Jump to content

Recommended Posts

пре 1 минут, Ćiriličar рече

То је шала, моја! Дакле грех иде на мене...где би на тебе :), очигледнао је да ти пазиш, за разлику од мене, на сваку реч...ко је год читао твоје постов. Дакле немамо сви високе нивое преподобности. Ил рецимо неко се за лицемере моли, и говри им благе речи, неко им каже да су лицемери у брк...па се опет, можда моли.

Не знамо коју поруку...то је само шала у контекст целе теме, везе нема са Миланом...ух...дотакао сам ти преподобнос, а тако си паљив на речима. Ово није шала. Ипак знапш са, да је разноих цветова на ливади, нису сви тулипани.

У реду, опрости, нема проблема.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Milan Nikolic рече

Најтежи подвиг за хришћане, који је неопходан да би не грешећи дебатовали са другима, јесте двојак, базиран на смирењу своје пропалости и уздању у неисцрпну љубав Божију. Наше сведочење не може бити истинито ако истичемо своје вредности или своје првенство у било чему похвалном. Тако не може ни ако немамо пожртвовану љубав, ако се не молимо за непријатеља и не сматрамо га ближим Богу од нас, без обзира колико тај грешио. Хришћанин који се труди овим подвизима, у почетку иде широм стазом, те му је мањи грех када погреши, али када ступи на ход по ивици, на најужи пут, онда пази да не направи ни најмању грешку.

Xвала коментару и свако добро.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Богољуб 1 рече

Xвала коментару и свако добро.

* Хвала "на" ( :) ) коментару  @Milan Nikolic  и свако добро.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Milan Nikolic рече

Ићи са идејом да постанеш теолог да би другима помагао, нема везе са животом. Када би неки такав знао горчину теологије, молио би да га мимоиђе та чаша. Зато имамо појаву неуспелих теолога, јер у старту нису били ни призвани. Теологија се не учи у школи, она се живи, а потом она сведочи, у одређеној мери колико нам је дато.

Надам се да је ово шала?

Човече, брате, велика већина лекара изучава медицину јер имају потребу да другима помажу (макар ономад док је још етике било, мада је и сада има, само мање). Јеси свестан шта си рекао? Темељ хришћанства је ближњи. Сво учење Цркве је ближњи.Ти закуцаваш теологију у нечији его, у јединке. Теологија се изучава р а д и  д р у г и х. Колико ће то бити успешно то је по даровима, али једино такав призив је исправан - то је љубавни призив. Љубав хоће да даје. Сваки други призив је п о р и в.

Ја говорим о полазној тачки, призиву. После/упоредо иде чишћење себе и узрастање и ово што ти прозно-поетишеш и улепшаваш а суштину фулаш.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar

Нисам рекао да теологија није намењена да би научени учили ненаучене, него да је погрешно ако то буде на првом месту. Теологија је, пре свега, школа живота за теолога, за разлику од академског знања којег може да има и ђаво.

Сама теологија је живот у заједници, јер нам се Бог открива на разне начине, али само кроз другог човека, кроз ближњег, можемо опитовати личносни начин Божијег постојања. Сопствени живот у откривењу теологије и сведочење другима о таквој, искуственој, теологији, иду увек заједно, али увек се зна поредак, као код светих тајни и светих врлина. Колико год да су свете врлине неопходне и неизоставне за спасење, ипак су увек на првом месту свете тајне.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Богољуб 1 рече

У реду, опрости, нема проблема.

Е не може тако Теофиле. Бисери се не бацају пред свиње...то знамо. "Опрости" ти тражи од некога кога повредиш, а мене (видиш, брате, из прилошеног многоглаголања ми) да нисам повређен.

Него опрости ти!

Јербо сам те, несвесно и нежељено, али непжљиво повредио.

Видим ја да си ти мека и фина душа, а ја груб...стога баш опрости. Ето, имасмо на једној теми тамо о осуђивању (а нема осуђивања без расуђивања, погрешног), те ја написах тамо оде како треба грехе осуђивати. Не људе, грехе. Контрирао сам сентименталности. Критиковао олако виђење у свему лепог. Ето ја се нашалих...па сам се понадао да ћеш видети лепо - али бих непажљив и ружно те повредих. Гледаћемо да се не понови.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Milan Nikolic рече

Сопствени живот у откривењу теологије и сведочење другима о таквој, искуственој, теологији, иду увек заједно, али увек се зна поредак, као код светих тајни и светих врлина. Колико год да су свете врлине неопходне и неизоставне за спасење, ипак су увек на првом месту свете тајне.

Ово већ може. Ја се горе поломих а ти ми окрену причу наопако :) (а одлично си формулисао).

Па, Милане, побогу, подразумева се то - зато нисам ни помињао - да креће од нас све. Нисмо ми свети, и не дај Боже да мислимо, а дај Боже да будемо - обожени, па сад оно као "лако је за мене". То се подразумева, само су теолози људи, пали, грепни, слаби. Не видим сврху то и спомињати. Не требе о томе апиологије писати.

Али, кад то знамо, апсолвирамо, онда теологија треба да буде "не од овога света" а у овоме свету - дакле секуларни свет граби себи егоистично, теолог треба да даје другимаћа да не даје своје. А то је, знамо, зној и сузе, а многима и крв. Зато теологија данас "стагнира". Али све је то, ипак, и историјски тренутак и део ширег живота Цркве.

Многи Срби се псују и зезају, живе аљкаво а можда би сутра били мученици за веру. Верујем да од поприличне масе теолога данас, није све плева - напротив, пшеница која ће неког рода донети и доноси.

Обсервешн: Ја се нашалих горе и повредих човека, а ти ми животно битне ствари на главу окрећеш..бре, теолози, теолози...како би вас Стаљиново унуче средио :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Ćiriličar рече

Ово већ може. Ја се горе поломих а ти ми окрену причу наопако :) (а одлично си формулисао).

Па, Милане, побогу, подразумева се то - зато нисам ни помињао - да креће од нас све. Нисмо ми свети, и не дај Боже да мислимо, а дај Боже да будемо - обожени, па сад оно као "лако је за мене". То се подразумева, само су теолози људи, пали, грепни, слаби. Не видим сврху то и спомињати. Не требе о томе апиологије писати.

Али, кад то знамо, апсолвирамо, онда теологија треба да буде "не од овога света" а у овоме свету - дакле секуларни свет граби себи егоистично, теолог треба да даје другимаћа да не даје своје. А то је, знамо, зној и сузе, а многима и крв. Зато теологија данас "стагнира". Али све је то, ипак, и историјски тренутак и део ширег живота Цркве.

Многи Срби се псују и зезају, живе аљкаво а можда би сутра били мученици за веру. Верујем да од поприличне масе теолога данас, није све плева - напротив, пшеница која ће неког рода донети и доноси.

Обсервешн: Ја се нашалих горе и повредих човека, а ти ми животно битне ствари на главу окрећеш..бре, теолози, теолози...како би вас Стаљиново унуче средио :)

Има једна жена на фејсуу Ћулум Драгана, нисмо се срели никада,,,али из ње избија вера...чиста вера... није онма теолошки учена али многи уз њу нађу пут и члесто и одговор а уопште необјашњава нити дискутује...ал иуз ње зрачи вера....још само јендом код једне особе сам имао тај осећај.

Не бих само бих вас посло у народ,да радите не да умујете

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Ćiriličar рече

Е не може тако Теофиле. Бисери се не бацају пред свиње...то знамо. "Опрости" ти тражи од некога кога повредиш, а мене (видиш, брате, из прилошеног многоглаголања ми) да нисам повређен.

Него опрости ти!

Јербо сам те, несвесно и нежељено, али непжљиво повредио.

Видим ја да си ти мека и фина душа, а ја груб...стога баш опрости. Ето, имасмо на једној теми тамо о осуђивању (а нема осуђивања без расуђивања, погрешног), те ја написах тамо оде како треба грехе осуђивати. Не људе, грехе. Контрирао сам сентименталности. Критиковао олако виђење у свему лепог. Ето ја се нашалих...па сам се понадао да ћеш видети лепо - али бих непажљив и ружно те повредих. Гледаћемо да се не понови.

Ма.. не брини ништа. Нема никакве увреде ни замерке. Нисам сентименталац,. Ако нешто и каже човек, Богу хвала, треба промислити, уважавати добронамерну критику и супер.

А чуј... видео сам ја и лепо и твоју шалу, кратку и сажету. Можда ти као теолог можеш себе приуштити то као колега према колегама. Ко ће сада из моје позиције објаснити неке аспекте уклапања у нову средину, што за мене форум јест био у многочему. А можда сам морао и "двоструко" више да пазим на неке ствари, да не саблазним и не повредим никога.

А у неким стварима покушавам да се прилагодим, да видим из перспективе другога јер видим да ми тога увек фали. 

Форум је брз. И ако комуникација иде са два или три човека, а свака има неку своју емоцију према сваком том контексту, не може човек ни функциониcати одмах на команду, ово угаси, ово не учитај, ово не пренеси у разговор с трећим... Неко мало притисне, неко попушта, неко разговара као у 4 ока на кафи, опуштено и сл. А у један мах ти све то буде на екрaну и у глави.  :)

Мало било незгодно, пазио да не газим некога по прстима, да не претерам, а онда се тако оде и у супротном смеру. Ем гордост и друге бољетице. :buba:

Што велиш за  одвајање човека од некога поступка... грешник - грех. У расту до мере пунине Христове то и јест једна од главних задаћа. А у примени теоријe, увек негде мој брод пушта по том питању... ту нема шта да се улепшава. Расуђивање... гордост...

Jедна од димензија доживљаја форума за мене је била и лепота личности и карактера другога човека, онолико колико сам успевао да доживим. Могао бих списак написати форумаша чије коментаре сам читао (нечију шутњу) или с којима сам комуницирао до сад. Или да приметим да некога нема неко време па га видиш, да је на другом крају света (у Америци итд.). И баш сам уживао у тој лепоти карактера и личности и у њиховој разноврсности. Без обзира је ли то неко православан, у Србији или свету, или инославан... негде у Чешкој или Хрватској.

Како не читамо само ти и ја тему, а одвлачимо овако од теме, па сам и зато мало кратио. Ионако мислим да немам чиме сада нешто допринети диксусији. Да стојим пред екраном некоме ко гледа филм, мислим... и не ометати је онда допринос за развој мисли о теологији. А право да ти велим и време пролети пребрзо...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Стаљиново унуче рече

Има једна жена на фејсуу Ћулум Драгана, нисмо се срели никада,,,али из ње избија вера...чиста вера... није онма теолошки учена али многи уз њу нађу пут

Значи, друже Висарионовичу, Драгана помаже многима? Него, 'вако међу нама...како јој се ти измаче? :))

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Ćiriličar рече

Значи, друже Висарионовичу, Драгана помаже многима? Него, 'вако међу нама...како јој се ти измаче? :))

 

немп ти то разумети да неко помаже вером и благођћу суштом доброотм.

 

 

а што се мен тиче па ја сам овде у Шефовој мисији да вас приоведем к познанију вере

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу у 18. недјељу по Духовима, 20. октобра 2019. љета Господњег, када наша Света црква молитвено прославља Свете мученике Сергија и Вакха – Срђевдан.       Саслуживали су му протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић из Подгорице, протојереји Синиша Максимовић из Зворничко-тузланске епархије и Милош Шаренац из Београдско-карловачке архиепископије и острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир и јерођакони Роман и Зосима.   Молитвеном сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ, а одговарала је острошка братија.   После читања зачала из Светог јеванђеља сабранима се обратио владика Кирило, тумачећи јеванђељску причу о рибарима и Господу Исусу Христу.   – Господ је ученике поучавао ријечима, али и чинио различита чудеса којима је њихову вјеру кријепио, све до тога времена кад су постали неустрашиви проповједници вјере у Спаситеља Господа Исуса Христа – казао је владика Кирило и нагласио да је све што се дешава у животу чудо, од рођења човјековог и доласка на овај свијет, као и цијели човјеков живот.   Људи понекад заборављају да је све што човјек има и са чим се сусреће дар од Бога, рекао је Епископ Кирило.   – Господ да би нас разбудио, да би нас укријепио у вјери, у ономе што је једино на потреби, Он показује нека специјална дјела да би нас извео из те свакодневице и да би нам показао да постоји и други живот. Односно, да смо ми створени, не само за овај привремени живот који је такође лијеп и пун чудеса, него да човјек заслужује и нешто више и да може да се удостоји нечег вишег, односно вјечног живота. Зато је Господ и својим ученицима показивао та нека специјална дјела, од којих нам проповиједа и данашње јеванђење о риболову – нагласио је владика Кирило, тумачећи јеванђељску причу о риболовцима, апостолима.     Посебну радост евхаристијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце, која су, заједно са одраслима који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примила Свету тајну причешћа.   На крају богослужења, владика Кирило је заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију што му је благословио да богослужи у острошкој светињи, Светом Василију Острошком који га кријепи на његовом путу, као и острошкој братији на гостопримству и братској љубави.     Захвалност му је узвратио о. Сергије, економ острошке обитељи, који је посебно нагласио мисију владике Кирила, који шири православље и Ријеч Божију у Јужној Америци, по Божијем благослову.   Заједничарење владике Кирила, свештенства, монаштва и вјерног народа настављено је за братском трпезом љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Hadzi Vladimir Petrovic,
      Очување аутентичног православмог богословља које није ни метафизика ни онтологија са једне стране и идење у корак са савременим филозофским тенденцијама са друге стране подразумијева превладавање метафизике...
       
      У преовладавању незабилазна су три поменута аутора.
       
      Добро дошли у ову важнију од сваке расправу.
       
      Узгред речено Зизијуласова теофилозофија је на горња питања одговарала закасшњелом синтезом вјере и метафизике што се није показало ваш најсретније.
       
      Овде удрамо сасвим другим путем разматрајући однос хајдегеровог "Новог мишљења" и тиховатељског молитвеног богословља. ( које никад није ни увучено у метафизичке пројекције)
       
       
       
       


    • Од Логос,
      Велика духовна радост се осетила 24. септембра у Рачи крагујевачкој, на празник Преподобне Теодоре Александријске, јер је тог дана ова шумадијска варош дочекала Епископа шумадијског Јована, који је у прелепом храму Светих апостола Петра и Павла служио Свету Архијерејску Литургију. Епископу Јовану су саслуживали Архијерејски намесници рачански и лепенички, протојереји-ставрофори Миладин Михаиловић и Саво Арсенијевић, протојереј Велибор Јовановић, протонамесници Горан Живковић и Дејан Шишковић, јереј Ивица Камберовић, као и протођакон Иван Гашић и ђакон Марко Арсенић.   Звучни запис беседе   После прочитаног Јеванђеља Епископ Јован је одржао богонадахнуту беседу, рекавши да је највећа радост када су деца присутна на Светој Литургији. Затим је рекао присутним верницима да треба да се молимо Богу да би га умилостивили, јер је Он једини који може да нас утеши и охрабри. Ако од родитеља тражимо нешто на прави начин молба ће нам свакако бити услишена. Исто тако и још и више ћемо добити, ако се на прави начин молимо Богу.   Епископ Јован је даље протумачио јеванђељски догађај, који је прочитан на Светој Литурији, а у коме је описан случај прељубнице. Он је цитирао Светог Јустина Ћелијског, који је рекао да је исти догађај доказ да је Исус Син Божији и Избавитељ. Спаситељ кроз свој поступак опроштаја дотичној прељубници осуђује грех, али не и грешника под условом да се он каје. Владика је затим присутну деци са веронауке, који су у великом броју били у цркви, саветовао да само онај који прима исправне савете, као да су од Бога, уистину стреми ка спасењу. Шта је грех – реторички се запитао Епископ. Грех је злоупотреба слободе, а сваки човек живи у неправди или врлини. Епископ Јован је затим даље разјаснио јеванђелски догађај. По светим оцима, Христос је писао по песку грехове присутних фарисеја, а Господ зна не само грехе које смо учинили, него и оне које ћемо тек учинити. Он је затим рекао присутној деци да свакако треба стремити образовању, али да се и поставља питање шта је то уопште образовање. Образован је пре свега онај човек који има образа као што и сама реч каже. Владика је на крају своје богонадахнуте беседе посаветовао децу да стекну пре свега љубав и да им је то главни задатак у њиховим животима.   У току Свете Литургије рукоположен је у чин ђакона теолог Марко Вуксановић из Крагујевца. Приликом рукоположења Епископ Јован је очински посаветовао рукоположеног ђакона Марка рекавши му да чува и јача веру у Бога, јер једино тамо где има вере има и страха Божијега. Такође му је рекао да је господар, уствари, онај који служи, тумачећи познату мисао Господа Исуса Христа, а са обзиром да реч ђакон значи слуга. Владика га је даље саветовао да гледа право стремећи ка Христу јер ако крене да гледа са стране спотакнуће се у овом свету у коме има доста саблазни.   После возгласа “Светиње светима” причестили су се сви присутни свештеници, а затим су најсветијој тајни Православне цркве приступили и верници рачанског краја, међу којима и мноштво деце која похађају веронауку предвођена својим вероучитељем.   После одслужене Свете Литургије освећен је темељ будуће зграде на северној страни порте, која ће бити палионица свећа, продавница црквене робе и канцеларија. Ова зграда ће бити изграђена по пројекту архитекте Јована Марковића из Раче, док ће извођач радова бити Слободан Миловановић из Ђурђева. Од приложника нарочито ваља похвалити Милинку Солунац, Милоша Ђорђевића и СО Рача.     На крају овог дивног духовног сабрања је уследила трпеза љубави коју је припремио црквени одбор рачански на челу са протонамесником Владом Бранисављевићем.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Ćiriličar,
      Неколико цитата из последњег текста епископа крушевачког Давида, који заиста плаше, али и сажимају досадашње јавне расправе:
       
       
      Еп. крушевачки Давид: Прилози за Ново Добротољубље | Епархија крушевачка
      WWW.EPARHIJAKRUSEVACKA.COM Прилози за Ново Добротољубље (наставак) Господе Исусе Христе помилуј ме и свет Твој   Коме дојади живот, тај се...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...