Jump to content

„Тренирајте дете као пса“ - нови енглески ријалити

Оцени ову тему


Препоручена порука

„Тренирајте дете као пса“ – родитељи траже укидање емисије

У Великој Британији је покренута петиција против приказивања једносатних ријалити документараца „Тренирај своје дете као пса“ коју најављује телевизијска станица „Канал 4“, а у којима позната тренерка паса примењује своје технике на двоје мале деце.

У најавном трејлеру Канала 4, наводи се да је госпођа Џо-Роси Хафенден, специјалиста за бихевиоралну обуку паса, примењивала ове технике и на својој деци. Промовише се њена теза да уместо да говиримо деци шта не треба да раде, боље је да им помогнемо да разумеју и науче шта треба да раде.

„Џо-Роси жели да исцрпљени родитељу окрену леђа дисциплиновању, насташлуцима и уместо тога примене позитивну обуку паса на својој деци“, каже се у најави емисије Тренирај дете као пса.

„Да су се сви родитељи опходили са својом децом на исти начин као што тренирамо псе, имали бисмо много више брижних и саосећајних људских бића“, сматра госпођа Хафенден.

Најављена је пилот епизода у којој се ове методе примењују на двоје деце од којих једно има три године и има сваконевне насилне испаде који негативно утучу на кућне љубимце његових родитеља, Џоа и Герета, а друго дете има 18 месеци и такође, је подвргнуто истим тренинзима јер мајци никако не полази за руком да га успава.

Против емисије су и професионални тренери паса

Петицији су се прикључили и чланови Удружења професоналних тренера паса у Великој Британији јер сматрају да се на овај начин њихове технике и професија компромитују.

У њиховој изјави се истиче да и када покушавају да утичу на промену понашања животиње, у обзир се узима целокупна историја и сви фактори који су утицали на стварање негативног понашања.

„Неопходно је узети у обзир дететово физичко, физиолошко, ментално и емоционално стање, окружење, емоционални развој и разлоге зашто су настали устаљени обрасци понашања које желимо да променимо", додају у чланови Удружења.

Међутим, забринути родитељи обратили су се организацији "Change.Org" и покренули петицију којом се захтева отказивање овог програма. Ема Дејлмејн, извршна директорка организације за инклузију аутистичних особа која је била један од покретача петиције, напомиње да Џо-Роси користи, такозвани, „кликер тренинг“ који се користи у обуци паса, али и у бихевиоралној терапији код деце са аутизмом, али је доказано да у каснијем животном периоду долази до развоја пострауматског синдрома код особа на којима је примењивана.

Представник за медије Канала 4, пак наводи да овај програм истражује нове приступе у бризи о деци и да се заснива на позитивним, научно заснованим мотивационим техникама које се широко користе како у обуци родитеља, тако и у обуци животиња.

„Током снимања и емитовања добробит свих учесника програма је од највећег значаја и тај процес надгледају квалификовани дечји психолози“, тврде из Канала 4 и настављају да најављују програм Тренирај своје дете као пса за уторак, 20. август. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, александар живаљев рече

и има сваконевне насилне испаде који негативно утучу

Што не смислише ријалити:  Тренирајте политичаре као псе.

Ријалити би имао невероватну гледаност и нико се не би бунио а и имали бисмо много више брижних и саосећајних политичара. Где би нам био крај... :smeh1:
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читалачком публиком је нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Наведени број је посвећен 350-годишњици упокојења Светога Василија Чудотворца Острошког, а носи наслов „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Информације о наведеном броју доступне су на интернет страници часописа:  http://misionar.spc.rs/index.php.
       
      Представљање овог броја у медијима: 
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Светигоре: "Православни мисионар" утиче на нашу духовну будност
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Беседе: Сви смо на великом мисионарском задатку
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Слово љубве": Свети Василије Острошки - мисионар речју и делом
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Читањем "Православног мисионара" обогаћујемо своју душу
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Источник": Да ли у потпуности следимо пут Светога Василија?
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Српски Сион": Циљ црквене мисије је да приводи људе Христу Богу

       
      На првим страницама овог броја налази се честитка уредништва и редакције, поводом избора и устоличења новог првојерарха Српске Православне Цркве. Наведену честитку доносимо у целости:
      Током припреме за штампу овог броја Православног мисионара, дана 19/6. фебруара 2021. године, у Саборној цркви у Београду устоличен је новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско карловачки и Патријарх српски Господин Порфирије (Перић). Уредништво и редакција Православног мисионара овом приликом упућују срдачне жеље Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију, да га Господ укрепи у жртвеном служењу Богу и роду, и да молитвени покров Светог Фотија Цариградског (на чији празник је устоличен) и Преподобног Порфирија Атонског (чије име носи), а особито молитвено заступништво светих српских архијереја на челу са Светим Савом увек буду уз њега у узвишеној патријарашкој служби на коју је призван. Аксиос! На мнoгаја љета!
      Мисионар par excellence, наслов је уредничког уводника у којем презвитер др Оливер Суботић казује да је Манастир Острог духовно и телесно лечилиште коме од вајкада прибегавају небројени људи жељни утехе. Они притичу Светитељу кога је Бог изабрао да кроз његове мошти чудотвори својом нествореном благодаћу. Наш уредник се присећа речи блаженопочившег митрополија црногорско-приморског Амфилохија које је изрекао на устоличењу, сада, новопрестављеног умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). Уводно слово отац Оливер закључује подсећањем да је Острошки светитељ био прави и истински мисионар, како речју, тако и делом.
      У оквиру рубрике Сећајте се својих старешина, протонамесник Александар Јевтић, парох при Светосавском храму у Краљеву, читаоцима предочава једну занимљиву причу која сведочи о љубави братства према свом упокојеном духовном оцу и игуману. На следећим странама, а у оквиру истоимене рубрике, налази се слово Епископа западноамеричког Максима, које је посветио свом духовном оцу блаженопочившем епископу Атанасију (Јевтићу).
      Приказ житија свете славне и добропобедне мученице Агније, чији свештени спомен прослављамо 21. јануара / 3. фебруара, можете да прочитате у рубрици Материк.
      Свете тајне су пројавa јединствене Светајне — Цркве, у којој Сâм Господ дарује човеку божански живот и избавља га од греха, смрти и ђавола, истиче у свом ауторском тексту потписник ових редова, који је своје казивање о значају Светотајиснког живота крунисао подсећањем на своју ауторску емисију „Светотајинско богословљеˮ, која је у оквиру три циклуса емитована на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке.
      Наш сарадник Раде Булајић пише о великом расколу, и у оквиру свог текста, између осталог истиче да су: Постојеће разлике између Истока и Запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира, вршење миропомазања само од стране епископа, скраћење Велике четрдесетнице за једну недељу, служење Свете Литургије на бесквасном хлебу.
      Оперативни уредник нашег мисионарског гласила, за овај број пише о надасве познатом и знаменитом делу Светог Владика Никола „Охридски прологˮ. Према сведочанству аутора Охридски пролог Владике Николаја је радо читан деценијама после свог настанка. Упркос одређеном дистанцирању од лика и дела Епископа Николаја, Охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке Југославије.
      Милена Стефановић за рубрику Црквена уметности, а у оквиру циклуса текстовâ Библијски бестијаријум, доноси занимљиву причу о Пеликану. Она подсећа да је изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога, настављајући да живи у световној књижевности. Средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба.
      Човекова идеја бесмртности, па и идеја Ричарда Докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику Оног који јесте, наводи др Александар Милојков у свом ауторском тексту „Идеја бесмртностиˮ.
      Тематски део часописа отвара протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански. У свом ауторском тексту под насловом „Свети Василије Острошки – похвала рода нашегаˮ, прота Слободан указује на правилно поимање светости у Цркви Христовој и подсећа на важну истину да је светитељство дар Божји.
      Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког, наслов је ауторског текста ђакона Владимира Пекића. Мошти Светог Василија, међутим, никако нису једини разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи васкрсење, премда су најочигледнији. Заправо читав живот овог угодника Божијег говори о томе, поучава читаоце ђакон Световаведењске обитељи у Београду.
      Према сведочанству протонамесника Александра Јевтића, Свети Василије Острошки је у духовном смислу био на челу прошлогодишњих величанствених литија које су походиле Црну Гору закрстивши је колонама људи са молитвеним песмама на уснама. А о сили Божјој која се пројавила на лику и делу великог чудотворца Острошког, можете на прочитате у наставку тематског дела овог броја.
      Светитељ острошки је сведок васкрсења, јер је својим животом показао нама да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања – јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 Кор 15, 14), наводи се у ауторском тексту потписника ових редова. На наведени ауторски текст ослања се и извод из химнографије Светом Василију Острошком.
      Мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре, доноси неколико молитвених записа из богате архиве свештене обитељи манастира Острог. Међу овим записима налазе се писма светитеља и знаменитих првојерараха и архијереја, који су своју љубав према Острошком чудотворцу показали и на овај начин.
      Духовно искуство са Острога уверило ме у снагу Христових речи: „Дођите и видите“ (Јн 1, 39). Увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета Бога и човека, наводи психолог Виктор Вицановић у свом надахнутом казивању.
      Тематски део овог броја у част Светог Василија Острошког, закључен је текстом др Ђорђа Вуковића под насловом „Пренос моштију Светог Василија Острошкогˮ.
      У оквиру рубрике Света земља, Јелена Јонић пише о манастиру Светог Онуфрија Великог, Акелдама. Манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине Хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином Кидрон. Постоји предње које каже да се средином 4. века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах Онуфрије, подсећа аутор.
      О Светогорском скиту Светог Димитрија читајте у рубрици Света Гора. 
      Здравље душе као предуслов за здравље тела, наслов је текста др Марије Лазаревић, који је објављен у новоотвореној рубрици Хришћанство и медицина. А овој број „Православног мисионараˮ закључен је рубриком Мисионарски излог и текстом Дајане Лазаревић под насловом „Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милујеˮ.
      Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси  http://misionar.spc.rs.
       
      Препоручени садржај: 
      Свете Тајне као благодатно дело љубави Божје
      Сведок васкрсења
      Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!
       
      Катихета Бранислав Илић,
      Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
      задужен за односе са медијима
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки др Иринеј: „Да није било јављања Господњега преко арханђела Гаврила светој Дјеви – као најчистијој и најсветијој у људскоме роду – не би било ни Цркве ни хришћанстава, ни присуства Божјега у нашем људском свету као Богочовека, као Бога Који је из љубави постао човек и спасао човека, сву творевину.”

      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у среду, 25. марта/7. априла 2021. године, на празник Благовести, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду. Владици Иринеју су саслуживали: Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, архимандрит Леонтије (Француски), свештенство Епархије бачке и новосадски ђакони.
      Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, Епископ бачки је казао да се у току Великог и Часног поста, у нашој припреми за највећи Празник, налази и данашњи празник Благовести: „Сви потоњи празници, којима Црква проповеда, односно саопштава радосну вест о догађајима спасења, сви су на тај начин нека врста продужених Благовести. Сви они извиру из овога догађаја и овога празника. Да није било јављања Господњега преко арханђела Гаврила светој Дјеви – као најчистијој и најсветијој у људскоме роду, од Адама и Еве па до краја историје, и зато управо изабраној и удостојеној да се преко ње, на чудесни и натприродни начин, роди Богочовек, Спаситељ света – не би било ни Цркве ни хришћанстава, ни присуства Божјега у нашем људском свету као Богочовека, као Бога Који је из љубави постао човек и спасао човека, сву творевину. Да није било њене чистоте и смерности, послушности вољи Божјој, такође се то не би остварило, али управо зато што је била Пресвета и Пречиста – то се десило. Управо та сарадња, та синергија воље Божје која жели да се сви људи спасу, у познање истине дођу и вечним животом живе, и спремности на учешће у том божанском Домостроју спасења од стране људскога рода, што је изражено кроз пристанак и послушност свете Дјеве, то је извор нашега спасења. Данашњи човек обично држи до себе, до своје воље, до својих потреба, и веома тешко може да схвати, чак и када је хришћанин, да је наша воља само тада добра, благословена и спасоносна, када се поклапа са вољом Божјом, а да је у сваком другом случају, када је противна вољи Божјој или када је далеко од воље Божје, она онда извор сваке наше несреће. Зато је веома важно да и ми, као правило свога живота, узмемо то, чак и у оваквом времену када кроз болести и заразе – то није први пут у историји, нажалост ни последњи – људи страдају, многи и умиру. Дакле, у том времену ова блага и радосна вест нам је насушна потреба и можемо је дубље осетити него у такозваним мирним временима.”
      Током свете Литургије, Епископ бачки др Иринеј је у чин презвитера рукоположио ђакона Николу Дувњака.
      Појао је хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке, под уметничким руководством професора Снежане Жујић.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 7. априла 2021. године, када Света Црква молитвено прославља празник Благовести, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у манастиру Светог Романа у Ђунису који данас прославља своју храмовну славу.
      Повезана вест: 
      Свештени чин монашења у светој обитељи манастира Светог Романа

       
      Звучни запис беседе
       
      Пред почетак Свете Литургије, Преосвећени Владика рукопроизвео је најпре у чин чтеца, а потом и у чин ипођакона оца Николаја Јоцића.
      На овом Евхаристијском сабрању Преосвећеном Владики саслуживали су архимандрит Дамаскин Грабеж, игуман ове свете обитељи, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, јеромонах Ефросин Уко, клирик Епархије источноамеричке, протосинђел Нектарије Ђурић, протођакон Александар Грујовић, клирик Епархије жичке и ђакон Ђорђе Филиповић.
      По благослову Његовог Преосвештенства по прочитаном Светом Јеванђељу, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић поучио је верни народ говрећи о данашњем празнику.
      Свету Литургију посебно је красило предивно појање певнице манастира.
      Храм је био испуњен свештеницима, свештеномонасима, монасима и монахињама из Епархије нишке и других Епархија наше Помесне Цркве као и верним народом.
      У току Свете Литургије Његово Преосвештенство је положио своје руке на главу ипођакона Николаја Јоцића и рукоположио га у свештени ђаконски чин.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач.
       
      Извор: Епархија нишка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У овонедељном Храму о посту као промени филозофије живота слушамо како беседи Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Свештеног трона пећкога Г. др Амфилохије (Радовић). Аутор и водитељ: Душанка Зековић.   Звучни запис емисије   Одувек су људи знали да је уздржавање од извесних јела на неко време корисно за њихово телесно здравље. У Хришћанству се то добровољно уздржавање од извесних јела назива постом. Постили су и сам Син Божији, Богородица, Апостоли и Светитељи. Пост није само телесно уздржавање од неких јела и пића, него и уздржавање од злих дела, дакле-духовни пост. Човек кроз пост посвећује своје тело и душу Богу и својим ближњима. Тело је олакшано уздржавањем ради лакше молитве, а наша срца за већу љубав међу ближњима. Наше време потврђује духовни и физички значај поста. И док постимо, запитајмо се као Јован Златоусти: јесмо ли кроз пост постали од гневних тихи, од жестоких љубазни, а ако то нисмо, шта вреди што смо тело мучили, а остали испуњени незадовољством и злобом.     Извор: РТС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Новине Српске Патријаршије Православље од 15. марта 2021. године посвећене су блаженоуснулом умировљеном Епископу захумско-херцеговачком Атанасију Јевтићу „Данас сви заједно можемо да посведочимо речима Апостола Павла: Владико Атанасије, добар си рат ратовао, трку си завршио; веру си одржао. Сада те чека венац правде који ће ти дати Господ наш, праведни судија. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне оче и брате Атанасије“, из опроштајног слова Патријарха Порфирија, које је над одром блаженоуснулог Владике прочитао Митрополит дабробосански Хризостом.
      Ту, на вратима раја: Опроштајно слово Патријарха Порфирија од Епископа Атанасија

       
      Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије преминуо је 4. марта 2021. године у вечерњим часовима у Јавној здравственој установи „Болница Требиње“.
      Од уснулог у Господу Епископа, беседом на гробљу манастира Тврдош у Требињу, опростио се Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије: ... испраћамо из овог у нови живот епископа херцеговачког, свесрпског и свеправославног, који је био човјек васељенске ширине духа. Испраћамо човјека Христовог ума, који је био међу нама као живо ходеће Јеванђеље, као апостол, као нови велики Атанасије. Човјека светојеванђељског и светоотачког предања, васељенског учитеља и просветитеља, познатог, цијењеног у цијелом православном свијету. Ненадмашног богослова наших дана, али и посебног, изузетног човјека, рекао је Владика Јоаникије на месту где је сахрањен умировљени Владика Атанасије.
      Ново Православље доноси и: Слово Епископа Максима на исходу Атанасија архијереја у Саборном храму у Требињу и Беседу Епископа Григорија на Божанственој Литургији уз одар Епископа Атанасија...
      Реаговањима на вест о упокојењу Епископа Атанасија уз бројне изјаве саучешћа, ауторске текстове ученика и познавалаца блаженоупокојеног Владике и репринт из ранијих бројева Православља – Сећање на Владику Атанасија: Избор за епископа банатског 1991. године, Спасите Епископа захумско-херцеговачког Атанасија – Апел Светског савета Цркава из 1192. године, Од Косова до Јадовна (путни записи), Саборност Цркве и Косово – текст јеромонаха Атанасија Јевтића („Православље“ од 15. јула 1986. г.) опраштамо се од Преосвећеног Владике на следујућим странама овог броја новина.
      Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн. 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин.
      ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
      Петнаестомартовски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове:
      – Репринт: 1981. година: Сећање на пожар у Пећкој Патријаршији; Сећање на 1999. и НАТО бомбардовање Србије; „Да се не заборави“: 17. марта 2021.; Од Свете Горе према Жичи – Осамсто година од Жичке беседе Светог Саве (1221–2021)...
      Овај број Православља закључили смо честитком свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије – Благословен почетак Великог Часног поста!
      Праштајте!
      „Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша“ (Мт. 6, 14–15).
       
      Извор: Православље
×
×
  • Креирај ново...