništa. Poseta je ponovljena 4. aprila, a vojna delegacija susrela se sa prvi potpresednikom ruske vlade Masljukovim koji je izjavio generalu Karanoviću da Rusija neće vojno pomoći SRJ i da nema ništa od saveza sa Rusijom i Belorusijom.
      Hibridni čuvar neba
      „Pancir S-1″, razvijan sredinom devedesetih godina 20. veka, konstruisan je u Instrumentalnom konstrukcijskom birou iz Tule, a izrađen je u Uljanovskoj tehničkoj radionici. Namenjen je za zaštitu nepokretnih, strategijsko industrijskih i vojnih objekata od oružja visoke preciznosti. Zadatak mu je i ojačanje sistema PVO na malim visinama. „Pancir S1″ je kombinovani hibridno-artiljerijski sistem, koji u sebi objedinjuje vođene rakete 57E6, automatske topove tipa 2A72 i sistem za otkrivanje i pokazivanje ciljeva i upravljanje vatrom. „Pancir S1″ deluje u okviru baterije (šest vozila). „Pancir” ima mogućnost samostalnog otkrivanja, praćenja ciljeva, upravljanja naoružanjem i gađanja ciljeva. Na oruđu se nalaze i oprema za navigaciju, komunikaciju, smeštaj i zaštitu posade, kao i izvori napajanja. Od otkrivanja cilja do otvaranja vatre potrebno mu je pet-šest sekundi. Može efikasno da dejstvuje protiv ciljeva maksimalne brzine do 700 m/s. Integrisano artiljerijsko raketno naoružanje omogućava „panciru” delovanje do horizontalne daljine od 18 km i do visine od 10 km.
      Andrej MLAKAR, vojnopolitičkaosmatračnica blog

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...