Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
Guest Alefshin

Паразити на Телу Цркве

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest Alefshin

 

Старе хришћанске секте

За почетак монтанизам

Montanizam je ranohrišćanski pokret nazvan po osnivaču Montanu (lat: Montanus), koji je počeo da propoveda oko 170. godine u oblasti Frigije (Mala Azija), tvrdeći da je primio seriju objava od svetog Duha.

Montan je selo Pepuza u Frigiji proglasio Novim Jerusalimom. Sa njime su uvek išle dve žene, Priska (ili Priscila) i Maksimilija, koje su tvrdile da ih sveti Duh pokreće i nadahnjuje. Njih troje su propovedali u ekstatičnim stanjima podstičući ljude da poste i da se mole, kako bi doživeli otkrovenje. Montan je govorio:

„Jer, pravedan čovek će sijati stostruko sjajnije od Sunca, pa čak i najmanji među vama koji su spašeni, (će sjati) stostruko sjajnije od Meseca.

Pokret se brzo priširio i ostalim delovima Rimskog carstva u vreme dok je hrišćanstvo još uvek bilo ilegalno. Iako je episkop Apolinarije smatrao da dele crkvu u Ankari i nazivao ih lažnim prorocima, u Rimu su isprva dobro prihvaćeni, pa je ih je čak i Papa Eleuterije podržao pismom.[2]. Najpoznatiji montanista je bio Tertulijan, koji je pre toga bio prestižni latinski teolog.

Iako ih je zvanična hrišćanska crkva proglasila za jeres, njihove zajednice su se na nekim izolovanim mestima održale i do 8. veka. U 6. veku, po naređenju cara Justinijana, Jovan Efeški je predvodio ekspediciju u Pepuzu radi uništenja montanističkog svetilišta, ustanovljenog pored grobova Montana, Priscile i Maksimilije.

Danas se često podvlači sličnost između montanizma i savremenog pentekostalizma, koji neki nazivaju i neo-montanizmom.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest Alefshin

Па Маркионство

Маркионство је ранохришћанско учење чији је оснивач Маркион, пореклом из Мале Азије. По њему постоје два бога: нижи бог, старозаветни, који је створио свет (види демијург), дао је Закон и надахњивао пророке, који се љути и свети (lex talionum); и бог Новога Завета, Отац Исуса Христа, бог љубави, милости и праштања. Између ова два бога не постоји веза; нити постоји веза између Старог и Новог завета, јудејства и хришћанства.

Постављена слика

Маркион Синопски

Маркион ствара свој сопствени канон: Јеванђеље по Луки, Павлове Посланице, без Тимотеја и Тита, из којих избацује јудејске идеје. Од почетка Црква је осудила Маркионове идеје (екскомунициран је 144. г.), јер је она штитила континуитет Старога и Новога Завета. Најпознатији модерни тумач Маркиона био је Адолф фон Харнак (1851-1930), који наглашава суштинску разлику између јединственог Јеванђеља Христова и других религија.

Постављена слика

Маркион образлаже свој канон.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

13. глава

О Симону Врачару

Вера у Спаситеља нашег и Господа Исуса Христа већ се по свуда ширила када је непријатељ човековог спасења, помисливши да заузме царски град (Рим), довео тамо већ поменутог Симона. Помажући му у његовим вештинама и враџбинама, он доведе у заблуду многе становнике Рима. О томе казује и Јустин, који је живео недуго после апостола, човек веома искусан (упознат) са науком Христовом. Ја ћу у своје време рећи о њему шта је потребно. У првој апологији, упућеној Антонину у заштиту хришћанске вере, он овако пише: „После вазнесења Господњег, демони отакнуше неке од људи да себе пројаве као богове, и ви не само да сте ишли за њима, него сте им и почасти одавали. Неки Симон, Самарјанив из древног Хитона, који у време кесара Клаудија уз помоћ демона који беше у њему, дође у Рим, у ваш царски град; ту је чинио чудеса својом мађионичарском вештином, и беше признат за бога и поставише статуу на обали реке Тибар, између два моста. На њој је био латински натпис:

„ Simoni deo sancti " („Симону, богу светоме"). Готово сви Самарјани, и неки из иноплеменика, исповедали су га као првог бога и клањали су му се. Неку Јелену, која је у то време свуда са њим путовала, а раније је живела у Тиру Финикијском у некој порочној кући, називају његовом првом следбеницом...". Тако казује Јустин, а са њиме је сагласан и Иринеј, који у првој књизи свог дела „Против јереси" описује злоучење тог човека. Панас је о томе излишно говорити; они који желе да се подробније упознају са јересијарсима који су били после Симона, тј. са њиховим делима, љиховим лажним учењима, о свему томе подробно излагање могу наћи у Иопнејевом делу. Ми смо одатле сазнали да је Симон био први зачетник јереси. Почев од њега па надаље, сви следбеници његове јереси се претварају Да су тобож у хришћанском учењу и да су чистог живота, али се лако увиђа да су они у власти идолског сујеверја јер се клањају делима и ликовима (статуама) Симона и Јелени, његовој сапутници, и творе им службу са тамјаном и жртвама. Што се тиче њиховог учења, то од самог помена човека спопада ужас јер све то је препуно свирепости и безумља. 0 томе не само да се не може писати, него људи који здраво размишљају, о томе не могу ни говорити јер све је заиста препуно најразличитијих гнусности.

Њихова одвратна јерес превазишла је све што је могуће представити као грозно и мрско. Они се понајвише баве са несрећним женама које су погазиле образ и поштење и које су огрезле у сваковрсном грехочињењу.

Историја Цркве-Јевсевије Памфил,књига друга

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

26. глава

О варалици Менандру

Менандр, прејемник Симона Врачара 1 , показао се као велико оруђе ђавола, ништа мање опасно од његовог учитеља. Он је такође био из Самарије. Као и учитељ, он се подигао до висина мађионичарског умећа, задивљујући људе својим триковима. Говорио је за себе да је спаситељ, из области невидљивих еона 2 , који је послат ради спасења људи. Учио је да нико од анђела, саздатеља космоса, не може достићи савршенство док се опитно не упозна са магијом коју он (Менеандр) даје и од њега не прими крштење. Они који тога буду удостојени живе вечно, никада не умиру и вечно су млади. О томе шта је овај учио можемо сазнати и од Иринеја 3 . И Јустин, спомињући Симона, између осталог каже и ово: „Знамо да је Менандр, такоће Самарићанин из древне Капартеје, ученик Симона, подстрекиван демонима, када је био у Антиохији, многе обмануо својим маћионичарским вештинама. Он је убедио своје следбенике да никада неће умрети. Његових следбеника има и сада..." 4 .

Очевидно је да је ту дело ћавоље, и да су ти шарлатани, приказујући се као хришћани, само оспоравали учење Цркве о бесмртности душе и васкрсењу мртвих. Они, који су поверовали и прихватили то (јеретичко) учење, изгубише праву наду.

1 Менандр - ученик Симона Врачара, родом је из Капартеје у Самарији. Живео је у Антиохији. Подробнија сведочења о њему нису сачувана до данас.

2 Гностици су Говорили да су еони духови, који своје порекло добише од пуноће божанственог суштаства. Они су, дакле, једносуштни са Богом, по мишљењу Гностика. Али, ипак су један степен ниже од Бога. Из еона произађоше многе друге ствари, а најпосле и овај свет.

3 „Против јереси", I , 23, 5.

4 Јустин Философ, „Апологија", I , 26.

27. глава

О евионитској јереси

Лукави демон, настојећи да уништи веру у Христа, Сина Божијег, наће слабости у људима и заврбова их за себе. Први хришћани такве људе назваше евионитима 1 . Њихова представа о Христу била је веома чудна. Они су Њега сматрали за обичног човека, који је због своје моралности признат за праведника. Он се, по њима, родио из брачне заједнице Марије и њеног мужа. По њиховом мишљењу, потребно је сачувати обреде које захтева закон. Други, упоредо са њима, донекле су променули поменуте бесмислице. Они не одричу да се Христос родио од Дјеве и Духа Светога, али као и први, ни ови не признају предвечност Христа, Логоса и Премудрости Божије. Ови су чак и деформисали оно шта казују први, настојећи да све испуне онако како захтева обредни закон. Такође сматрају да је потребно одбацити Посланице апостола Павла, називајући га одступником. Прихватају само Јеванћеље Јевреја, а остале књиге одбацују. Попут Јевреја, и ови чувају обичаје као што су субота, али су поштовали, готово као и ми дан Господњи и спомен васкрсења. Због тога су и добили то име (евионити), које говори о оскудности њиховог разума, јер мећу Јеврејима тако зову сиротињу.

1 О јереси евионита, који су сматрали рођење Господа Исуса Христа као обично рођење човека и да се речи пророка Исаије (7, 14) не односе на Пресвету Богородицу, писали су, осим Јевсевија, и Ориген („Против Целса", V , 61), Иринеј Лионски („Против јереси", III , 21, 1). Такође погл. А. И. Писарев, „Фрагменти из историје хришћанског вероучења патристичког периода", Казањ, 1915, 1. том, стр. 96-126 /на руском/).

Историја Цркве-Јевсевије Памфил,књига трећа

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

28. глава

О Керинту, вођи јеретика

Знамо да је у то време живео и вођа друге јереси, Керинт 1 . Гај 2 , чије сам речи већ наводио, у својим расуђивањима о њему казује и ово: „И Керинт, у откривењима која су тобож написана великим апостолом, меша лажна казивања о чудима која су њему рекли анћели. Он говори да ће после васкрсења наступити земаљско царство Христа, и да ћ e људи поново населити Јерусалим, и да ћ e ce наслађивати телесним насладама. Непријатељ речи Божије, он жели да обмане људе, говорећи да ћ e миленијум проћи у брачном празнику...".

И Дионисије, који је у то време био епископ у Александрији, у другој књизи дела „О заветима" 3 говорећи о Јовановом Откривењу, овако казује о том човеку, следујући древном предању: „Керинт, оснивач јереси назване по његовом имену, ширио је своје злоучење које у основи садржи ово: у Царству Христовом све ћ e бити земно и све ћ e бити чувствено. Све ће бити онако како би заправо он (Керинт) желео: желудац, и оно што је испод њега, биће задовољавано јелом, пићем, телесним наслаћивањем...".

Тако говори Дионисије. Иринеј у I књизи свога дела „Против јереси" (26.) подробно говори о његовом гнусном учењу, a y III књизи даје нам казивање које не заслужује заборав. Ослањајући се на Поликарпа 4 , он казује да је апостол Јован дошао једном приликом у неку бању, и када је сазнао да је ту и Керинт, хитро изађе напоље, не могавши да буде под истим кровом са тим човеком. Тада је рекао оним који беху са њим: „Хајдемо, да се не сруши ова бања јер у њој је непријатељ истине - Керинт" 5 .

1 Керинт - јересијарх. По предању, стекао је образовање у Александрији, где је и почео да шири своје учење. Одатле је прешао у Ефес, а затим у Палестину. Древни хришћански писци називају га противником апостола Петра, Павла и Јована (погл. Иринеј Лионски, пом. дело, 3, 3, 4). Свети Иринеј повезује Керинтово учење са јудејским гностицизмом. Керинт је учио да Христос није рођен од Дјеве, него из обичног брака Јосифа и Марије, и да је приликом крштења на Исуса сишао Христос (погл. Јуриј Николајев, пом. дело, стр. 246-250).

2 Познато је да је Гај учествовао у борби са јереси монтанизма и да је био опонент монтанисте Прокла. Гају се једно време приписивало ауторство „Философумена", дела које је откривено 1842. године (касније је то мишљење промењено, и тај се спис приписује светом Иполиту Римском).

3 Свети Дионисије, архиепископ Александрије (246-265. година). Ученик Оригена, одликовао се смелошћу у богословским истраживањима. Страдавао у време гоњења императора Деција и Валеријана. Три године провео у затвору. Свети Дионисије удостојен је и имена „Велики". Свети Атанасије Велики казива га „учитељем Васељенске Цркве". Правила која је свети Дионисије изложио у једном писму из 260. године, упућеном епископу Василиду, на Шестом Васељенском сабору призната су као канонска и обавезна за читаву Цркву. Већина радова светог Дионисија до нас су сачувана у одломцима које наводе други аутори. Јевсевије у својој Историји наводи фрагменте из књиге „О заветима". Дела светог Дионисија Великог: MPGr X . Руски превод: „Дела светог Дионисија Великог, епископа Александрије", Казаљ, 1900.

4 Свети Поликарп, епископ Смирне. Апостолски ученик. По сведочењу светог Иринеја Лионског: „Поликарп, који не само да је учио од апостола и беседио са многима који су видели Господа нашег, био је од апостола постављен за епископа у граду Смирна, у Азији. И када сам га ја видео у мојој младости, он беше старац. Живот је окончао као мученик. Свагда је учио људе ономе шта је он научио од апостола..." („Против јереси", III , 3, 4). Мученички је пострадао у време императора Марка Аурелија. До данас није установљена тачна хронологија живота овог светитеља. Древни источници саопштавају, да је проконзулу Квадрату, који је тражио од Дионисија да хули на Господа, он рекао: „Ето, мени је 86 година, како ја Њему верно служим, и Он ми не учини никакво зло. Како онда да злословим на мога Цара и Спаситеља". Такође се зна да је он постао епископ Смирне када му је било око 30 година. По мишљењу В. В. Болотова, свети Поликарп је рођен (или крштен) око 69. године, епископ постаје око 100. године, a страдава 155 или 156. године. А. П. Лебедев претпоставља да се светитељ родио око 80. године, да је епископ постао око 110. године, а да је страдао 166/167. године. Из дела светог Поликарпа до нас је дошла Посланица Филипљанима (погл. „Ранохришћански оци Цркве", стр. 150-156 /на руском/).

5 Иринеј Лионски, „Против јереси", III , 3,4.

Историја Цркве-Јевсевије Памфил,књига трећа

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

29. глава

О јеретику Николи и његовим присталицама

У то време, мада не превише дуго, постојала је и јерес николаита 1 . О њој говори и Јован у Откривењу. Њени следбеници хвалили су се тиме да је Никола био један од оних апостола које су изабрали апостоли и да је био пријатељ Стефана (првомоученика). Климент Александријски у III књизи „Стромата" овако говори о том Николи: „Он је имао жену у цвету младости. Када су га по вазнесењу Спаситеља апостоли почели прекоревати због чудног односа који је имао према њој, он жену изведе на средину сабрања и предложи да је узме свако ко пожели. Такав поступак, како казују, био је сагласан са његовим речима да тело није потребно штедети. Том његовом поступку и речима почели су да прилазе неки од људи, без превише расућивања. Ускоро се следбеници његове јереси предадоше бестидном разврату. Слушао сам о томе да Никола није знао ни за једну другу жену осим за своју, а такоће да су његове кћери биле девственице а син да је живео далеко од порока. Ако је то тако, онда је његово извођење жене било ради тога да би показао како је победио страст... Тако је, како казују, учио и Матија 2 ... Тај Матија рекао је и ово: „Са телом је потребно борити се и не препуштати се насладама. Потребно је душу одгајати вером и знањем. О људима који тада подигоше руку да би осудили истину, довољно је речено" 3 .

1 Та јерес добија назив од њеног оснивача - ђакона Николе из Антиохије, једног од седам ђакона које су апостоли изабрали за ту службу (погл. Дела ап. 4, 5). О тој јереси сведочи и апостол Јован у Откривењу (2, 1-6) и Иринеј Лионски („Против јереси", III , 11, 1). Иринеј николаите назива „изданицима онога што се назива лажним знањем".

2 Матија, аутор апокрифног јеванђеља.

3 Климент Александријски, „Стромате", III , 4

Историја Цркве-Јевсевије Памфил,књига трећа

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest Оливера

Молила бих модератора или неког ко је боље упознат да ми каже нешто више о деловању извесног Владимира Лабата на Фрушкој гори. Тамо, на свом имању, окупља присталице иза затворених врата. Трагањем по Интернету, сазнала сам да је у питању псеудо-хришћанска секта синкретизована са неким елементима далекоисточних. Па ето, нека то покрене тему о томе, колико је секти никло на нашем тлу. Мислим да се мало зна о томе, а оне су посебно опасне. Поздрав! :wink:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest Alefshin

Ни ја, чуо сам за свакакве секте, синкретизме, еклектицизме и све остало, али за ову нову нисам.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не знам да ли сте чули за Васу Илића?Велики јеретик,што би рекао драганче са видовдана-и велики пацијент  :cheesy2:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Последњих година се примећује и пораст обожавалаца култова, а ту предњачи гуру Владимир Лабат са Фрушке горе, који је измислио паганску варијанту псеудохришћанске религије (помешана вера старих Словена и далекоисточних учења).

Он ради већ десет година. Активан је још један гуру који такође има доста следбеника, чије име не желим да помињем - каже Мијаљевић, и додаје да се повећано присуство секти уочава преко плаката које лепе по граду, али и рекламирања у медијима.

Саветовалишту су се јављале и особе које су уочиле проблеме после јоге (кундалини и тантра), као и неких трансцеденталних учења.

http://www.dejanlucic.net/cirilica/SEKTE%20U%20SRBIJI.html

Olivera znaš da sam uvežbani internet tragač :cheesy1:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest Оливера

Mijaljević kaže da se odlazeće Ministarstvo vera pokazalo apsolutno nestručnim i nezainteresovanim za problem sekti, te da nijednom nije reagovalo na pisma koja im upućuju žrtve sekti.

- Od svakog ko dođe u Savetovalište tražim da napiše pismo. U proteklih pola godine desetak porodica koje imaju problem sa sektom su uputile pisma na adresu Ministarstva. Odgovor do sada nisu dobili - otkriva Mijaljević.

A za to vreme svašta se dešava. Tako je zbog pomenutog Labata vladika sremski Vasilije izdao službeni dokument kojim potvrđuje da SPC nema veze sa guruom i njegovim učenjem. Labat, inače vajar po struci, crta i prodaje ikone.

- Nacrta ih kompjuterski, u fotošopu, pa ih odštampa. Prodaje ih za 350 do 500 evra. Kada takvu ikonu njegov sledbenik donese kući, najpre pozove telefonom Labata pošto on "vidi" kako izgleda stan, da bi mu dao uputstva na koji zid da je okači.

Pošto je okači, opet zove njega da je on "aktivira" nekom njegovom molitvom, kako bi imala dejstvo. Tu ikonu zove fruškogorska Bogorodica, mada lik na slici nema veze sa Bogorodicom. A lik Hrista nije njegov lik. Labat čak ima matematičke proračune koliko ikona zrači - objašnjava Mijaljević.

Знам, Лазарице да јеси. Поменути је и израдио симболе, проблематичне за војску Србије. Оно што ја знам је да су у полицији регистровани као група грађана. Он има имање на Фрушкој гори, где се присталице окупљају иза затворених врата...Те "иконе" каче по себи и медитирају по цео дан. Послаћу још података и фотографија. У секту увлаче неприметно најближи пријатељи. Све су бројнији и бројнији. Ето, видите, проблем је што се о томе тако мало зна, а секта је јако опасна.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...