Jump to content

Пријави

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Све епизоде серије ЛИТУРГИЈА, које представљају изванредан пројекат манастира Острог, серија је настала 2009. лета Господњег.     Епизода 1 (Важније од живота)   Епизода 2 (Време је да се служи Господу)   Епизода 3 (Пут у Царство Божије)   Епизода 4 (Анђели и људи се уједињују)   Епизода 5 (Оставимо све земаљске бриге)   Епизода 6 (Допунимо молитву Господу)   Епизода 7 (Горе имајмо срца)   Епизода 8 (Удостој нас)   Епизода 9 (Христово тело и крв)                         Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Из штампе је изашао дванаести број пете серије часописа Глас Епархије нишке. Први број овог гласила штампан је 1899. године и сматра се епархијским часописом са најдужом традицијом излажења, али са честим прекидима континуитета у његовом објављивању. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија,  часопис излази квартално.

      Једино Својим славним Васкрсењем чудесни Господ нас је ослободио бесмислености, јер ни на небу ни под небом нема веће бесмислице од овог света без васкрсења, и нема већег очајања од овог живота без бесмртности. И ни у једном свету нема несрећнијег бића од човека који не верује у васкрсење мртвих, читамо у делу богословља, речи Преподобног Јустина Ћелијског, на почетkу часописа Глас Епархије нишке. Тема овог броја Васкрсење Христово.
      Глас Епархије нишке се једнако обраћа свима: православним и другим хришћанским верницима, академским личностима, интелигенцији, катихетама и другим просветним радницима, студентима, ученицима и онима који желе да се упознају са актуелним животом Цркве, као и свима који су жедни и гладни Речи Божје.
      Међу богословским темама су: Посланица епископу јерусалимском Макарију, Светог равноапостолног цара Константина Великог; Осуђени на бесмртност, Преподобног Јустина Ћелијског; Извор бескрајне Силе која спасава, протојереја Светислава Петровића; Беседа на натпис Дела Апостолских, Светог Јована Златоуста и Говор разним језицима, епископа Јована (Илића), преузето из Прегледа Епархије нишке за 1936. годину.
      Богословској теми припада и веома занимљив текст Сунчице Денић, професорке на Педагошком факултету у Врању, на тему симбола духовног подвига у биљном и животињском свету: Срна у изгубљеном рају оца Јустина и јасика монахиње Стефане: ... И данас је отворено питање, колико и шта могу симболи срна и јасика да значе нашем осећању и нашем разуму. И јасика и срна, али и цвеће. травке и биље, за које се везују отац Јустин и монахиња Стефана, знаци су својеврсног начина постојања.
      Духовно нас поучавају архимандрит Рафаил, игуман манастира Височка Ржана (разговор је водио јеромонах Нектарије (Ђурић) и старац Јустин из манастира Петру Вода у Румунији (са румунског је превела Данијела Станковић). 
      На савремене теме из живота Цркве читамо текст Ми верујемо да је Исус Христос васкрсао, протојереја Андреја Ткачова (са руског  превео лазар Поповић) и текст Смемо ли се надати спасењу свих?, Митрополита Калиста Вера (приредио и превео Ивица Живковић), из којег доносимо кратак део:
      "Има питања на која ни у којој мери на нашем садашњем ступњу знања не можемо д ати договор, а опет, колико год да нема одговора, не можемо избећи да та питања постављамо. Гледајући из прага смрти, ми питамо: како може душа постојати без тела? Каква је природа наше обестеловљене свести између нашег сада постојећег тела духовног (1. Кор 15.44) које ће праведни примити у будућем веку? најзад, не и најмање важно, питамо: Смемо ли се надати спасењу свих?"
      Из живота Цркве је свакако вредан пажње текст Законодавство цара Константина против корупције (Милица Станковић, проф. Правно-пословне школе у Нишу).
      Посебан значај редакција коју чине протојереј Дејан Јовановић, јеромонах Нектарије (Ђурић) и ђакон Далибор Мидић, посвећује објављивању архивске грађе и историјских чланака, које доприносе ближем упознавању богатог наслеђа ових крајева.  
      Хришћански живот тако доноси Сећање на Проту Драгутина Ђорђевића Моравског Вук Караџића (1907-1999) које потписује Милош Павловић и текст о манастиру Светог Романа у Ђунису.
      Из прошлости су публикована два изузетна текста: Црква Светог Мине у Штави, протојереја Тихомира Танасијевића, Манастир Светог Јована Богослова у Поганову, Јелена и Мара - велике српске задужбинарке и текстови о латинским црквама у Епархији нишкој: латинска црква у Горњем Матејевцу, Орљану, Прокупљу и у Глашинцу.
      Поводом стогодишњице упокојења Горан Ћирић надахнуто пише о Јеромонаху Ксенофонту Живковићу (1880-1919) хиландарском монаху и протоепистату првом званичнику монашке државе Свете Горе, рођеном у пиротском пазару, под световним именом Коста, Кона Ђорђевић.
      Значајан део сваког броја Гласа Епархије нишке посвећен је верској настави. Разматрају се актуелни проблеми у верској настави и искуства вероучитеља у раду са школском децом, о чему говори презвитер Владимир Стевановић:
      "Господ је рекао: пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско". То спомињући треба увек да се присетимо - чисто срце и искрена жеља јесте оно што Господ очекује од нас.
      Када узмемо у разматрање да тога највише налазимо у дечјим срцима, уочићемо да је вероучитељ, већ онај који освећује њихове душе, освешћујући их и упућујући их на прави пут, пут љубави и васкрсења.
      У томе је  лепота вероучитељског позива, да у младим душама, тек поораним њивама Господњим, засеје семе љубави, оно које се сеје као љубав према Богу, а рађа и развија животом који плодове љубави доноси и усмерава у свим рпавцима њиховог битисања. Та лепота је и главна сличност вероучитељског позива са свештеничким..." (Катихетска служба је припрема за свештеника, разговор  водио Ивица Живковић)
      У истом делу часописа који је врхунски приређен и одштампан, је и текст Алексеја Алексејевича Заварина: Сви смо били наши - Једно сведочанство о верској настави у старом Нишу.
      У најновијем броју на две стране је објављен текст о активностима младих на Радио Гласу Епархије нишке који у сарадњи са Катихетским одбором Епархије, почев од 6. новембра 2018.  године реализује емисију Млади у сусрет Христу.
      Приказима духовне литературе је посвећена значајна пажња  те исцрпно читамо приказ Tематског зборника о православном монаштву , издавач: Центар за црквене студије Ниш 2019.
      Службени део часописа садржи изводе из летописа Епархије, попис служби и канонских посета Епископа нишког г. Арсенија чије уводно слово читамо на почетку часописа Глас Епархије Нишке који се обраћа вернима са Вером у Васкрслог Христа, вером апостола, вером отаца, вером мученика Цркве Божј, поздрављајући најрадоснијим поздравом Христос васкрсе!

      Уредник часописа
       теолог др Ивица Живковић

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Милан Ракић,
      Емир Кустурица је засигурно, спрам свог знања о филму, (донекле) у праву када созерцава о Холивуду као "фабрици лажи", који је негде до средине прошлог столећа стварао "огромна уметничка дела, а завршио је (Холивуд) у веровању да је тржиште Бог."

      Ипак, деси се да из те мануфактуре "изађе" и понеко уметничко дело достојно естетике тих давних времена над којима Немања са правом ламентира.
      Но, овај играни серијал нема високе уметничке домете из домена естетике које једно синеастичко дело проглашавају уметничким стандардом. Ово је заправо серија, тзв. ситком који се по дефиницији "штанцује и штанцује" не би ли привукао и задржао гледаоце (и претплатнике кабловских оператора) "везане" за фотељу и месечну апанажу провајдеру.

      Али...
      Јесте ситком и јесте "штанцован". Мало ли је 9 сезона и 215 епизода? Које се врте у круг око једног или неколико главних ликова. Истина, без нахованог смеха...

      Али - још једаред.
      Може се рећи генијалност дуета сценаристкиња Ејлен Хејзлер и Диен Хејлајн, неће вас "вртети у круг". Вашу пажњу неће на моменте, е да би вас привукло гледању, задржати сцене насиља, секса, псовки и којекаквих иних непочинстава. Сем "мачића првих који се у воду бацају" из уводне сезоне - док не уђете у штос; ово је заправо "ефемерис" једне обичне породице и што би наши културни трудбеници из не тако давних времена рекли: "топла људска прича" о одрастању, сазревању, мукама, љубави, проблемима свакодневног живота и проче...
      `начи "Средина" -  "The Middle"
      Породица Хек своје земаљске дане "тече" у припиздини америчанског Средњег запада. У измишљеном градићу Орсону, држава Индијана. Чине ју глава породице Мајкл Хек (Нил Флин), мајка Френки (Патриша Хитон) и троје деце. Најстарији Аксел (Чарли Мекдермот), кћерка Сју Сју (Иден Шер) и најмалђи син Брик (Етикус Шејфер).

      Кроз више од 75 сати играног програма у девет сезона к`о што рекох, од почетног Брика у вртићу, Сју Сју и Аксела у основној школи, у завршној сезони Брик је матурант, Сју Сју је пред дипломским док је Аксел већ запослен. Посебну драж даје и чињеница да се глумачка постава није мењала и да главни ликови практично одрастају пред вама.

      Иако је серија почела да се емитује "када" и светска економска криза, чини се да су Хекови жртве онога што Жижек критикује у "реганомики". Шта више, у многим перипетијама економске природе, тражењу и неимању посла, неплаћеним рачунима, кршевима од аутомобила које возе, искљученој струји и проче, пре "личи" да живе негде у Србији, нег` у САД.
      Споља гледано, они су дисфункционална породица. Чини се да су родитељи у сталној трци за послом и попустима е да би се прехранили, препустили децу саму себи. Свакако ће вас распуснот тинејџера Аксела по неки пут наљутити, наивност и неспретност кћерке Сју изнервирати, а особењаштво најмалађег - Брика зачудити, па и уплашити.
      Ипак, без патетике - љубав на концу ипак побеђује и нефункционалност породице је само погрешан утисак.

      Што је за очекивати, кроз серију је "прошло" поред главних ликова и неколико стотина споредних, нама на овим просторима мање-више непознатих (Ко рече Брук Шилдс?) глумаца; ипак мени је остао упечатљив лик путујућег хришћанског мисионара Тим Тома (Пол Хип), који има благослов да ради са младима, идући из парохије у парохију и организујући летње хришћанске кампове за младе.

      Бинџовање, као древна словенска вештина гледања серија одједаред  у овом случају просто није могуће. Као што рекох, преко 4500 минута у 215 епизода је таман мера за неких годину дана гледања и то не више од једне епизоде дневно. Барем сам ја тако учињео.

      Без лажног моралисања, без патетике (сем по неки пут), без политичке коректности, без извргавања руглу религије, без насиља, без секса и голотиње. Нисам наравно неки "чистунац", е да би "зaчепљавао" уши због псовки и затварао очи због голих телесина на филму, али заиста, овај серијал је освежење и доказ да се може направити нешто што је трајало (серијал се завршио прошле године), а да није набријано свиме горе "без" поменутим, које често када "без" заменимо са "са" - постане само себи циљ.

      Још једаред, препорука - "Средина". Уживајте!
       
    • Од Милан Ракић,
      Морам да признам да ми је првенствено кроз културу видео-игара, заправо "пуцачина из првог лица", Други светски рат нарочито "омиљен". Колико сам само ноћи и дана провео за рачунаром "рокајући" Швабе, још од легендарног "Вулфенштајна 3Д" средином 90-их, па преко свих његових итерација до дана данашњег, "Снајпера", те свих делова (који се тичу Друге војне) из серијала "Дужност зове" и "Медаља части". Нажалост, велики светски студији за развој видео игара, не посвећују довољно пажње малим земљама, тако да сте у боју против "Хансова и Фрицова", могли да будете увек Амер, готово увек Рус, нешто мање Британац и где где Француз, тј припадник покрета отпора (има једна ГТАлична игра, солидна, не могу да се сетим назива), али (сем неких независних пољских студија, где се могло бити пољским командосом у саставу војске ЊВ Краљице Мајке), нема видео игре у којој можете бити југословенски партизан или пак припадник ЈВуО. Наравно, овде причам о "пуцачинама".

      Е онда се почетком 2008. године појави ова игра (Turning Point), где сте у улози америчког партизана с почетка 50-их и рокате европског окупатора, који је дошао да окупира "земљу слободних и домовину храбрих". Тај предложак је рабљен и у још једној видео игри где Северна Кореја окупира Америку (Homefront), али и у чувеном америчком филму "Црвена зора", још чувенијег Џона Милијуса, где урбана легенда каже да је Милијус у том филму (покојни Патрик Свејзи вођа партизана, Совјети напали САД) заправо преписао естетику нашег чувеног режисера "револуционарног вестерна"-"Шибе" Хајрудина Крвавца и његовог чувеног "покера" филмова: "Диверзанти", "Мост", "Валтер брани Сарајево" и "Партизанска ескадрила"...
      Можда и јесте измишљена прича, али ако изузмемо идеолошки моменат (којег у сва четири поменута Шибина дела има у траговима, поредећи са остатком југо-партизанске кинематографије), те чињеницу да је Шибо "злочинац", који је зарад реалности уништио више од две ескадриле чувених југословенских ловаца "522" који су "глумили" немачке "ФокеВулфове 190", заиста су ова 4 филма донела "нешто ново" што самоуправљач, сељак, радник, па и добар део "поштене интелигенције" није умео да препозна... А заправо, то је "дух" вестерна, филмског жанра са усамљеним јахачем и борцем за правду, тако неприлично комунарском колективитету...
      Е онда, пре неки дан, лутајући по овим сајтовима (клоновима ПопКорнТајма), лаке забаве за српску сиротињу која не гледа ТВ :))), налетим на један "Амазонов" ТВ серијал, у (за сада) 20 епизода. За 2017. годину је најављена и трећа сезона... "Човек у високом дворцу".

      Серијал настао по предлошку истоименог дела америчког писца Филипа Дика. Алтернативна историјска дистопијска прича... Други рат се није завршио онако како знамо, него су Швабе овладавши пре тога Европом, Русијом и Африком, односно Јапанци остатком Азије и Аустралијом, "рокнули" атомском бомбом Вашингтон и поделили Америку на два дела. Источни део и Средњи Запад Швабама, Западни део "косоокима", док је басен Стеновитих планина, па преко Средње Америке ка Јужној Америци у начелу независан, али је под "меком" контролом и једних и других и иначе изгледа као "њукован", иако атомско оружје тамо није деловало.

      Западна обала "личи" на период какава је и била 60-их, док су Источна обала, Њујорк, као и Берлин у којем се одвија радња неколико епизода, компјутерском анимацијом претворени у "стимпанковске" екстеријере болесно хладне нацистичке архитектонске естетике...

      Нећу препричавати, препоручујем да погледате. Екипу која стоји иза серијала предводе Ридли Скот којег не треба посебно представљати и Френк Спотниц (Досије Икс), као продуценти. Режисери свих 20 епизода су различити, то нека мода ваљда...
      Заплет је класичан партизански. Два покрета отпора, у јапанском и швапском делу подељене Америке. Пошто су Јапанци нешто "мекши" према црнцима, Словенима и Јеврејима, на Западној обали "отпораши" боље функционишу, док је примена "расних Закона" и уопште сва болест једног система какав је био Немачки у Другом рату, до изражаја дошла на источној обали, где партизани раде у дубокој илегали и где је СС Обергрупенфирер Џон Смит (у рангу генерал пуковника-заправо амерички "фирер"), завео страховладу. Иначе некдашњи пуковник Маринаца САД, херој из Мидвеја, који се након "њуковања" Вашингтона, брзо "преоријентисао" и постао нациста. Тумачи га, неко рече на свету не би могли наћи бољег и "болеснијег" за улогу фашисте од њега Руфус Суел...

      Ту је и његов "епигон" Џо Блејк, дете Лебенсборна, који у контакту са једном партизанком, није начисто је ли за или против Шваба. Ту партизанку тумачи шармантан Александра Давалос...

      Од познатијих глумаца, ту је још и ДиЏеј Квалс и наш православни брат Кари Хиројуки Тагава, који тумачи лик јапанског министра трговине, заправо највишег представника цивилне власти царског Јапана на тлу Западне америчке обале...

      И нећу више ништа рећи, вреди потрошити 1000 минута живота (20 епизода по 50 минута) и још 500 кад изађе трећа сезона, само сам дужан да упозорим, на оно што је мене нервирало у другој сезони, а то је инсистирање режисера на два одвојена света, односно две одвојене реалности у којима брат у Христу Тагава обитава; заправо то је занатска алатка звана "флешбек", али направљена са доста фантастике, као да ова "какотопија" није сама по себи толико фантастична... Тако да, барем мени-иде на живце, срећом по 5-6 минута по епизоди друге сезоне...
       
      Ако је неко мерило, на ИМДб-у, серијал има оцену од 8,1 и још једном, ако сте љубитељ жанра, а нисте до сада видели, обавезно погледајте.

×
×
  • Креирај ново...