Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Ovaj profesor s Harvarda tvrdi da je otkrio mehanizam starenja i misli da zna kako ga može zaustaviti

Оцени ову тему

Recommended Posts

1049341.png?cropId=0

David Sinclair, genetičar s Harvarda, tvrdi da starenje ne bismo trebali doživljavati kao prirodnu posljedicu životnog ciklusa

Izvor: Profimedia / Autor: Auto

Starenje doživljavamo kao nakupljanje svih ostalih stanja koja postaju sve češća s godinama - raka, demencije, fizičke slabosti... No, sve više znanstvenika dovodi u pitanje osnovnu koncepciju starenja. Što kad bismo mogli zaustaviti smrt, ili je potpuno spriječiti? Što ako su bolesti koje nas pogađaju u starosti simptomi, a ne uzroci? Što bi se promijenilo kad bismo starenje klasificirali kao bolest?

Od davnina se na starenje gleda kao na neizbježan, nezaustavljiv i prirodan ciklus. 'Prirodni uzroci' glavni su uzrok smrti starijih osoba, čak i kad umiru zbog raznih patoloških stanja. No ne misle svi tako. David Sinclair, genetičar s Harvarda, tvrdi da starenje ne bismo trebali doživljavati kao prirodnu posljedicu životnog ciklusa već kao stanje. Starost je, kaže on, patologija i kao takva može se i liječiti, piše Technology Review.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

'Prepoznavanje molekularnih mehanizama i tretmana starenja trebalo bi dobiti prioritet', apelira Sinclair. Starenje nitko danas ne doživljava kao bolest, ni Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) i regulatori poput moćne američke Agencije za hranu i lijekove (FDA). Dok se starenje ne pojavi na njihovim popisima bolesti, kaže genetičar s Harvarda, nitko neće htjeti uložiti svoj novac za istraživanje lijeka. A riječ je o potencijalno najvećem mogućem tržištu!

Potraga za svetim gralom

Znanstvenici strahuju da bi potraga za novim svetim gralom potresla temelje današnjeg društva. A to svaku znanstvenu raspravu pretvara u ekonomsku ili političku, smatra Eline Slagboom, molekularna epidemiologinja koja starenje proučava na Sveučilištu Leiden u Nizozemskoj. Neki pak misle da bi shvaćanje starosti kao bolesti dodatno stigmatiziralo ljude u godinama.

Dr. Nir Barzilai objašnjava kako umrijeti mlad u dubokoj starosti

Izvor: Društvene mreže / Autor: PennInstituteonAging

'Ageizam je najveći izam modernog doba', upozorava Nir Barzilai, direktor Instituta za istraživanje starenja na Medicinskom fakultetu Albert Einstein u New Yorku. 'Stariji su vječno na udaru. Ostaju bez posla jer su stari i ne mogu pronaći novi. A na sve to još da im kažemo da su zapravo bolesni? To ne vodi nikamo!'

Bolest ili ne, što bi se dogodilo kad bismo doista pronašli način da i starenje tretiramo i pobijedimo kao bolest? Bismo li doista živjeli stoljećima, možda čak tisućljećima? Ili ipak postoji krajnja granica? Studija objavljena 2016. u časopisu Nature ljudski je život ograničila na približno 115 godina.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
 

Strong words... “NAD+ is the closest we’ve gotten to a fountain of youth. It’s one of the most important molecules for life to exist, and without it, you’re dead in 30 seconds.” -David Sinclair, Co-Director Of The Biology of Aging at Harvard Medical School

View image on Twitter
 
 
 
 

'Da se raspravljati o tome gdje je granica', kaže Barzilai. 'No ljudi sad umiru s 80 godina pa je bolje da se pitamo kako će poživjeti tih 35 godina. Za besmrtnost ima vremena.'

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Metformin i učinci senolitika

Stručnjaci se slažu da se nešto mora promijeniti u načinu na koji se nosimo sa starenjem. Znanstvenici su u vezi s tim skovali i novi termin: geroinženjering.

Biomarkeri koji mogu identificirati biološku dob popularno su sredstvo u istraživanju starenja, kaže Vadim Gladišev iz Ženske bolnice u Bostonu. On opisuje starenje kao nakupljanje štetnih promjena po tijelu, u rasponu od pomaka u populaciji bakterija koje žive u našim crijevima do razlika u stupnju kemijskih ožiljaka na našoj DNK, poznatih kao metilacija. To su biološke mjere koje se mogu pratiti, pa se mogu koristiti i za praćenje učinkovitosti lijekova protiv starenja.

Neki pak nade polažu u metformin, jedan iz šire skupine lijekova, takozvanih mTOR inhibitora, koji navodno jačaju imunološki sustav starijih ljudi. Ovaj uobičajeni lijek protiv dijabetesa mogao bi nas zaštititi i od krhkosti, Alzheimerove bolesti i raka. Davanje metformina zdravim ljudima moglo bi pomoći u odgađanju starenja, ali bez službenih uputa liječnici ga ne žele samo tako propisivati.

Drugi istraživači proučavaju učinak senolitika koji potiču stare stanice da se selektivno samouništavaju kako bi ih imunološki sustav mogao očistiti. Istraživanja na životinjama pokazala su da stariji miševi na tim lijekovima sporije stare. Ispitivanja na ljudima zasad su usmjerena na učinak kod osteoartritisa i idiopatske plućne fibroze.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Otkriven mehanizam starenja?

Istraživanje ovih lijekova istaknulo je ključno pitanje starenja: postoji li zajednički mehanizam pomoću kojeg se različita tkiva mijenjaju i propadaju? Ako je to slučaj, možemo li pronaći lijekove koji će ciljati taj mehanizam?

David Sinclair vjeruje da taj mehanizam doista postoji i da je otkrio način na koji radi. U još neobjavljenoj knjizi 'Lifespan' (Životni vijek), ovaj znanstvenik s Harvarda tvrdi da je ključ u epigenetici. On sam u svojim je eksperimentima, kaže, pomladio oštećene stanice i vratio vid starijim slijepim životinjama.

U međuvremenu, nastavlja se bitka za klasificiranje starosti kao bolesti. David Gems, profesor biologije starenja na University Collegeu u Londonu, smatra da to ima i svojih dobrih strana jer bi se time suzbilo nekontrolirano tržište proizvoda protiv starenja. Jer svašta se danas prodaje pod tom krinkom, a ljudi nasjedaju jer nitko ne želi biti ni star niti bolestan, a naročito ne oboje istovremeno.

https://www.tportal.hr/tehno/clanak/ovaj-profesor-s-harvarda-tvrdi-da-je-otkrio-mehanizam-starenja-i-misli-da-zna-kako-ga-moze-zaustaviti-20190821

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Sanja888,
      Pozdrav svima, 
      da li je mozda bila ova tema? 

      Kako se pricescivati ako imate autoimunu bolest - celijakiju? Da ne duzim o bolesti, organizam ima jaku autoimunu reakciju kada se u organizam unese psenica, raz, jecam, tj protein pod nazivom gluten... 
      Neki saveti, iskustva, bilo bi mi od pomoci 
    • Од Драгана Милошевић,
      Od juče, 30. juna, u Beogradu je obavezno nošenje maski u gradskom prevozu i svim zatvorenim prostorima, bez izuzetka. A kakva je situacija na terenu?

      Na terenu se kuju teorije zavere, pa tako i dalje imate priliku da vidite gomile ljudi bez maski u javnim zatvorenim prostorima. Na molbe trgovaca da stave maske spremni su da uđu u sukob, ali i da podele svoja cenjena mišljenja o maskama. Isto to rade i na društvenim mrežama.

      Ovo iznad je još i najmanje sumanuta teorija, jer kao i uvek kada se potegnu usko stručne teme poput epidemiologije, ispostavi se da baš iz te oblasti imamo najviše onlajn stručnjaka.

       
      Imamo onlajn epidemiologe, uvek dobro obaveštene, koji odlično znaju stanje na terenu i uvek je u suprotnosti sa zvaničnim i istinitim podacima.

       
      Osim epidemiologa, tu je i čuveno "E, baš neću da nosim masku, ti ćeš da mi kažeš". Ekstremno ignoratski i ekstremno sebično.

       
      Maske ne funkcionišu po principu "ko hoće da nosi, neka nosi". Samo ako ih svi nosimo imaju potpuni smisao. Maska koju ti nosiš štiti druge, maska koju drugi nose štiti tebe.

      Pojavilo se i jedno istraživanje u kome je primećeno da muškarci pružaju poseban otpor maskama jer ih je stid, ne žele da pokažu slabost i nisu "kul". Posebno su teški na tome tradicionalni muškarci. Možda se plaše da će se izblamirati maskom, ali se očito ne plaše da će se izblamirati glupostima koje bez blama izgovaraju.
      Recimo, nedavno je uticajni republikanac Tom Rajs u intervnuu za "The Wall Street Journal" izjavio da odbija da nosi masku. "Maska ne štiti nas, nego druge od nas" rekao je u svoju odbranu. Upravo tako i kao što smo već primetili, cela poenta leži u tome da svi nosimo maske i da ne izjavljujemo neosnovane gluposti koje mogu pogubno da utiču na zdravlje svih ljudi.
      MASKE POMAŽU
      Vrlo je jednostvno objasniti i zašto - najveći deo infekcija događa se putem kapljica koje izlaze iz usta zaraženih. Stavite masku. Kvalitetna je bolja od nekvalitetne, ali bilo kakva bolja je od nikakve.
      Ako vam zaista treba naučni dokaz, evo studije iz aprila koja se bavila inficiranima sezoskim gripovima i korona virusom i pokazalo se da su čak i oni inficirani koji su nosili loše nameštene hirurške maske prošli odlično jer su maske čak i takve blokirale gomilu kapljica što znači da su zarazili minimalan broj ljudi u odnosu na to koliko bi zarazili bez maske. Ali važno je da maske nose svi, bez obzira na status infekcije. Kina kao zemlja u kojoj često dosta generacija živi pod istim krovom, već dugo ima razvijenu kulturu nošenja maski u domaćinstvima ako je neko zaražen i istraživanja nakon pandemije pokazuju da se pokazalo da je dosta ukućana sačuvano od infekcije zato što su svi, i zaraženi ukućanin kao i ostali, nosili maske.
      T.G.
       
      "Ne pada mi na pamet da stavim masku, zna se KO TO NOSI": Evo šta Srbi misle o zaštitnim maskama i PORAŽAVAJUĆE JE - Zena.rs
      ZENA.BLIC.RS Od juče, 30. juna, u Beogradu je obavezno nošenje maski u gradskom prevozu i svim zatvorenim prostorima, bez izuzetka. A kakva je situacija na terenu?  
       
    • Од Jestira.,
      Kako biti Hristova ovca, a ne biti ovca koju šišaju...
    • Од JESSY,
      kakav je vaš stav...?
      da li vam to odgovara ili ne...?
      šta radite kada vam to zasmeta...?
    • Од Bernard,
      Fabrice Hadjadj: «Noël devrait être synonyme de vie simple»
      WWW.LETEMPS.CH Figure montante d'un catholicisme français décomplexé, le philosophe Fabrice Hadjadj est un critique mordant de nos sociétés hyperconnectées. Son modèle alternatif? Jésus bien...  
      Zato je tistim, ki zagrizeno napadajo družino – in jo želijo razmesariti – tako težko ugovarjati. Pojasniti, da človek izhaja iz opice, je lažje, kot pojasniti, da otrok izhaja iz moškega in ženske. V prvem primeru teza dejansko zahteva pojasnila, celo številna, medtem ko v drugem primeru nimamo česa pojasnjevati, saj niti ne gre za tezo, temveč za neko popolnoma začetno danost, ki je podobna obstoju zunanjega sveta. In kako pojasniti, da zunanji svet je? Kako nekomu dokazati, da sonce sije?
      (Fabrice Hadjadj, Kaj je družina?)

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...