Jump to content
Sign in to follow this  
grigorije22

Opravdanje verom ili delima

Оцени ову тему

Recommended Posts

Molitva osma, Gospodu našem Isusu Hristu:

Mnogomilostivi i svemilostivi Bože moj, Gospode Isuse Hriste, iz velike ljubavi sišao si i ovaplotio se da bi spasao sve. I opet, Spase, spasi me po blagodati, molim Te. Jer ako me spaseš zbog dela, onda to nije blagodat i dar, nego dug. O veliki u milosrđu i neiskazani u milosti, Ti si, o Hriste moj, rekao: koji veruje u mene, biće živ i neće videti smrti vavek. Ako, dakle, vera u Tebe spasava očajnike, evo verujem: spasi me, jer si Ti moj Bog i Sazdatelj. Neka mi se mesto dela uračuna vera, Bože moj, stoga ne traži dela koja me opravdavaju. No, ova vera moja neka zameni sve, neka ona odgovara, neka me ona opravdava, neka me ona pokaže učesnikom Tvoje večne slave, da me ne bi ugrabio satana i da se ne bi pohvalio, o Reči, da me je oteo iz Tvojih ruku i zaštite. No, hteo ja ili ne hteo, spasi me, Hriste Spase moj; pohitaj brzo, brzo, pogiboh, jer si Ti Bog moj od utrobe matere moje. Gospode, udostoj me da Te sada zavolim kao što nekada zavoleh sami greh, i da opet služim Tebi bez lenosti usrdno, kao što ranije služih lažljivom satani. Osobito pak služiću Tebi, Gospodu i Bogu mome Isusu Hristu, u sve dane života moga, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

nasa dela dobra nisu od nas, nego od Boga... tako da treba i o tome misliti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, sanja84 рече

Molitva osma, Gospodu našem Isusu Hristu:

Mnogomilostivi i svemilostivi Bože moj, Gospode Isuse Hriste, iz velike ljubavi sišao si i ovaplotio se da bi spasao sve. I opet, Spase, spasi me po blagodati, molim Te. Jer ako me spaseš zbog dela, onda to nije blagodat i dar, nego dug. O veliki u milosrđu i neiskazani u milosti, Ti si, o Hriste moj, rekao: koji veruje u mene, biće živ i neće videti smrti vavek. Ako, dakle, vera u Tebe spasava očajnike, evo verujem: spasi me, jer si Ti moj Bog i Sazdatelj. Neka mi se mesto dela uračuna vera, Bože moj, stoga ne traži dela koja me opravdavaju. No, ova vera moja neka zameni sve, neka ona odgovara, neka me ona opravdava, neka me ona pokaže učesnikom Tvoje večne slave, da me ne bi ugrabio satana i da se ne bi pohvalio, o Reči, da me je oteo iz Tvojih ruku i zaštite. No, hteo ja ili ne hteo, spasi me, Hriste Spase moj; pohitaj brzo, brzo, pogiboh, jer si Ti Bog moj od utrobe matere moje. Gospode, udostoj me da Te sada zavolim kao što nekada zavoleh sami greh, i da opet služim Tebi bez lenosti usrdno, kao što ranije služih lažljivom satani. Osobito pak služiću Tebi, Gospodu i Bogu mome Isusu Hristu, u sve dane života moga, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

nasa dela dobra nisu od nas, nego od Boga... tako da treba i o tome misliti. 

тако је ништа није наше....ни дарови, ни дела...све је Божији дар...ми смо  или отворени за Бога или не....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono što hoću, nego što mrzim to činim. Ako li činim ono što neću, priznajem da ja zakon dobar. Tada to ne činim više ja, nego greh koji živi u meni. Jer znam da dobro ne živi u meni, tj. u telu mojemu; jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro, što hoću, ne činim, već zlo, što neću, ono činim. A kad činim ono što neću, već to ne činim ja, već greh što živi u meni. Nalazim, dakle, zakon: dobro da činim, zlo mi je prisutno. Jer se radujem zakonu Božijemu, po unutarnjem čoveku; drugi zakon u udovima svojim koji se bori protiv zakona uma mojega, i porobljava me zakonom greha koji je u udovima mojima. Jadan ja čovek!“

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вером се спасавамо, јер се спасење постиже кроз веру у Христа. Христос је испуњење ЗАКОНА, оно што људи након пада нису у стању савршено тј. у потпуности остварити и тако се  оправдати, али вером Га прихватајући, они који су верни показују да и они то желе, али не могу  савршено да испуне тј. далеко су од тога. Но, труде  се да кроз чињење што више ДОБРИХ ДЕЛА (без којих је вера мртва) и учествовањем у Литургији (Евхаристији) изразе своју веру (тј.  ту жељу да буду истински добри и врлински у Христу, безгрешни). А безгрешност, бесмртност и  истински  мир, спокој и радост непролазна, и сва друга савршенства, у сваком погледу,  у Царству Божјем, биће дар Божји тј. одговор на нашу веру.  

 

Праведност (безгрешност) се постиже вером у Господа Исуса Христа

 22 Наиме, праведност Божија која вером у Исуса Христа долази за све који верују. Јер нема разлике; 23 сви су згрешили и тако су лишени славе Божије, 24 те се оправдавају за бадава - његовом благодаћу - на основу искупљења у Христу Исусу, 25кога је Бог поставио као жртву измирења - његовом крвљу - која се вером усваја, да се покаже његова праведност, јер је Бог у својој стрпљивости опраштао грехе учињене у прошлости, 26 да би своју праведност показао у садашње време, да буде сам праведан и да оправда онога који верује у Исуса. 27 Где је, дакле, хвалисање? Оно је искључено. Којим законом? законом дела? Не, него законом вере. 28 Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без дела закона. 29 Или Бог припада само Јудејима, а не и многобошцима? Да, и многобошцима, 30 пошто је само један Бог који ће обрезанога оправдати по вери а необрезанога вером. 31 Да ли ми, према томе, укидамо закон вером? Далеко од тога, него пре подржавамо закон.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Отац протестаната је, ђавоимани, Нови-Јуда Искариотски, Мартин Лутер,   одбацује потребу добрих дела као потврду (т. израз) вере, па је  погружен у у свој горди, непросвећени разум, одбацио Посланицу Апостола Јакова као сламу, јер овај благовести - вера без дела је мртва... Но, сиромашан у добрим делима, богат у прекршајима завета датих Богу, и прегршт богомрских непочинстава и стварања раздора међу хришћанима, пребогат у (не)делима стварања заваде и стварања зле крви хушкањем њему наклоњених кметова на католичке племиће, и с друге стране, њему наклоњених тзв. протестантских племића на побуњене кметове (иако су и ти јадни кметови били заведени Лутером, али будући пристрасан, није дозвољавао непокорност према њему лојалним племићима)... Што се тиче превода Светог Писма, и ту је био некоректан, дописујући "само" вером. Тзв. Јеховини сведоци и остали су га само усавршили отишавши још даље у отпад... Тако да то је то, где нема добрих има злих дела... и таква вера је мртва!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Благовесник рече

Тако да то је то, где нема добрих има злих дела... и таква вера је мртва!

Ali samo Bog je dobar.

Kako ti kao loš čovek možeš činiti dobra dela? Jedino po blagodati Božjom.

Onoliko koliko učestvuješ u božanskom (tj. u zajednici sa Bogom) toliko si dobar. Sam po sebi si grešan i zao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, sanja84 рече

Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono što hoću, nego što mrzim to činim. Ako li činim ono što neću, priznajem da ja zakon dobar. Tada to ne činim više ja, nego greh koji živi u meni. Jer znam da dobro ne živi u meni, tj. u telu mojemu; jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro, što hoću, ne činim, već zlo, što neću, ono činim. A kad činim ono što neću, već to ne činim ja, već greh što živi u meni. Nalazim, dakle, zakon: dobro da činim, zlo mi je prisutno. Jer se radujem zakonu Božijemu, po unutarnjem čoveku; drugi zakon u udovima svojim koji se bori protiv zakona uma mojega, i porobljava me zakonom greha koji je u udovima mojima. Jadan ja čovek!“

јесте али има му спасења и као таквом....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, Благовесник рече

Отац протестаната је, ђавоимани, Нови-Јуда Искариотски, Мартин Лутер,   одбацује потребу добрих дела као потврду (т. израз) вере, па је  погружен у у свој горди, непросвећени разум, одбацио Посланицу Апостола Јакова као сламу, јер овај благовести - вера без дела је мртва... Но, сиромашан у добрим делима, богат у прекршајима завета датих Богу, и прегршт богомрских непочинстава и стварања раздора међу хришћанима, пребогат у (не)делима стварања заваде и стварања зле крви хушкањем њему наклоњених кметова на католичке племиће, и с друге стране, њему наклоњених тзв. протестантских племића на побуњене кметове (иако су и ти јадни кметови били заведени Лутером, али будући пристрасан, није дозвољавао непокорност према њему лојалним племићима)... Што се тиче превода Светог Писма, и ту је био некоректан, дописујући "само" вером. Тзв. Јеховини сведоци и остали су га само усавршили отишавши још даље у отпад... Тако да то је то, где нема добрих има злих дела... и таква вера је мртва!

Mislim da si malo previše ocrnio Lutera. Tačno je da nije dozvoljavao nepokornost prema njemu, ali tada to niko nije dozvoljavao. Drugo je to vreme bilo. Kad je Cvingli poginuo, Luter se veoma obradovao, ali ne samo Luter, nego čak i krotki Erazmo. Tad se smatralo da jeretik ne treba da živi i oni su hvalili Boga što je Cvingli ubijen.

A i samu tu Luterovu pobunu protiv Katoličke crkve treba razumeti. Svačega se on tu nagledao. Šta bismo mi danas rekli kad bi neki prevarant išao u ime Crkve od grada do grada i prodavao oproštajnice za grehe? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Tumaralo. @Desiderius Erasmus   Христос је дошао у овај свет као Човекољубац, да покаже моћ добра над злом и да утврди веру људи у добро - само у добро. Овај свет је свет мегдана, свет мешовитих сила, на коме људи имају свесно и добровољно изабрати: или поћи за Христом Победником или за нечистим и пораженим демонима. Поћи за Христом јесте чин вере, али  ње реално нема ако трагови нису одговарајућа дела тј. плодови вере!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Desiderius Erasmus рече

 Svačega se on tu nagledao. Šta bismo mi danas rekli kad bi neki prevarant išao u ime Crkve od grada do grada i prodavao oproštajnice za grehe? 

Несравњено горе је оно што је он чинио и произвео, од индулугенција, које успут речено у бити нису то што кажеш. Покора или да боље схватимо - својеврсна епитимија - била је усмерена на опште добро утврђења у вери делима милосрђа и прилога за  тренутну изградњу и обнову Сикстинске капеле, као опште дело (њихове) духовне цркве сабране око римског епископа - папе. Било како било, након само око двадесетак година, папа је (иако то у суштини није било спорно) укинуо дељење индулугенција за новчане прилоге за изградњу, већ се захтевала стара пракса,  чинити искључиво добра дела по својој вољи и слушати Свето Писмо. А Лутерови (и осталих реформатора) плодови након двадесетак година, су општа деструкција црквеног и моралног живота, уз гажење целокупног Светог предања,  Светих тајни итд...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 45 минута, Благовесник рече

Несравњено горе је оно што је он чинио и произвео, од индулугенција, које успут речено у бити нису то што кажеш. Покора или да боље схватимо - својеврсна епитимија - била је усмерена на опште добро утврђења у вери делима милосрђа и прилога за  тренутну изградњу и обнову Сикстинске капеле, као опште дело (њихове) духовне цркве сабране око римског епископа - папе. Било како било, након само око двадесетак година, папа је (иако то у суштини није било спорно) укинуо дељење индулугенција за новчане прилоге за изградњу, већ се захтевала стара пракса,  чинити искључиво добра дела по својој вољи и слушати Свето Писмо. А Лутерови (и осталих реформатора) плодови након двадесетак година, су општа деструкција црквеног и моралног живота, уз гажење целокупног Светог предања,  Светих тајни итд...

Luter to nije želio...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      „Srpski raketaši vežbaju u Rusiji na S-400 i Pancir S-1“ ova vest prvo je prostrujila društvenim mrežama, ali u početku nije imala preteranog odjeka, dok potvrda ove informacije nije stigla iz Ministarstva odbrane Ruske federacije, a onda su je po inerciji preneli i ostali srpski portali.

      Naime, Ministarstvo odbrane Rusije poslalo je pre nekoliko dana saopštenje da se u Rusiji nalaze pripadnici raketnih jedinica PVO Vojske Srbije, gde će zajedno sa ruskim kolegama učestvovati u zajedničkoj protivvazdušnoj vežbi Rusije i Srbije pod nazivom „Slavenski štit 2019.“

      Ono što je bilo interesantno u tom saopštenju, ali i kasnije u prilogu ruskih vojnih medija bilo je navedeno da će srpski raketaši zajedno sa ruskim na vežbi koristiti savremene raketne sisteme „S-400“ i „Pancir S-1“. Takođe, navedeno je i da su oni zbog učešća na vežbi prošli odgovarajuću obuku na simulatorima pre borbene provere, a takođe onako uzgred spomenuto je i srpsko upoznavanje sa savremenim osmatračkim sistemima. Isto tako navedeno je i da će u vežbama učestvovati, lovačke, raketne i jedinice vazdušnog javljanja i osmatranja ruske vojske.
      Ruski mediji su dodali da su srpski raketaši prošli intenzivnu obuku na trenažerima u Lenjingradskoj oblasti u Rusiji. Naglašava se i da je obuka srpskih vojnika sprovedena na najmodernijim trenažerima u centru Gatčina. Takođe se dodaje i da su svi pripadnici srpske vojske sa pozitivnom ocenom položili ispit, i da su dobili dozvolu da samostalno „pristupaju svojim obavezama“ u prevodu da mogu samostalno rukuju ovim raketnim sistemima (bez nadzora ruskih kolega).

      Tokom boravka u Rusiji srpski oficiri i podoficiri imaće priliku da tokom vežbe „Slavenski štit 2019.“ upoznaju i sa ostalom tehnikom koja se nalazi u okviru Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) ruske armije. Tu će biti i modernizovani sistem S-125 „Pečora-2M“, radari „Volga“ i „Gama“, kao i da upoznaju automatizovanim sistemom upravljanja PVO na prostoru Rusije.
      Ono što najveću pažnju probudilo u ovom kratkom saopštenju bilo je odakle srpski vojnici u obuci sa savremenim PVO sistemima kakvi su S-400, i Pancir, a koje nemaju u svom naoružanju. Inače „Pancir S 1“ je jedan od savremenih ruskih PVO sistema, koji je svoju borbenu upotrebu i vatreno krštenje imao u Siriji pre nešto više od godinu dana protiv izraelskih krstarećih projektila.
      Naravno srpski mediji su se po automatizmu usmerili na savremeni raketni sistem S-400. Na pojedinim portalima osvanuli su već naslovi tipa da Srbija kupuje ovaj raketni sistem, koji je za sad prodat Turskoj, koja je za njega izdvojila dve milijarde dolara i Kini.

      Inače već duže vreme se spekuliše, nekih dve godine da je Srbija u okviru procesa modernizacije i jačanja svoje PVO planirala da od Rusije kupi, prema nekim informacijama dve baterije hibridnog PVO sistema „Pancir S1“ koji je trebao da zameni već zastareli raketni sistem  S-125 „Neva“, poznat po obaranju dva američka aviona tokom NATO agresije 1999.
      Ruski vojni mediji navode da su srpske starešine obučavane na simulatorima za S-400 i „Pancir S-1“, kao i da su im ti sistemi neposredno uživo i prikazani, kao i da su tokom obilaska srpski raketaši posetili su i komandnu stanicu iz koje se integrisano upravlja baterijama ovih raketnih sistema koji čine kimču PVO Rusije.
      Šef srpske vojne delegacije na vežbi „Slavenski štit 2019.“ brigadni general Tiosav Janković je samo kratko za ruske vojne medije prokomentarisao

      „Počinjemo sa zajedničkom vežbom „Slavenski štit 2019. Bilo nam je važno da se upoznamo sa oružjem i opremom koja trenutno nosi borbeno dežurstvo ruske protivvazdušne odbrane“, kratko je prokomentarisao brigadni general Janković, koji je daleke 1999 bio na obuci u Rusiji tad za čuveni S-300.
      Kako je navedeno srpski oficiri najviše su se zadržali pored „Pancira S-1″. Komandant koji vodi obuku na trenažerima za PVO sistem “ Pancir S-1″ do detalja je srpskim kolegama opisao je funkcionisanje PVO sistema „Pancir S-1“, kako reaguje u različitim situacijama, režimima rada i u uslovima jakog elektronskog ometanja.
      „Posle teorijske obuke, srpsko vojno osoblje je dobilo priliku moglo da izvrši nekoliko zadataka borbene obuke u otkrivanju, praćenju i uništavanju vazdušnih ciljeva. Kako su ruski mediji preneli utiske srpskih raketaša njima se dopao rad na simulatoru, a borbene sposobnosti ovog raketnog sistema protivvazdušne odbrane Pancir-S1  su impresivne“, dodali su oni.

      „Ista lekcija održana je srpskim kolegama i na simulatoru za raketni sistem S-400 „ALTEK-400″, s tim što je jedina razlika u odnosu na “ Pancir S-1″ bila to što je komandant centra za obuku predložio da oni (srpski raketaši) sami odbiju vazdušni napad potencijalnog neprijatelja. Zadatak je bio komplikovan činjenicom da je napad bio praćen aktivnim i pasivnim ometanjima tokom rada borbenog sistema. Međutim, uprkos tome, pod strogom koordinacijom iskusnih oficira i nastavnika, srpski raketaši su uspeli da identifikuju sve neprijateljske ciljeve, precizno ih pogode i uspešno se izbore sa svim problemima tokom obuke na simulatoru.
      Šef centra za obuku pukovnik Andrej Dugin, naveo je da njegov ceo centar za obuku opremljen modernom opremom identičnom onom kojom su opremljene aktivne jednice PVO. On je doda i da njegov centar omogućuje obuku i prekvalifikaciju specijalista, raznih namena u okviru PVO“, pišu ruski mediji.

      Priča da Srbija nabavlja hibridni PVO sistem „Pancir S-1“ poslednji put u srpskoj javnosti spomenuta je uoči dolaska ruskog predsednika Putina u Srbiju januara ove godine. Priča je dugo najavljivana, a neprestano spominjanje imena „Pancir S-1“ podiglo je tenzije među srpskim komšijama, koji na ovu „navodnu“ nabavku nisu nimalo blagonaklono gledali, pa su čak i pretili Srbiji sankcijama.
      Međutim, priča je iznenada kako se pojavila, tako je i utihnula, a o njoj nije bilo ni reči, sve dok Rusi nisu objavili informaciju da su srpske posade obučavane za korištenje i upravljanje PVO sistemom kakav je “ Pancir S-1″. Da li Srbija zaista za potrebe modernizacije svoje PVO kupila Pancir S-1″? Logična pretpostavka bi bila da jeste, jer postavlja se pitanje čemu obuka na simulatorima i vežba na realnim borbenim sistemima, ako to nismo kupili ili planiramo koristiti?! Upoznavanje tehnike DA, a koliko to i čemu realno koristi ako nemamo te sisteme u operativnoj upotrebi, osim da je ovo zapravo posredna poruka, da Srbija intenzivno u najvećoj tajnosti radi na obuci budućih posada i da je konačno izdvojen novac za kupovinu ovog sistema ( ili je možda kupljen već???) koji će realno ako se ove informacije pokažu tačnim izazvati bes komšiluka, koji smo sigurni baš neće blagonaklono gledati na „Pancir S-1“ u Srbiji s obzirom na njegovu reputaciju.

      Takođe, ranije u gore navedenom saopštenju se spominju i savremeni radarski sistemi. Uporedo sa pričom o nabavci Pancira tekla je paraleno saga o kupovini savremene radarske tehnike. Negde se spominjao pre svega radar „Nebo M“. Međutim i ova priča je iznenanda utihnula i više se nije spominjala.
      Istorijat slanja srpskih raketaša u Rusiju na obuku i nije nov. Ako izuzmemo period JNA, poslednja ekipa koja je poslata u Rusiji na obuku na savremenim PVO sistemima bilo je 1999.










      Put u Moskvu
      Trećeg dana od početka NATO agresije u Moskvu je otputovala ekipa ekspreata PVO na čelu sa načelnikom uprave ARJ i PVO general-majorom Mladenom Karanovićem. Tom prilikom u Moskvi je Rusima predstavljena potreba za još dva diviziona S-300. Rusi su tad obavestili našu delegaciju da je većina tražene tehnike u okolini Moskve i da problema u isporuci neće biti, ako to odobri Jeljcin. Dok je Karanović boravio u Moskvi u Komandi JRV i PVO planiran je prihvat tehnike i obuke ljudstva do uključenja u borbena dejstva. Međutim od toga nije bilo ništa. Poseta je ponovljena 4. aprila, a vojna delegacija susrela se sa prvi potpresednikom ruske vlade Masljukovim koji je izjavio generalu Karanoviću da Rusija neće vojno pomoći SRJ i da nema ništa od saveza sa Rusijom i Belorusijom.
      Hibridni čuvar neba
      „Pancir S-1″, razvijan sredinom devedesetih godina 20. veka, konstruisan je u Instrumentalnom konstrukcijskom birou iz Tule, a izrađen je u Uljanovskoj tehničkoj radionici. Namenjen je za zaštitu nepokretnih, strategijsko industrijskih i vojnih objekata od oružja visoke preciznosti. Zadatak mu je i ojačanje sistema PVO na malim visinama. „Pancir S1″ je kombinovani hibridno-artiljerijski sistem, koji u sebi objedinjuje vođene rakete 57E6, automatske topove tipa 2A72 i sistem za otkrivanje i pokazivanje ciljeva i upravljanje vatrom. „Pancir S1″ deluje u okviru baterije (šest vozila). „Pancir” ima mogućnost samostalnog otkrivanja, praćenja ciljeva, upravljanja naoružanjem i gađanja ciljeva. Na oruđu se nalaze i oprema za navigaciju, komunikaciju, smeštaj i zaštitu posade, kao i izvori napajanja. Od otkrivanja cilja do otvaranja vatre potrebno mu je pet-šest sekundi. Može efikasno da dejstvuje protiv ciljeva maksimalne brzine do 700 m/s. Integrisano artiljerijsko raketno naoružanje omogućava „panciru” delovanje do horizontalne daljine od 18 km i do visine od 10 km.
      Andrej MLAKAR, vojnopolitičkaosmatračnica blog
    • Од Милан Ракић,
      Nejasno je da li se inicijativa pokojnog Olivera Ivanovića pridružila Srpskoj listi ili je to istup pojedinaca. Iz Beograda pred kosovske izbore poručuju da je samo Srpska lista dovoljno srpska, a ostali kvare jedinstvo.

      Izbori početkom oktobra mogli bi da donesu tektonske promene na kosovskoj političkoj sceni, nove većine i možda prvi odlazak Demokratske partije Kosova (PDK) Hašima Tačija u opoziciju. No za srpsku zajednicu neizvesnost nije takve političke prirode.
      Naime, tri partije i jedna koalicija su Centralnoj izbornoj komisiji predale liste štiklirajući da kandidati na njima predstavljaju srpsku zajednicu. No sudeći prema izjavama beogradskih Naprednjaka, samo su jedni „pravi“, dok su drugi „albanski predstavnici Srba“.
      Taj jedan „jedinstven i monolitan“ predstavnik Srba, kako je nazivan u kampanjama od 2013. naovamo, je po čitanju iz Beograda samo Srpska lista.
      Svi ostali – Samostalna liberalna stranka, Partija kosovskih Srba i koalicija Progresivne demokratske stranke, Nove partije Kosova, dve građanske inicijative i dva nezavisna kandidata pod nazivom „Sloboda“ – „ne žele da budu deo jedinstvenog nacionalnog korpusa i ne žele da rade u koordinaciji sa zvaničnim Beogradom“.
      Hvalospevi o jedinstvu koje održava Srpska lista pred svake izbore bivali su propraćeni i mračnim, kritičkim tonovima koji su ukazivali na pretnje, zastrašivanja kandidata, psihološke pritiske na birače. Ta je stvar kulminirala ubistvima dvojice kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice – kumova, Dimitrija Janićijevića i Olivera Ivanovića.

       
      U „monolit“ Srpske liste je, prema vestima koje su potresle javnost, stupila i građanska inicijativa ubijenog Ivanovića „Sloboda demokratija pravda“ (SDP). To je prvi put da ta inicijativa učestvuje na kosovskim parlamentarnim izborima i to u redovima onih koji su Ivanovića targetirali kao „izdajnika“ i „albanskog čoveka“. Za potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem kosovske vlasti tragaju u vezi sa ubistvom Ivanovića.
      „Veliki greh“, „sramota“ samo su neke od reakcija kosovskih Srba na vest da će se potpredsednica SDP Ksenija Božović naći na Srpskoj list. Uzvratili su predsednik Aleksandar Vučić i Marko Đurić opisujući Kseniju Božović kao „ozbiljnu, inteligentnu ženu“ koja se „opredelila da bude u okviru jedinstvene državne politike Srbije“ i kojoj zbog toga „tajkunski mediji i predstavnici opozicije“ žele da „uzmu politički skalp“.
      „Zbijamo redove“
      Ubrzo nakon što je sa zvanične adrese SDP stiglo saopštenje o priključenju Srpskoj listi reagovao je Dušan Milunović, jedan od odbornika SDP u Severnoj Mitrovici. Milunović i Igor Rajčić, koji su uz Božović lokalni odbornici SDP, optužili su Božović da se oglušila o volju većine članova stranke, ali i volje njihovih glasača.
      „Svi smo potreseni odlukom koju je donela lično Ksenija Božović“, kaže Milunović za DW. „Što se tiče ostalih članova SDP, pokušavamo da ih ne provlačimo kroz blato i da ne koristimo ovaj momenat da radimo na bilo kakvoj prevlasti ili bilo čemu. Želimo da svako ima svoj stav, ali moje mišljenje je da je apsolutna većina smatra da nema prostora za ovu vrstu saradnje.“
      Hijerarhija u SDP je konfuzna jer ta inicijativa ni dve godine od ubistva lidera nije odabrala novo rukovodstvo. Tako političko nasleđe Ivanovića sada može postati predmet borbe dve struje – one koja podržava saradnju sa Srpskom listom i one koja se tome oštro protivi.

      Foto: EPA-EFE/MALTON DIBRA
      Da stvari budu još komplikovanije, trenutno nije jasno koja od te dve struje ima nadmoć. S jedne strane, Božović, ali i predsednik Vučić govore o većem broju članova SDP koji su se odlučili za saradnju sa Srpskom listom, ali je Božović jedina koja je iza svoje odluke stala javno. Njoj se na listi Srpske liste pridružio i stranački kolega Svetislav Jokić što je javnost saznala tek nakon što je Srpska lista objavila imena kandidata. Međutim ni Jokić, ni ostali članovi SDP nisu se javno oglašavali o ovom pitanju.
      Ni sam Milunović ne može da potvrdi koliko članova SDP prećutno podržava odluku Božović, a ne negira da je diskusija na tu temu bilo i da Božović nije imala potrebnu većinu za zajedničku odluku.
      „Nezvanično postoji informacija da su još jedan ili dva člana prećutno saglasni sa ovim. Ali, ukoliko to sami žele, mogu javno da izraze svoj stav, bez obzira na to što nisu odbornici. Ne želim da govorim u tuđe ime. Igor (Rajčić) i ja smo se putem saopštenja javno oglasili,“ podseća za DW.
      U pomenutom saopštenju stoji da se Srpskoj listi neće pridružiti zbog ličnog dostojanstva. „Ova naša odluka ni na koji način nije usmerena na razdor jedinstva srpskog naroda, već je doneta radi očuvanja ličnog dostojanstva i dostojanstva ljudi koji su za nas glasali i podržavali.“
      Ipak Milunović ne namerava da odustane od SDP, tvrdi da ova inicijativa postoji dok traju njihovi mandati u skupštini. „Mi smo građanska inicijativa i bavimo se lokalnim temama, imamo nameru da zbijamo redove i zadržimo članstvo koje prati politiku koju nam je Oliver sam ponudio i iza koje smo stali kada smo se kandidovali na lokalnim izborima,“ navodi za DW.
      Ksenija Božović tokom jučerašnjeg dana nije bila dostupna za komentar.
      Demokratska liga favorit
      Izbori 6. oktobra dolaze nakon nešto više od mesec dana političke neizvesnosti koju je u Prištini izazvala ostavka premijera Ramuša Haradinaja zbor poziva da u svojstvu osumnjičenog da iskaz Specijalnom sudu za zločine UČK.
      Vest je mnoge stranke na Kosovu dočekala nespremne, a u prvom redu trenutno najveću parlamentarnu i opozicionu stranku na Kosovu – Demokratsku ligu Kosova (LDK), koja se našla usred procesa unutrašnjih izbora.

      Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ
      Upravo ova partija je viđena kao najpoželjniji partner koji bi gotovo svakoj predizbornoj koaliciji doneo velike šanse za pobedu. Umerena, sa iskustvom u upravljanju institucijama, poštovana u međunarodnoj zajednici i bez istaknutih ratnih komandanata, LDK najbliže odražava i želje međunarodne zajednice.
      Najozbiljnije pregovore o predizbornoj koaliciji LDK je imala sa pokretom Samoopredeljenje, ali su razgovori propali na pitanju ko će biti kandidat za premijera. Da je do dogovora došlo, ta koalicija bi bez sumnje osigurala komotnu većinu i, što je za mnoge aktere u Prištini najbitnije, oformila vladu bez glasova Srba.
      Srpska lista je inače do samog kraja podržavala prošlu Vladu Ramuša Haradinaja.
      Iako do koalicije nije došlo, LDK ostaje favorit i teško je zamisliti buduću vladu bez ove partije. Neizvesnost je ogromna za sve ostale, a ponajviše Demokratsku partiju Kosova (PDK) koja bi po prvi put u dve decenije mogla da ode u opoziciju.
      Ovaj izborni proces mogao bi biti istorijski i za Samoopredeljenje koje je bliže nego ikada da po prvi put postane deo izvršne vlasti. Tada će se videti koliko su Aljbin Kurti i ostali iz ovog pokreta ozbiljno mislili kada su najavljivali borbu protiv korupcije, nepotizma, uzurpiranog sudstva i organizovanog kriminala, što bi do srži moglo da uzburka kosovsku političku senu.
      Za učešće na izborima prijavilo se ukupno dvadeset partija, četiri koalicije i jedan nezavisan kandidat.

    • Од Trifke,
      https://portalanalitika.me/clanak/342444/amfilohije-crkva-je-bozija-a-ne-crkva-bilo-koje-drzave-ili-nacije?fbclid=IwAR1JJLEwv0mDdWFaDV1E5pZiTFUDaoRF9TtS2T9IC1oApwG1MmbURxcTtsY
      Poglavar SPC u Crnoj Gori poručio da je Đukanovićeva inicijativa neprihvatljiva
      Amfilohije: Crkva je Božija, a ne crkva bilo koje države ili nacije
      Besmisleno je govoriti „o formiranju pravoslavne crkve u Crnoj Gori“. O tome mogu govoriti samo nekršteni i ljudi za koje je crkva isto što i partija ili nevladina organizacija, poručio je u razgovoru za Pobjedu poglavar Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, mitropolit Amfilohije, komentarišući ideju predsjednika naše zemlje Mila Đukanovića da je put za rješavanje takozvanog crkvenog pitanja kod nasobjedinjavanje pravoslavnih vjernika u jednu crkvu. 


                    Objavljeno: 12. 08. 2019 - 06:52Promjenite veličinu teksta:AAA  
      Autor:  Kaćuša Krsmanović Izvor: Pobjeda Oni koji znaju šta je crkva, ističe naš sagovornik, znaju da pravoslavna Hristova crkva postoji na prostorima današnje Crne Gore još od 4. vijeka.
      AUTOKEFALNA
      - Sa tog razloga živog crkvenog kontinuiteta, naš vikarni episkop Metodije (Durmitorac) nosi titulu dioklijskog episkopa. Kao takva, ona je postojala kao jedinstvena crkva Istoka i Zapada sve do 11. vijeka. Poslije 1054. Godine na našim prostorima postoje dvije latinske, zapadne biskupije (Kotorska i Barska), a već od 9. vijeka ogromna većina vjernika drevne Duklje-Zete i Raške opredjelila se za kirilometodijevsku tradiciju Istoka i crkvenoslovenski jezik, to jest za crkvu novoga Rima - Carigrada i Jerusalima. To klimento-naumovsko opredjeljenje nastavio je, rukopoloženjem od carigradskog patrijarha, prvi arhiepiskop srpski Sveti Sava (1219. godine), koji je prije 800 godina, poslije osnivanja samostalne (autokefalne) Žičke arhiepiskopije, osnovao i Zetsku episkopiju na Miholjskoj prevlaci (današnju pravoslavnu Mitropoliju crnogorsko-primorsku), kao I episkopije Humsku (današnju Zahumsko-hercegovačku), Budimljansku (današnju Budimljansko-nikšićku) i Dabarsku (današnju Mileševsku i Dabrobosansku). To su pravoslavne episkopije (mitropolije=crkve) koje ovdje do danas postoje kroz vijekove, organski vezane za Žičku-Pećku patrijaršiju, bez obzira na sve mijene naziva i promjene – ističe mitropolit Mitropolije crnogorsko-primorske SPC.
      Prema njegovim riječima, „Mitropolija (=crkva) zetska je od ukidanja Pećke patrijaršije (1766. godine), kao čuvarka njene autokefalnosti (zajedno sa Karlovačkom mitropolijom) postojala samostalno“.
      - Zajedno sa ostalim pomjesnim crkvama, djelovima nekadašnje Pećke patrijaršije, ona je bila prva među njima koja je obnovila jedinstvenu Pećku patrijaršiju (1918-1922. godine). Njen poseban značaj je bio u tome što je ona blagodareći crnogorskim mitropolitima i gospodarima Petrovićima stvorila nezavisnu Crnu Goru. Blagodareći toj njenoj ulozi u stvaranju nezavisne Crne Gore ona je (za vrijeme knjaza Nikole) nazivana I autokefalna, iako nije ni od koga tražila ni dobila autokefalnost – naglasio je poglavar SPC u Crnoj Gori.
      PORUKA
      Tražiti osnivanje „crkve pravoslavne“, kako je kazao, „mogu samo ljudi koji ne znaju šta je crkva“.
      - Kad bi znali i kad bi išli u crkvu, oni bi znali da se u njoj ne ispovijeda u simvolu vjere ni Ruska, ni Grčka, ni Srpska, već se ispovijeda „Jedna, Sveta, Saborna (Katoličanska) i Apostolska Crkva“ Hristova. Samo oni koji osnivaju lažne, a time nepravoslavne, nehrišćanske i necrkvene zajednice, poput nekih nevladinih organizacija, mogu reći (kao Miraš Dedeić) da „pravoslavna crkva čije biće nije nacionalno ne postoji u vaseljeni“.
      Ne smije se izgubiti iz vida da su Jevreji poistovjećujući svoje nacionalno biće sa starozavjetnom crkvom, upravo zato što je Hristos pozivao sve ljude i narode u svoju crkvu, razapeli i ubili Hrista. Nazivi pak pravoslavnih pomjesnih crkava po nacionalnom i državnom prefiksu predstavljaju spoljašnje, geografske i po većini vjernika nazive uslovljene istorijskim i spoljašnjim promjenama, a nikako prirodom, smislom i bićem same crkve – poručio je Amfilohije.
      (opširnije u Pobjedi)
    • Од kopitar,
      Pakao: Je li mjesto vječne muke puno ili prazno? | Bitno.net https://www.bitno.net/academicus/teologija/tko-ide-u-pakao-ljudi-u-paklu-je-li-pakao-pun-ili-prazan/#.XSC7z4zNsrg.whatsapp
    • Од Милан Ракић,
      Američka Centralna komanda potvrdila je juče da je iznad moreuza Hormuz, u međunarodnom vazdušnom prostoru, iranskim raketnim sistemom zemlja-vazduh oborena bespilotna letelica RQ-4.

      Obaranje se prema zvaničnom saopštenju dogodilo 19. juna približno oko 11:35po Griničkom srednjem vremenu, SAD su demantovale navode Iranaca da se njihova BPL nalazila u iranskom vazdušnom prostoru i nazvale su ovaj incident ‘’neisprovociranim napadom’’.
      Američka verzija obaranja RQ-4 – letelica je bila u međunarodnom vazdušnom prostoru. Iranski mediji preneli su da su na američki Global Hawk dejstvovale Aerokosmičke snage Revolucionarne Garde a prvobitne pretpostavke američkih medija da je oborena verzija MQ-4C Triton ispostavile su se kao netačne pošto su SAD zvanično saopštile da se radi o bespilotnoj letelici za prikupljanje obaveštajnih podataka, osmatranje i izviđanje RQ-4N BAMS-D (Broad Area Maritime Surveillance) američke Mornarice.
      Položaj iranskog PVO sistema sa kog je lansirana raketa i mesto obaranja RQ-4. Reč je o letelici sa evidencijskim broj 166510 koja je bila prototip MQ-4C a pripadala je eskadrili VX-20 US Navy. Najverovatnije je poletela iz vazduhoplovne baze Al Dafra u Ujedninjenim Arapskim Emiratima a prema rečima komandanta vazduhoplovnih snaga Centralne komande (U.S. Air Forces Central Command and the Combined Forces Air Component Commander) generala Džozefa GuasteljeRQ-4 je u vreme napada leteo na velikoj visini i na 34 km od iranske obale.
      Lansirno vozilo raketnog sistema 3. Hordad sa raketama Sayyad SD2C. Na veb-sajtu Jutjub objavljen je navodni snimak lansiranja rakete sa jednog od položaja PVO Revolucionarne garde na kome se vidi i momenat pogotka rakete. Takođe se vidi i da je u pitanju raketni PVO sistem 3. Hordad (Sevom Hordad) što je potvrdilo da je tačna informacija iranske agencije Tasnim koja je prenela vest o tome da je za obaranje američke BPL korišćen upravo ovaj sistem. Prema iranskim izvorima to se dogodilo 20. juna oko 4:05 časova po lokalnom vremenu a BPL je narušila iranski VaP u reonu mesta Kuh Mubarak, provincija Hormozgan.
      Iran trvdi da je američka BPL bila u njenom vazdušnom prostoru. RQ-4 pripada tzv. klasi HALE (High Altitude, Long Endurance) izviđačkih bespilotnih letelica, dakle BPL koje lete na velikim visinama i imaju veliki dolet. To je trenutno najnapredniji sistem koje koristi američka vojska i poseduje širok spektar senzora, od radarskog, preko elektrooptičkog do elektronskog sistema za prikupljanje informacija. Njihova aktivnost primećena je iznad gotovo svih današnjih kriznih žarišta u svetu od kojih je jedno i Persijski zaliv.
      Raketni sistem 3. Hordad je najnoviji član porodice iranskog PVO sistema Raadkoji je uveden u naoružanje septembra 2012. RQ-4 je oboren raketom Sayyad SD2C koja je razvijena na bazi američke rakete RIM-66 (SM-1) koje je Iran nabavio pre revolucije 1979. godine. Uvedena je u naoružanje 2015. godine, domet joj je do 27 km po visini a postoji mnogo različitih podataka o dometu rakete po daljini pa se tako briojke kreću od 60 do 120 km. Navođenje je poluaktivno radarsko, brzina rakete je oko 4 maha a masa bojeve glave je oko 200 kg.
      Živojin BANKOVIĆ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...