Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Hadzi Vladimir Petrovic

" Божанствени ерос" Светог Симеона Новог Богослова

Оцени ову тему

Recommended Posts

У овом предавању владика каже да је његово главно дјело "Божанствени ерос" , а будући да је Симеон један од три богослова цркве, могло би се рећи да је Симеоново учење о "божанственом еросу"  у категорији са Григоријевим учењем о Светој Тројици или учењем апостола Јобана о Богу Логосу. Док би нпр. учење Јована Златоуста о Тјелу Христовом било мањег ранга

Гледајући упроштено "развој" богогословља, оно је ишло короз борбу за признање човјештва божијег, људске душе, људске воље и дејства, људског лица, до Симеома који укључује и стидне дјелове, и природни покрет душе - ерос, у обожење.

Из позиције самог човјека - подвижника, није могуће његово освећење, без и мимо освећења његовог ероса, либида. Прво предавање Владике Данила Крстића на АСПЦ је било управо о односу молитве и природног нагона у човјеку и садржавало је упуство да се не иде на потискивање него на синергију и сублимацију (преображај)

 Историјски, добри и помало сумљиви чика Фројд се уопште не би морао ни појављивати, заједно са својим појимовима подсвјест и сл, јер је и настанак подсвјести условљен овим потискивањем либида које је у крајњој мјери ипак узалудно.

Што се тиче самог демона блуда, њему су једнако подлежне и друге силе човјекове, па може и ум да заблуди, и говор, и срце и било која сила човјекова.

Посебно занимљива је практична  позиција "ероса" у исихастичком силазку ума у срце у бези са тезом да је Симеон претеча исихазма. Јер сабрање - исјелење човјека није само сабрање ума у срцу него то подразумјева сабрање свих сила па и ероса, (хармонију)

Нажалост мислим да постоје и политички разлози: "Да би се овладоло човјеком треба опосредовати његов однос са природом (путем новца), али то је релативно слаб оков јер се људи боре, али ако држава опосредује "секс" онда је то јака веза"  Ова теза објашњава појаву и политичких странки које имају ритуалне сексуалне односе,ЛБГТ, афирмацију жена у политици ...

( да не буде забуне афирмација жене је у односу са мушкарцем и обрнуто, а у политичком животу је афирмација грађана, у црквеном личности. Нећу у цркви да се афирмишем као мушкарац у политици као личност, а у браку као грађанин)

... Ето често код нас се свешта држава и њене установе, воли се бирократски апарат, пуно је страсти у томе, а та страст и светња припадају односу мушкарца и жене - Браку.

И кад кажеш да су и полни органи за освештање - хулиш? А кад освештаваш власт човјека над човјеком - подобан си.

А Ми гледајући савремену Содому и Гомору говоримо тек, рађајте се и множите, као и муслимани, а Симеона и божанствени, да кажем и обожени ерос заборављамо, да се неби слаби саблазнили и оствљамо их без престижног оружја и смисла.

Јер ерос који пролази је за љубав која не пролази

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Hadzi Vladimir Petrovic , xвала пуно. Скинуо сам био предавање епископа Атанасија (Јевтића) у мп3 формату за слушање.

Драго ми је да сам вас срео...

:Hristos_vaskrse:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Богољуб 1 рече

@Hadzi Vladimir Petrovic , xвала пуно. Скинуо сам био предавање епископа Атанасија (Јевтића) у мп3 формату за слушање.

Драго ми је да сам вас срео...

:Hristos_vaskrse:

и ја сам мада имам скоро сва његова предавања....:sunce:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Први пут га слушам, суштина у вези аскетике и тема коју излаже ми је у реду. Ове неке ствари изван теме о којој реч, не разумем па пренебрегавам. 

Од теме с које се кренуло, ја сам био кренуо оштро, па сам ублажавао, а од овога изнутра можда опет треба кренути према вањском па поново неке ствари промислити, према оном првом, јер сада је мало зрелија ситуација. 

Да се унутрашње, примени на плотско, у смислу чувања своје и туђе душе од духа овога света и банализовања и излагања тела на неки "популарни", трговачки начин. На жалост, чедноcт је постао погрдан појам... Али нисам се сетио на почетку некада рећи то на овај начин... :) није клима била зрела. (Ово говорим уопштено, не лично.)

Али то је моје виђење смисла оне теме...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Богољуб 1 рече

Први пут га слушам, суштина у вези аскетике и тема коју излаже ми је у реду. Ове неке ствари изван теме о којој реч, не разумем па пренебрегавам. 

Од теме с које се кренуло, ја сам био кренуо оштро, па сам ублажавао, а од овога изнутра можда опет треба кренути према вањском па поново неке ствари промислити, према оном првом, јер сада је мало зрелија ситуација. 

Да се унутрашње, примени на плотско, у смислу чувања своје и туђе душе од духа овога света и банализовања и излагања тела на неки "популарни", трговачки начин. На жалост, чедноcт је постала погрдан појам... Али нисам се сетио на почетку некада рећи то на овај начин... :) није клима била зрела. (Ово говорим уопштено, не лично.)

Али то је моје виђење смисла оне теме...

Које теме?... Па ове овде... теме. За читање испочетка, сазрело је време...  :citac:

Идем и ја да читам и да себе исправљам, јер досадих... себи  :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Богољуб 1 рече

Које теме?... Па ове овде... теме. За читање испочетка, сазрело је време...  :citac:

Идем и ја да читам и да себе исправљам, јер досадих... себи  :)

Читај владику Атанасија он је свет човек...преображава док га читаш. Ја сам имала ту срећу да су ми прве теолошке књиге биле његова Живо предање у Цркви још у скриптама прекуцано не књига и од светог оца Јустина Срна у изгубљеном рају..и ја сам заиста са радошћу примила благе вести ове двојице великана и тако наставила да се изграђујем. А данас имам ту благодат да сам близу њега....радост неизмерна и неописива.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пренебрегавање се не односи на @Hadzi Vladimir Petrovic . У вези неких унутар Црквених тема, које не разумем, на то сам мислио. За то сам недорастао.

А сад сам помешао ову и ону тему, али свеједно, треба кренути одавле тамо па, испочетка... :))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Некa се нађе, при руци, линк о православној породици.

Православна породица.

Од виртуалног ка стварном. Без емотикона и прилагођавања стварности нашим паралелним свемирима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мало умереније, за мој укус светлије, опуштеније, на ову тему...

DRUŠTVENA PRIRODA ASKETSKOG ISIHAZMA – JA

Tačno je da stav podvižnika prema hirovima ljudskog života izaziva različite konfliktne reakcije u psihi tehnički orijentisanih ljudi današnjice.

 Prije svega, savremeni ljudi koji neumorno osuđuju ovu odlučnu asketsku poziciju mogu biti potpuno začuđeni kada bi analizirali svoje vlastito društveno ponašanje. Jer, kao što nam psihologija govori, ukoliko se ljudi snažno bore protiv nečega, ako to uporno odbacuju, onda to ima veze sa njihovim sopstvenim unutrašnjim svijetom. Neprijateljstvo, kao opsesivna funkcija, potvrđuje čovjekovu povezanost za stvar koju napada. Dakle, što više neprijatno može da izgleda surova povučenost asketskog života u očima današnjeg čovjeka, to više odaje dublji odnos sa tom samoćom. To je dovoljno da se zapitate da li, kada ljudi osuđuju asketsku povučenost, oni zapravo osuđuju svoju vlastitu izolaciju, koju oni nesvjesno prikrivaju u najdubljim dubinama svog bića. Psihološka funkcija represije i projekcija podsvjesnih psihičkih problema može dovesti ljude u stanje da raščiste zbunjujuće situacije koje drže zatvorenim u sebi. 

 I dok spoljni tok psihe tehnički orijentisanih ljudi danas može biti centrifugalan, tj. ekstrovertan, podsvjesni dio njihove ličnosti pati od gomilanja potisnutih želja koje su centripetalne, tj. introvertne prirode. Stoga, kada su ljudi željni da osude surovost asketskog života, oni zapravo to „obrću“ sa podsvjesnim dijelom njihove ličnosti, svojim potisnutim sklonostima ka introverziji. S obzirom da oni to potiskuju, to znači da oni to mrze jer je to nametnuto ekstrovertnim naporom u današnjim društvenim običajima. Međutim, oni to i žele jer podsvjesno shvataju njegovu spasonosnu funkciju.

U svakom slučaju, ko je utisnuo u ljudsku ličnost, kao ultimatum, ideju da je društvenost njena autentična i prirodna karakteristika? To jeste, naravno, istina da je spoljašnji sjaj modernog života duboko društvene prirode. Međutim, ko može garantovati za iskrenost te prirode?

Neosporno tragični svakodnevni događaji modernog života lako daju obilje dokaza srceparajuće izolacije današnjih ljudi. Tehnološki napredak je proizveo društvenost koja je, zaista, „tehnička“ u smislu vještačke ili mehaničke, i koja, u mnogim slučajevima odlazi na ljudske emocije te nepopravljivo narušava međusobne odnose. Savremena neosjetljivost, ravnodušnost prema bližnjem, stopa kriminala, moralna umrtvljenost i mnoštvo drugih korozivnih elemenata u ljudskom životu snažno naglašavaju mizantropski aspekt moderne društvenosti. Dakle ako ljudi danas učine napor da prečiste svoje stanje zbunjenosti, onda se ispostavi da je to vježba u samospoznaji koja razotkriva lažne simbole i opšte varke naše „društvene“ društvenosti. Tehnički svjesni ljudi današnjice, iako su osudili asketsku usamljenost, podsvjesno traže zadovoljstvo koju takva izolacija donosi asketama. I iako se hvale o svojoj društvenoj svijesti, oni su neminovno više nego svjesni svoje tragične izolacije. To je razlog zašto danas, iako se čini da su društveni, oni u stvari „odstupaju daleko od ljudi“. Sukobi koje gaje u sebi ih primoravaju na antisocijalnu izolaciju. Tako su oni isuviše nezreli da razgovaraju sa asketom koji živi kao isihasta i nisu u poziciji da osude čvrstu odluku da se pobjegne od zle sudbine. Društvenost, u čije ime oni sude asketskim „ispadima“, je dakle izlaz iz izolacije koju, u isto vrijeme, oni traže.

Sa druge strane, asketska izolacija ima autentično društveni sadržaj koji može da dosta nauči savremene ljude, ako oni žele da steknu znanja o svojim bližnjim. Asketski let iz turbulencije ljudskog postojanja je najdublji izraz hrišćanske društvenosti. Ovo je paradoksalna tvrdnja, ali je svakako istinita. Asketski „individualizam“ je iskustvo autentične posvećenosti ljubavi prema braći i sestrama. Ova asketska iracionalnost je shvaćena, u izvjesnoj mjeri, od strane onih koji znaju, čak ne preduboko, iskustvo „života u tišini“. Uistinu, asketa u pustinji, veliki ljubitelj tišine, savršeni je model brata.

Ono što podvižnik u osnovi želi je, naravno, da osjeti božansku prisutnost. Njegov asketizam ima za cilj da pročisti njegovu dušu i njegove misli od svega onog što može da oteža ili osujeti taj njegov napor. Ljubav prema svom bližnjem, prema svom „bratu“, shvaćena je od strane askete kao dragocjen plod mističnog iskustva božanske strasti. Samo onda kada su njegovo srce i razum ispunjeni prisustvom i ljubavi prema Bogu, onda će on biti u stanju da voli svoga brata sa istinskim osjećanjima privrženosti pa čak i samopožrtvovanja. Ako je njegov glavni „zadatak“ iskustva zajednice sa Bogom poremećen ili otežan, asketa nije u stanju da ispuni svoju dužnost da voli svog bližnjeg, čak iako je upravo to stvar koju ljubav prema Bogu zahtijeva. Upravo zato, iako asketa nikada ne prestaje da izražava svoju bratsku ljubav prema svom bližnjem, kada u velikoj mjeri stiče svetost i vrline on je još otvoreniji u svom izražavanju bratske ljubavi i razumijevanja.

Svakako je, međutim, neupitno iskustvo da „kadgod asketa dođe u susret sa svijetom, njegova duša se povlači“. Sa druge strane, „što se ljudi više povlače od razgovora sa drugima, veća se odvažnost pred Bogom razvila u njihovom umu“. Upravo je ovo iskustvo ono koje je vodič za ponašanje askete prema ljudskim nevoljama ili ljudskim odnosima a koje razumiju ljudi danas.

Logična organizacija sekularnog duha stoga ne može razumjeti da čak, i u slučajevima gdje asketa izbjegava razgovor sa drugim ljudima, tu leži odgovor ljubavi i požrtvovanosti prema njima. Ako podvižnici izbjegavaju ljude „radi Boga“, a Bog je ljubav, onda svakako iskustvo prisustva Boga, kao neiscrpnog izvora istinske ljubavi, će omogućiti podvižnicima da vole svoje bližnje „božanskom ljubavi“.

I, takođe, u slučaju bratske ljubavi mi susrećemo asketsku „iracionalnost“ i „kontradiktornost“ psihološkog i duhovnog obrasca ponašanja. Sveti Isak pita: „Da li želite steći ljubav svog bližnjeg, u skladu sa Božijom zapovijesti, u duši svojoj? Odvojite se od njega i onda će se plamen ljubavi razgorjeti u vama i on će obradovati u očima toga kao što bi to učinila anđeoska svjetlost“. Udaljavanje od svog bližnjeg njeguje ljubav kao što je jevanđeljska, u psihi askete. Ovdje imamo posla sa suštinskom suprotnošću koja počiva na najčvršćim temeljima psihološkog i duhovnog sklada koji su preduslov za istinsku društvenost. „Budi prijatelj svim ljudima ali budi sam u svom poimanju“. Podvižnik u pustinji mora voljeti sve ljude, dati im svoja osjećanja i svoje srce, a u isto vrijeme mora živjeti u izolaciji, bez koje se ne može sresti sa Bogom. „Budite učesnik u patnjama svih, budite svima stranac u tijelu.“
 

Prevod sa engleskog D. Radulović
08.12.2015.

Izvor: http://pemptousia.com/2015/03/the-social-nature-of-ascetic-hesychasm/

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8509

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам колико то ублажавање помаже у борби за освећење (свих) страсти подвижника, јер иако немам великог искуства мислим да у борби пролазе кроз огањ који више личи на "исповједне" записе Маркиза де Сада него на неки уљудни и у сваком смислу конкретни разговор.

 

Да би видили о чему се заиста ради код светог Симеона љубазно предлажем да консултујемо његовог духовног оца Симеона Побожног и да видимо чега ради је од Цариграђана пазарио такав надимак.

 

Дакле да потражимо у изворима.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У оквиру вишедневне посете Руској Цркви, у којој борави као изасланик Патријарха српског, Епископ рашко-призренски Теодосије посетио је манастир Светог Александра Свирског. Преосвећени Владика и делегација из Србије стигли су у Манастир у вечерњим часовима, где их је на капији манастира дочекао игуман Антоније (Гутник).     Сви заједно су у недељу, сабрани са мноштвом верног народа Божијег, служили Божанствену Литургију у Светотројичном храму манастира. Литургијом је началствовао, по благослову преосвештеног Мстислава, епископа тихвинског и лодејнопољског, епископ Теодосије, а уз саслужење игумана Антонија и братије свете обитељи.     Након завршетка Литургије госте је поздравио игуман манастира, пожелевши им топлу добродошлицу a у знак добродошлице, поклонио је владики Теодосију икону Преподобног Александра Свирског.   Игуману се у име целе делегације захвалио епископ Теодосије, који је између осталог рекао: " Постоје места која су хиљадама километара далеко и људи који се у животу никада нису сусрели, али када дођете на то место и сусретне те људе, осећате се као да сте сусрели своје најближе и као да сте ту одувек били. Једно ода таквих места је ово свето место и такав сусрет је данас са Вама, оче игумане, и Вашом братијом. Ово се дешава јер благодаћу Светога Духа, препознајемо једни друге у Христу Богочовеку. Молимо Вашу љубав да увек у својим молитвама имате нас, наш свештенство и монаштво, као и сав богољубиви народ на Косову и Метохији, који се данас налази у веома тешком положају. Нека Васкрсли Христос, по молитвама Преподобног оца нашег Александра Свирског, дарује свима нама Царство Своје".   У име српске делегације игуману је икону Богородице Тројеручице уручио директор Управе за вере Владе Републике Србије Милета Радојевић.     Свети Александар Свирски се с правом назива Новозаветним Аврамом зато сто се кроз сву историју човечанства открио Тројичин Бог телесном људском оку први пут Авраму а други пут Преподобном Александру Свирском. Његове Свете мошти су за разлику од свих осталих нетљених (нераспаднутих) моштију светле боје коже - као код живих људи!    Преподобни Александар Свирски канонизован је само 14 година после своје праведне кончине. Многи његови ученици и поштоваоци су још били живи, па у његовом житију не наилазимо на уобичајене хагиографске шеме о благочестивости. Замонашен је на Валаму 1474. године и својим подвизавањем задивио је и највеће Валамске подвижнике тога времена. Та беспоговорна спремност ношења Крста која је исходила из дубине душе преподобног Александра, није могла остати без утехе Господње. И данас је очувана пећиница у којој се једва може сместити један човек, у којој је једном приликом 1485. године, током молитве, преподобни зачуо глас: “Александре, изађи одатле и иди на место које ти је раније указано, тамо се можеш спасити”.   Велика светлост указала му је место на југо-истоку, на обали реке Свир, где се преподобни одмах преселио. Господ је прво једном бојарину открио овог великог угодника, који се годинама хранио само биљем које је расло уоколо, а после се брзо његова слава великог молитвеника и исцелитеља душе и тела прочула по читавој околини. Дар прозорљивости од Бога дарован, допринео је да га верујући народ руског севера још за живота сматра светитељем. Тачно на 23 годишњицу од пресељења, црквицу преподобног обасјала је велика светлост и он је угледао три мушкарца која су дошла к њему. Зачуо је наредбу: “Љубљени, пошто си видео Три Лица која говоре са тобом, сагради цркву у име Оца и Сина и Светога Духа, Једносушне Тројице… А мир Свој ти остављамо и мир ти дарујемо”.     Извор: Телевизија Храм
    • Од Логос,
      Празник Преноса моштију Светог Александра Невског свечано је прослављен светом Литургијом коју је, у храму посвећеном том великом руском светитељу у Београду, служио Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског.     Саслуживали су протојереји-ставрофори др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, проф. др Владимир Вукашиновић и Вајо Јовић; јереји Арсеније Арсенијевић, Владимир Марковић и Ненад Величковић, протођакони Стеван Рапајић и Младен Ковачевић, ђакони Драган Танасијевић, Александар Секулић и Бранислав Кеџић и чтец Милош Стаменковић.   Богослужење је умилним појањем украсио хор храма Светог Александра Невског под руководством Јелене Анастасије Тонић.   Са домаћином храмовне славе г. Милутином Баштовановићем, његовом породицом и верним народом Његово Преосвештенство је, после литије око храма и читања Јеванђеља, преломио славски колач.   Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан и старешина храма протојереј-ставрофор Вајо Јовић поздравили су високе госте: академика Матију Бећковића, секретара Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Гаврила Грбана, директора Прве београдске гимназије г. Александра Андрејића и многобројни верни народ.     Извор: Инфо служба СПЦ
    • Од Логос,
      О празнику Усековање главе Светог Јована Крститеља у емисији Пирг говорио је протојереј Бобан Стојковић, професор Богословије "Светог Кирила и Методија" у Нишу.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Међу празницима посвећеним Св. Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем, посебно место заузима празник усековања часне главе највећег међу рођенима од жене, празник који преподобни Јустин ћелијски назива „малим великим петкомˮ .      Кратак преглед празникâ Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег и његово присуство у богослужењу Цркве     У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Његова проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на главу Спаситеља приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају, након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.  О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему у част, али и богослужење Цркве. Поред Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.     У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20.јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7.јула); 6. Усековање часне главе Светог Јована (11. септембра).    Спомен праведника слави се уз похвале, а теби је довољно сведочанство Господње, Претечо. Јер, показао си се ваистинуи од пророка часнијим зато што си био удостојен и да у водама крстиш Онога о Којем си проповедао. Стога, за истину пострадав радујући се, благовестио се и онима у аду Бога Који се јавио у телу,   Који узима грехе света и дарује нам велику милост! (тропар празника)     Свети Јован Пророк, Претеча и Крститељ Господњи заузима посебно место у богослужењу наше Свете Цркве. У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније на Литургији Светог Апостола Јакова, брата Господњег).     О празнику Усековања часне главе Св. Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег       Свети  Јован, како за живота на земљи, тако и по кончини својој би Претеча Господу Христу. Јер предухитривши силазак Спасов у ад, он благовести тамо Бога који се јавио у телу, и обрадова свете праоце; са њима он би изведен отуда по разорењу ада у васкрсење Христово, и удостоји се многих венаца у Царству Небеском: као девственик, као пустиножитељ, као учитељ и Проповедник покајања, као Пророк, као Претеча и Крститељ, и као мученик, (синаксар празника). Попут старозаветних пророка, ни Свети Јован није штедео властодршце. Није се устезао да прекори ни безбожног цара Ирода Антипу, који је од свог полубрата преотео и узео за жену Иродијаду, која је, уз то, била и његова рођена синовица. На свој рођендан Ирод је, на наговор Иродијаде и њене кћери Саломе, послао џелата у тамницу који је Јовану одсекао главу.   Према речима Светог Григорија Паламе разлог Јовановог погубљења било је властољубље и славољубље безумнога Ирода Антипе. Након овог безумног дела Ирод је касније учинио још једно слично дело када се поругао Спаситељевим страдањима о чему сведочи Свети евангелист Лука у свом еванђељу (Лк. 23, 11).     Празник усековања часне главе Јованове прослављан је врло рано (29. августа/11. септембра), што нам и сведоче две беседе блаженог Августина изговорене на овај празник. Битнија сведочанства о празнику имамо и у 5. веку у беседама Епископа равенског Петра, презвитера јерусалимског Хриспа и Василија селевкијског. Поред поменутих беседе на празник Усековања часне главе Јованове изговорили су и Св. Андреј критски и Св. Теодор студит.      Химнографске текстове који величају овај значајни празник саставили су знаменити химнографи Св. Андреј критски који је саставио други канон;  Св. Јован дамаскин, написао је стихире на Господи возвах, славу на литијским стихирама и први канон празника; Литијске стихире написао је Св. Герман Патријарх цариградски. У богослужбеним химнама за овај празник Црква прославља Претечу као проповедника покајања и громогласног проповедника Царства Божјег.    Једна богослужбена химна о Крститељу Господњем каже: "Као Пророк проповедао је Христа; Као Ангел био је најдивнији весник Месије живећи ангелским животом; Као Апостол научио је народе вери правој, а као Мученик пострадао је за истину." На вечерњем овог празника имамо три Старозаветна читања: Из књиге Пророка Исаије, Пророка Малахије и из прича Соломонових. На јутрењу се чита одељак из Матејевог еванђеља, као и синаксар који описује празник. На Литургији имамо Светописамска читања из Дела апостолских, као и читање из Марковог еванђеља.      Заамвона молитва на празник Усековања часне главе Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег     Ти си савио небеса и сишао, оденувши се у свако смиреноумље и снисхођење, Христе Боже наш. Ти си нам подарио Претечу и Крститеља твога, проповедника истине, гласноговорника покајања и житеља пустиње, на изображење нашега спасења. Ти си њега удостојио да се добрим подвигом подвизава, да трку заврши и веру очува, а да напослетку венац правде и истине добије и да онима који беху у аду унапред благовести искупљење и спасење. Ти Сâм даруј нама да се угледамо на незаборавни живот његов и на врлинско живљење његово у радости и сладости духовној, а да презремо земаљско наслађивање. Молитвама његовим избави нас од власти светодршца таме овога века, чувајући нас и покривајући крилима доброте Твоје. Јер си Ти Творац и Давалац свих добара и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем и Пресветим и добрим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова Амин.     О посту на празник усековања часне главе Св. Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег     Црква нас на овај празник подстиче на пост угледајући се на благословени и дивни пример подвижника над подвижницима и монаха над монасима, који се у јорданској пустињи хранио скакавцима и дивљим медом. По многим сведочанствима пост у овај дан установљен је са самим празником. Директно помињање поста на празник усековања часне главе Св. Јована налазимо у типику Светог Саве освештаног који се позива на древно црквено предање. Када говоримо о начину поста у овај дан, не бисмо смели да сметнемо са ума да  је ово литургијски дан и самим тим  због Евхаристијске радости начин поста не може бити у потпуности строг. Овај празник ваистину јесте мали велики петак, али у исто време он је велики Васкрс, на то нас подсећа и преподобни Јустин ћелијски: „данашњи мали Велики Петак претвара се за нас у велику Васкршњу радост. Петак мали а Велики Васкрс, - Васкрс за све хришћане свих векова. И за нас данас, и за мене и за тебе, за сваког данашњег хришћанина, гле, данашњи Велики Петак је у исто време и Васкрс, јер ми, ми славимо вечно живог на небесима Светог Јована Крститеља Господњег. Како је победио смрт нанесену му од Ирода, јуришао је на небески свет, да буде први после Богомајке поред Господа Христа. Видели сте икону такозвану "Деисис" тј. мољење: Господ седи на престолу славе - Цар Небески, с десне стране њега - Пресвета Богомајка, а слеве Свети Претеча. Моле се Њему за род људскиˮ      „Славно усековање Претече, део је Божанског опроштаја, јер је он проповедао онима у паклу долазак Спаситеља“. (Кондак Празника).     Катихета Бранислав Илић     Извор: Ризница литургијског богословља и живота  
      ПРИЛОГ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ХРАМ:
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...