Jump to content

Recommended Posts

пре 9 минута, Bokisd рече

, da li ides u crkvu ili verujes...

Збуњује ме ово или,...испада, или идеш у цркву или верујеш, као да једно друго искључују.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Рапсоди рече

Збуњује ме ово или,...испада, или идеш у цркву или верујеш, као да једно друго искључују.

Rapso nemoj sad i ti da sve racionalizujes , ne znam koji su mu tacno stavovi kako bi znao sta tacno da mu odgovorim...itd...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Bokisd рече

Rapso nemoj sad i ti da sve racionalizujes , ne znam koji su mu tacno stavovi kako bi znao sta tacno da mu odgovorim...itd...

ne dogovara se po nečijiom stavovima nego argumentom zato ti i od gvorih već al još nije odobreno,nije bitno to što si ti pitao

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Aкo  савремена теологија , служи цркви , /на било који начин/ а није једини начин под обавезно је прилближити обичном вернику или чак неверујућем...онда има сврху Али је некако узело маха  то академско богословње, које не примећује  обичног верника. 

Мени лично прија богословље оца Зорана, који све види, све примећује,  свима одговара, без обзира на теолошку поткованост. Који увек има времена за све, подједнако за теологе као и  лаике у тој области. Теологија оца Зорана је,  акадамска и уједно   окренута ка заједници, што би реко наш народ 2 У 1. :D

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 часа, Стаљиново унуче рече

Месецима пратим ваше теолошке расправе на форуму,нема сумње сви сте ви теолошки потковани.Ја нисам. Али нисам видео да ће и једна ваша расправа,дискусија,  обичног човек приближити вери и Цркви. Једноставно преучени сте.Ваша наука више нема сврху ,бар је ја не видим као такву, да људима приближи веру и Цркву.Ваша наука је постала  ради себе саме . Ради вас а не ради људи.Ваше дискусије су надгорњавање и надмудривање.

Волео бих да ме демантујете.

Покушао сам да размишљам из твог угла и сетио се себе пре теологије. Добро резонујеш мада резон ти има два аспекта: први да си осетио да је теологија "шпанско село" за не-теологе, за народ; а други је да из тог угла сматраш, погрешно, да је све то "јелинско мудровање.

Предање Цркве има 2 ооо година искуства, небројне црквене учитеље; Свето Писмо, богослужење, догме.То су јако сложене ствари за не-теололе. Теологија, данашњеа, не може да нађе израз сем академског. Постоји академси ситем и вечина теолога "граби ка врху", матер или докторат, по том систему. Сад би то требало огледати у животу Цркве. Каква је корист од те академске теологије? Не баш велика, и теологија је постала по мало сврха самој себи - титуле.

Ево ти један пример: Александар Милојокв, форумаш овде, је магистрирао на Зизјуласовој теологији. Владика Григорије је докторирао. Пази сад, иамо раскол између Цариграда и Москве, то је велики раскол. Базира се на еклисиологији Зизјуласа. Сад се поставља питање: па што нико није спречио? Па прво мало ко чита те докторате. Друго то су сложене ствари, тако да тумачење није једноставно, а аутори се изражавају тако да може и-овако-и-онако.

Е сад, та висока теологија би требала да се манифестује на живот Цркве -тебе, мен. Она то слабо чини. Највећи теолог данашњице, Зизјулас, уопште нема своју паству (народ). Митрополит је без народа, а пише о свим црквеним темама које би требале да се "спусте" у народ. Имап докторе теологије који држе катедре а нису превели корисну литературу за студене, да не говорим да нису кадри да напишу исту (Зизјулас макар има куражи, па пише)..

Ево ти примера једног на твоју тему. У Браничевској епархији, код владике Игнатија, ономад је одржан неки научни скуп локални, сипосион или нешто и расправљало се о томе да ли и како теолопка реч можда да допре до народа и кава јој је улога у мисији Цркве. Већина је сматрала да је улога огромна. Један поп, професор и доктор теологије је имао другачије мишљење - да народ хоће да га Црква"помазује".

Рецимо баба се причести, па после сачека попа да јој очита моитву за здравље...велики теолози ће ти реи да је то лудост. Каква молитва кад је самог Господа примила. Сматрам да се многим од тих баба молитва прими, ако су искрене, а већином јесу. Она тако верује да јој поп под епитрахиљом "очита" и да је помаже, још ако јој каже неку утешну реч - то народ хоће.

Сад ти, роде, попови пишу докторате; а током целе седмице теже је ухавтити попа да те посаветује него Вучића. СПЦ има минимално богослужење, литургија се служи само недељом и празницима, имамо тотално рздвајање народа и клира. А теологија? Теологија лети по својим висинама...или ти "висинама".

Теологија је отишла у академску, сувопарну, титуларну крајност и бауља ту.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 53 минута, Стаљиново унуче рече

ne dogovara se po nečijiom stavovima nego argumentom zato ti i od gvorih već al još nije odobreno,nije bitno to što si ti pitao

nije valjda da si na odobravanju...

Pa, iskreno pitao sam jer ne razumem tvoje pitanje (meni) koje su koristi ili svrha teologije, ako je sama definicija teologije ili bogoslovlja da je nauka o Bogu, sto samim tim znaci da putem nje upoznajemo Boga,sto je po  meni jedan od glavnih ciljeva telogije....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Стаљиново унуче рече

sam izbor tvog nika govori o toem da nsi"običan čoek" ja pričam o običnim ljudimakojih je 90% i da li teologija njima približava crkvu i veru...to sam i napisao u samom uvodu

Zavisi od ucitelja...ja zalim sto neke teologe nisam upoznao ranije, nego sam o vjeri slusao od polupismenih ljudi u tom pogledu, sa pricom punom primjesa manihejstva i gnosticizma (cega je sada ipak manje, ili se meni tako cini).

Nego to je sve licni utisak. Kako nemam blagog pojma o nekom receptu za narod, kako "masama" pribliziti Hristov nauk, povlacim se ponovo u sutnju.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Стаљиново унуче рече

sam izbor tvog nika govori o toem da nsi"običan čoek" ja pričam o običnim ljudimakojih je 90% i da li teologija njima približava crkvu i veru...to sam i napisao u samom uvodu

Zavisi od ucitelja...ja zalim sto neke teologe nisam upoznao ranije, nego sam o vjeri slusao od polupismenih ljudi u tom pogledu, sa pricom punom primjesa manihejstva i gnosticizma (cega je sada ipak manje, ili se meni tako cini).

Nego to je sve licni utisak. Kako nemam blagog pojma o nekom receptu za narod, kako "masama" pribliziti Hristov nauk, povlacim se ponovo u sutnju.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Треба добро ово чути - Ткачов у крипти Храма. Рекао је "у брке" и нашој помесној Цркви, а посебно клиру, свептеницима и епископима...рекао је из љубави. Па ко хоће нека послуша...прескоите увод од издавача и сл.

 

 

Изванредна дијагноза стања у Цркви...на ширем пољу кад би то пренео на теологију, која је "изнад" мисије Цркве. Дакле ако су веру сатерали у храмове; ако су раздвојени клир и народ, те ако је теологија постала сувопарно академство...имамо што имамо. Имамо да у БГ око 2% људи живи литургијски. И онда треба да се "умује" ко је Адамов предак.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 22 часа, Стаљиново унуче рече

Месецима пратим ваше теолошке расправе на форуму,нема сумње сви сте ви теолошки потковани.Ја нисам. Али нисам видео да ће и једна ваша расправа,дискусија,  обичног човек приближити вери и Цркви. Једноставно преучени сте.Ваша наука више нема сврху ,бар је ја не видим као такву, да људима приближи веру и Цркву.Ваша наука је постала  ради себе саме . Ради вас а не ради људи.Ваше дискусије су надгорњавање и надмудривање.

Волео бих да ме демантујете.

Skoro si došao na forum

Forum je za poslednjih 7 godina koliko sam ovde, prevalio ogroman put

Bilo je tema i tema o veri uopšte i (što je mnogo bitnije) o pricescivanju, ispovesti i mnogim drugim životnim situacijama

Učestvovali su i teolozi i popovi i "laici" i ludaci i mi "normalni"

Ali mnogo se moglo naučiti

Mnogo ohrabrenja i neakademskih poruka je ispisano i od Milojkova i drugih teologa...pa i vrlo upućenih laika

Otac Zoran je isto mnogo pisao, teološki ali suštinski, ubadao je teme koje su goruće i tiču se svakoga a malo ko sme da pita ili da gukne nešto po tom pitanju,  i od njega se mnogo dobrog čulo, konkretnog.

Akademski nivo je za akademski krug

Ali hvala Bogu ima i ljudi koji se spuste do raje i daju hljeba!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 35 минута, Ćiriličar рече

Покушао сам да размишљам из твог угла и сетио се себе пре теологије. Добро резонујеш мада резон ти има два аспекта: први да си осетио да је теологија "шпанско село" за не-теологе, за народ; а други је да из тог угла сматраш, погрешно, да је све то "јелинско мудровање.

Предање Цркве има 2 ооо година искуства, небројне црквене учитеље; Свето Писмо, богослужење, догме.То су јако сложене ствари за не-теололе. Теологија, данашњеа, не може да нађе израз сем академског. Постоји академси ситем и вечина теолога "граби ка врху", матер или докторат, по том систему. Сад би то требало огледати у животу Цркве. Каква је корист од те академске теологије? Не баш велика, и теологија је постала по мало сврха самој себи - титуле.

Ево ти један пример: Александар Милојокв, форумаш овде, је магистрирао на Зизјуласовој теологији. Владика Григорије је докторирао. Пази сад, иамо раскол између Цариграда и Москве, то је велики раскол. Базира се на еклисиологији Зизјуласа. Сад се поставља питање: па што нико није спречио? Па прво мало ко чита те докторате. Друго то су сложене ствари, тако да тумачење није једноставно, а аутори се изражавају тако да може и-овако-и-онако.

Е сад, та висока теологија би требала да се манифестује на живот Цркве -тебе, мен. Она то слабо чини. Највећи теолог данашњице, Зизјулас, уопште нема своју паству (народ). Митрополит је без народа, а пише о свим црквеним темама које би требале да се "спусте" у народ. Имап докторе теологије који држе катедре а нису превели корисну литературу за студене, да не говорим да нису кадри да напишу исту (Зизјулас макар има куражи, па пише)..

Ево ти примера једног на твоју тему. У Браничевској епархији, код владике Игнатија, ономад је одржан неки научни скуп локални, сипосион или нешто и расправљало се о томе да ли и како теолопка реч можда да допре до народа и кава јој је улога у мисији Цркве. Већина је сматрала да је улога огромна. Један поп, професор и доктор теологије је имао другачије мишљење - да народ хоће да га Црква"помазује".

Рецимо баба се причести, па после сачека попа да јој очита моитву за здравље...велики теолози ће ти реи да је то лудост. Каква молитва кад је самог Господа примила. Сматрам да се многим од тих баба молитва прими, ако су искрене, а већином јесу. Она тако верује да јој поп под епитрахиљом "очита" и да је помаже, још ако јој каже неку утешну реч - то народ хоће.

Сад ти, роде, попови пишу докторате; а током целе седмице теже је ухавтити попа да те посаветује него Вучића. СПЦ има минимално богослужење, литургија се служи само недељом и празницима, имамо тотално рздвајање народа и клира. А теологија? Теологија лети по својим висинама...или ти "висинама".

Теологија је отишла у академску, сувопарну, титуларну крајност и бауља ту.

 

На много лепши и учевнији начин си рекао оно што ја мислим.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 36 минута, Bokisd рече

nije valjda da si na odobravanju...

Pa, iskreno pitao sam jer ne razumem tvoje pitanje (meni) koje su koristi ili svrha teologije, ako je sama definicija teologije ili bogoslovlja da je nauka o Bogu, sto samim tim znaci da putem nje upoznajemo Boga,sto je po  meni jedan od glavnih ciljeva telogije....

ено изнад коментар Чириличара а и Рапсоди они су разумели

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 36 минута, Flavius Belisarius рече

Zavisi od ucitelja...ja zalim sto neke teologe nisam upoznao ranije, nego sam o vjeri slusao od polupismenih ljudi u tom pogledu, sa pricom punom primjesa manihejstva i gnosticizma (cega je sada ipak manje, ili se meni tako cini).

Nego to je sve licni utisak. Kako nemam blagog pojma o nekom receptu za narod, kako "masama" pribliziti Hristov nauk, povlacim se ponovo u sutnju.

зашто бисе повукао?твој доживљај је сасвим легитиман за разговор о теми?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Драшко рече

Skoro si došao na forum

Forum je za poslednjih 7 godina koliko sam ovde, prevalio ogroman put

Bilo je tema i tema o veri uopšte i (što je mnogo bitnije) o pricescivanju, ispovesti i mnogim drugim životnim situacijama

Učestvovali su i teolozi i popovi i "laici" i ludaci i mi "normalni"

Ali mnogo se moglo naučiti

Mnogo ohrabrenja i neakademskih poruka je ispisano i od Milojkova i drugih teologa...pa i vrlo upućenih laika

Otac Zoran je isto mnogo pisao, teološki ali suštinski, ubadao je teme koje su goruće i tiču se svakoga a malo ko sme da pita ili da gukne nešto po tom pitanju,  i od njega se mnogo dobrog čulo, konkretnog.

Akademski nivo je za akademski krug

Ali hvala Bogu ima i ljudi koji se spuste do raje i daju hljeba!

ај д акаћем знам колико дуго постоји форум,и пратим ал сам кратко овде

 

не сумањам ја у академско сврху теологије међутим како ссамо теолози учени имају дијаметрално опречне ставове о разним питањима и не долази до приближавања напротиоов ја не видим сврху такве науке осим у збуњивању верујућег света. Рапсоди је лепо горе рекла

" Aкo  савремена теологија , служи цркви , /на било који начин/ а није једини начин под обавезно је прилближити обичном вернику или чак неверујућем...онда има сврху Али је некако узело маха  то академско богословње, које не примећује  обичног верника.  "

а и Ћириличар својим првим коментаром

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од uomo del Ve.Te.,
      Већ сам неколико пута о томе писао овде: о медијима (папирним новинама, интернете порталима/страницама)... као и о дигитализацији на светском нивоу, као и о томе како на Западу (свака држава као и верске заједнице) већ увелико раде на томе да направе стратегију/визију како да заузму најбољи могући положај и да заштите своје интересе....
      Е сад... сведоци смо сви учесталих напада на Цркву као и поједине људе који воде Цркву... дакле тренутно СПЦ је у таквој позицији да чека кад ће неко (неке новине) да избаце нешто, ово или оно али у већини случајева негативно.... не улазим у то дали је извештавање тачно (истина) или није.... имамо примере где су вођени судски процеси против лажних извештавања неких новина и где је доказано да то што је писано није истина.....знам једног чоека' као и још неке људе који су контактирали путем електронске поште новине Курир и доказима указивали на нетачност извештавања и замолили да се вест само уклони и никаквог одговора повратне рекације било које врсте, са оваквим зна се како се ствари решавају....
      Дакле, код нас новине или ТВ станице који су често у страном власништву свакодневно обликују  умове наших људи свих узраста.... пласирају информације према нечијем интересу, циљевима итд....
      Зашто све ово горе пишем?
      Сад шта ћу написати многима од вас ће звучати вероватно чудно и неприхватљиво/контроверзно....по мени СПЦ би требала да има најмање троје или четворе новине (штампане и електронски формат)  различитог калибра... тако да на дуге стазе планираном стратегијом затвори стави под кључ новине као што су курир и још неке друге новине... према томе не треба оставити простора разбојницима/плаћеницима да уништавају наш народ..... исто тако по мени СПЦ би требала имати ТВ станицу која ће ићи 24h, ТВ Храм је одлична идеја и доста лепо ради, али ту има још простора за даљу мисију/рад...
      Овде неки који воле сентименталије/гуруистичко/сентиш Хришћанство рећи ће: јојјјј мој духовник би те сад екскуницирао, или доделио епитимију за ово што си горе написао... итд...
      Као и до сад што сам писао овде, непишем све ово напамет вез упоришта....ДАКЛЕ/АЛИ кад човек чита текстове Отаца Ране Цркве може се видети увек једна отвореност спремност код отаца за делање/рад за активности да се у сваком моменту заштити паства/народ као и интереси Цркве -- дакле потези Отаца Ране Цркве су биле чак понекад контроверзне у њихово време -- на пример да човек узме само Кападокијце у обзир....
      Код нас имамо ситуацију: Човек иде ујутро или у току дана да купи себи (за продицу) нешто и хоће уз све то да купи новине, ово је више " безазлени" ритуал код великог броја нашег народа... Зашто не понудити алтернативу људима?  Наш велики чоек, Свети Саво да није понудио крсну славу као алтернативу пастви/народу ко зна како би се ствари одвијале....
      Разборитом/разумном чоеку' не треба пуно па да дођете до закључка да је већина новина код нас буквално дно дна по свим параметрима,  само да споменем један детаљ код нас у новинама често/увек се среће а то су сензационалистички наслвои... ако на пример:  "Тај и тај или та и та је урадио/ла то од чега се леди крв у жилама..."  И да не говорим о другим гадостима које се свакодневно налазе у новинама....
      Ево не треба вам познавање језика да би уочили разлику, колико су пристојније новине на Запад, кажем не треба вам познавање језика довољно је да отоврите очи добро и да погледате, ето упоредите ове новине са било којим новинама код нас па сами закључите:
       
      Француска:
      https://www.lefigaro.fr/
      https://www.lemonde.fr/
      Италија:
      https://www.repubblica.it/
      https://www.corriere.it/
      Аустрија:
      https://www.diepresse.com/
      https://www.derstandard.at/
      Енглеска:
      https://metro.co.uk/
      https://www.thesun.co.uk/
      Немачка:
      https://www.spiegel.de/
      https://www.bild.de/
      Поздрав за све људе добре воље
      P.S.
      Шта ви мислите, да ли би СПЦ требало да има барем једне новине (папирне/електронске) ако не више?
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Спорна тема „Теологијa и наукa“ је произвела мноштво расправа током година, али је треба стално поткрепљивати јер искрсавају нови проблеми.   Пре него што образложим поменуту тему, желео бих назначити да када се служим појмом „теологија“ мислим на православну светоотачку теологију, онако како је она сачувана у Православној цркви, а не на схоластичке и протестантске теологије које су се развиле на Западу. Говорећи на ову тему, укратко ћу изнети неколико ставова које сматрам важним.   Класична метафизика и наука   Појам „метафизика“ се први пут појављује у издању Аристотелових дела која је приредио Андроник Родоски у првом веку пре Христа. Познато је да је Аристотел написао књигу под насловом Physike Akroasis или Физика и нека друга дела у којима се бавио природним феноменима, као што су небо, рођење и пропадање, метеорологија итд. Додатно, Аристотел је написао другу књигу под насловом Прва философија која представља његову онтологију. Издавач поменутих књига ставио је књигу Прва философија након књиге Физика, те је она названа Метафизика [„После физике“]. На тај начин, метафизика представља науку која се бави Врховним бићем, Богом.   Платоново учење, које претходи Аристотеловом, такође потпада под појам метафизика. Платон је тврдио да је Бог врховно Биће у коме постоје нерођене идеје и да је свет створен на основу тих идеја. Додатно, Аристотел је образложио теорију о првом непокретном покретачу.   Отуда је метафизика наука која говори о Богу, али Бога повезује веома уско са природом, јер су све постојеће ствари копије нерођених идеја или су покренуте Врховним бићем. Схоластичка теологија преузима ову класичну метафизику и налазимо је у делима Томе Аквинског који говори о analogia entis. Ово значи да постоји аналогија између Бога и створених бића. Даље ширећи, то значи да постоји блиска веза између метафизике и физике, између Бога и творевине. Шта год да се догађа у творевини, рефлексија је идеја. Веома је карактеристично да је сâм Аристотел повезивао философију са науком.   Проучавајући западну теологију, како је она изражена у делу Summa Theologica Томе Аквинског, проналазимо гледиште да је стварање света копија божанске суштине кроз довођење архетипа до статуса ипостаси.   Ова веза између метафизике и физике, односно између западне теологије и науке, сачињава одређен светоназор и сва тумачења по питању Бога, човека и света заснивају се на овом гледишту. Током ренесансе и просветитељства, пак, како се развијао хуманизам, заснован на рационалној мисли и људској аутономији, чињенице су се промениле. Постало је немогуће прихватити везу између метафизике и науке, прихватити да све што постоји у свету јесте копија Платонових идеја или да је покренуто Аристотеловим првим непокретним покретачем.   Научници који истражују свет, како земљу тако и небо, испитали су све кроз посматрање и експеримент. Позитивизам који се развио кренуо је у смеру супротном од метафизике. Кроз ову перспективу атеистички хуманизам расправљао је против Бога Запада. На тај начин је створен атеизам. Атеизам је заправо одбацивање измишљеног Бога, јер је Бог Платона и Аристотела, као и схоластичких теолога, заправо замишљен, непостојећи. Стога се изјава о смрти Бога односи на Бога метафизике – класичног и хришћанског – који преовладава на Западу. Папини теолози су желели да заштите Бога кога је описао Тома Аквински, а као резултат тога сукобили су се са науком, заиста насилнички, као што се види у делима свете инквизиције.   Православље као анти-метафизика   Оци Цркве – а посебно имам у виду св. Григорија Богослова, св. Григорија Ниског и неке друге који су се бавили овим темама, као и св. Григорија Паламу – нису деловали у оквирима класичне и западне метафизике већ у супротном смеру. Заправо, православна теологија, онако како су је изразили Оци Цркве, јесте антиметафизичка. Даћу неколико примера како бих ово појаснио.   Један пример је везан за појам analogia entis. Као што смо раније казали, западна хришћанска метафизика заступа став да постоји аналогија између света који видимо и нерођеног света идеја који не видимо, да је читав свет копија Божјих идеја и у овој тачки они виде хармонију у стварању. Оци Цркве су, међутим, против овог мишљења и, следећи богословље Цркве, уче да је сву творевину Бог створио из небића а не из нерођених идеја. Према оцима Цркве, не постоји онтолошки однос између Божјих идеја и идеја створеног света. Свет је настао из небића у биће. Св. Григорије Богослов у својим богословским беседама захтева од својих слушалаца да „одбаце Платонове идеје“.   Други пример је наставак претходног и односи се на душу. Према класичној метафизици, како је изражава Платон, човекова душа припада нерођеном свету идеја и након свог пада она је заточена у телу које је тамница душе. Зато што душа има сећање на свет идеја, она жели да се врати у њега одбацујући тело и сав мистицизам философа платоничара и неоплатоничара се окреће око ове тачке. Оци Цркве пак не прихватају такво виђење душе. Они тврде да душа не припада свету идеја, већ да је заправо Божја творевина која је настала из небића, као уосталом и цео свет. Из ове перспективе, дакле, тело није тамница душе и душа нема потребе да се врати у свет идеја, на мистички начин, кроз магију. Добро је познато да се неоплатонизам уско повезује са магијом, као што видимо у животу Плотина. Отуда, православна теологија одбацује мистицизам и платонизма и неоплатонизма.   Трећи пример, који произлази из претходних, бави се разликом између нествореног и створеног бића. Док се метафизика бави метафизичким и природним феноменима, оци Цркве упућују на нестворено и створено биће. Ово је нарочито важно јер, како смо раније поменули, у метафизици су природна бића копије метафизичког, док је за оце Цркве Бог нестворен а сва природа је створена, то јест, Бог ју је створио и она није копија идеја. Најважније, не постоји дијалектичка разлика међу њима, као да метафизичко стоји на само једном ступњу више изнад природног. Уместо тога, Божја нестворена енергија сусреће створену енергију створеног.   То је разлог зашто се Оци Цркве нису сукобљавали са науком, како се то догодило на западу у доба инквизиције. Они су одлично знали да богословље говори о нествореном Богу и развија предуслове за освећење створеног нествореном Божјом благодаћу, док се наука бави истраживањем створеног. Стога, са гледишта православне теологије, напредовање у природним наукама нама не представља проблем, јер научна открића не поткопавају човеков однос са Богом, пошто творевина није копија идеја када би се могло рећи да је Бог увређен сваким испитивањем.   Ради разматрaња ове теме осврнућу се на астрономију и савремену генетику.   Древна јелинска метафизика тврдила је да су небеска тела непроменљива и да циклично круже без промена. Аристотел у свом делу „Физика“ тврди да постоји промена у природним феноменима али не и код небеских тела, што је он приписао „ономе после физике“ (метафизици). Индикативно је да је он сматрао небеска тела живим бићима, нижим боговима који су блиски божанству. Отуда у свемиру постоји особина непроменљивости, док савремени астрономи, посматрајући звездано небо, виде промене. Савремена астрономија не може да гледа на небеска тела као на богове, јер је човек у стању да пошаље свемирске летелице са људима на ова небеска тела и чак да хода по Месецу.   Штавише, савремена генетика има начина и могућности да проучава субћелијски свет и истражује све тајне у њему, као и да сведочи о променама које се дешавају у питањима генетике, човековој ДНК. Из тог разлога, савремена наука не може да прихвати да она истражује све ове елементе као копије метафизичког света идеја.   Зато тврдимо да православна теологија, која одбацује метафизику, нема суштински проблем са напредовањем савремене науке уколико наука не иде изван својих граница. Тако она не напада науку када наука служи човеку. Заправо, у савременим открићима дивимо се премудрости Божјој која је створила свет, „Како је много дела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега“ (Пс 104, 24).   Наравно, постоји проблем у вези са начином на који се научна открића користе. Могуће је да нека од њих постану проблем за човека и свет, доприносећи злоупотреби природне средине, генетском загађењу и да коначно повреде самог човека. Чак и у тим примерима, православна теологија поставља само одређене суштинске богословске принципе и истиче да сама наука мора да постави биоетичка правила како не би радила против човечанства. Бележимо да савремена биоетика поставља таква правила, након сусрета молекуларне биологије са механичком медицином и технологијом.   Задатак теолога и задатак научника   До сада смо разматрали однос између метафизике и науке и истакли како су оне биле заједно повезане у прошлости, но у наше доба, нарочито у последња два-три века, оне су раздвојене. Ипак, иако наука делује независно од теологије, научници могу бити верници и теолози, а теолози могу бити научници, но свако од њих зна своје границе, улогу и мисију.   Православна теологија говори о томе шта Бог јесте, као што можемо видети у православним догматика које излажу учење Цркве о Богу. Бог је нестворена Тројица личности – Отац, Син и Свети Дух – како нам је открио сâм Христос својим оваплоћењем и како су искусили светитељи Цркве. Поред тога, наука се бави створењима, истражујући суштину створеног, посматрајући начин на који функционише и затим долази до закључака који се бележе како би донели добробит човечанству.   Православна теологија тврди да је Бог творац света. Бог га уводи у постојање из непостојећег, даје му живот и отуда се Бог може величати кроз творевину. Поред тога, наука истражује начин на који је Бог створио свет или макар начин како створена бића делују.   С једне стране, православна теологија дефинише „разлоге постојања бића“, то јест, говори о нествореној енергији Божјој која је унутар сваког створења, чак и најмањег, попут влати траве. Постоји бићетворећа, животодавна енергија у човеку која се пројављује у начину на који он користи своју интелигенцију. С друге стране, наука се бави материјалном суштином ствари, посматра њен састав, промене и корист коју може донети човечанству. Из проучавања природног света можемо открити састав ствари и да ли су способне да лече одређене болести. Ово се постиже у медицинским лабораторијама.   Православна теологија упућује на преображај света, како се свет освећује и како се човек спасава. Хлеб и вино се преображавају у Тело и Крв Христову не подлежући промени своје суштине, уље постаје свето миро, итд. Штавише, цео човек се освећује телом и душом и може се сјединити са Богом. Ово је задатак православне теологије. Насупрот томе, наука се бави начином на који се поспешују материјалне ствари, како би се решили еколошки проблеми, док медицинска наука тражи лек за пропадљиво, смртно тело тако да човеков живот може задржати одређени квалитет.   Све ово показује да је задатак православне теологије другачији од задатка науке. Очигледно је, онда, да се задатак православног теолога разликује од задатка научника. Та два се не могу бркати. Православни теолог се може укључити у науку само онда када је научник. Научник се може повезати са Богом само онда када следи гледиште теологије. За теолога који има само теолошко знање неприхватљиво је да се изражава о научним гледиштима уколико није научник. За научника је неприхватљиво да изражава теолошка гледишта уколико није теолог. У оба случаја постоје границе између теологије и науке.   У сваком случају, Свето писмо није научна књига већ богословска, и њен циљ није да створи науку већ да помогне човеку да упозна Бога и сједини се са Њим. Ово значи да су писци Светог писма, пророци и апостоли, користили научно знање свога времена. Због тога, нико не може користити примере из Светог писма за разрачунавање против науке, нити се могу научна достигнућа сагледавати као она која поткопавају Свето писмо. На пример, писци Светог писма користе знање свог времена о кретању сунца око земље и отуда пишу о изласку и заласку сунца. Потоње откриће да земља кружи око сунца не поткопава веру у Свето писмо, које има теолошку а не научну сврху.   Наука може бити корисна или погубна за човека. Она ће свакако нестати када овај свет оконча своје постојање. Теологија се бави освећењем света и човековим преображајем и водиће човека заједници са Богом, по окончању свемира.   Према томе, нема простора за сукоб између науке и теологије. Постоји само могућност за сукоб између теолога и научника и то онда када они прелазе своје границе. Теолози покушавају да упознају Бога и да људе приводе к Њему, а научници покушавају да проучавају природу.   У наше време, када људи трагају за смислом живота, православна теологија им може помоћи тако што неће улазити у сукоб са науком или са атеистима. Као свештеници и теолози ми имамо значајно подручје деловања на духовном, егзистенцијалном и друштвеном пољу са циљем да помогнемо нашим савременицима који страдају.     Извор: Теологија.нет
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Спорна тема „Теологијa и наукa“ је произвела мноштво расправа током година, али је треба стално поткрепљивати јер искрсавају нови проблеми.   Пре него што образложим поменуту тему, желео бих назначити да када се служим појмом „теологија“ мислим на православну светоотачку теологију, онако како је она сачувана у Православној цркви, а не на схоластичке и протестантске теологије које су се развиле на Западу. Говорећи на ову тему, укратко ћу изнети неколико ставова које сматрам важним.   Класична метафизика и наука   Појам „метафизика“ се први пут појављује у издању Аристотелових дела која је приредио Андроник Родоски у првом веку пре Христа. Познато је да је Аристотел написао књигу под насловом Physike Akroasis или Физика и нека друга дела у којима се бавио природним феноменима, као што су небо, рођење и пропадање, метеорологија итд. Додатно, Аристотел је написао другу књигу под насловом Прва философија која представља његову онтологију. Издавач поменутих књига ставио је књигу Прва философија након књиге Физика, те је она названа Метафизика [„После физике“]. На тај начин, метафизика представља науку која се бави Врховним бићем, Богом.   Платоново учење, које претходи Аристотеловом, такође потпада под појам метафизика. Платон је тврдио да је Бог врховно Биће у коме постоје нерођене идеје и да је свет створен на основу тих идеја. Додатно, Аристотел је образложио теорију о првом непокретном покретачу.   Отуда је метафизика наука која говори о Богу, али Бога повезује веома уско са природом, јер су све постојеће ствари копије нерођених идеја или су покренуте Врховним бићем. Схоластичка теологија преузима ову класичну метафизику и налазимо је у делима Томе Аквинског који говори о analogia entis. Ово значи да постоји аналогија између Бога и створених бића. Даље ширећи, то значи да постоји блиска веза између метафизике и физике, између Бога и творевине. Шта год да се догађа у творевини, рефлексија је идеја. Веома је карактеристично да је сâм Аристотел повезивао философију са науком.   Проучавајући западну теологију, како је она изражена у делу Summa Theologica Томе Аквинског, проналазимо гледиште да је стварање света копија божанске суштине кроз довођење архетипа до статуса ипостаси.   Ова веза између метафизике и физике, односно између западне теологије и науке, сачињава одређен светоназор и сва тумачења по питању Бога, човека и света заснивају се на овом гледишту. Током ренесансе и просветитељства, пак, како се развијао хуманизам, заснован на рационалној мисли и људској аутономији, чињенице су се промениле. Постало је немогуће прихватити везу између метафизике и науке, прихватити да све што постоји у свету јесте копија Платонових идеја или да је покренуто Аристотеловим првим непокретним покретачем.   Научници који истражују свет, како земљу тако и небо, испитали су све кроз посматрање и експеримент. Позитивизам који се развио кренуо је у смеру супротном од метафизике. Кроз ову перспективу атеистички хуманизам расправљао је против Бога Запада. На тај начин је створен атеизам. Атеизам је заправо одбацивање измишљеног Бога, јер је Бог Платона и Аристотела, као и схоластичких теолога, заправо замишљен, непостојећи. Стога се изјава о смрти Бога односи на Бога метафизике – класичног и хришћанског – који преовладава на Западу. Папини теолози су желели да заштите Бога кога је описао Тома Аквински, а као резултат тога сукобили су се са науком, заиста насилнички, као што се види у делима свете инквизиције.   Православље као анти-метафизика   Оци Цркве – а посебно имам у виду св. Григорија Богослова, св. Григорија Ниског и неке друге који су се бавили овим темама, као и св. Григорија Паламу – нису деловали у оквирима класичне и западне метафизике већ у супротном смеру. Заправо, православна теологија, онако како су је изразили Оци Цркве, јесте антиметафизичка. Даћу неколико примера како бих ово појаснио.   Један пример је везан за појам analogia entis. Као што смо раније казали, западна хришћанска метафизика заступа став да постоји аналогија између света који видимо и нерођеног света идеја који не видимо, да је читав свет копија Божјих идеја и у овој тачки они виде хармонију у стварању. Оци Цркве су, међутим, против овог мишљења и, следећи богословље Цркве, уче да је сву творевину Бог створио из небића а не из нерођених идеја. Према оцима Цркве, не постоји онтолошки однос између Божјих идеја и идеја створеног света. Свет је настао из небића у биће. Св. Григорије Богослов у својим богословским беседама захтева од својих слушалаца да „одбаце Платонове идеје“.   Други пример је наставак претходног и односи се на душу. Према класичној метафизици, како је изражава Платон, човекова душа припада нерођеном свету идеја и након свог пада она је заточена у телу које је тамница душе. Зато што душа има сећање на свет идеја, она жели да се врати у њега одбацујући тело и сав мистицизам философа платоничара и неоплатоничара се окреће око ове тачке. Оци Цркве пак не прихватају такво виђење душе. Они тврде да душа не припада свету идеја, већ да је заправо Божја творевина која је настала из небића, као уосталом и цео свет. Из ове перспективе, дакле, тело није тамница душе и душа нема потребе да се врати у свет идеја, на мистички начин, кроз магију. Добро је познато да се неоплатонизам уско повезује са магијом, као што видимо у животу Плотина. Отуда, православна теологија одбацује мистицизам и платонизма и неоплатонизма.   Трећи пример, који произлази из претходних, бави се разликом између нествореног и створеног бића. Док се метафизика бави метафизичким и природним феноменима, оци Цркве упућују на нестворено и створено биће. Ово је нарочито важно јер, како смо раније поменули, у метафизици су природна бића копије метафизичког, док је за оце Цркве Бог нестворен а сва природа је створена, то јест, Бог ју је створио и она није копија идеја. Најважније, не постоји дијалектичка разлика међу њима, као да метафизичко стоји на само једном ступњу више изнад природног. Уместо тога, Божја нестворена енергија сусреће створену енергију створеног.   То је разлог зашто се Оци Цркве нису сукобљавали са науком, како се то догодило на западу у доба инквизиције. Они су одлично знали да богословље говори о нествореном Богу и развија предуслове за освећење створеног нествореном Божјом благодаћу, док се наука бави истраживањем створеног. Стога, са гледишта православне теологије, напредовање у природним наукама нама не представља проблем, јер научна открића не поткопавају човеков однос са Богом, пошто творевина није копија идеја када би се могло рећи да је Бог увређен сваким испитивањем.   Ради разматрaња ове теме осврнућу се на астрономију и савремену генетику.   Древна јелинска метафизика тврдила је да су небеска тела непроменљива и да циклично круже без промена. Аристотел у свом делу „Физика“ тврди да постоји промена у природним феноменима али не и код небеских тела, што је он приписао „ономе после физике“ (метафизици). Индикативно је да је он сматрао небеска тела живим бићима, нижим боговима који су блиски божанству. Отуда у свемиру постоји особина непроменљивости, док савремени астрономи, посматрајући звездано небо, виде промене. Савремена астрономија не може да гледа на небеска тела као на богове, јер је човек у стању да пошаље свемирске летелице са људима на ова небеска тела и чак да хода по Месецу.   Штавише, савремена генетика има начина и могућности да проучава субћелијски свет и истражује све тајне у њему, као и да сведочи о променама које се дешавају у питањима генетике, човековој ДНК. Из тог разлога, савремена наука не може да прихвати да она истражује све ове елементе као копије метафизичког света идеја.   Зато тврдимо да православна теологија, која одбацује метафизику, нема суштински проблем са напредовањем савремене науке уколико наука не иде изван својих граница. Тако она не напада науку када наука служи човеку. Заправо, у савременим открићима дивимо се премудрости Божјој која је створила свет, „Како је много дела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега“ (Пс 104, 24).   Наравно, постоји проблем у вези са начином на који се научна открића користе. Могуће је да нека од њих постану проблем за човека и свет, доприносећи злоупотреби природне средине, генетском загађењу и да коначно повреде самог човека. Чак и у тим примерима, православна теологија поставља само одређене суштинске богословске принципе и истиче да сама наука мора да постави биоетичка правила како не би радила против човечанства. Бележимо да савремена биоетика поставља таква правила, након сусрета молекуларне биологије са механичком медицином и технологијом.   Задатак теолога и задатак научника   До сада смо разматрали однос између метафизике и науке и истакли како су оне биле заједно повезане у прошлости, но у наше доба, нарочито у последња два-три века, оне су раздвојене. Ипак, иако наука делује независно од теологије, научници могу бити верници и теолози, а теолози могу бити научници, но свако од њих зна своје границе, улогу и мисију.   Православна теологија говори о томе шта Бог јесте, као што можемо видети у православним догматика које излажу учење Цркве о Богу. Бог је нестворена Тројица личности – Отац, Син и Свети Дух – како нам је открио сâм Христос својим оваплоћењем и како су искусили светитељи Цркве. Поред тога, наука се бави створењима, истражујући суштину створеног, посматрајући начин на који функционише и затим долази до закључака који се бележе како би донели добробит човечанству.   Православна теологија тврди да је Бог творац света. Бог га уводи у постојање из непостојећег, даје му живот и отуда се Бог може величати кроз творевину. Поред тога, наука истражује начин на који је Бог створио свет или макар начин како створена бића делују.   С једне стране, православна теологија дефинише „разлоге постојања бића“, то јест, говори о нествореној енергији Божјој која је унутар сваког створења, чак и најмањег, попут влати траве. Постоји бићетворећа, животодавна енергија у човеку која се пројављује у начину на који он користи своју интелигенцију. С друге стране, наука се бави материјалном суштином ствари, посматра њен састав, промене и корист коју може донети човечанству. Из проучавања природног света можемо открити састав ствари и да ли су способне да лече одређене болести. Ово се постиже у медицинским лабораторијама.   Православна теологија упућује на преображај света, како се свет освећује и како се човек спасава. Хлеб и вино се преображавају у Тело и Крв Христову не подлежући промени своје суштине, уље постаје свето миро, итд. Штавише, цео човек се освећује телом и душом и може се сјединити са Богом. Ово је задатак православне теологије. Насупрот томе, наука се бави начином на који се поспешују материјалне ствари, како би се решили еколошки проблеми, док медицинска наука тражи лек за пропадљиво, смртно тело тако да човеков живот може задржати одређени квалитет.   Све ово показује да је задатак православне теологије другачији од задатка науке. Очигледно је, онда, да се задатак православног теолога разликује од задатка научника. Та два се не могу бркати. Православни теолог се може укључити у науку само онда када је научник. Научник се може повезати са Богом само онда када следи гледиште теологије. За теолога који има само теолошко знање неприхватљиво је да се изражава о научним гледиштима уколико није научник. За научника је неприхватљиво да изражава теолошка гледишта уколико није теолог. У оба случаја постоје границе између теологије и науке.   У сваком случају, Свето писмо није научна књига већ богословска, и њен циљ није да створи науку већ да помогне човеку да упозна Бога и сједини се са Њим. Ово значи да су писци Светог писма, пророци и апостоли, користили научно знање свога времена. Због тога, нико не може користити примере из Светог писма за разрачунавање против науке, нити се могу научна достигнућа сагледавати као она која поткопавају Свето писмо. На пример, писци Светог писма користе знање свог времена о кретању сунца око земље и отуда пишу о изласку и заласку сунца. Потоње откриће да земља кружи око сунца не поткопава веру у Свето писмо, које има теолошку а не научну сврху.   Наука може бити корисна или погубна за човека. Она ће свакако нестати када овај свет оконча своје постојање. Теологија се бави освећењем света и човековим преображајем и водиће човека заједници са Богом, по окончању свемира.   Према томе, нема простора за сукоб између науке и теологије. Постоји само могућност за сукоб између теолога и научника и то онда када они прелазе своје границе. Теолози покушавају да упознају Бога и да људе приводе к Њему, а научници покушавају да проучавају природу.   У наше време, када људи трагају за смислом живота, православна теологија им може помоћи тако што неће улазити у сукоб са науком или са атеистима. Као свештеници и теолози ми имамо значајно подручје деловања на духовном, егзистенцијалном и друштвеном пољу са циљем да помогнемо нашим савременицима који страдају.     Извор: Теологија.нет
    • Од Поуке.орг - инфо,
      "Народ кога вечерас прогоне и туку - то је наш заједнички народ - који истовремено чини и државу и Цркву", поручио је ректор Цетињске богословије.     Полицијски и судски органи црногорске власти превршили су сваку мјеру својим насилним понашањем и очигледном једностраношћу и селектовношћу у поступању, поручио је ректор Цетињске богословије, Гојко Перовић   "Позивамо их да престану са насилним понашањем према мирним и ненасилним протестима. Међу повријеђенима вечерас има и дјеце - а све је то грађанство које је само прије мјесец-два мирно и достојанствено исказивало свој протест. Отуда је јасно да је неправда коју власт дистрибуира превршила сваку мјеру", казао је Перовић у изјави достављеној "Вијестима".   Он оцјењује да власт од почетка епидемиолошке кризе поједине здравствене мјере користи за прогон Цркве.    "О томе смо недавно, документовано и стручно, обавијестили јавност, а ускоро ћемо на конференцији за штампу изнијети све детаље о неправди и противтаконитом чињењу против владике Јоаникија и никшићког свештенства. Позивамо их да се уразуме. Народ кога вечерас прогоне и туку - то је наш заједнички народ - који истовремено чини и државу и Цркву. Нека га оставе на миру. ", поручио је Перовић.   Он је тражио да се моментално престане са "противзаконитим и неоснованим држањем" владике Јоаникија са свештенством у притвору.     Извор: Вијести

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...