Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ромејац

Владо Георгијев - Тамо Далеко (Хвала браћо, хвала сестре, хвала свима и видимо се на Литургији)

Оцени ову тему

Recommended Posts

 

Бећковић: Причом о „великој Србији“ Ђукановић прави „велику Албанију“
14.08.2019. - 12:53
ИСКРА на Фејсбуку

Академик Матија Бећковић оцијенио је да црногорски предсједник Мило Ђукановић, говорећи о „великој Србији“ и о томе да Српска православна црква у Црној Гори „чува инфраструктуру велике Србије“ ствара „велику Албанију“.

– Борећи се против једне, које нема нити је било, он се бори за једну другу које формално нема, али је стварно има – рекао је Бећковић.

Он сматра да је идеја јединствене православне цркве у Црној Гори, коју заговара Ђукановић, попут приче о оном који је од свега што му је било потребно за пушење имао само уста и вољу да пуши.

– Исто тако, они који нису крштени и немају ни цркву, ни свештенике ни вјернике, а имају вољу да је имају и онда да се уједине. Да се уједини ништа са нечим што постоји. А тај који то предлаже спада у оно што је у Законику Валтазара Богишића „незвановршење туђих послова“ – рекао је Бећковић за Блиц.

На констатацију да се предсједник Црне Горе Ђукановић, ипак, нашао позваним да рјешава ово питање, Бећковић је упитао: „Што не би када о томе нема појма?“.

– Да се Тито тога сјетио, он би, ипак, за епископа те цркве одредио неког од оних који су руководили Голим отоком. Они би то ефикасно провели. Или неког из Озне. То би били први монаси у кожним капутима. Осим тога зашто аутор те оригиналне идеје не би био и владика те цркве, па да се и традиција обнови? – пита Бећковић.

Он је нагласио да „црногорској православној цркви“ само име смета да би била црква и додао да им није пропао само тај пројекат.

– Све што раде је покушај да се надува прсла машина. Они разбуктавају грађански рат мислећи да су Црногорци били партизани и да су побиједили на челу са другом Титом, а да су Срби били четници и они су изгубили и немају никаве везе са Србима. Они мисле да ратују са Србима, а у ствари ратују са својом браћом у истој кући – рекао је Бећковић.

Он је нагласио да то како је религијско постало политичко питање „прелази у надлежност медицине“.

– Они су се сјетили да Црногорци нису Срби, а до те идеје нису дошли врло досјетљиви и лукави и интелигентни Херцеговци. Тако да су се они сада, када им је то већ пало на памет лишили Његоша, Марка Миљанова, Стефана Митрова Љубише, Гаврила Дожића, Амфилохија Радовића – рекао је Бећковић.

Он је додао да онима који су дошли на идеју да никада нису били Срби једино смета што у тим борбама за слободу и „вјековном ропству под Србима“ нису испјевали ниједну пјесму о борби Црногораца са Србима, али, како је рекао, није искључено да је напишу.

На питање да ли још вриједи забрана његовог уласка у Црну Гору, Бећковић је рекао да су „они тамо поставили мишоловку на којој пише „Слободно грицни“.

Share this post


Link to post
Share on other sites

''Да није било оног крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану. Да црногорски орлови, они млади људи, који у трену презреше смрт, својим грудима не затворише мојковачка врата и тако не дозволише непријатељу да се јави Српској војсци у бок и позадину, можда би судбина Српства била заувек запечаћена..''. (Василија Вукотић, кћи сердара Јанка Вукотића)

Срби и Црногорци, браћа заувек.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Владо Георгијев: Оптужују Србе за своје порекло и лозу

GEORGIJEV.jpg

ПОДГОРИЦА – Најаву да ће Министарство културе Црне Горе тужити Владу Георгијева због „негирања црногорског идентитета” и национализма изазвала је пажњу јавности, а певач каже да је писати и најављивати кривичне пријаве против организатора хуманитарног догађаја због српских застава, порука да Срби нису добродошли.

„Оптужују Србе за своје порекло и лозу. Никад нисам чуо да се било ко побунио кад се на фештама у Боки развије хрватска застава. Мени то никад није засметало. Ко год да је 'Тамо далеко' повезао са мржњом, треба да пропадне у земљу од стида, а одатле затим да потражи озбиљну лекарску помоћ. Ја сам рођени Новљанин и Црну Гору волим као једно од моја два ока у глави. Господо, престаните да вређате. Зауставите се кад осетите да ће имало мржње изаћи из вас”, рекао је Георгијев, пренео је Танјуг.

Кривичне пријаве које је Министарство културе Црне Горе најавило против организатора и учесника хуманитарног концерта „За наше Косово и Метохију” одржаног у уторак у Херцег Новом, у оквиру традиционалне манифестације „Трг од ћирилице”, стављају на терет учесницима и организаторима кршење низа чланова – истицање симбола других држава, скрнављење државне химне и истицање политичких и националистичких порука.

Власт у Црној Гори погодило је јавно истицање српске заставе и репертоар српских песама.

Репертоаром су доминирале песме посвећене Косову: Ивана Жигон и „Косовски божури” извели су нумеру „Видовдан”, Даница Црногорчевић песму „Сини јако сунце са Косова”, а група 357 оду „Христе Боже”.

Иначе, ова хуманитарна манифестација у Херцег Новом изазвао је оштру полемику владајуће ДПС и опозиционих Праве Црне Горе и Демократског фронта, док је Министарство културе најавило пријаву против организатора због, како су навели, истицања симбола других држава, скрнављења званичне химне и политичких и националистичких порука.

И док из општинског одбора ДПС-а у Херцег Новом наводе да је реч о политичком скупу после којег је Србија „све даље и даље”, из Праве Црне Горе их питају коме је намењена та порука и са ким се обрачунава „локална квазиелита владајуће странке”.

Из Демократског фронта поручују да је реакција ДПС израз беса и немоћи јер нису успели да „сломе традиционалну Црну Гору”, као и да им посебно смета помињање српског народа на КиМ јер је, како наводе, ДПС једна од послуга великоалбанске политике.

Манифестација „Трг од ћирилице” одржана је на Канли кули у Херцег Новом у организацији хуманитарне организације „Делије”.

 

 

757z468_GEORGIJEV.jpg
WWW.POLITIKA.RS

ПОДГОРИЦА – Најаву да ће Министарство културе Црне Горе тужити Владу Георгијева због „негирања црногорског идентитета” и национализма изазвала је пажњу јавности, а...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Српско војничко гробље у Солуну – Зејтинлик, посљедњих сто година чувају потомци српске породице Михајловић из Грбља.     Ђед Саво, отац Ђуро и син Ђорђе. Саво је солунски ратник, који је сабрао кости својих сабораца на једно мјесто и чувао их до своје смрти. Његову свештену дужност наставили су син и унук. О унуку Ђорђу је снимљен филм ”Посљедњи чувар”, а држава Србија му је додијелила орден за његове нарочите заслуге. А откуда то да Грбљанин чува српско гробље?   Из Црне Горе се, до Солуна, може стићи у току једног јединог дана. А ко тамо стигне, видјеће српско војничко гробље са седам и по хиљада сахрањених ратника. Њихова имена нам дају одговор на питање – зашто Грбљанин чува српско гробље? Кад прочитамо та имена и поријекло српских војника тамо сахрањених, биће нам јасно да су Михајловићи само једна од бројних породица из данашње Црне Горе, чији су чланови, добровољно и храбро, своје животе оставили на Солунском фронту. Да није Грбљанин чувар тога мјеста, био би Паштровић, а да није он – био би Васојевић, или Пивљанин, или неко из Старе Црне Горе. Јер – сви су били тамо.   Вујановићи, Ракочевићи, Ђукановићи, Кривокапићи, Пејовићи, Вранеши, Мустури, Булатовићи, Мартиновићи… и да не набрајам. Има их још. Дивних Црногораца, храбрих Бокеља, Паштровића… То су, углавном, припадници Добровољачког батаљона Црногораца из Америке, оних Црногораца који нијесу били под утицајем идеологија династичких и политичких сукоба Карађорђевића и Петровића, оних чије се родољубље формирало прије њиховог одласка у Америку, оних са аутентичним идентитетом Црногораца из 19. вијека. Ето то родољубље их је одвело равно у Грчку, у борбу Србије против окупатора.   Неки од њих су погинули на том чувеном ратишту, а неки који су живи стигли у Црну Гору, као побједници и ослободиоци, они гину данас, послије своје смрти, од неопрезних ријечи и мучних подјела савремених Црногораца. Ипак, њихови гробови говоре више и снажније од наших дилема, а снага тих гробова трајаће дуже од актуелних црногорских лутања.   Зато, када данас неко расправља о томе која је то војска ушла у Црну Гору 1918 – тај мора да скине са очију мрену међудинастичког сукоба Србије и Црне Горе, који је био прљав и беспоштедан са обје стране, – и да погледа дубље и даље од тога. Ако то учини, без политичких и идеолошких предрасуда, видјеће да је војска са Солунског фронта – наша војска! Исто као и она која је носила црногорски барјак. Обје су војске наших предака који су на балканско поприште Великога рата стизали са свих страна. Другим ријечима, – нијесу се преци данашњих грађана Црне Горе у Првом свјетском рату борили само под круном Петровића, него једнако занесено и родољубиво и под круном Карађорђевића. Доживљавали су да су оба властодршца, како онај на Цетињу тако и онај у Београду, тек ”два стара српска краља” (како је усхићено писао сами краљ Никола, за себе и свога зета – уочи самог рата). То што су поменути старци један другоме политички радили о глави и сплеткарили, у метежу борбе за власт у будућој великој држави – е па то не смије да помути племените емоције наших предака, који су, поред осталих својих подвига, побиједили на Солунском фронту, а потом побједоносно ушли не само у Србију и Црну Гору, већ су стигли и до Далмације и Словеније, у складу са, тада важећим, евро-атлантским интеграцијама.   Становници ове државе можда не показују у сваком моменту демократски капацитет и грађанску просвећеност – али не би се смјело сумњати у то да знају ко су им били ђедови и прађедови, ком идентитету су припадали и на ком су ратишту, из којих идеала, положили сопствене животе. Ови подаци о прецима, код нас у Црној Гори, памте се, не као административне чињенице, него као емоције. Зато, треба добро размислити прије него што се потомцима црногорских Солунаца каже да су очеви њихових отаца – били окупатори, на сопственој земљи!   Како могу Срби бити окупатори у Боки, када сами краљ Никола, приликом сјајне црногорске побједе над аустро-угарском војском, у првим данима рата – подизање барјака своје краљевине на зидине Будве, 4. августа 1914. године (!!!) чашћава ријечима: ”Захвалности Творцу, који ми досуди да дочекам остварење сна Моје младости: ове велике дане српског ослобођења”! Старцу, црногорском краљу, испунио се младалачки сан: српска слобода!   Па сад, Николина војска, која се бори за српску слободу и која је постројавана на Обилића пољани, и која се китила Обилића медаљом (војска краља на чијем смо ковчегу 1989. нашли тробојку; краља који се потписивао ћирилицом, и у чијим се основним и средњим школама учио српски језик – као матерњи) – та и таква српска војска није окупаторска, а она са Солуна, препуна родољуба из Катунске нахије, Боке и Паштровића, та је војска окупирала Будву!     Аутор је ректор Цетињске богословије     Извор: Српска Православна Црква   Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Тамо далеко | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      SPC.RS
      View full Странице
    • Од Логос,
      Српско војничко гробље у Солуну – Зејтинлик, посљедњих сто година чувају потомци српске породице Михајловић из Грбља.     Ђед Саво, отац Ђуро и син Ђорђе. Саво је солунски ратник, који је сабрао кости својих сабораца на једно мјесто и чувао их до своје смрти. Његову свештену дужност наставили су син и унук. О унуку Ђорђу је снимљен филм ”Посљедњи чувар”, а држава Србија му је додијелила орден за његове нарочите заслуге. А откуда то да Грбљанин чува српско гробље?   Из Црне Горе се, до Солуна, може стићи у току једног јединог дана. А ко тамо стигне, видјеће српско војничко гробље са седам и по хиљада сахрањених ратника. Њихова имена нам дају одговор на питање – зашто Грбљанин чува српско гробље? Кад прочитамо та имена и поријекло српских војника тамо сахрањених, биће нам јасно да су Михајловићи само једна од бројних породица из данашње Црне Горе, чији су чланови, добровољно и храбро, своје животе оставили на Солунском фронту. Да није Грбљанин чувар тога мјеста, био би Паштровић, а да није он – био би Васојевић, или Пивљанин, или неко из Старе Црне Горе. Јер – сви су били тамо.   Вујановићи, Ракочевићи, Ђукановићи, Кривокапићи, Пејовићи, Вранеши, Мустури, Булатовићи, Мартиновићи… и да не набрајам. Има их још. Дивних Црногораца, храбрих Бокеља, Паштровића… То су, углавном, припадници Добровољачког батаљона Црногораца из Америке, оних Црногораца који нијесу били под утицајем идеологија династичких и политичких сукоба Карађорђевића и Петровића, оних чије се родољубље формирало прије њиховог одласка у Америку, оних са аутентичним идентитетом Црногораца из 19. вијека. Ето то родољубље их је одвело равно у Грчку, у борбу Србије против окупатора.   Неки од њих су погинули на том чувеном ратишту, а неки који су живи стигли у Црну Гору, као побједници и ослободиоци, они гину данас, послије своје смрти, од неопрезних ријечи и мучних подјела савремених Црногораца. Ипак, њихови гробови говоре више и снажније од наших дилема, а снага тих гробова трајаће дуже од актуелних црногорских лутања.   Зато, када данас неко расправља о томе која је то војска ушла у Црну Гору 1918 – тај мора да скине са очију мрену међудинастичког сукоба Србије и Црне Горе, који је био прљав и беспоштедан са обје стране, – и да погледа дубље и даље од тога. Ако то учини, без политичких и идеолошких предрасуда, видјеће да је војска са Солунског фронта – наша војска! Исто као и она која је носила црногорски барјак. Обје су војске наших предака који су на балканско поприште Великога рата стизали са свих страна. Другим ријечима, – нијесу се преци данашњих грађана Црне Горе у Првом свјетском рату борили само под круном Петровића, него једнако занесено и родољубиво и под круном Карађорђевића. Доживљавали су да су оба властодршца, како онај на Цетињу тако и онај у Београду, тек ”два стара српска краља” (како је усхићено писао сами краљ Никола, за себе и свога зета – уочи самог рата). То што су поменути старци један другоме политички радили о глави и сплеткарили, у метежу борбе за власт у будућој великој држави – е па то не смије да помути племените емоције наших предака, који су, поред осталих својих подвига, побиједили на Солунском фронту, а потом побједоносно ушли не само у Србију и Црну Гору, већ су стигли и до Далмације и Словеније, у складу са, тада важећим, евро-атлантским интеграцијама.   Становници ове државе можда не показују у сваком моменту демократски капацитет и грађанску просвећеност – али не би се смјело сумњати у то да знају ко су им били ђедови и прађедови, ком идентитету су припадали и на ком су ратишту, из којих идеала, положили сопствене животе. Ови подаци о прецима, код нас у Црној Гори, памте се, не као административне чињенице, него као емоције. Зато, треба добро размислити прије него што се потомцима црногорских Солунаца каже да су очеви њихових отаца – били окупатори, на сопственој земљи!   Како могу Срби бити окупатори у Боки, када сами краљ Никола, приликом сјајне црногорске побједе над аустро-угарском војском, у првим данима рата – подизање барјака своје краљевине на зидине Будве, 4. августа 1914. године (!!!) чашћава ријечима: ”Захвалности Творцу, који ми досуди да дочекам остварење сна Моје младости: ове велике дане српског ослобођења”! Старцу, црногорском краљу, испунио се младалачки сан: српска слобода!   Па сад, Николина војска, која се бори за српску слободу и која је постројавана на Обилића пољани, и која се китила Обилића медаљом (војска краља на чијем смо ковчегу 1989. нашли тробојку; краља који се потписивао ћирилицом, и у чијим се основним и средњим школама учио српски језик – као матерњи) – та и таква српска војска није окупаторска, а она са Солуна, препуна родољуба из Катунске нахије, Боке и Паштровића, та је војска окупирала Будву!     Аутор је ректор Цетињске богословије     Извор: Српска Православна Црква   Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Тамо далеко | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      SPC.RS

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...