Jump to content
  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Дана, 28. септембра 2019. године у порти храма светог Вазнесења Господњег у Жаркову одржана је промоција књигâ ауторке књижевнице Леле Марковић. Реч је о двема књига: „Краљ Петар Први у Призрену“ и „Небеско платно”. На промоцији су поред ауторке говорили презвитер др Оливер Суботић, издавач Бојан Бабић, књижевник Иван Лаловић, теолог Радмила Грујић и драмска уметница Марија Јакшић. Промоцију је медијски пропратила Телевизија Храм.     Извор: Храм Вазнесења Господњег у Жаркову
    • Од Логос,
      -Наша вера је жива у Црној Гори и то је велико охрабрење и велика радост за цело Српство, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији у порти манастира Подластве у оквиру прославе 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 1500 година постојања те светиње.     Патријарх је изразио велику радост и захвалност Господу што му је дао моћ и снаге да учествује у великој духовној радости. „Ово је радост, која није само радост Црне Горе и Црногораца, него целог Српства. Радост Срба из отаџбине, али верујем и радост наших Срба расељених широм света. На неки начин и овај догађај и ова радост, ретка и велика, допреће до њих, казао је Патријарх српски г. Иринеј.   Његова Светост Патријарх је додао да је то врло важна вест, јер однекуд влада мишљење да је умрла вера у Црној Гори. Патријарх је подсетио да је имао прилике негде 1988-1989. године да види тадашњу Црну Гору, када је у њој било тешко духовно стање. „Ово данас што видим, ове цркве које су окитиле просторе, оживљено свештенство, монаштво, то је заиста, нешто што је чудо Божје, једно велико охрабрење за све нас“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј .   Заблагодаривши Богу јер нам дао велики број светих на које имамо да се угледамо и видимо оно што је вечно и непролазно и да то следимо у своме животу, Патријарх српски г. Иринеј је нагласио да је у Црној Гори жива вера, жива Црква, која овде постоји од првих дана када се ширила реч Божја:   „Речи апостола Павла и других апостола и данас живи и преноси се са колена на колено из душе у душу и верујем да ће се тако и наставити и у будућности. Понављам, ово је велико охрабрење и велика радост за цело Српство. Жива је наша вера! Оно што је вековима сијано на овим просторима, од светих угодника Божјих и народа овога краја, не може да се уништити ни декретом нити ма каквом заповешћу људи овога света. Све је то један облачак који наилази и који се сигурно разилази, а оно што је реч и истина Божја, то је неуништиво. То је изван моћи људске. Оно што Бог благослови, то човек не може да уништи.“   Патријарх је појаснио да све ово што нас сналази и што смо доживели и доживљавамо се догађа управо зато што смо се у једном периоду удаљили од Цркве и своје вере. „Једини једини пут јесте да се вратимо Богу, Цркви својој, оној вери и истини којом су живели наши преци и стварали велика дела“, истакао је између осталог Првојерарх Српске Православне Цркве.   Подсетивши да славимо осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве и петнаест векова грбаљске светиње која је прошла кроз многа страдања, Патријарх српски г. Иринеј је казао да она постоји јер је рука Божја подржава а оно што Бог подржава не може човек ништа свог додати: „Нека је благословен овај дан и сви који сте присутни вечерас и сутра, да манифестујемо нашу веру и духовни живот који нас је красио и тако високо подигао. Једини пут да тако наставимо је да се Богу вратимо, Цркви, истини и неће нас Бог оставити. Нека вас Бог благослови! Српски народ нека се сложи и умножи и у Црној Гори, Србији и целом свету где се налази и живи наш православни народ. Нека је Бог са вама и благослов и сада и у век векова, амин“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на свечаној академији у манастиру Подластви.   На свечаној академији изведен је богат културно-уметнички програм. Поздравно слово произнио је г. Јован Маркуш, публициста и некадашњи председник општине Цетиње, док су наступили Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Србски православни појци, хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Дана 25. (12) септембра 2019. године на Оданије Рођења Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је чин парастоса на Гаравицама недалеко од Бихаћа, за око 12000 невино пострадалих и мучених Срба, које од злочиначке руке снађе тешка смрт од злочинаца и мучитеља, припадника НДХ у јеку Другог светског рата, саопштила је Епархија бихаћко-петровачка.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Владика се после извршеног чина парастоса обратио свим присутнима пригодном беседом, поздрављајући ссабране "на овом голготском мјесту непребола, страдања и распећа, на мјесту гдје лежи један град под земљом, Бихаћ невидљиви испод Бихаћа видљивог, на мјесту које је наш крајишки крајеугаони камен, свједок нашег постојања, наше жртве, али и безумности оних који овај град саградише од костију наших предака“. Између осталог Епископ је поручио да усрдно моли Господа да се никоме на свету овакав злочин више никада не понови и подвукао да ће упутити молбу Светом Архијерејском Сабору СПЦ да се канонизују новомученици гаравички.   Према енглеским обавештајним подацима, на Гаравицама је убијено од 14.000 до 14.500 људи. Убијени становници Бихаћа и околине били су скоро искључиво Срби и у мањем броју Јевреји. Ово стратиште је запостављено након Другог светског рата јер су чињенице о злочину и покољу над цивилима у Бихаћу, који је спровела НДХ, држане далеко од очију јавности у бившој Југославији.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Логос,
      Комисија Владе Републике Србије за верску наставу у школи одржала је састанак 12. септембра 2019. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу.     Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј је председник Комисије, а заменик председавајућег је госпођа Славица Ракић, саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Тринаесточлану Комисију чине представници Цркава и традиционалних верских заједница, Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и Министарства правде.   На седници одржаној у Светоархангелском манастиру разматрани су проблеми са којима се у раду сусрећу вероучитељи и поједине школе у нашој земљи. По завршетку рада чланова Комисије, Епископ мохачки г. Исихије је истакао значај Светоархангелског манастира у Ковиљу – манастира који је основао Свети Сава у 13. веку – и поближе их је упознао са историјом наведене светиње у Епархији бачкој.   Крајем јула 2001. године, Уредбoм Владе Републике Србије о организовању и остваривању верске наставе у основним и средњим школама у нашој земљи, окончана су вишегодишња заједничка настојања Српске Православне Цркве и свих традиционалних Цркава и верских заједница у Србији на остваривању основних људских и верских права грађана Србије. Од школске 2001/2002. године, веронаука се, као изборни предмет, учи у свим основним и средњим школама. Данас верску наставу похађа око 500.000 ученика.     Извор: Инфо служба Епархије бачке
    • Од Ромејац,
      Шта је Јосип Броз писао у "Пролетеру" у децембру 1942. године. Врховни командант писао да је Павелић у логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске

      Врховни штаб у Дрвару
      ШТА је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да "стојимо на раменима" оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима? Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу интереса и Запада и Севера и Истока и Југа, ми са нејасном будућношћу, проблематичном садашњошћу и (чак!) неизвесном прошлошћу. Канда смо заборавили да историја није нешто што пролази и да ће нам погледи ка светионицима прошлости, помоћи да боље видимо будућност. Јер, већ сутра, данас ће бити јуче. Деценијама су нам историчари, новинари, каријеристи и којекакви идеолошки занесењаци, које чињенице нису много интересовале, говорили да смо нешто друго од оног што смо били, да нам се дешавала нека друга прошлост од оне коју смо имали. Зато не чуди што нам се светла будућност често претварала у мрачну прошлост.
      Свих тих деценија написано је мноштво чланака, објављено прегршт књига и студија да је први човек југословенских комуниста Јосип Броз Тито до краја Другог светског рата веома мало знао не само шта се стварно дешавало у јасеновачком логору, већ и о масовним покољима усташа над Србима у НДХ. Па, кад је тако, вратимо се у 1942. годину. Други светски рат је у пуном јеку, ратно решење се не назире. Силе Осовине не попуштају ни на једном фронту. Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда налази се на територији Павелићеве државе. Јасеновачка фабрика смрти је на врхунцу. Кажу да је то била ледена година, посебно последњи месец, децембар. И тог децембра појављује се последњи број "Пролетера" - органа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, пошто је у Бихаћу склопљен костур будуће нове револуционарне власти.
      НА ПРВОЈ страни текст - "Национално питање у Југославији у светлости народноослободилачке борбе", а потписује га Тито.
      Присећа се он у том подужем тексту свих предратних намера да се "србизују Хрвати и Словенци", па пише: "Упорно и глупо брбљање хегемонистичке клике да су Срби, Хрвати и Словенци само племена једног те истог народа, имало је за циљ србизацију Хрвата и Словенаца. Југославија је била само маска за србизацију која се била потпуно разоткрила у време Шестојануарске војне диктатуре краља Александра и Пере Живковића 1929."
      Бави се и актуелном ситуацијом: "Перспектива која се указује народима Југославије од стране лондонских избеглица врло је црна и представља страшну опасност за све оне народе који су били угњетавани од постанка Југославије. Жандарски кундак и четничка кама било би главно средство те лондонске избегличке владе за уједињавање народа Југославије, када би се она којом несрећом поново докопала власти у Југославији... Македонци, Арнаути, Хрвати, муслимани итд. са стрепњом се питају - па шта ће бити са нама ако се поврати оно старо? Лондонска избегличка влада већ прети, четници већ кољу где могу уз помоћ окупатора и брусе каме за још страшније покоље - то је оно чега се сви народи боје. Али, ми довикујемо свима, нека се не боје, спас од свега тога је могућ и то једино на тај начин, ако се већ сада, одмах, без оклевања, узме пушка у руке и пође у свети бој кога бије наша јуначка народноослободилачка војска против окупатора, за слободу и равноправност свих народа Југославије."
      ]
      Тито, Стаљин и Молотов
       
      Четници кољу и оштре каме, али за Јосипа Броза у целом овом тексту Јасеновац и крашке јаме препуне закланих српских сељака не постоје. Отуд, ваљда, оним споменутим идеолошким занесењацима уверење да њихов вођа није знао за усташке злочине.
      Да ли је то било баш тако? Ако лаже коза, не лаже рог - каже стара пословица. Перо Симић, новинар, публициста, некадашњи главни уредник "Вечерњих новости", најпознатији Титов биограф, пронашао је у московским архивама депеше које је Броз слао Коминтерни пре децембра 1942. године из којих се види да је и те како био упознат шта се дешавало у Јасеновцу. Тако 4. априла 1942. он јавља Москви да се "најстрашнији концентрациони логор у Хрватској налази у Јасеновцу". Извештава да је "џелат Павелић у овај концентрациони логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске". Партизански вођа ниједном речју не помиње да је у Јасеновцу заточено највише Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине. У депеши пише да је од тих 10.000 "најбољих синова Хрватске остало свега још хиљаду и по живих", а да су "сви остали били подвргнути ужасним мучењима и убијени". На самом крају извештај је допуњен једном реченицом да "саме усташе признају да је од почетка њиховог доласка на власт у Хрватској убијено пет стотина хиљада људи, већином Срба"!
      ПЕТ месеци касније, 15. септембра 1942, из Титове депеше "Деди" (Коминтерни), види се да су партизанске јединице из логора Јастребарско, код Загреба, ослободили "600 (српске) дјеце с Козаре". Међутим, врховни командант четири дана касније шаље исправку и додаје да је заправо ослобођено "900 козарачке дјеце, а не 600". Истина је да су партизани тада из логора у Јастребарском спасли 272 козарачка детета.

      Александар Ранковић, Тито и Милован Ђилас
       
      У септембру 1942. Броз је лично обавештен шта се дешава у Јасеновцу од Андрије Хебранга, тадашњег секретара КП Хрватске и Младена Ивековића, којег су усташе, са тридесетак других логораша, пустиле из Јасеновца у замену за двојицу усташких функционера.
      Крајем лета, те исте године, и Милован Ђилас је писмено реферисао Титу о усташким злочинима у западној Босни:
      - Оно што сам видио тог јутра (у селу Урија у западној Босни), а о чему сам и читао и слушао, тако ме је запањило својим ужасом. Све је то ипак изгледало другачије него када се чита. Најприје смо крај пута, под крошњом огромне крушке, наишли на два сељака. Лежали су на трави, у хладу. Убијени су у потиљак, куршуми су изишли испод десног уха и отворили ране, тако велике да је из њих исцурио мозак. Ту је убијено још шест сељака.
      - Пошли смо даље путем, с обје стране живице од љесковог жбуња и папрати, и, наједном, насред пута, десет-дванаест лешева. Чини ми се само два средовјечна човјека. Остало жене, дјевојке, дјечаци, дјеца. На три-четири корака од ове гомиле крви и меса - колијевка празна, без пелена, без дјетета, са сламом увоштаном од дјечије мокраће. Чинило се да је слама још топла од дјечијег тијела. Дијете је лежало у гомили лешева. Али глава је била здробљена, без поклопца, без капи крви у шупљој лобањи. Мозак - да ли тог дјетета? - управо мало густе бијеле каше, лежало је поред главе, с комадима меса. Дијете без лобање.
      У ТЕКСТУ "Национално питање у Југославији у светлости народноослободилачке борбе", у "Пролетеру" Тито, такође, пише: "Хрвати као најснажнија национална индивидуалност међу осталим угњетеним народима Југославије, давали су и најжешћи отпор против великосрпске националне политике. Но, разуме се, тај отпор није могао дати оне резултате које је хрватски народ очекивао."

      Јасеновачки логор
       
      Неку годину касније, тачније 27. маја 1946, у Москви је боравила прва званична делегација нове Југославије, у којој су поред Тита били Александар Ранковић, Коча Поповић, Благоје Нешковић, Борис Кидрич и Владимир Поповић. На свечаном пријему, после ритуалних руских испијања здравица, Стаљин је најпре наздравио "херојском српском народу, једином словенском народу који је у најтежим данима рата против фашизма био веран Русији, док су се хрватски пукови борили с Немцима у Стаљинграду". Завршавајући говор, Стаљин се окренуо Титу и упитао га што он не спомиње оно главно.
      Сви су занемели незнајући на што то Стаљин мисли.
      - На Јасеновац - рекао је друг Хазјанин.
      Тито је сав скрушен са сузама у очима изговорио: - Стидим се што сам Хрват.
      Његово прећуткивање фабрике смрти и геноцида над српским народом на територији НДХ у тексту у "Пролетеру", никад није разјашњено.
      ШОКИРАО ДАВАЊЕМ ОСТАВКЕ
      ТАЧНО годину дана пре текста у "Пролетеру", 7. децембра 1941, непосредно после пада Ужичке републике, у селу Дренови, одржана је седница Политбироа, на којој су били Кардељ, Ранковић, Ђилас, Жујовић и Лола Рибар. Тито је шокирао своје сараднике: састанак је отворио предлажући оставку. Додуше, није се изјаснио да ли се оставка односи на место команданта Врховног штаба или генералног секретара Комунистичке партије.
      Добрица Ћосић у другој књизи "Пишчеви записи" бележи да је Ранковић био изричит - Коминтерна и Стаљин би оставку схватили као озбиљан раскол у Партији и рекао: "Ако друг Стари поднесе оставку, онда то мора да уради и цео Политбиро". Тито се после овог повукао.
      СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Тито прећутао злочине над Србима у Јасеновцу | Репортаже | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Шта је Јосип Броз писао у "Пролетеру" у децембру 1942. године. Врховни командант писао да је Павелић у логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...