Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На позив предсједника Владе Црне Горе Душка Марковића данас је обављен разговор о Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница између Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори.     Данашњи састанак окончан је у духу међусобног уважавања уз оцјену обију страна да је протекао у конструктивној и отвореној атмосфери. Обје стране су у потпуности исказале своје ставове у погледу отворених питања везаних за Закон. Црква остаје при свом ставу да се мора говорити о измјенама Закона, а не о његовој примјени јер по мишљењу Цркве Закон није у складу са Уставом ни међународним стандардима. Влада сматра да се кроз дијалог и изградњу међусобног повјерења, као и кроз давање додатних и одговарајућих гаранција овај Закон може примјењивати као модеран и усаглашен са Уставом и европским стандардима.   Представници Епископског савјета СПЦ, на челу са митрополитом Амфилохијем (Радовићем), предали су Влади предлог који подразумијева измјене одредаба које Црква види као спорне. Влада је примила к знању ову иницијативу оцијенивши да је за одговор на то питање потребно свеобухватно сагледавање не само овог Закона него и других могућности које нуди правни систем.   Договорено је да разговори буду настављени на експертском нивоу.   СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЕПИСКОПСКИ САВЈЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ     Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • Од Логос,
      На позив предсједника Владе Црне Горе Душка Марковића данас је обављен разговор о Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница између Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори.     Данашњи састанак окончан је у духу међусобног уважавања уз оцјену обију страна да је протекао у конструктивној и отвореној атмосфери. Обје стране су у потпуности исказале своје ставове у погледу отворених питања везаних за Закон. Црква остаје при свом ставу да се мора говорити о измјенама Закона, а не о његовој примјени јер по мишљењу Цркве Закон није у складу са Уставом ни међународним стандардима. Влада сматра да се кроз дијалог и изградњу међусобног повјерења, као и кроз давање додатних и одговарајућих гаранција овај Закон може примјењивати као модеран и усаглашен са Уставом и европским стандардима.   Представници Епископског савјета СПЦ, на челу са митрополитом Амфилохијем (Радовићем), предали су Влади предлог који подразумијева измјене одредаба које Црква види као спорне. Влада је примила к знању ову иницијативу оцијенивши да је за одговор на то питање потребно свеобухватно сагледавање не само овог Закона него и других могућности које нуди правни систем.   Договорено је да разговори буду настављени на експертском нивоу.   СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЕПИСКОПСКИ САВЈЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      На позив премијера, сјутра ће се састати чланови Епископског Савјета СПЦ са г. Марковићем и делегацијом Владе Црне Горе.     Митрополит је у писму од прије неколико дана саопштио да Митрополија и остале Епархије СПЦ у Црној Гори остају отворене за састанак али под условом да присуствују сви чланови Епископског Савјета СПЦ у Црној Гори.   „Уколико сте спремни да првенствено разговарате о Закону као узроку проблема и начинима за њихово рјешавање, односно о уклањању спорног Закона, односно његових противуставних дискриминаторних одредби из правног поретка Црне Горе, обавјештавамо Вас да би у том случају у разговору са Вама као предсједником Владе Црне Горе са нама учествовали и њихова преосвештенства епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки Димитрије“, навео је између осталог у писму митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Pontifex Emeritus,
      Ако оставимо по страни питање аутокефалија, које је данас у православном свету предмет озбиљног спорења (како у погледу садржаја тог појма, тако и у погледу стицања статуса, узајамног односа и права које Мајка Црква има или нема), за СПЦ је од посебне важности питање канонске јурисдикције над простором некадашњег римског Илирика.

      Коме од великих престола Васељенске (Свеопште, Католичанске) Цркве је, сходно древним обичајима, предању, и канонима васељенских сабора, припадала и припада врховна јурисдикција нас простором некадашњег римског Илирика (областима које су данас канонско подручје Српске Цркве)?
      Одговор је врло јасан- Илирик је под јурисдикцијом Рима. Политичке границе западног и источног дела Царства временом су се мењале, али се нису мењале границе великих црквених подручја, нити је у време Четвртог васељенског сабора (Халкидон, 451. године) било икаквог спора где су источне границе Илирика, а тиме и источне границе Римске патријаршије.

      Ако је Халкидонски сабор Цариградском престолу дао надлежност над Тракијом, Азијом и Понтом, као и варварским земљама које се наслањају на те области, који то обичаји и канони Цариграду дају врховну јурисдикцију над Илириком? Нема их, не постоје.
      Ако Цариградски престо може у свом врло натегнутом и широко схваћеном тумачењу халкидонских канона да успостави некакву своју врховну надлежност над поменутим областима Тракије, Понта, Азије и њима припадајућих варварских земаља, тј. над данашњим православним државама које у већој или мањој мери обухватају тај простор (Бугарска, Румунија, Молдавија, Украјина, јужна Русија, Грузија), па чак и земљама тзв. Новог света, не постоји ниједан канон који му даје надлежност над средњим и западним Балканом (римским Илириком). Поједностављено речено, све што се простире западно од Софије, а што је подручје некадашње Пећке патријаршије (данашње СПЦ) није у канонској надлежности Цариграда. Строго гледано, СПЦ се простире на канонском подручју Римске Цркве, с којим смо, нажалост већ тисућу година у расколу. Али то што смо у расколу са Римом, а у заједници са Цариградом, не даје Цариграду никакву канонску власт над простором наше Цркве. Таквог канона нема. Ако украјински расколници могу своје захтеве да заснивају на широко схваћеном тумачењу одлука Халкидонског сабора, македонски расколници то не могу. Могу једино да се обрате Риму, ако већ не желе Београду. Цариград ту нема никакве просторне ингеренције.
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на Богојављење, данас, у недјељу, 19. јануара, са свештенством Свету архијерејску литургију у катедралном манастиру Епархије, Ђурђевим Ступовима. Током Свете службе Божје Преосвећени Епископ је рукоположио у чин ђакона о. Михаила (Пајовића), сабрата Манастира. Празник Крштења Христовог, Богојављење, сабраном вјерном народу честитао је владика Јоаникије.   Звучни запис беседе   „Господ Исус Христос, примајући крштење на ријеци Јордану, устројавао је наше крштење , наше обновљење, препорођење, просвјетљење, очишћење. Све што бисмо говорили било би мало у односу на оно што је Господ учинио. Пјевамо у црквеним пјесмама, када се Христос крштавао у Јордану, и о Јовану Претечи који Га је први препознао и први казао ко је Он: Гле, јагње Божје које узима на себе гријехе свијета“.   „Анђели Божји, који су пратили Христа, небеске силе, херувими, серафими и Свети Јован Крститељ заједно су славили Христа Који је својим доласком на ријеку Јордан и примањем крштења, примио, заправо, и наше понижење, наше гријехе на себе; својим погружењем у ријеку Јордан изобразио свој Крст, своју смрт, своју жртву и свој погреб, јер је вода символ живота, а пучина, често, и символ смрти“, бесједио је Његово преосвештенство.   Излазећи из Јордана, Христос је назначио своје Васкрсење и побједу над смрћу.   „То није обичан символ да се сјетимо, него се ријека Јордан устрашила од Његовог присуства јер је осјетила свог Творца, а Он је њу освећивао да би та вода била наше обновљење, наше очишћење и извор новог живота за све нас“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки.   По његовим ријечима Богојављење је велики празник, по значају раван Рођењу Христовом или другим Господњим празницима.   „Зато имамо свенародна сабрања у нашим храмовима и на нашим ријекама. Обновили смо обичај, који је сигурно некада био на ријеци Лиму, на српском Јордану како су га назвали, и треба да се подсјетимо данас оне пјесме: Од извора до увира Лима седамдесет манастира има, па није чудо што је наш чувени научник А. Дероко, тридесетих година прошлог вијека, писао студију „На светим водама Лима“, а међу светињама и манастирима, посебно, је обрадио Ђурђеве Ступове“, подсјетио је владика.   Он је истакао да је Лим света вода која нас напаја и која нас, нарочито, на овај дан очишћава.   „Спремамо се да заједно идемо у литију на Лим, да освештамо нашу ријеку која нам живот даје и да се тако освешта наш живот и наше живљење, наша дјела, рад и мисли. Тамо ћемо имати дивни обичај погружење крста у Лим и наши младићи и дјевојке, као и на другим мјестима, ће да пливају за крст. Важно је учествовати у том дивном обичају. Није то обично такмичење, него свечаност за све који дођу на Лим, за оне који пливају и оне који су присутни“, оцијенио је Епископ.   Указао је да се навршила 801 година од када се упокојио ктитор овог манастира жупан Првослав, Немањин синовац, чији се гроб налази у Ђурђевим Ступовима.   „Ево, 800 година, непрестано, траје молитва код гроба нашег ктитора. Да ли има икакве јаче и увјерљивије легитимације, икаквог документа, папира коме припада ове светиња, у којој је установљена стара Будимљанска епископија?! Зна се, Свети Сава је овдје поставио првог будимљанског Епископа Јакова и ово је епископско сједиште од Светог Саве до дана данашњег које има своју историју, има своје записе, а најјачи запис је, управо, гроб и кости жупана Првослава, који је ову цркву намијенио, не било којој држави или власти, него Богу живоме и служби Божјој, подигао задужбину за своју душу“.   „Безуман је свако ко би хтио да преправља његово завештање и да ову цркву, после 800 година, прекњижава. Видимо да тог безумља има, нажалост, а нарочито се показало приликом доношења оног нечасног акта, који је лицемјерно и лажно назван Закон о слободи вјере, а то је закон о прогону вјере православне. То види цио свијет, само не наше власти, али, видјеће и они, прије или касније“, оцијенио је Његово преосвештенство владика Јоаникије.   Данас је своју славу прославила пјевница „Жупан Првослав“, при манастиру Ђурђеви Ступови, којом руководи о. Милош Цицмил.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...