Jump to content
Жељко

Baka prase osniva stranku i najavljuje izlazak na izbore: Ima da izgrmimo najglasnije svi mogu da nam p***!

Оцени ову тему

Recommended Posts

 
Screenshot_47-681x425.jpg
 
 

Bogdan Ilić (1996), poznatiji kao Baka Prase, srpski je muzičar, jutjuber, gejmer i zabavljač iz Beograda rešio je da se oproba i u politici.

Baka prase, tj Bogdan Ilić kaže za Zicer da je vlast u padu, a opozicija ne postoji te da je ovo jedinstvena prilika da se preuzme vlast u Srbiji i konačno uradi nešto za mlade ljude koji još nisu otišili odavde.

– Garantujem da ću imati u startu ono što je Beli imao u finišu.  To je taj efekat koji ja bacam, sine, pa pola Srbije će glasati za mene. – kaže Baka prase za Zicer.

Slogan političke partije Baka praseta će glasiti: Zna se-Baka prase!

Ilić kaže da još nije smislio ime partije ali da to ionako nije bitno, bitan je lider, a on je rođeni lider.

Baka prase jedino Sergeja Trifunovića vidi kao ozbiljnog konkurenta, dok za ostale opozicione i pozicione političare kaže da su mračna prošlost i da su ga uzduvali.

– Sergej je faca ali je kurac. Mislim aj sine pusti više, prekini da sereš. Retard se loži, izglupirao se maksimalno i smara lik. Pičku ima da mu polomim. Imam priču brate. Sergej je kao lik koji dođe u teretanu i viče „Ja sam najjači“ uradi dva skleka i umre.- tvrdi Baka prase.

Za kraj Baka prase je poručio Sergeju Trifunoviću sledeće:

– Ajmo na Kosovo pičko!

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Milan Nikolic рече

Најбоље је да се фамилија Илић пресели у Америку.

Teško si ga onda cijeloj Americi, u tom slučaju ih crni dani čekaju kad se Baka Prase tamo kandiduje  ..... :D 

https://www.facebook.com/groups/slavlit/permalink/3265776523447377/

https://www.facebook.com/groups/slavlit/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Кад смо већ код јутјубера, вреди погледати и послушати православног психолога:

https://www.youtube.com/watch?v=r_UUWi_Jdx4

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, Родољуб Лазић рече

Кад смо већ код јутјубера, вреди погледати и послушати православног психолога:

https://www.youtube.com/watch?v=r_UUWi_Jdx4

 

само једно је омашила нису проблем јутјубер, него одређене врсте јутјубера,јербо је и она јутјубер али позитиван

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, Родољуб Лазић рече

Кад смо већ код јутјубера, вреди погледати и послушати православног психолога:

https://www.youtube.com/watch?v=r_UUWi_Jdx4

 

hmmmmm .......

Ima Nade - pravoslavni psiholog

1 285 odběratelů

https://www.youtube.com/channel/UCxuIYbBmKbmvVy6hcZgrbXw/featured

Baka Prase 

1 380 560 odběratelů

https://www.youtube.com/user/BakaPrase/featured

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Сигуран сам да многе старлете и друге интелектуалне и духовне величине имају и по неколико милиона и десетина милиона прегледа. Број прегледа поуздани показатељ вредности садржаја.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Шта фали гласати за Боћка? Може ли направити више штете од ових? Треба дати власт голобрадим младићима(читај мени). Боћко, уз прасетину се све договарамо. ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Родољуб Лазић рече

 Сигуран сам да многе старлете и друге интелектуалне и духовне величине имају и по неколико милиона и десетина милиона прегледа. Број прегледа поуздани показатељ вредности садржаја.

Da, ja samo konstatujem isto - Sofija nije ljubljena! :D 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Родољуб Лазић рече

православног психолога

Uh sto ja ne volim tu „pravoslavnu psihologiju"... 

mesaju tu polu-nauku sa verom na bizaran nacin...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Zbog manjka radne snage, ali i prilično fleksibilnih propisa, autobuse u gradskom prevozu teoretski mogu da voze i penzioneri od 90 godina!
        Nesrećni slučaj od pre dva dana, kada je 71-godišnji vozač autobusa na liniji 46 udario ženu kod Cvetkove pijace, začudio je mnoge, pre svega zbog činjenice da se za volanom nalazio čovek koji je ispunio sve starosne uslove za penziju, a koji je u takvoj situaciji da svakodnevno odgovara za hiljade i hiljade putnika koje prevozi. 
      Međutim, vozači na linijama javnog gradskog prevoza mogu biti još i stariji, a dovoljno je samo da, uz adekvatne vozačke dozvole, imaju i lekarsko uverenje, tvrde saobraćajni stručnjaci sa kojima je “Blic” razgovarao.
        https://www.blic.rs/vesti/beograd/da-li-je-moguce-beogradane-u-gradskom-prevozu-mogu-da-voze-soferi-i-sa-90-godina/b1rr5xx FOTO: PROFIMEDIA / RAS SRBIJA
      Za vozače važan samo lekarski pregled
      - Koliko ja znam, saobraćajni propisi vezani za starosno doba profesionalnih vozača ne postoje. Oni moraju da prođu lekarske preglede, odnosno da imaju lekarsko uverenje. Ono im se može i uskratiti za određenu kategoriju. Isto tako može da se ograniči i trajanje dozvole, odnosno kontrola može biti češća, što zavisi od vozača i lekara. Pregledi mogu biti redovni i vanredni, a firme moraju da se pridržavaju toga. Ukoliko vozač nema potrebno uverenje, može mu biti oduzeta kategorija, odnosno dozvola - objašnjava za “Blic” Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
      I njegov kolega Damir Okanović tvrdi da ne postoje ni zakonski ni podzakonski akti za starosno ograničenje.
        - Postoje zdravstveni pregledi za vozače koje oni moraju ispuniti. Vozač autobusa može imati i 90 godina ako ispunjava zdravstvene kriterijume - priča za “Blic” Damir Okanović, koji kaže da stariji vozači ako imaju tri godine iskustva mogu da organizovano prevoze i decu uz valjano lekarsko uverenje.
      Praksa u GSP je ranije bila takva da vozači koji napune 65 godina više ne rade. Da li je i dalje tako, nismo dobili zvaničnu potvrdu iz GSP “Beograd”, mada su nam pojedini vozači u neformalnom razgovoru rekli da se “pojedincima toleriše ukoliko im je potrebno da bi ostvarili penziju”.
      Ipak, kako tvrde, češći je slučaj da vozači odu u penziju, a onda zbog malih primanja počnu da rade kod privatnika. Zato nije toliko redak slučaj da se za volanom vide ljudi u sedmoj, pa čak i osmoj deceniji života.
      Dok je zakon takav, on se mora poštovati, tvrdi i Drago Tošić iz Konzorcijuma privatnih prevoznika, koji za “Blic” kaže da “prema važećim zakonima vozač prilikom zasnivanja radnog odnosa mora da ima lekarsko uverenje i D kategoriju”.
        - Ne postoji zakonsko ograničenje po pitanju godina, ali vozač mora da prođe provere koje traju mesec dana - kaže Tošić i dodaje da Konzorcijum nema problema sa godinama vozača.
      Od oko 1.100 vozača u Konzorcijumu privatnih prevoznika, kako kaže Tošić, nije veliki broj onih starijih, a prosečna starost vozača je 48 godina.
      Najstariji vozač sa 73 leta?
      Prema nezvaničnim podacima, za volanom privatnih prevoznika nalazi se dvadesetak vozača starijih od 65 godina. Kako saznajemo, najstariji od njih ima 73 godine.
        Mladići i u osmoj deceniji
      S obzirom na to kakva je situacija, kako kaže Damir Okanović malo u šali malo u zbilji, “sedamdesetogodišnjaci će uskoro spadati u mlađu kategoriju vozača”.
      - Odlazak određenog broja vozača prouzrokovao je pojavljivanje ovih starijih. Takvi vozači ne verujem ni da za sebe misle da bi trebalo da voze, ali zakon to dozvoljava - objašnjava Okanović.
    • Од Jestira,
      Nisam pravoslavne vere, ali verujem u Boga. Ne pripadam ni jednoj religiji, molim se Bogu i treudim se da nikome ne cinim zlo. Pre tri nedelje mi je umro brat. Dobio je mozdani udar i poceo je sasvim polako da se oporavlja, ali onda su nam jednog jutra javili da je umro. Od onda ne mogu da nadjem ni svoj mir, ni utehu. Ne razumem zasto mu Bog nije pomogao da ostane ziv. Niko od nas u familiji nije ni 0110_hahaha ni zla osoba, trudimo se da zivimo svoj zivot kako znamo i umemo moleci se Boigu i ziveci posteno. Brat mi je bio mladji 6 godina od mene i ja se pitam zasto sam ja jos uvek ziva, kada sam i ja imala mozdani uda pre par godina, samo je bio mnogo laksi i danas nemam nikakvih posledica, a on je, jadan, morao da umre. Zasto je to moralo da se dogodi i da se cela familija baci u ocaj. Moj tata ima od tada problem sa Bogom, jer je ceo zivot govorio kako je jedino sto moli Boga da ni jedno njegovo dete ne umre pre njega, a sada se bas to desilo. Recite mi, ima li utehe za mene ili moram svaki dan da dozivljavam cepanje srca iznova, samo sto otvorim oci?
    • Од Милан Ракић,
      Dragi papa Franjo, ne prestaju mi dobacivati šale i pošalice zbog mog ”nastupa” u emisiji Hrvatske televizije ”Miljunaš”. Naime, ljudi koji sastavljaju pitanja za taj kviz odlučili su povezati vas i mene u pitanju koje je glasilo: ”Kojem je našem novinaru Jorge Mario Bergoglio bio profesor na studiju?” Natjecateljica nije bila sigurna, pa je u pitanju za 32.000HRK odustala i otišla doma sa 16.000 HRK.

      To da ljudi bez osobita znanja dignu par/nekoliko plaća bez puno muke se, siguran sam, ne događa samo u Hrvatskoj nego i u Vatikanu. Čitam, naime, da je opet frka s financijama u vašoj državi te da vam se upalilo crveno svjetlo i zvoni vam na uzbunu. Držim vam fige.
      Poštovani papa Franjo, molim vas da hrvatskom narodu, cijelom našem društvu te posebice hrvatskim biskupima uputite izravnu poruku koja jasno ističe kako su mir, snošljivost i ljubav prema bližnjem temeljne vrijednosti na kojima počiva kršćanstvo. I da valja poštivati našu kulturu i naše i srpsko pismo – ćirilicu!
      Nešto drugo me sada muči, a zbog čega vam pišem ovo pismo.
      Poštovani papa Franjo,
      ovim vam se pismom, preko mene kao svojevrsnog glasnogovornika, obraća velik broj građanskih inicijativa i organizacija iz svih dijelova Hrvatske koje se ustrajno zalažu za poštivanje prava svakog čovjeka i svake društvene skupine, za pravedan razvoj zajednice i društva, suzbijanje siromaštva i netrpeljivosti te iscjeljenje rana nastalih u ratu i tijekom poraća.
      Pišem vam povodom recentnih događaja vezanih uz grad Vukovar u kojem su ljudi doživjeli teška stradanja tijekom Domovinskog rata.
      Proces pomirenja u Hrvatskoj, o kojem je u više navrata, a osobito nadahnuto govorio papa Ivan Pavao II. prije 25 godina u Zagrebu (govor, na zagrebačkom hipodromu, kojem se hrvatski biskupi baš ne vraćaju koliko bi trebali i mogli), opterećen je brojnim preprekama – teretom ratnih događanja, vječno tinjajućim nacionalizmima na obje strane, dnevnopolitičkim obračunima.
      Međutim, svemu usprkos, postupno su stišavane tenzije, pa je bilježen stalni napredak u odnosima hrvatskog i srpskog naroda koji je omogućavao suživot bez većih incidenata. Ali sada je čitav proces dramatično zaustavljen. I tako već duže vrijeme.
      Vlada je, naime, bila počela u Vukovaru postavljati ploče na dva pisma – latinici i ćirilici (oba su pisma i hrvatska i srpska). Pravo na korištenje vlastitog jezika i pisma u Republici Hrvatskoj uređeno je ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina i predstavlja jednu od najviših vrednota.
      Međutim, postavljanjem dvopismenih natpisa na zgrade ustanova pokrenut je lanac sukoba i incidenata u čijoj je osnovi međuetnička netrpeljivost.
      Nasilno razbijanje dvopismenih ploča u Vukovaru, prosvjedi protiv njihova postavljanja, sukobi između prosvjednika i policije, ali ponajviše govor mržnje prema pripadnicima srpske nacionalnosti (za njih se kaže da su svi zločinci i da je ćirilica, koje je isto njihovo pismo, simbol ”agresije na Vukovar”), nasilno su prekinuli mukotrpan proces pomirenja i vratili ga desetljeće unatrag.
      Proces pomirenja u Hrvatskoj, o kojem je u više navrata, a osobito nadahnuto govorio papa Ivan Pavao II. prije 25 godina u Zagrebu (govor, na zagrebačkom hipodromu, kojem se hrvatski biskupi baš ne vraćaju koliko bi trebali i mogli), opterećen je brojnim preprekama – teretom ratnih događanja, vječno tinjajućim nacionalizmima na obje strane, dnevnopolitičkim obračunima
      Mislili smo da se to neće dogoditi, ne nakon što je Hrvatska ušla u Europsku uniju kada je pokazala da želi poštivati elementarne civilizacijske norme.
      Nacionalistički diskurs netrpeljivosti i netolerancije ove je godine opet preplavio javni prostor i počeo se širiti Hrvatskom: od Dubrovnika, preko Splita sve do Zagreba, a zatim prema istoku sve do Vukovara.
      Naša je zemlja išarana pronacistiškim parolama (domaća inačica nacizma se u Hrvatskoj u doba Drugog svjetskog rata nazivala ustaštvo), pa su opet osvanuli grafiti ”Srbe na vrbe” (što znači da Srbe valja vješati!), ”Srbe u Jasenovac” (Jasenovac je bio najveći logor smrti u doba toga rata, kojim su upravljale isključivo ustaške vlasti marionetske države koja se zvala Nezavisna Država Hrvatska), u Splitu je podmetnuta eksplozivna naprava u prostorije Srpskog narodnog vijeća, razbijen je auto zamjenika predsjednika Srpskog narodnog vijeća, razbijena je ploča i prozori konzulata Republike Srbije u Rijeci, u tom gradu je ljetos batinama ubijen i srpski političar, bande su upale u kafiće u kojima su pripadnici srpske manjine gledali nogometnu utakmicu i napale ih…
      Vama pišem jer me posebno zabrinjava stav vrha Katoličke crkve u Hrvatskoj, zagrebačkog nadbiskupa i kardinala Josipa Bozanića i nekolicine biskupa, koji su se javno izjasnili protiv dvojezičnosti u Vukovaru koristeći pritom u svojim javnim obraćanjima sintagme čije značenje nimalo ne pridonosi miru i pomirenju, već vodi produbljivanju sukoba. Osim toga, nažalost, samo rijetki u katoličkim redovima pozivaju na mir i suživot.
      Tako je još u travnju 2013. (vi ste tada već bili rimski biskup), predvodeći misno slavlje u crkvi sv. Filipa i Jakova, kardinal Bozanić rekao kako su došli u Vukovar osnažiti se u vjeri jer je Vukovar posebno mjesto zahvalnosti na kome Bogu zahvaljujemo za dar vjere.
      Aludirajući potom na pokušaj uvođenja ćirilićnog pisma u službenu uporabu u Vukovaru, kardinal je rekao ”kako je pitanje jednoga pisma sažetak mnogih pitanja na koja odgovori nisu dani” i nastavio: ”U Vukovaru nisu na prvome mjestu oni koji su razarali, nego oni koji su čuvali i gradili”.
      Potpuno je jasno da je pritom kardinal mislio na Hrvate kao čuvare i branitelje Vukovara, a na Srbe, nametnuvši svim Srbima kolektivnu krivnju (koju naša Crkva ne prihvaća), kao razarače.
      Nacionalistički diskurs netrpeljivosti i netolerancije ove je godine opet preplavio javni prostor i počeo se širiti Hrvatskom: od Dubrovnika, preko Splita sve do Zagreba, a zatim prema istoku sve do Vukovara
      Umjesto poziva da se počinitelji zločina privedu pravdi, ali da se ne osuđuje čitav narod, ova izjava ukazivala je i bila od mnogih protumačena kao odobravanje razvrstavanja građana na one prvog i drugog reda.
      Usprkos činjenici da je ostvarivanje ustavnog prava srpske nacionalne manjine u Vukovaru izazvalo nasilje i val govora mržnje, kardinal Bozanić je u svojoj homiliji na svečanom euharistijskom slavlju prigodom 282. zavjetnog hodočašća vjernikâ grada Zagreba i hodočašća mladih Zagrebačke nadbiskupije Majci Božjoj Bistričkoj u Mariji Bistrici umjesto poruke mira izgovorio: ”Kao vjernik i biskup danas ne mogu prešutjeti pokušaj da se obescijeni simbole slobode i da se hrvatska vukovarska rana otvara na križu bešćutnosti političara. Postavlja se pitanje komu to sada u Hrvatskoj treba i za čije se to dobro čini?”
      Sisački biskup Vlado Košić, koji se javno zalaže za uvođenje pronacističkog (ustaškog) pozdrava ”Za dom, spremni” u redovnu uporabu u hrvatskim oružanim snagama, dodatno je radikalizirao stav vrha ove pokrajinske Crkve davši podršku tzv. Stožeru za obranu hrvatskog Vukovara i izjavom kako je: ”Vlast protunarodna. Ona, naime, ide direktno protiv našeg, hrvatskog naroda, gazi ga i ne poštuje nikakve primjedbe niti opravdane zahtjeve. Svakako, ako postoji i mala opravdana sumnja da podaci o trećini građana grada Vukovara kao pripadnicima srpske manjine nisu točni, nije se smjelo ići s tim”.
      Nije nikakvo čudo da onda gradonačelnik Vukovara Ivan Penava na sjednici Gradskog poglavarstva baci na pod statut Grada Vukovara tiskan na našem ćirilićnom pismu izgovarajući grozote o našim susjedima Srbima.
      Mogao bih navesti još niz primjera iz kojih je vidljivo da vrh Katoličke crkve i mnogi političari ne čuju riječi koje vi upućujete svijetu, a koje diraju srca i umove milijuna ljudi na čitavom planetu.
      Usrdno vas molim, kažite nešto u korist mira i pravde u našoj Hrvatskoj!
      U Hrvatskoj znamo za vaše poruke mira i ljubavi prema svim živim bićima zahvaljujući medijima i ljudima koji pomno prate vaše riječi i djela, a ne ljudima koji bi i riječju i djelom trebali pokazivati da poštuju svoga poglavara. To me žalosti, brine i navodi na pisanje.
      Obraćam vam se jer takvim stavovima vrh Katoličke crkve u Hrvatskoj odstupa od djelovanja rimskog biskupa – vas, pape Franje, kao i vaših prethodnika, koji su se usrdno zalagali za izgradnju mira i povjerenja među narodima.
      Nije nikakvo čudo da onda gradonačelnik Vukovara Ivan Penava na sjednici Gradskog poglavarstva baci na pod statut Grada Vukovara tiskan na našem ćirilićnom pismu izgovarajući grozote o našim susjedima Srbima
      Takav zaborav mirovnog poslanja Crkve i usmjerenosti na društveno dobro, siguran sam, ne vodi dobru.
      Poštovani papa Franjo, molim vas da hrvatskom narodu, cijelom našem društvu te posebice hrvatskim biskupima uputite izravnu poruku koja jasno ističe kako su mir, snošljivost i ljubav prema bližnjem temeljne vrijednosti na kojima počiva kršćanstvo. I da valja poštivati našu kulturu i naše i srpsko pismo – ćirilicu!
      Želio bih da se vaše poruke, kojima iskazujete sućut i bliskost sa svima koji pate bez obzira na to kojoj vjeri i naciji pripadaju, poruke poštivanja našeg ekosustava, poruke poniznosti i spremnosti na društvenu solidarnost konačno i uvijek čuju u crkvama i javnim obraćanjima članova klera i hijerarhije Katoličke crkve u Hrvatskoj, od Dubrovnika do Vukovara.
      S posebnim poštovanjem i bratskom ljubavlju u Isusu Kristu, Gospodinu našemu,
      Drago Pilsel, vaš student s Fakulteta filozofije i teologije – Colegio Máximo San José, u San Miguelu kod Buenos Airesa.

    • Од JESSY,
      Neki od vas su sigurno u školi imali predmet domaćinstvo na kome ste učili osnovne stvari potrebne za svakodnevni život.

       
      Djevojčice su učile kako da šiju, kuhanju, peru, upravljaju novcem i finansijama, a dječaci su učili kako da prave i popravljaju stvari, koriste alat, bušilice i pile, rade sa metalom i drvetom…
        Međutim, čitav koncept tradicionalne porodice se vremenom promijenio i sa tim donio pozitivne i negativne novine.
      Sa druge strane, tu su takođe i roditelji koji se brinu da njihovoj djeci nedostaju osnovne sposobnosti da prežive na ovom svijetu kao odrasli ljudi.
      Nije sporno da su srpski, engleski, istorija, matematika značajni predmeti, ali svrha domaćinstva je bila da djeca uče o onim svakodnevnim stvarima potrebnim za normalno funkcionisanje – kuhanju, zdravlju, popravkama stvari i osnovnom upravljanju finansijama.
      Današnje srednje škole u Sjedinjenim državama nude mogućnost izbora uže specijalizovanih predmeta iz ove oblasti, poput Hrane i prehrane ili Zdravlja i bezbjednosti, pa se takvi predmeti nisu u potpunosti izgubili iz obrazovnog sistema, ali im kvalitet konstantno opada i sve manje učenika ih bira. 
      Kod nas ne postoje ni u takvoj formi na bilo kom nivou formalnog obrazovanja.
      Mišljenje javnosti o ovoj temi je uglavnom podijeljeno – neki smatraju da je takav koncept zastario i sasvim suvišan, a drugi da bi promijenio mnogo toga u životima djece koja bi efikasno naučila kako da štede i vrijeme i novac.
      A šta vi mislite?
      https://lolamagazin.com/2019/10/18/vratite-nam-domacinstvo-u-skole-djeca-nam-nemaju-osnovne-zivotne-sposobnosti/
    • Од JESSY,
      Od bezazlenih glasina do olajavanja – svi ponekad tračare. Ali svi bi rekli da ne odobravaju razgovore o odsutnima, da to nije lepo. Psiholozi pak kažu da trač nije ništa strašno i da je ukorenjen u evoluciji.
       

       
      Imala sam kolegu koji me je u svakoj prilici zaverenički odvlačio u stranu i u pola glasa pričao šta misli o osobi koja je upravo napustila prostoriju. Bio je tipična tračara. To mi je bilo vrlo neprijatno.
      Pa ipak, i ja to radim: pričam o ljudima koji trenutno nisu tu.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...