Jump to content

Anti-natalisti: Ljudi koji žele da prestanete da imate bebe

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 4 часа, mirko1929 рече

Која је разлика? Оно што ми зовемо страстима су често здрави инстинкти и нагон за преживљавањем. Аристотел је говорио како је вишак врлине мана. Тако је и са страстима, бестрашће није неко идеално стање, него мртав човек. Преједање није здраво, али без осећаја глади могао би да умреш од глади а да то и не приметиш. Слично као што сам горе навео опсервацију да се људи малтене не би ни размножавали да тај нагон није толико снажан. Тако и гнев. Зар би људи устајали против неправде да не осећају гнев? Устанчење против турака не семо што је то било предавање себе гневу, већ је било и кршење заповести апостола Павла -- Рим. 13.

Колико знам постоје природне људске страсти односно оне унутрашње и постоје оне које долазе споља. Ја сад не знам тачно да их класификујем, можеш то да пронађеш у аскетској светоотачој литератури. Чињеница је да ове природне треба да преображавамо у врлине а не да их уништавамо како си написао. За гнев си добро рекао, оно је природна страст, није од споља и треба да је користимо за одбрану и усмеравамо је не на ближње или на себе већ на друге страсти које нападају споља тј. демона. Блуд значи застрањење, промашај. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, тачно може разумом да схвати када је учинио блуд, када се разгневио, пао у очај или шта друго и све то по својој слабости. Битно је да се на време покаје, да Богу покаже вољу да жели да се поправи, да се смири и моли за помоћ и Бог ће дати благодат за супротстављање помислима.

Бестрашће није идеално стање, не знам шта је јер нисам то доживео али ако и би, верујем да би био и текако жив јер не би више живео да испуњавам само своју вољу већ вољу Христову и тада би истински доживео испуњење Христових речи ходите к мени сви оптерећени и натоварени и Ја ћу вас ослободити јер јарам је мој благ и бреме је моје лако, научите се од мене јер Ја сам кротак и смирен срцем.

Аристотел није имао охристовљен ум те његова философија о врлинама не стоји као нешто што треба подражавати. Мада неко може да помисли да има врлину а у ствари је нема и ту је опасност од умишљања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 257
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

 

пре 15 минута, Просечан србенда рече

Колико знам постоје природне људске страсти односно оне унутрашње и постоје оне које долазе споља. Ја сад не знам тачно да их класификујем, можеш то да пронађеш у аскетској светоотачој литератури. Чињеница је да ове природне треба да преображавамо у врлине а не да их уништавамо како си написао. За гнев си добро рекао, оно је природна страст, није од споља и треба да је користимо за одбрану и усмеравамо је не на ближње или на себе већ на друге страсти које нападају споља тј. демона. Блуд значи застрањење, промашај. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, тачно може разумом да схвати када је учинио блуд, када се разгневио, пао у очај или шта друго и све то по својој слабости. Битно је да се на време покаје, да Богу покаже вољу да жели да се поправи, да се смири и моли за помоћ и Бог ће дати благодат за супротстављање помислима.

Бестрашће није идеално стање, не знам шта је јер нисам то доживео али ако и би, верујем да би био и текако жив јер не би више живео да испуњавам само своју вољу већ вољу Христову и тада би истински доживео испуњење Христових речи ходите к мени сви оптерећени и натоварени и Ја ћу вас ослободити јер јарам је мој благ и бреме је моје лако, научите се од мене јер Ја сам кротак и смирен срцем.

Аристотел није имао охристовљен ум те његова философија о врлинама не стоји као нешто што треба подражавати. Мада неко може да помисли да има врлину а у ствари је нема и ту је опасност од умишљања.

Смрзнутост од страха, неодлучност, вечита сумњичавост према свему што радиш и непрестано преиспитивање себе... то није добар начин да се живи. Осећај кривице што си жив и здрав, и имаш леба да једеш је лудост. А скрупулозност и сва ова осећања су стања духа које хришћанство често прави у људима. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, не може разумом да схвати кад је учинио било шта исправно, јер ће мање-више све што ради да види као погрешно и неће моћи да разазна је ли то оправдано или неоправдано види тако...

Бесмислено је говорити о неохристовљености Философа, јер све ово о чему причамо у хришћанство није доспело од Христа, или из Писма, но управо из паганске философије. Атараксије, апатеје, и сва та стања бестрашћа, су нам дошла из стоизма, aскетски идеали из платонизма и неопитагоризма. Нови Завет нам слика другу слику од аскетске литературе. Христос није стоик. Христа хвата срџба, Он растерује дилере из Храма, Њега хвата страх у Гетсиманском врту, обузима га хематидроза, итд. Рано хришћанство је имало социјални карактер, факиризам је дошао доста касније. Изворно је чак и хришћански пост имао социјални карактер, није био неки факиризам, него штедња и то што уштедиш даш потребитима (контра данашњој ситуацији, где је посна храна много скупља од регуларне нпр.).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Tumaralo.Мислим да схватам о чему пишеш. Велика је одговорност рађање деце. Све је у животу ризик али и због најмање радости упркос ризику о могућој или постојећој патњи, вреди живети и стварати односно рађати децу. Мислим да су овакве теме последица кризе породице. Породица сама по себи је темељ друштва и  уточиште услед насталих патњи. 

Када већ помињеш пакао, (у чије постојање чисто сумњам да верујеш) онда прихвати да то треба препустити Богу а не да нам то буде изговор за не рађање и то из тобож некаквих филозофских разлога а ми треба да учинимо све што је у нашој моћи да до тога не дође. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, mirko1929 рече

 

Смрзнутост од страха, неодлучност, вечита сумњичавост према свему што радиш и непрестано преиспитивање себе... то није добар начин да се живи. Осећај кривице што си жив и здрав, и имаш леба да једеш је лудост. А скрупулозност и сва ова осећања су стања духа које хришћанство често прави у људима. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, не може разумом да схвати кад је учинио било шта исправно, јер ће мање-више све што ради да види као погрешно и неће моћи да разазна је ли то оправдано или неоправдано види тако...

Бесмислено је говорити о неохристовљености Философа, јер све ово о чему причамо у хришћанство није доспело од Христа, или из Писма, но управо из паганске философије. Атараксије, апатеје, и сва та стања бестрашћа, су нам дошла из стоизма, aскетски идеали из платонизма и неопитагоризма. Нови Завет нам слика другу слику од аскетске литературе. Христос није стоик. Христа хвата срџба, Он растерује дилере из Храма, Њега хвата страх у Гетсиманском врту, обузима га хематидроза, итд. Рано хришћанство је имало социјални карактер, факиризам је дошао доста касније. Изворно је чак и хришћански пост имао социјални карактер, није био неки факиризам, него штедња и то што уштедиш даш потребитима (контра данашњој ситуацији, где је посна храна много скупља од регуларне нпр.).

Еј брате причаш којешта, шта си се упрпио, какви су те факири спопали, какви стојици? Ено ти га св Петар Цетињски са кубурама, ратовао са арнаутима, какав страх, каква неодлучност те спопала? Хришћанска аскетика је облагодаћена и упште се не треба оптерећивати око тога. Заповести знамо и то је основа. И све чинити са благословом и расуђивањем. Живи бре живот. Штеди ако ти се штеди, пости колико можеш, шта си се поробио?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Tumaralo. рече

Međutim, ako kao hrišćani gledamo na to, onda je još gore jer rizikujemo da dete, pored ovozemaljske patnje, rizikuje i večnu patnju u paklu.

.

Zar ne osećaš postojanje i drugog od ovoga što si naveo i gornjoj rečenici: ovozemaljski život sem patnje ima momente sreće (utoliko više ukoliko si bliži rečenom u Mt 22, 37-40); verujem da ih je svako imao i makar nazire vrednost njihovu; takodje, sem večne patnje, naravno, postoji i druga opcija, ako kao hrišćani gledamo na to. Sve u svemu ... to što se neko rodi je velika sreća!! baš zbog opcije koju imamo. I to kako god i gde, ... kao rob, kao seljak, kao radnik ... kao neko sa telesnim ili duševnim problemom, ... u zemlji gladi ili rata itd. itd. ... jer život nije o hrani itd. itd. ... instrucije su nam date!! 

.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, Просечан србенда рече

Колико знам постоје природне људске страсти односно оне унутрашње и постоје оне које долазе споља. Ја сад не знам тачно да их класификујем, можеш то да пронађеш у аскетској светоотачој литератури. Чињеница је да ове природне треба да преображавамо у врлине а не да их уништавамо како си написао. За гнев си добро рекао, оно је природна страст, није од споља и треба да је користимо за одбрану и усмеравамо је не на ближње или на себе већ на друге страсти које нападају споља тј. демона. Блуд значи застрањење, промашај. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, тачно може разумом да схвати када је учинио блуд, када се разгневио, пао у очај или шта друго и све то по својој слабости. Битно је да се на време покаје, да Богу покаже вољу да жели да се поправи, да се смири и моли за помоћ и Бог ће дати благодат за супротстављање помислима.

Бестрашће није идеално стање, не знам шта је јер нисам то доживео али ако и би, верујем да би био и текако жив јер не би више живео да испуњавам само своју вољу већ вољу Христову и тада би истински доживео испуњење Христових речи ходите к мени сви оптерећени и натоварени и Ја ћу вас ослободити јер јарам је мој благ и бреме је моје лако, научите се од мене јер Ја сам кротак и смирен срцем.

Аристотел није имао охристовљен ум те његова философија о врлинама не стоји као нешто што треба подражавати. Мада неко може да помисли да има врлину а у ствари је нема и ту је опасност од умишљања.

Ko da mi citas misli bre moj Srbendo.... :) .... samo bi da dodam,Just_Cuz_19....  bestrasce je po definiciji vec zalog onog stanja buduceg veka i sozercanja buducih blaga i blagodati i skoro pa idealno stanje..... dok ovaj Aristotel, ipak je Platon bio zakon....:D .... i svetitelji vise cene Platonizam.... itd...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, mirko1929 рече

 

Смрзнутост од страха, неодлучност, вечита сумњичавост према свему што радиш и непрестано преиспитивање себе... то није добар начин да се живи. Осећај кривице што си жив и здрав, и имаш леба да једеш је лудост. А скрупулозност и сва ова осећања су стања духа које хришћанство често прави у људима. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, не може разумом да схвати кад је учинио било шта исправно, јер ће мање-више све што ради да види као погрешно и неће моћи да разазна је ли то оправдано или неоправдано види тако...

Бесмислено је говорити о неохристовљености Философа, јер све ово о чему причамо у хришћанство није доспело од Христа, или из Писма, но управо из паганске философије. Атараксије, апатеје, и сва та стања бестрашћа, су нам дошла из стоизма, aскетски идеали из платонизма и неопитагоризма. Нови Завет нам слика другу слику од аскетске литературе. Христос није стоик. Христа хвата срџба, Он растерује дилере из Храма, Њега хвата страх у Гетсиманском врту, обузима га хематидроза, итд. Рано хришћанство је имало социјални карактер, факиризам је дошао доста касније. Изворно је чак и хришћански пост имао социјални карактер, није био неки факиризам, него штедња и то што уштедиш даш потребитима (контра данашњој ситуацији, где је посна храна много скупља од регуларне нпр.).

E bre Mirko sad vec preterujes i to dosta. ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Bokisd рече

Ko da mi citas misli bre moj Srbendo.... :) .... samo bi da dodam,Just_Cuz_19....  bestrasce je po definiciji vec zalog onog stanja buduceg veka i sozercanja buducih blaga i blagodati i skoro pa idealno stanje..... dok ovaj Aristotel, ipak je Platon bio zakon....:D .... i svetitelji vise cene Platonizam.... itd...

 Јесте брате али опет аскетика није за сваког, није за сваког да размишља о бестрашћу, велике су то висине и дубине. Мислим да обичан просечан верник може да испуњава неки минимум, заповести Божје, вера, неосуђивање, породица, пријатељи, дружење, уживање у свакодневним лепотама живота па и нека веза само да је озбиљна. Па и ако падне, погреши и тада да се радује што га Бог и као таквог воли и трпи(слава дуготрпљењу твоме Господе) и даје благодат за покајање и живот, битно је не губити Господа из вида и душа ће се и након пада радовати. Негде сам прочитао да Господ никад не оставља човека већ човек оставља Бога. Па ако човек осети призив и има могућност, онда да пређе на неку тврђу храну.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 16.6.2021. at 13:15, Tristatri рече

.

Neposredno pre ovog dela kojeg si postavio, dakle pre Matej 19, 9-12, ide interesantan(!) deo. To je Matej 19, 3-8:

 

3  И приступише му фарисеји да га кушају и рекоше: Може ли човек отпустити жену своју за сваку кривицу?

4  А он одговори и рече: Зар нисте читали да је Створитељ њих од почетка створио као мужа и жену,

и рекао: Зато ће човек оставити оца и матер и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело?

6  Тако нису више два, него једно тело. Што је, дакле, Бог саставио, човек да не раставља!

7  Рекоше му они: Што је онда Мојсије заповедио да се да књига распусна и да се отпусти?

8  Рече им он: Мојсије је вама због тврдога срца вашега допустио да отпуштате жене своје; из почетка није било тако.

 

Meni je ovde interesantna prvo hronologija: 'iz početka nije bilo tako', 'Mojsije zapovedio' i ono što im Hristos sada govori. To su triju vremena.

Isus u stihu 5 potvrdjuje ono što je od Stvoritalja/Boga rečeno u stihu pre i posle tj. u stihu 4 i 6. Dakle govoreći u imperativu (stih 6) ne menja i ne ukida nego potvrdjuje! 

U stihu 9  samo se implicitno može zaključiti da sa ženom može biti loše. Reč 'осим' u tom stihu, opet implicitno, govori da postoji prvo opšte pa i to osim. Šta je opšte? Ipak, u stihu 10 učenici pitaju/ustvrdiše: 'Ако је тако човеку са женом, није се добро женити'. Na šta se odnose njihove reči. Pa na tekst koji prethodi, a to je 3-9 gde Isus govori o onome o čemu se mi ovde i pitamo!

Onda ide stih 11: А он им рече: Не примају сви ових речи, него они којима је дано

Kojih reči? Pa one koje prethode njihovoj tvrdnji/pitanju. To su stihovi 3-8. Ovde ne piše kome je 'Duhom dano', nego samo 'dano'. Hoću reći, Isus zna da ne mogu ispuniti svi rečeno u stihovima 4, 5 i 6. i nabraja te moji ne mogu u stihu 12. Prvih dva od nabrojanih je radi spoljne sile, a treći radi sopstvenog izbora(?). O tom trećem slučaju možemo pričati. Reči: Ко може да прими, нека прими! se odnose na čitav segment ne samo na stih 12!!

Još su jako, jako važni stihovi koji slede 13-15!! Ti stihovi, moglo bi se reći, nisu vezani ni za prethodni deo ni za stihove koje slede? Ipak, verujem da nisu slučajno baš tu i da baš imaju veze sa prethodnim stihovima (posebno sa ishodom opisanog u stihu 5). I evo tih stihova, Matej 19, 13-15:


13  Тада му донесоше дечицу да метне руке на њих и да се помоли Богу; а ученици их укорише.

14  А Исус рече: Пустите дечицу и не забрањујте им да долазе к мени, јер такових је царство небеско.

15  И метну на њих руке и отиде оданде.

 

И сад бих ја као верујући требало да ускратим ове анђеле Богу због нечије себично-деструктивне идеје да је свет и живот грешка (sic! Творац је погрешио...) а њихова ауто-деструкција истина.

"Ја доконих људи", рекла би моја покојна бака. Само докон и беспослен мозак уз подршку оног левака може овако нешто да смисли...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Bokisd рече

E bre Mirko sad vec preterujes i to dosta. ;)

Баш напротив, не описујем довољно те страхоте... скрупулозност је честа бољка у хришћана.

 

пре 1 сат, Јанко рече

И сад бих ја као верујући требало да ускратим ове анђеле Богу због нечије себично-деструктивне идеје да је свет и живот грешка (sic! Творац је погрешио...) а њихова ауто-деструкција истина.

"Ја доконих људи", рекла би моја покојна бака. Само докон и беспослен мозак уз подршку оног левака може овако нешто да смисли...

Док су деца су анђелчићи, али кад одрасту (и пре тога, чим уђу у пубертет) постану грешници и онда им се смеши огањ вечни, зли црв, плач и шкргут зуба...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Napadi na radnike "Gradske čistoće" koji zaprašuju komarce traju već dve nedelje. Gotovo svaki put kada izađu na teren, radnike ovog preduzeća napadaju, ulaze im u automobile, traže ima radne naloge, gađaju ih kamenjem, tuku, prete bacaju im se ispred vozila. Poslednji napad dogodio se u utorak kod stadiona u Vinči.
      Nekoliko ljudi napalo je sinoć u Vinči ekipu "Gradske čistoće" koja prska komarce - ušli su im u vozila, tražili im radne naloge, pokušali da ih spreče, čak i pretili.
      "Sprečiću te milom ili silom... Ja sam uzeo sam pištolj, pucao sam iz svog dvorišta... Čime ti nas prskaš? Ja hoću komarce... Živ izaći nećeš..." čuje se u snimku. 
       
      Bezuspešno su radnici pokušavali da im objasne da su preparati sigurni, odobreni od relevantnih zdravstvenih ustanova i da oni samo rade svoj posao.
      Inače, sinoć su se na terenu nalazile 33 ekipe i to 9 topova sa toplim zamagljivačima, 16 geba sa tamnim zamagljivačima, 2 ekipe na poslovima uništavanja larvi i 6 ekipa koje rade sa čamaca.
       

    • Од Драгана Милошевић,
      U Berlinu je u četvrtak svečano položen kamen temeljac za ekumenski objekat pod nazivom „House of One“ koji će pod istim krovom smestiti crkvu, džamiju i sinagogu.
      „House of One u sebi sadrži zahtevni teološki zadatak: bez rezervi primiti drugačije duhovne perspektive. To je mesto otvorenosti i tolerancije“, rekao je predsednik Bundestaga Volfgang Šojble prilikom polaganja kamena temeljca u istorijskom centru Berlina.
      Šojble je istakao potrebu dijaloga među religijama a to se, kako je rekao, pokazalo i kroz antisemitske ispade tokom antiizraelskih protesta poslednjih nedelja.
      „Mi tome nažalost svedočimo i u Nemačkoj. Najnoviji antisemitski ispad kao posledica eskalacija nasilja na Bliskom istoku, zloupotrebljavaju veru u političke svrhe“, zaključio je Šojble.
      Projekat House of One nastao je na inicijativu predstavnika triju vera, hrišćanske, jevrejske i muslimanske.
      Jedan od inicijatora, protestantski sveštenik Gregor Hohberg ističe važnost simbolike gradnje ove jedinstvene ustanove upravo na ovom istorijski značajnom mestu u centru Berlina gde je stajala crkva Sv. Petra, sagrađena u 13. veku i koja je nakon teških oštećenja tokom borbi za Berlin u Drugom svetskom ratu srušena tokom DDR-a.
      „Na najstarijoj lokaciji Berlina, tamo gde je stajala njegova prva crkva, želimo zajednički da pogledamo ka budućnosti. Na temelju stare crkve gradimo jednu potpuno novu zgradu – The House of One. To će biti kuća molitve i učenja u kojoj žive tri vere: sinagoga, crkva i džamija, sve pod istim krovom“, rekao je Hohberg.
       
      izvor
    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од Flojd,
      Bogdan ima 5 godina i boluje od tezeg oblika leukemije, sada je na hemoterapiji  pa je zato potrebo da dobije krv. Bogdan je 0+, pa svi ljudi dobre volje mogu da se jave njegovom tati da daju krv. 
      Ja sam AB+ pa ne mogu. Bogdan se nalazi u Beogradu na klinici za majku i dete. Bicu zahvalan svima koji izadju u susret, da spasemo ovog malog andjelcica i moliti se za vas. 

×
×
  • Креирај ново...