Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

Иако је новински текст који следи из 2017. године, у животу госпође Раде се није ништа променило - макар не на боље. На пролеће ове године је сломила ногу, што је везало за кревет на дужи период. Ни до дан данас није проходала. Када погледамо њен профил на Твитеру - https://twitter.com/rada_simic, видимо колико тешко подноси све што је јој се већ годинама дешава.

Ми не можемо да јој вратимо здравље, али верујем да бисмо ми са форума, који хвала Богу има све више чланова што посетилаца, могли да се организујемо да јој макар мало помогнемо. Звучи можда излизано, али заиста је тако - ако би само 100 људи издвојило 1.000 динара, то би била сума која би Ради сигурно значила (дајем цифре као баналан пример наравно, ако свако помогне колико може, по 100-200 динара, и то и те како значи). Још важније, осетила би се да није сама и да ипак има људи који са њом саосећају, колико толико. У време интернета и мобилних апликација, никад није било лакше помоћи, не мора се буквално устати из фотеље, што би се рекло, да би се новац уплатио. 

***

https://www.telegraf.rs/vesti/humano-vesti/2900732-rada-iz-sapca-je-najtuznija-penzionerka-u-zemlji-napali-su-je-bolest-nemastina-i-dug

3. oktobar 2017 | 12:06
7

Rada iz Šapca je najtužnija penzionerka u zemlji: Napali su je bolest, nemaština i dug

  • 29shares
  •  
  •  
  •  

– Ne mogu više ni fizički ni psihički da izdržim. Ne znam kako da se snađem, nemam koga da molim da mi pomogne - kaže nesrećna žena

 
Foto: vesti-online/V.Sekulic

Rada Simić (51) iz Šapca, nema nikog svog, te je osuđena da se potpuno sama bori protiv svega što je snašlo: bolesti, nemaštine i dugovanja.

 

Sindrom Zlatokose, opasna bolest koje se zove po bajci - a moze da vas košta života

Kada je pre desetak godina obolela od karcinoma bešike, ona je zajedno sa reproduktivnim organima odstranjena, a na stomaku joj je izvedena stoma na koju je prikačena kesa u koju može da obavlja fiziološku potrebu.

Međutim, karcinom se u međuvremenu ponovo vratio, a Rada se sada pribojava i trećeg pogoršanja stanja, koje dodatmno komplikuju prateće bolesti: astma i diskurs hernija.

A kako to obično biva, nesreća nikada ne ide sama. Pored toga što je narušenog zdravlja, prema pisanju Vesti-online.com Rada živi životom kojim ne bi smela da živi nijedna osoba.

Dočekala je penziju i umesto da uživa u penzionerskim danima, ona živi u potpunoj nemaštini od koje čovek zanemi. Dane provodi u socijalnom stanu koji je dobila od grada, za koji stanarina iznosi 3.600 dinara (oko 30 evra).

– Već neko vreme ne plaćam kiriju, jer nemam odakle niti od čega. Još me nisu izbacili, a ako me izbace, onda ne znam gde bih – kaže Rada.

Njena penzija koju je zaradila radeći u fudbalskom klubu Mačva iznosi svega 13.800 dinara (oko 110 evra). Kada joj odbiju od te, ionako male penzije, dugovanja za grejanje i vodu, preostaje joj svega 2.500 dinara (20 evra) mesečno. Sa tim novcem, kako kaže, ne može baš ništa.

medications-pill-2-830x0.jpg

Foto: Pixabay

– Imam i dug za grejanje od 60.000 dinara (500 evra). Nisam plaćala, jer nemam novac. Sada mi to odbijaju od penzije. Nažalost, još jedno dugovanje nasledila sam od pokojnog oca. On je ovde živeo sa mnom. Imao je dug od 41.000 dinara (350 evra) za dozvoljeni minus za koji sada terete mene. I to moram da platim, a ne znam kako – priča u suzama ova nesrećna žena.

Lekove koje dobija na recept ne koristi, jer joj je i participacija od nekoliko stotina dinara trošak koji ona ne može da priušti. Pije lekove koji su joj dostupni, dane provodi u krevetu i čeka neku bolju sudbinu. Nije gladna jedino zahvaljujući narodnoj kuhinji. To joj je jedina hrana.

– Frižider je pokvaren, ne radi, ne znam ni čemu bi služio, kad u njega ne mogu da stavim ništa. Nemam ni šporet, tako da nemam na čemu ni da podgrejem to jelo koje dobijem. To vam je sva istina – rekla je Rada.

Nedostaje joj svega. Nedostaje joj trenerka, patike, jakna, osnovne životne potrepštine.

 Ne mogu više ni fizički ni psihički da izdržim. Ne znam kako da se snađem, nemam koga da molim da mi pomogne. Više ne znam šta ću. Jedina nada su mi dobri ljudi, bar nečije saosećanje i razumevanje. Svaka podrška i pomoć su mi dobrodošli, jer ovo više nije život, samo puko bitisanje, jer na onaj svet ne mogu – kaže ova nesrećna žena.

Sve humane građane koji mogu da joj pomognu, Radu mogu kontaktirati na broj telefona +381 64 26 86 135, a na njeno ime je otvoren i žiro račun u Poštanskoj štedionici: 200-37445746-36.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Nova knjiga Borisa Ciglića u izdanju Tango Six Publishinga „Zaboravljeni album“donosi i interesantnu priču o jugoslovenskoj potrazi za uranijumom uz do sada neviđene fotografije koje su nedavno kupljene na Kalenić pijaci u Beogradu.

      Geolozi SGZ pored Rendžera ev.br.11562 na fudbalskom terenu u Bugojnu septembra 1961. godine. Od pet AB 47J kupljenih između 1959. i 1963, čak tri su izgubljena u udesima do povlačenja tipa iz RV i PVO 1967. godine / Foto: Zaboravljeni album
      Tokom pedesetih, Jugoslavija je otpočela potragu za radiokativnim materijalima, u nameri da razvije održiv nuklearni program. Traganje za uranijumom ‘peške’, sa Gajger-Milerovim brojačima, se pokazalo suviše komplikovanim i sporim, a nova metoda – aeroprospekcija – delovala je obećavajuće. Nakon što je nekoliko naučnika Saveznog geološkog zavoda (SGZ) završilo obuku iz aero-radiometrije u Sovjetskom Savezu 1957, kupljen je detektor ACGM-25 i ugrađen na Sikorski S-51 iz 27. helikopterske eskadrile (he) JRV.
      Nakon ispitivanja 1958. odlučeno je da se nabave helikopteri koji će biti namenjeni isključivo za prospekciju i SGZ je poručio u Italiji dve Aguste-Bel AB 47J Rendžer, pogonjene motorima Frenklin VO-435-A1D od 194 kW. Laki helikopteri sa fabričkim brojevima 1052 i 1055 isporučeni su u proleće 1959. Uključeni su privrednu flotu Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) i dodeljene su im civilne registracije: ‘YU-HAC’ je izveo prvi let iz Zemuna 4. maja a ‘YU-HAD’ dva dana kasnije. Nakon ispitivanja iznad Avale i oblasti oko Krupnja tokom juna, Rendžeri su početkom jula upućeni u Makedoniju, gde su leteli do novembra.Pri tom su ostvarili najveći nalet u privrednoj avijaciji JAT-a te godine: 198 sati ‘YU-HAC’ i 189 ‘YU-HAD’.
      Pilot iz 783.he (stoji s desna) sa članovima tima i Rendžerom ev.br.11562 u Bugojnu, septembar 1961. godine. Te godine su tri Rendžera iz Odeljenja za prospekciju iz vazduha ostvarila neverovatan nalet od 1.313 sati i 14 minuta / Foto: Zaboravljeni album  Kako se održavanje na terenu pokazalo veoma zahtevnim i skupim za JAT, obe letelice su 13. februara 1960. uključene u sastav Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane (RV i PVO) – što je bio naziv jugoslovenskih vazdušnih snaga od 1959 – gde su dobili ev. br. 11561 i 11562. Dodeljeni su Odeljenju za prospekciju iz vazduha 27. he (preimenovana u 783. he marta 1961.). Odeljenje je ojačano trećim Rendžerom (fabrički broj 1109; ev. br. 11563) tokom maja, ali je on izgubljen u udesu već 16. juna u blizini Kuršumlijske Banje. Kao zamena, u oktobru je iz Italije stigla letelica fabričkog broja 1117, upisana u registar RV i PVO kao ev. br. 11564.
      Par Rendžera je korišćen za radiometriju i opremljen sa američkim detektorom ASC-10 i francuskim SPA-3. Treći je služio kao platforma za kombinovanu aeromagnetnu i radiometrijsku pretragu sa starim uređajem ACGM-25, gama sondom i 72 Gajger-Milerova brojača. Zadaci aeroprospekcije bili su izuzetno zahtevni. Terenski tim činila su uglavnom četiri pilota i tri mehaničara sa dva Rendžera, tri geologa i tehničar koji je održavao detektore, kao i nekoliko pripadnika pomoćnog osoblja. Letovi su morali da se vrše na visini od 50 m, bez obzira da li nad ravnicom ili planinama. U proseku je izvođeno četiri leta dnevno, svaki duži od dva časa. Teški uslovi uzeli su težak danak maloj floti. U udesu jugoistočno od Podujeva 31. maja 1963. izgubljen je ev.br. 11562. Njegovo mesto zauzeo je novi helikopter, fabričkog broja 1152 (ev. br. 11565) u septembru. I on je izgubljen, kod Blaca 15. jula 1964, pri čemu su poginuli kapetan I klase Savo Bilić i geolozi Mile Miličević i Edrinich Chetenbash (turski državljanin). Svega nedelju dana kasnije, 22. jula srušio se kod Goražda ev. br. 11561: pilot je prošao sa lakim povredama ali je tehničar Milan Pešić podlegao teškim opekotinama nekoliko dana kasnije. Još ranije je odlučeno je da se više ne kupuju stariji modeli AB 47J, već noviji AB 47G-4 sa motorom Lajkoming VO-540B1B3 snage 208 kW. Prvi od njih, 2507 (ev. br. 11566) je stigao u maju, a 2508 (ev. br. 11567) tokom septembra 1965.
      Pilot Rendžera je obučen poprilično neformalno, što zbog vrućine, što zbog velikog naprezanja i izolovanosti na terenu / Foto: Zaboravljeni album  Iznenada i neočekivano, jugoslovenski nuklearni program je prekinut krajem 1966. Nakon političkih potresa na Brionskom plenumu tokom jula, potpredsednik SFRJ i predsednik Savezne komisije za nukelarnu energiju Aleksandar Ranković je uklonjen sa političke scene. Sa odlaskom njega i njegovih bliskih saradnika, budžet za istraživanja je drastično smanjen a terenski rad prekinut. Poslednji letovi za aeroprospekciju zabeleženi su u novembru, pre nego su sve tri Aguste-Bel prodate. Angažovani širom Jugoslavije, timovi sa lakim helikopterima ostvarili su neverovatan nalet od 5.948 sati, a tokom 1961. i 1963. AB 47J je bio tip sa najvećim naletom po pojedinačnom primerku u RV i PVO. Najvredniji rezultat aeroprospekcije bilo je otkriće ležišta uranijuma u kanjonu Zletovske reke u Makedoniji juna 1962.
      Poručite knjigu „Zaboravljeni album“ putem ovog linka za još interesantnih priča i do sada neobjavljenih fotografija iz istorije jugoslovenskog vazduhoplovstva – www.tangosix.rs/zaboravljenialbum/ 
      Petar VOJINOVIĆ

    • Од Nemanja Stanulovic,
      Ukoliko sam pogresio sekciju zamolio bih Moderatore da mi se jave u privatnoj poruci sa linkom gde bih mogao da psotavim ovo, hvala i izvinite na smetnji. 
      Pozdrav, potrebna mi je pomoc oko ispita, idem na fakultet akademije sprpske pravoslavne crkve, i imam ispite iz istorije crkve i dogmatike, dobio sam 50 pitanja, na neka sam nasao odgovore dok na neka ne mogu nigde da nadjem... Srecom pa sam nasao ovaj forum i primetio da ima dosta dobrih osoba koje zele da pomognu pa bih vas ovom prilikom zamolio za pomoc. 
      Pitanja na koja nisam mogao da nadjem odgovore i koja su mi problmaticna su sledeca: 
      1. Izvori i pomocne discipline crkvene istorije.
      2. Literatura izvora crkvene istorije i narocito najvaznijih zbirki u crkveno-istorijskih izvora.
      3. Religiozne prilike u vreme osnivanja hriscanske crkve.
      4. Kulturne prilike,narocito filosofsko obrazovanje sveta u vreme osnivanja i prvog sirenja hriscanstva.
      5. Svedocanstvo i zapisi o misiji Gospoda Isusa Hrista na zemlji. 
      6. Pomaganje misionarskog rada apostolskog od strane apostolskih saradnika i ucenika.
      7. Rezultat apostolskog i posleapostolskog  misionarskog rada.

      Hvala na izdvojenom vremenu. 
    • Од Милан Ракић,
      U udesu vojnog aviona Super galeb G-4 koji se srušio na području sela Slatina kod Šapca tokom izvođenjа redovne borbene letаčke obuke 7. aprila prošle godine, stradala su dva pilota – potpukovnik Nenad Ćulibrk iz Komande RV i PVO i kapetan Dejan Pandurović iz 252. školsko-trenažne avijacijske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade.

      Tim povodom je, uz saglasnost porodice Pandurović, 7. aprila ove godine nekoliko prijatelja i kolega pokojnih pilota osnovalo „Fondaciju Dejan Pandurović“, čiji je jedan od ciljeva pružanje pomoći i podrške članovima njegove uže i šire porodice, kao i članovima porodica poginulih ili teško povređenih pilota, letača i ostalih pripadnika Vojske Srbije u vazduhoplovnim i drugim nesrećama, navodi se u osnivačkom aktu Fondacije.
      Foto: Fondacija Dejan Pandurović Prema navodima Fondacije, porodici Pandurovic dodeljen je stan od strane Ministarstva Odbrane i Vojske Srbije, što predstavlja značajni pozitivni iskorak u pomoći porodicama nastradalih pilota. Kako kažu, njihov plan je da u budućem periodu nastave sa prikupljanjem sredstava i pružanjem pomoći, te da se na taj način pobrinu za one kojima je to potrebno:
      – Kako bismo bili u mogućnosti da efektivno nastavimo sa radom i pomažemo drugima, potrebno je da prvo mi zatražimo pomoć. Ovim putem želimo da pozovemo sve vazduhoplovne entuzijaste iz IT struke da nam, ukoliko su u mogućnosti, pomognu pri izradi sajta Fondacije i na taj način budu naši donatori. –
      Dejan Pandurović, kapetan avijacije , u kabini svog Super Galeba pred promociju potporučnika 13.09.2014. godine na Batajnici / Foto: Vladimir Luković Kako objašnjavaju, pored usluge koju pojedinac ili kompanija mogu da ponude, pomoć može biti i uplata novca na žiro račun Fondacije, a svi zainteresovani mogu se upisati na listu donatora.
      Žiro račun Fondacije Dejan Pandurović na koji se može izvršiti uplata je 160-0000000507331-13 (Banka Intesa), dok je devizni račun 160-0054000027858-40 (Banka Intesa).
      Za više informacija Fondaciju je moguće kontaktirati putem sledeće e-mail adrese: fondacijadejanpandurovic@gmail.com ili pozivom na broj: 060-348-8906.
      Marta LUTOVAC

    • Од Nadajuća,
      Braćo i sestre. Obraćala sam se na mnogo foruma i društvenim mrežama ali nije urodilo plodom "Ljudska srca su se okamenila"
      Nadam se da ćete pre svega ceniti moju iskrenost jer laganje nikom dobro nije donelo.Pre svega želim da napomenem da nismo Bogu hvala bolesni niti sam socijalni slučaj. Trenutno sam upala u problem jer zbog štete koju sam nenamerno napravila u firmi ostajem bez plate za ovaj mesec. Muž prima minimalac a treba decu opremiti za školu, platiti račune...Ne mogu da pozajmljujem jer se još nismo izvukli iz dugova od kad je bivša fabrika mog muža propala.Bukvalno mi treba oko 15000 samo da premostim ovaj težak period a posle uz božiju pomoć borićemo se i uspeti.
      Ako ste u mogućnosti da pomognete možete mi se obratiti putem privatne poruke da vam dam broj računa ili broj za post net.
    • Од Драгана Милошевић,
      Više od 200 porodica u Žagubici je i dalje u jako teškoj i bezizlaznoj situaciji, zbog posledica poplave u ovoj varoši 2. avgusta. Ovaj biser Braničevskog okruga je uništen, a šteta ne može da se izmeri u novcu.
      0Piše: Danas Online11. avgusta 2018. 17.38 Izmenjeno: 17.42       ‘Nedostaju nam najosnovnija higijenska i prehrambena sredstva, ali i bela tehnika. U Žagubici živi pretežno starije stanovništvo, koje je u ovim poplavama izgubilo sve što su sticali godinama, pa i  decenijama“, ističe Živojin Trifunović savetnik predsednika opštine Žagubica.
      On napominje da su osim kuća, uništene i njive i zasadi tako da sada se mora videti na koji način da se pomogne napaćenom stanovništvu ali na duži vremenski period.
      „Ne smemo da dozvolimo da stariji ljudi gladuju na ovako plodnoj zemlji, jer su im njive i bašte uništene za 10 minuta bujice. Otvorili smo i narodnu kuhinju kako bi pomogli što većem broju pretežno starijeg stanovništva ali sve je to nedovoljno jer mora biti održivo na duži vremenski period. Ovaj narod je ponosan i njima je jako teško da uzmu hranu iz narodne kuhinje, tako da ako nekima ne odnesemo u kuću ne bi ni uzeli hranu nego bi gladovali od stida. Oni su celog života od poljoprivrede hranili svoje porodice, školovali ih, a sada treba da uzmu od nekoga pomoć. To je jako teško za njih, objašnjava Trifunović. 
      Trifunović ističe i da deo štete nemerljiv novcem. 
      „Bujica je u svakoj kući koju je potopila odnela i deo kulturnog i istorijskog blaga. Uništeni su ćilimi i narodna nošnja, koji su se generacijama prenosili s jednog kolena na drugo. To je naše porodično nasleđe i ne postoji novac koji može da to kompenzuje jer je to deo nas. Ručni rad koji se prenosio sa majke na ćerku, da li mislite da postoji novčana komepnzacija za tu vrednost. Uostalom, i da imaš ne znam koliko novca sada niko  i ne zna da to napravi“, objašnjava Trifunović. 
      Posledice poplave će se dugo osećati, dodaje on, jer je svojom razornošću dovela u pitanje egzistenciju brojnih porodica u Žagubici na duži vremenski period.
      Osim što je poljoprivreda devastirana, uništena je i mehanizacija tako da je pitanje kako će se ubuduće obrađivati njive. Takođe, stočni fond je desetkovan, a da ne pričamo da je uništeno skoro 30 tona riba iz ribnjaka, koji je jedan od najvećih u Srbiji. 
      “ Žalosna je bila slika utopljenih homoljskih jagnjadi nakon poplave. Ovi ljudi su uložili trud, vreme i srce u to. I to je uništeno u nekoliko minuta. Sigurno će ovo dovesti i do manjka homoljskih jagnjadi na tržištu, što će opet da utiče i na cenu. Uništene su i brojne košnice, tako da će biti veliki problem uopšte nabaviti homoljski med i u budućnosti jer treba velika ulaganja u obnovu košnica. 
      Kaže da je lično pogođen i brojnim dezinformacijama koje se plasiraju iz određenih krugova ljudi a tiču se toga da je navodno pukla neka termoelektrana i da je to potopilo Žagubicu, jer tom prljavom kampanjom odvraćaju ljude koji žele da pomogli unesrećenom narodu. Ovim lažima su ogorčeni i ljudi u Žagubici. 
      „Ova reka, koja je potopila Žagubicu, generalno najveći deo godine je bez vode, odnosno potpuno je suvo korito. Zato nas je i tako iznenadila ova bujica. Ko normalan bi pravio neke hidroelektrane na reci gde nema vode najveći deo godine?“, pita se Trifunović. 
      U skladu sa tim, Trifunovic apeluje na sve ljude u Srbiji i inostranstvu da ne veruju lažima već da pomognu ovim unesrećenim ljudima i to na način na koji oni odaberu. Dodaje da to može biti kroz doniranje frižidera, veš mašine, šporeta ili uplatom na neki od žiro računa: dinarski račun 840-2978740-33 sa nazanakom za pomoć poplavljeniam u Opštini Žagubica. 
      Zbog poziva iz dijaspore otvoreni su žiro računi za uplate u inostranim valutama: RS35840000000013577024,  Opština Žagubica, Trg Oslobođena 1.
      link
           

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...