Jump to content

Пројекат "Кана Галилејска" успешно врши своју мисију

Оцени ову тему


Препоручена порука

og_image.jpg
 
Пројекат "Кана Галилејска" -упознавање ради хришћанског брака доноси нове резултате. Са радошћу доносимо ново сведочанство о успешној мисији наведеног пројекта.
 
 
69458252_10217333476561411_1092635166091771904_n.jpg
 
"Денис и ја смо ступили у брак на Духове ове године. Њему је тридесет девет година, а мени двадесет седам. Живимо у Београду, близу Вождовачке цркве, где смо се и венчали. Наша заједничка прича је почела годину и по дана пре тога на форуму Живе речи утехе. Денис је у то време већ био активан члан Цркве и молио је Бога да му подари супругу такву да једно другом буду на спасење. Пошто дуго није наилазио на "ону праву" уживо, сео је за рачунар и учланио се у клуб Кана Галилејска. Ја у то време нисам била активан члан Цркве али сам искрено желела да будем. Осећала сам потребу да се удам за православца, човека који искрено верује, воли молитву, пост, богослужење... и да уз њега добијем ту снагу да се цела предам Богу кроз служење мужу и ближњима. Била сам у веома лошем стању, изгледало ми је као да је испред мене непробојни зид, без врата и прозора, и ја немам куда даље да идем. Посећивала сам сајт "Има наде" и тако сам сазнала за Кану Галилејску. Идеја тог клуба ми се мотала по глави, али нисам била сигурна да је то право решење за мене. У једном одсудном тренутку сам одлучила да се учланим и оно што је уследило је мени равно Божијем чуду. Догодило се да је прво (и једино) представљање које сам прочитала било баш представљање мог будућег мужа. Уз Божију помоћ сам заједно са Денисом пребродила своје муке и отпочели смо нови, брачни, заједнички живот у Христу, баш као што смо желели. Слава Богу!"
 
Посетите сајт пројекта Кана Галилејска

View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 39
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Док ово двоје из уводног поста не одлуче да се јаве....ево да се ја јавим .  Кумовала нам Кана, на Петровдан ове године прославили 3 године  брака.  Упознали се на форуму (јавном делу). Љубав

Пројекат "Кана Галилејска" -упознавање ради хришћанског брака доноси нове резултате. Са радошћу доносимо ново сведочанство о успешној мисији наведеног пројекта.       "Денис и ја

Још лепше да нам се ово двоје јави.:1405_love:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Драгана Милошевић рече

Још лепше да нам се ово двоје јави.:1405_love:

Imaju oni sad pametnija posla. :ani_biggrin:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar Мене много радују овакве вести! Искрено се радујем свим срцем, јер видим да се нисам узалуд трудио и моје пријатеље малтретирао да ми помажу око кодирања, сервера, дизајна и свега осталог што је потребно да би један пројекат функционисао.

Уједно, имао сам иницијативу, која није баш уродила плодом, да се људи окупљају о одрђеним храмовима у сваком граду, где ће се, на пример, после свете Литургије читати молебан за брак, а потом у црквеним салама наставити дружење. Некако то није прихваћено на најбољи начин, не знам зашто.

У мојој парохијској цркви, сваке прве недеље у месецу служимо молебан за брак где дође приличан број оних који желе да ступе у брак. Наравно, како то бива у животу, има оних који искрено то желе те се у том смислу и труде, али има оних који очекују од мене да их ја удам или оженим - што је бесмислено! Ја се не бавим проводаџисањем, већ проналазим начина да се лакше ступи у комуникацију о ово доба отуђености. О овом проблему бих могао много да говорим. Дакле драги брате @Ćiriličar овај пројекат КАНА имаће своје потпуно испуњење у црквеним сабирањима, у литургији. Ја то тако видим.

Поздрави пријатеље који су се овде упознали. Драго ми је да све то чујем. То ми даје вољу да још радим, и ако од свега овога немамо никакву личну корист сем задовољство да смо некоме помогли и учинили их срећним. А то је, заправо, највеће задовољство и радост!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Док ово двоје из уводног поста не одлуче да се јаве....ево да се ја јавим . :D

Кумовала нам Кана, на Петровдан ове године прославили 3 године  брака. 

Упознали се на форуму (јавном делу). Љубав према поезији нас повезала. Мени се испунила  не могу рећи жеља а ни молитва, већ више оно унутрашње  устројење душе да ми будући  буде супруг песник (уметничка душа)и тако се зби, захваљујући Кани .  :D 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar Хвала на лепим речима. Каже Марк Твен да се од лепе речи и комплимента живи наредних два месеца :)

Волео бих када би наша Црква, мислећи на наше оце-епископе, боље увидели овај проблем данашњице, проблем породице, разорених породица и бракова. Имам разних идеја како може да се помогне тим људима. Наравно, није све то једноставно, али шта је то у животу једноставно?

Овакве пројекте као што је КАНА треба подржати, не треба само одмахивати главама у фазону "нема од тога ништа"... то није тачно!

Надам се да ће неко увидети и показати жељу да конкретно помогне.

Такође, овом приликом се захваљујем нашим другарима и пријатељима из туристичке агенције Ходочашћа за благословом

https://www.facebook.com/hodocascasablagoslovom/?hc_location=ufi

који су изразили жељу да нашим младенцима подаре бесплатно путовање :)

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ćiriličar Драги брате,

није проблем у идејама. Идеја имам и одвише :). Доста тога сам управо од Руса научио, али и од других...

Да би се нека идеја реализовала у Цркви, да би она заживела на најбољи начин, МОРА да постоји подршка, што морална - што финансијска, црквених власти. Знам да је то за нас одвише тешко да разумемо, али тако је то.

Такође, мора да постоји и медијска подршка. На пример, не знам да ли је некад ТВ Храм објавио било шта везано за пројекат КАНА. Да не грешим душу, али мислим да није никад. Мени то прилично много говори.

Незаинтересованост...

Тако да ћу се лично борити докле будем имао снаге.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Vladan :::. рече

Ово организујте:

@Dominika може да вам објасни како, из искуства :) 

 

Haha, pesacka hodocasca su jako bitne za poljsko pravoslavlje i naravno, jedan od njenih cila je da se izbegava mesovite brakove (znaci, pravoslavna-katolicka, posto vecina ovde to su katolici). Ove godine hodocasce iz Varsave za Svetu Goru Grabarku bilo je organizovano vec 17. put i za to vreme zahvaljajuci ovim hodocascom postalo je nekoliko brakova (cak sad njihova deca ucastvuju u ovom hodacascu) i parova i u stvari su dobra, samo za jedan znam da nesto pokvarilo (muskarac je nasao neku drugu, katolikinju koja je zbog njega primila pravoslavje ako se dobro secam, devojka nazalost jos je sama, a sad nije bas tako mlada). Hodocasce je dobro za upoznavanje, posto provede se sa drugim covekom nekoliko dana bez prestanka, posto zajendo se molimo, idemo, spavamo u skolama; ima razlicith situacija, i radosna ali i bola, patnje, pa moze da se vidi reakcije druge osobe, a takodje kako izgleda ne samo u toku izleta u grad ;) ali i posle 30 kilometara pesacnenja u suncu ili kisi, ili kad se probudi, ili posle tusiranja.

 

Ja nazalost nikog nisam nasla (verujem da ne zbog to kako izgledam, kad se probudim haha) - jedna je bila dobra situacija za mene, moma Srbin i Poljak kao ja iz Svedske, ali kad se vratio iz hodocasca, nasao je drugu devojku. Meni je tesko naci nekog u Poljskoj, posto 1. Sam dobro poznaja u Poljskoj Pravoslavnoj Crkvi 2. Posle drugog svetkog rata vecina pravoslavca u Poljskoj to su seljaci, a ja ipak sam magistar arabistike, iz varsavske familije sa strane mame itd.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 41 минута, Dominika рече

Ja nazalost nikog nisam nasla (verujem da ne zbog to kako izgledam, kad se probudim haha) - jedna je bila dobra situacija za mene, moma Srbin i Poljak kao ja iz Svedske, ali kad se vratio iz hodocasca, nasao je drugu devojku. Meni je tesko naci nekog u Poljskoj, posto 1. Sam dobro poznaja u Poljskoj Pravoslavnoj Crkvi 2. Posle drugog svetkog rata vecina pravoslavca u Poljskoj to su seljaci, a ja ipak sam magistar arabistike, iz varsavske familije sa strane mame itd.

Е па онда да дођеш у Србију и да организујеш једно лепо ходочашће па да видимо онда како ће ствари да иду :) 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог! Хвала вам на лепим жељама и хвала на путовању! Много сте нас обрадовали :)

:slavaaa:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

И ја се захваљујем на путовању и на Кани галилејској. Хвала Богу за све!

Поздрав свима. Нека вам Бог да свако добро.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Из штампе је изашао нови мартовско-априлски 378. број "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог броја је "Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења". Централни део наведеног броја је посвећен 350-годишњици упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија чудотворца Острошког. О садржају овог броја говорио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" задужен за односе са медијима.

       
      Звучни запис разговора
       
       
       
      Извор: Радио Глас
    • Од adriana.vidovna,
      Нисам сигурна да ли ово питање припада овој категорији али ево у чему је ствар.
      Већ неко време имам идеју за сајт на ком би биле приказане локације највећих православних светиња. Коначно сам добила нешто слободног времена али колико видим било би добро на почетку имати благослов за тако нешто. Где, од кога узети блаослов за то? 
      Сад, свог духовника немам тако да то није  опција. Да ли је у реду обратити се неком од свештеника у мом граду или ипак неком духовнику који је упућенији у ову тематику?
      Хвала!
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дана, 14. јануара, када наша Света црква празнује Обрезање Господње и Светог Василија Великог (Нову годину), Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. Литургијску бесједу произнио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. 

       
      Звучни запис беседе
       
      Прота је подсјетио да је овај дан по традицији новијој и благослову блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, дан сабрања студената из Митрополије црногорско-приморске који су студенти Теолошког, али и других факултета. Он је нагласио да овај дан јесте и разлог да се сјетимо велике и древне људске борбе која постоји од када и човјек постоји те да све што је у историји људској бивало и постојало као тема, стоји у једноме човјеку. Односно све што је у историји човјечанстава био неки проблем или тема, то ми појединачно преживљавамо.
      “Збивања око нас, ток историје тог појединачног живота од кад је човјек мали па до неких година зрелости, дјелују као нека борба, општи рат или дијалог, како је говорио чувени филозоф Хераклит, гдје се смењују стихије… Чини ми се да не могу ништа, а одједном могу све, и томе слично. Једна велика борба супротности коју је за наш појам, менталитет и наш језик, љепше од Хераклита опјевао Његош. Он каже да је свијет овај смјеса чудних стихија које ратују једне са другима, од онога да ратује небо са земљом или море с бреговима па до онога да у самом човјеку ратује човјек прво сам са собом. Да ратује душа са тијелом”, бесједио је о. Гојко, објаснивши да је вјечита дилема има ли овај живот икаквога смисла или се ипак све дешава, како Његош закључује, да нас свом овом силном мјешавином опет умна сила торжествује.
      Данас почињемо празновање Нове године, између осталих разлога, зато што вјерујемо да у свом овом хаосу ипак дјелује неки Божији ред, казао је о. Гојко, цитирајући поново Хераклита који је рекао да човјек никад не улази у исту ријеку. То значи, објаснио је, да то јесте можда физички исто мјесто, корито исте ријеке, али то је нека друга вода и, што је најважније, то је неки други човјек.
      “То више није онај човјек од прошле године, то више није онај човјек од јуче. Дакле, стално се нешто мијења. Ја се мијењам, некад на горе, некад на боље. Ко држи копчу са Богом тај се нада, као што чита свештеник ону молитву прије почетка Литургије: Сви смо дјела руку твојих Господе. Дакле, не надам се што себи приписујем да сам неко чудо, него се надам у то да ме Бог створио и да сам и ја један од творевина Божијих.”
      По његовим ријечима са том вјером, да смо сви дјела руку Божијих, ми смо оптимисти јер смо Божије дјело и Божији пројекат, Божији наум, и ваљда Бог зна боље од нас шта треба с нама да буде.
      “Зато ове промјене, ову нову зиму, ново љето, нову јесен, ово цвјетање, ново сијање, нову жетву, доживљавамо као прилику да учествујемо у Божијем дијелу и да се оно покаже плодно. А куд ћете бољег и љепшега украса новогодишњега од нашег брата Теофила који је дошао из Јужне Америке и овдје се синоћ замонашио и добио име Амфилохије”, поучио је сабране прота Гојко, истичући да се он већ у Јужној Америци срео са Христом и тамо завршио богословски школе и остварио читав живот.
      Како је нагласио, није се брат Теофил надао, али ни ми да ћемо присуствовати чину промјене живота једног Јужноамериканца, али, “заиста овај који је јутрос устао није онај од синоћ, није онај од јуче, овај који је јутрос устао је Амфилохије”. Даље је казао да је монашање тектонски поремећај, не само Теофилов, него свих монаха, а Цетињски манастир је мјесто бројних монашења, којима се ни броја не зна.
      “Међу свима њима није се овоме могао надати ниједан, ни Иван Црнојевић, ни владика, ни митрополит, ни Свети Петар Цетињски. Ево да се усудим и то да кажем, је ли он то могао да помисли, осим што је рекао да ће видјети Црна Гора чудо у 20. вијеку. Једно од тих чуда је и наш Теофило, и уопште ова мисија Цетињске митрополије која је стигла до Јужне Америке. То је званично мисија наше помјесне Српске православне цркве, али, знате и сами, да је наш Митрополит блаженопочивши покренуо ту мисију и ово је један плод.”
      Објаснио је да је монашење када човјек умире за овај живот да би искорачио у нови живот те да је то одрицање од земаљског живота ради уласка у Царство небеско, исто као што је и крштење.
      “Остајемо да живим овај живот, али правимо искорак у вјечни живот, правимо га крштењем, правимо га монашењем, правимо га данас кад се причестимо. То смо ми исти људи, али Причешће, Света литургија је искорак из земаљскога у вјечни живот. Зато је Нова година не просто бројање још једне године, него још једно Ново љето Господње”, нагласио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
      По његовим ријечима када славимо Нову годину, славимо Бога који нам је дао да живимо и Његове тајне откривамо кроз неке процесе који трају и који на крају донесе прави плод.
      “Ево наш брат Амфилохије је један у кога данас има разлога да се загледамо и размислимо. Не може свако од нас да оде у Јужну Америку и тамо служи Богу, нити може било ко од нас тек тако да се замонаши, као што не може било ко од нас ни да приступи Светоме причешћу”, објаснио је свештеник Перовић, још једном поновивши, да за све постоји један процес послије којег ћемо неке плодове видјети.
      Најбоље свједочанство тога је, примјетио је, Свети Петар Цетињски, који се толико се трудио у своме животу да побједи османског окупатора, да помири Црногорце, да Црногорци не буду гладни и жедни, да не буду сиротиња, и ништа није видио од тога до краја живота. “Али то је човјек који није живио само у габаритима овога земаљског, зато је свети”, истакао је и подсјетио да је он све радио Бога ради и препуштао се вољи Божијој.
      “Тако нека буде воља Божија. Даће Бог, да са овом Новом годином све буде боље. Ова прошла је била и тешка и плодна, срећна и мучна. Требаће нам времена, ко буде жив и здрав, да опише шта се све десило прошле године. Ова Нова нека нам донесе мир, Божији благослов и здраву памет, да наставимо да живимо као дјеца Божија, као ученици онога старога Амфилохија који је сада пред Престолом Божијим на истину, а да будемо браћа и овоме новоме нашем ђакону, ако Бог да, у Божијој љубави”, поручио је на крају протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У другој половини новембра 2020. љета Господњег из штампе је изашао нови 376. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог новембарско-децембраског броја саображена је са јеванђелском перикопом о Марти и Марији сестрама четвородневног Лазара и носи наслов „Марта и Марија у нашем животуˮ. Према већ устаљеном обичају садржај наведеног броја на таласима васељенског радија Светигора представио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима.

       
      Звучни запис разговора
      Поред представљања садржаја новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве, наш гост је казивао о блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, који је према његовим речима својим животом делатно посвједочио истинску мисију Цркве.
      “Представљајући садржај 376. броја „Православног мисионара“ моје молитвене мисли су упућене нашим новопрестављеним духовним оцима и учитељима – Патријарху српском Иринеју и Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.
      Ова два духовна горостаса су нам оставила животну поруку да је хришћански живот саткан од делатно пројављене христолике љубави, усрдне молитве и неуморног делања. Ми који имамо благослов и указано поверење да Богу служимо кроз црквену мисију која је равноапостолно дело и наставак јеванђелске заповести коју је Господ упутио својим апостолима, не бисмо смели да заборавимо ону важну смерницу коју нам је својим животом посведочио блаженопочивши митрополит Амфилохије.
      Наш незаборавни митрополит је био сведок љубави Божије, истински пастир словесног стада који је сваку своју изговорену реч потврђивао делом, био је он целим својим бићем мисионар, наш усрдни молитвеник и неуморни учитељ, истакао је катихета Бранислав Илић.
      Ваистину, митрополит Амфилохије нас није сасвим напустио, он се у овом тренутку радује нашем разговору на њему вољеним таласима Радио Светигоре, радује се наш драги владика и моли се за нас заједно са новопрестављеним патријархом нашим Иринејем и са свима светима који су од памтивека угодили Господу“- закључио је новосадски катихета.
      На самом крају разговора наш гост је упутио молитвене жеље поводом празника Ваведења Пресвете Богородице: “Чудесно је зачеће Пресвете Дјеве Марије, свештено је њено рођење но од свега је чудеснији и несравњено светији, њен спасоносни улазак у свјатаја свјатих јерусалимског храма. Трогодишња Марија као чиста голубица, добровољно се приноси Богу, бива принешена Ономе који ју је позвао још пре створења света и ово је највећа жртва која је дотле принесена Богу.
      Она је златна кадионица, која је хранила у себи огањ божанства. Она је златни суд од мане, у којој је била небеска мана Христос Спаситељ. Она је таблица закона, која је носила Оваплоћени закон, Слово Божије. Она је чудесно процветани жезл који је цветао цветом бесмртности. Она је кивот, који је богомајка, тј. светиња над светињом, у којој је обитивао Господ сваке светиње!
      Ваистину је Пресвета Дјева Марија одушевљени и живи храм живога Бога. Молитвама Светог Василија Острошког чији свештени кивот почива у Световаведењском храму острошке светиње, и молитвама наших новопрестављених духовних отаца и учитеља – Патријарха Иринеја и Митрополита Амфилохија, нека је слава и хвала Богомајци, која је као живи и одушевљени храм Божији ушла у Светињу над светињама“- ријечи су празничне честитке катихете Бранислава Илића.
       
      Разговарала: Слободанка Грдинић
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Вазнесењској цркви у Београду, 25. октобра 2020. године, у Недељу Светих Отаца VII васељенског сабора, служена је Света архијерејска Литургија којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.
       
      Звучни запис беседе
       
      На данашњој Светој Литургији, ђакон Вазнесењске цркве Бошко Савић, положио је заклетву и примио чин свештеника. Патријарх Иринеј је на крају своје беседе пожелео срећу новом презвитеру и поручио му је да се увек сећа заклетве коју је положио и пред нама и пред Богом, али и пред црквом својом.
      „Заклетва је врло садржајна и сви који смо крштени би требали да се стално подсећамо онога што смо обећли  Господу и да се потрудимо да извршимо оно што смо обећали. Нека младом садашњем презвитеру, Господ да силу и благодат да са успехом испуни оно што је обећао. Да послужи ревносно Богу, својој цркви и свом народу јер је он наследник Светих апостола као и сви ми. Онај дух Свети који је сишао на Свете апостоле и нас облагодаћује када се крштавамо или дајемо завет свештенства. Дух Свети који је изабрао апостоле, бира и свештенике да би наставили апостолску мисију. Господ је дао велике дарове, а наше је да се потрудимо да те дарове претворимо у свакодневни живот и да учинимо оно што Господ и Црква очекује од нас“, истакао је Патријарх у својој беседи.
      На Литургији је певао хор Вазнесењске цркве,а Његовој Светости је саслуживало свештенство цркве и други свештенослужитељи АЕМ.
       
      Извор: Радио Слово љубве
×
×
  • Креирај ново...