Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Recommended Posts

пре 26 минута, Предраг М рече

не мош тек тако да укротиш теологе, мењај стратегију... :scratch_head:

Јер  теологе... ни смрт ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 38-39).. камоли НеКеВеДе-овци стари :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одлично је питање, а и одговори. Мени помогло па мислим да немају сврхе, не би их Бог ни дао.

On 20.8.2019. at 12:21, Иван ♪♫ рече

Ono sto meni dodatno smeta kod teologa je racionalizacija zivota. Apostoli su bili konkretni, lecili su i tesili odmah, bez filozofije, oni su teolozi po Duhu.

Knjiski teolozi ne mogu da lece, ne umeju ni da utese, ali u isto vreme zele da imaju sve odgovore i da im filozofija bude konzistentna. Zato prave mislene konstrukcije, kako bi pokrili nezgodna pitanja.

Npr. ako imas problem, u stvari nema problema, jer ce sve biti reseno „u eshatonu", u prevodu kad umres bice ti lakse, sto nije bas ni utesno ni od pomoci.

Teologija, naravno, jeste potrebna jer veru treba razumevati pravilno. Nemamo dzabe tolike sabore i otacko predanje.

...

On 18.8.2019. at 23:08, Vladan :::. рече

Да постоји јаз између народа, свештеника и владика (монаштва) то стоји, такође и отуђење у локалним заједницама, такође и отуђење "високе" теологије од свештеника и вероучитеља а затим и народа. Посао да се то поправи је на свима нама, да сви једни другима на то отворено указујемо и да се молимо. На силу не бива.

Сврха теологије је да се они који за то имају таленат, призив, благослов у Цркви поуче тзв. висинама и смирењу, а затим да се спусте и то врате народу и Цркви. Ако се неко "попне" а не уме да сиђе онда слаба вајда. Залутао је. Али ако се нико не попне онда нема ко ни нешто са висина да донесе народу.

Рецимо цела једна дебела књига из литургике ако кроз некога изнедри један прост одговор некоме ко је у недоумици испунила је смисао. Ако се са предавања од сат и по и 15 тема неко врати мирна срца јер је нашао одговор није узалуд.

А има и обрнуто: и када се теолози спусте и кажу како јесте народ неће да слуша, зна боље, реко му неки "ду'овник" тамо... Е па онда, иди по трњу и једи зелено грожђе када нећеш да слушаш, а Бог ти послао зрело и очишћено...
 

Прочитао сам, не знам овог трена о коме је тачно реч, да нам Бог даје одговор или у писму, или у мислима или по човеку. Остала ми у сећању и она мисао да је и природа Свето Писмо за оне који не умеју да читају.

И стално говори, али човек стално не слуша. Барем за себе знам, да не буде како бих ја хтео или како сам замислио. Некада по теологу, а некада по благајници у дућану, а да она ни не зна. Мучиш се с неким мислима, одгонетaш, а реч дође баш када и како се ниси ни надао...

Парафразирам једнога теолога и светитеља:
Бог се човеку прилагоди, да би се човек прилагодио Богу :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hекада теолошка објашњења буду ми толико замршена, да заборавим шта сам уопште питао...  па направим круг по природи да ми се слегне

Супер је теологија, a надопуњује се с Писмом изван нас... и људи су примењена теологија.

Слава Богу, све је добро. :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прилазим ли човеку без предрасуда, да Богу не стављам запреку властитом логиком, Бог ће већ проговорити, па био тај човек теолог или не. Или како још већ буде. У том смислу некако...

Aко се не видимо, идем садa кроз парк у дућан, па ћу да се нађем и с једним човеком (није важно које је струке), да разменимо неке теолошке књиге...

:pecanje:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има сврхе...

Кад теолог прича једноставно и разумљиво; кад аргументима разбија заблуде: кад нас научи да се чешће причешћујемо...

 

Зашто смо на форуму? Живе речи утехе у пуном смислу, небројено пута сам баш овде налазила разумевање, олакшање...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Предраг М рече

не мош тек тако да укротиш теологе, мењај стратегију... :scratch_head:

Зашто бих кротио ? Валда су толико верници  да себе и свој его подреде већем интересу

Share this post


Link to post
Share on other sites

Е то је онда то. Треба да ми с вером приступамо знању које теолози излажу, јер и они га с  вером стечу и излажу. Нема уопште опозиције. Само су две различите, а добре позиције.

:takeoff:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Богољуб 1 рече

Е то је онда то. Треба да ми с вером приступамо знању које теолози излажу, јер и они га с  вером стечу и излажу. Нема уопште опозиције. Само су две различите, а добре позиције.

:takeoff:

Ja verujem u Tvorca ne u teologe

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Стаљиново унуче рече

Ja verujem u Tvorca ne u teologe

Верујем у историју, али не у историчаре....

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Стаљиново унуче рече

kada znaš znaš, imaš dokaz, vera nema dokaz

а зашто се ни у будућем животу вера не гаси пошто ћемо Бога знати какав јесте и гледаћемо га Лицем к Лицу...а вера никад неће престати

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Стаљиново унуче рече

Ja verujem u Tvorca ne u teologe

и ја верујем у Господа наравно.....свети Григорије Богослов каже сваки који се истински моли.... јесте теолог...

 

Теологија није реч о Богу него је Теологија реч са Богом....молитвени разговор са Богом.

 

 

сад остаје вера нада и љубав ..а од њих је највећа љубав...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Ćiriličar,
      Након Путиновог говора - пала влада у Москви. Је ли то почетак коначног обрачуна са "дубоком државом" и финансијским елиама у Русији? Председк је наложио велико повећање привредног раста. Зашто је земља са огромним ресурсима, која поседује високе технологије имала привредни раст од само 1,7 %? Путин се "захвалио" свом дугогодишњем сараднику Медведеву који је био на челу руске владе.
       
      Medvedev očigledno nije znao za smenu dok se nije dogodila, Mišustin izabran bez glasa protiv: “Novosti” sa lica mesta o dešavanjima u Rusiji

       
      https://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:841995-Medvedev-ocigledno-nije-znao-za-smenu-dok-se-nije-dogodila-Misustin-izabran-bez-glasa-protiv-Novosti-sa-lica-mesta-o-desavanjima-u-Rusiji
       
       
       
       
       
       
       
    • Од александар живаљев,
      Емир Кустурица
      Има Бога
      06.01.2020.
      Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа, спустила се на улице, а Црна Гора је претворена у позорницу највећих хришћанских литија које су до сада виђене. Десило се оно чега су се глобалисти највише прибојавали, и то у вријеме када у свијету већ увелико траје сукоб цивилизација које је историчар Хантингтон предвидио још деведесетих. Он је тада написао да глобализам неће бити у стању да универзалне западне вриједности примјени на читав свијет, да западна Европа неће више постојати, биће јудеохришћанска Америка, између осталих, будизам, ислам, навео је да још и православни хришћани остају цивилизација за себе. Сигурно је да за југоисточну Европу није могуће примјенити свјетске дијагнозе, али симптоми за такву тврдњу су видљиви.

      Чудо се десило у Црној Гори. Чега је то све збир? Да ли је у доношењу Закона о вјероисповјести било пресудно слабо познавање корјена властите културе, недостатак интуиције, пуко извршавање наредбе или ароганција! Ко је могао да повјерује да ће црква и њени вјерници који су већ 800 година на своме пристати да им неко украде мит и да то неће изазвати гњев?! Или је Војна алијанса планирала Олују, попут оне у Хрватској? Видјећемо! Неко је игнорисао стару истину да у историји дође вријеме када народу вјера постаје важнија од хљеба, када се у људима пробуде магнетне олује припадности, када страхове стрпају под кућни праг, па заједно, обједињени вјером то осјећање претварају у слободу!
      Мистична маса трпи свашта, а њено буђење дуго траје. У случају Црне Горе постоји читаво књиговодство примјена глобалистичког рецепта на становништво које се није опирало западним вриједностима, али је православље постало камен спотицања војној стратегији Drang nach Osten (продор на Исток). На том путу нису спорне примјене нама недостајућих састојака западне дисциплине, поштовања секуларне хијерархије и чега још све не, али се, како је недавно истакао амерички генерал Френклин Бен Хоџис, православље показало као препрека. Чему? Цивилизацији сигурно није, јер без Бизанта и Јустинијана, нема ни Римског права, без Константинопољских грађевина, нема ни узора за италијанске ренесансне градове. Дакле, није ријеч о проблему цивилизацијске природе, па по томе не би требало да постоји проблем ни са западним хришћанством. Много мање него што се у први мах чини! Још мање него што је источно хришћанство трпило од западне цркве у најцрње доба великих сукоба.
      У вријеме када је глобализација конформизовала свијет и када је умјесто да његује културне различитости, како је у почетку обећано, малим народима успјела да наметне тек сексуалне разноликости, листа српских културолошких губитака у Црној Гори се повећавала. Народ ове драматичне земље од давнина практикује да у божићне празнике и свадбе испали више бојевих метака него војске у великим офанзивама. Када је на дневни ред 2006. године дошло одвајање Црне Горе од Србије и Црне Горе, није опалила ниједна пушка. И нека није. Била је то вјештина Мила Ђукановића, али и пристанак важних представника српске вјере. Био је то избор секуларних Срба који су се прилагодили државности која је већ једном постојала. Сви су повјеровали да тако мора бити и да њихова култура може бити сачувана. Онда се промјенило све. Огромне инвестиције, црно-бијели новац је стизао, љубав са Русима, па непријатељство према њима. Углавном, уљепшани су градови, путеви, мостови, и на крају је стигао НАТО, али и закони који су промјенили српски језик у „матерњи“, латиница је замјенила ћирилицу, историјске књиге су поново написане црногорским језиком, али и увелико промјењеном фактографијом.
      Све је то прошло уз магичну моћ капитала и шансама које су сви приграбили намјеравајући да не буду само пекари, инжењери, доктори, зубари него и богати становници Црне Горе. Само што је у то коло среће упала велика мањина. Гдје су ови што им није пошло за руком да уђу у прижељкивану класу? То је споменута мистична маса која је у секуларној форми већ шетала Црном Гором. Ова сада носи иконе и њен настанак је у корјену осјећања која су је извела на позорницу. Неизмјериво је подручје емоција које, још увијек, не могу да контролишу аналитичари, компјутери, банкари и државни чиновници, полицајци, сјецикесе и маркетиншки стратези и, што је најчудније, ту престаје да игра улогу новац као највећи социјални мотив данашњице. Има Бога!
      Када је у низу покушаја да се понизе Срби у Црној Гори, послије свега, у скупштини, под бизарним околностима прошао Закон који наговјештава национализацију православних богомоља и црквене метохије, православни свијет је схватио да не може да опстане без онога у шта вјерује да му је најважније. Све је послије хапшења посланика ДФ-а изгледало као да су бркатог мачка сатјерали у чошак, свештена лица као тужни гаврани су захтјевали разговоре. Наједном, на улицама као да је неко посредовао филмским триком, умјесто бркатог кућног љубимца угледали смо друштвену звјер која кривуда градовима.
      Револт православних Срба у Црној Гори је утицао на Београд сигурно у једној ствари. У матици српске културе, тешко да ће у будућности бити изговорена реченица коју је рекао председник САНУ Владимир Костић: „Једина политичка мудрост је на који начин, са неким елементима достојанства напустити Косово.” Послије литија у Црној Гори, извјесно је да ће се о достојанству Косова и Метохије говорити на други начин и да ће се у блиској будућности стара нова власт, ако помисли да призна Косово, сударити са још већим незадовољством грађана од овог које траје у Црној Гори!
      Емир Кустурица   Има Бога | ИСКРА
      ISKRA.CO Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања...
      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      Емир Кустурица
      Има Бога
      06.01.2020.
      Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања са црногорских планина, из градских небодера, станова, приградских кућа, спустила се на улице, а Црна Гора је претворена у позорницу највећих хришћанских литија које су до сада виђене. Десило се оно чега су се глобалисти највише прибојавали, и то у вријеме када у свијету већ увелико траје сукоб цивилизација које је историчар Хантингтон предвидио још деведесетих. Он је тада написао да глобализам неће бити у стању да универзалне западне вриједности примјени на читав свијет, да западна Европа неће више постојати, биће јудеохришћанска Америка, између осталих, будизам, ислам, навео је да још и православни хришћани остају цивилизација за себе. Сигурно је да за југоисточну Европу није могуће примјенити свјетске дијагнозе, али симптоми за такву тврдњу су видљиви.

      Чудо се десило у Црној Гори. Чега је то све збир? Да ли је у доношењу Закона о вјероисповјести било пресудно слабо познавање корјена властите културе, недостатак интуиције, пуко извршавање наредбе или ароганција! Ко је могао да повјерује да ће црква и њени вјерници који су већ 800 година на своме пристати да им неко украде мит и да то неће изазвати гњев?! Или је Војна алијанса планирала Олују, попут оне у Хрватској? Видјећемо! Неко је игнорисао стару истину да у историји дође вријеме када народу вјера постаје важнија од хљеба, када се у људима пробуде магнетне олује припадности, када страхове стрпају под кућни праг, па заједно, обједињени вјером то осјећање претварају у слободу!
      Мистична маса трпи свашта, а њено буђење дуго траје. У случају Црне Горе постоји читаво књиговодство примјена глобалистичког рецепта на становништво које се није опирало западним вриједностима, али је православље постало камен спотицања војној стратегији Drang nach Osten (продор на Исток). На том путу нису спорне примјене нама недостајућих састојака западне дисциплине, поштовања секуларне хијерархије и чега још све не, али се, како је недавно истакао амерички генерал Френклин Бен Хоџис, православље показало као препрека. Чему? Цивилизацији сигурно није, јер без Бизанта и Јустинијана, нема ни Римског права, без Константинопољских грађевина, нема ни узора за италијанске ренесансне градове. Дакле, није ријеч о проблему цивилизацијске природе, па по томе не би требало да постоји проблем ни са западним хришћанством. Много мање него што се у први мах чини! Још мање него што је источно хришћанство трпило од западне цркве у најцрње доба великих сукоба.
      У вријеме када је глобализација конформизовала свијет и када је умјесто да његује културне различитости, како је у почетку обећано, малим народима успјела да наметне тек сексуалне разноликости, листа српских културолошких губитака у Црној Гори се повећавала. Народ ове драматичне земље од давнина практикује да у божићне празнике и свадбе испали више бојевих метака него војске у великим офанзивама. Када је на дневни ред 2006. године дошло одвајање Црне Горе од Србије и Црне Горе, није опалила ниједна пушка. И нека није. Била је то вјештина Мила Ђукановића, али и пристанак важних представника српске вјере. Био је то избор секуларних Срба који су се прилагодили државности која је већ једном постојала. Сви су повјеровали да тако мора бити и да њихова култура може бити сачувана. Онда се промјенило све. Огромне инвестиције, црно-бијели новац је стизао, љубав са Русима, па непријатељство према њима. Углавном, уљепшани су градови, путеви, мостови, и на крају је стигао НАТО, али и закони који су промјенили српски језик у „матерњи“, латиница је замјенила ћирилицу, историјске књиге су поново написане црногорским језиком, али и увелико промјењеном фактографијом.
      Све је то прошло уз магичну моћ капитала и шансама које су сви приграбили намјеравајући да не буду само пекари, инжењери, доктори, зубари него и богати становници Црне Горе. Само што је у то коло среће упала велика мањина. Гдје су ови што им није пошло за руком да уђу у прижељкивану класу? То је споменута мистична маса која је у секуларној форми већ шетала Црном Гором. Ова сада носи иконе и њен настанак је у корјену осјећања која су је извела на позорницу. Неизмјериво је подручје емоција које, још увијек, не могу да контролишу аналитичари, компјутери, банкари и државни чиновници, полицајци, сјецикесе и маркетиншки стратези и, што је најчудније, ту престаје да игра улогу новац као највећи социјални мотив данашњице. Има Бога!
      Када је у низу покушаја да се понизе Срби у Црној Гори, послије свега, у скупштини, под бизарним околностима прошао Закон који наговјештава национализацију православних богомоља и црквене метохије, православни свијет је схватио да не може да опстане без онога у шта вјерује да му је најважније. Све је послије хапшења посланика ДФ-а изгледало као да су бркатог мачка сатјерали у чошак, свештена лица као тужни гаврани су захтјевали разговоре. Наједном, на улицама као да је неко посредовао филмским триком, умјесто бркатог кућног љубимца угледали смо друштвену звјер која кривуда градовима.
      Револт православних Срба у Црној Гори је утицао на Београд сигурно у једној ствари. У матици српске културе, тешко да ће у будућности бити изговорена реченица коју је рекао председник САНУ Владимир Костић: „Једина политичка мудрост је на који начин, са неким елементима достојанства напустити Косово.” Послије литија у Црној Гори, извјесно је да ће се о достојанству Косова и Метохије говорити на други начин и да ће се у блиској будућности стара нова власт, ако помисли да призна Косово, сударити са још већим незадовољством грађана од овог које траје у Црној Гори!
      Емир Кустурица   Има Бога | ИСКРА
      ISKRA.CO Људска емоција је чудесна муња, а постаје још чуднија када се утопи у мистичну масу! Експлозија осјећања...
    • Од Логос,
      У знак подршке Српској цркви и народу у Црној Гори, служена је Света Литургија последњег дана месеца децембра у Храму Светог Нектарија Егинског.      Беседио је протонамесник Саша Максимовић, архијерејски намесник ваљевски други, рекавши да и данашња Црна Гора има своје Нероне и Диоклецијане, али има и људе који су се одрекли идола, своје егзистенције да би служили Христу. Отац Саша је посебно истакао пример полицајца кога је Митрополија црногорско-приморска одликовала јер није хтео да служи идолопоклоницима. „Мислим да ће ове године многи по први пут схватити значај и силу Божићне песме“, закључио је отац Саша.     Извор: Радио Источник
    • Од Логос,
      У недјељу 28. по Духовима, недјељу Праотаца (Материце) дана 26. (9) децембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије посјетио је Бихаћ и предводио свету архијерејску Литургију у параклису светих жена Мироносица.   Звучни запис беседе   Владици су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Далибор Ненић парох бихаћки, протопрезвитер Бојан Митрић парох прве парохије петровачке, протонамјесник Јован Бањац парох друге парохије петровачке, презвитер Немања Балабан парох крењеушко-вођенички и протођакон Немања Рељић.   У својој литургијској бесједи Епископ се обратио омилијом у којој је протумачио параболу о Господаревој вечери повезујући је са светом Литургијом на коју Господ позива све, но ипак има оних који налазе многе изговоре да би приступили Христу и сјединили се са њим. Тада ће Господ призвати све оне друге са „тргова и улица“ и тако ће напунити Царство Своје, а они позивани биће бачени у таму најкрајњу.   Послије свете Литургије Владика је подијелио поклоне најмлађим члановима литургијске заједнице, а трпеза љубави припремљена је у парохијском дому.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...